Власт сноси највећу одговорност за пропаст дрвопрераде у Пљевљима и на сјеверу Црне Горе, о чему убједљиво говори катастрофално стање у компанији „Вектра Јакић“, сматра Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта.

„Више од девет мјесеци није у функцији ни пелетара, ни пилана, ни ламилирница и то у периоду када би фабрика требало да ради пуним капацитетом. Од 40 и више радника у погону пилане, кључном погону Вектре Јакић, остало је свега 2-3 радника и 2-3 пословођа који се воде да раде, а заправо не иду на посао. Струја и телефони су искључени. На посао не долази ни управа, нити ради кухиња.

Велика је вјероватноћа да ни радницима, ни општини, ни држави никада неће бити исплаћено оно што им по закону припада, а што им ова компанија дугује, нити ће бити поново покренута производња. И све то захваљујући прије свега овој власти, па тек онда Драгану Брковићу, званичном власнику компаније“, истиче Бојовић и додаје:

„Подсјетимо да је приватизација спроведена на начин што је Драган Брковић добио више у имовини и потраживањима бившег комбината „Велимир Јакић“ него што је платио, при чему је потписан тридесетогодишњи концесиони уговор на експлоатацију пљеваљских шума уз обавезу плаћања мизерног износа концесионе накнаде општини и држави. Ни ова обавеза није измиривана, па је дуг, само по овом основу, нарастао на више милиона евра.

Јасно је да агонија у Вектри Јакић не би трајала оволико и не би се толерисало брутално кршење закона и уговора да неко из врха власти са својим новцем и приватним интересом не стоји иза ове компаније. Можемо да погађамо ко“.

Он истиче да посебну улогу у овом криминалном и штеточинском послу имали су и имају актуелни и бивши министри Милутин Симовић и Петар Ивановић.

„Подсјећамо да је Петар Ивановић најављивао како ће у компанији Вектра Јакић радити преко 700 радника и како ће долазити инжињери и радници из иностранства како би се попунила сва радна мјеста која ће овде бити отворена. Сјетимо се како је 2016. године, пред амбасадорком Уједињених Арапских Емирата, у покушају да камуфлира злоупотребу новца из Абу Даби фонда, отварао џакове са пелетом који је лажно представио да је произведен у фабрици, а заправо је био купљен у локалној продавници. Сјетимо се како је Милутин Симовић радницима прије само годину дана, тражио да својим потписима подрже кандидатуру Мила Ђукановића за предсједника,  чиме је директно утицао на њихову слободу избора и починио кривично дјело. Данас се министар Симовић прави као да се ништа не дешава“, истиче Бојовић и додаје:

„Компанија коју је ова власт довела у Пљевља и дала јој пљевљаске шуме за багателу, промовишући ову приватизацију као историјску, сада не само да радницима дугује 13 плата, већ је са њима раскида радни однос. И још им је од стране руководства компаније речено да ће им боље бити на бироу рада него у Вектри“.

Бојовић пита због чега Миливоје Катнић не смије да процесуира одговорне у очигледној злоупотреби милионскох средстава добијених из Абу даби фонда и због чега не смије да покрене истрагу о овој приватизацији?

„Па због тога што је он слуга овог режима. Права адреса којој треба да се обрате радници којима се дугује 13 плата, општина Пљевља којој се дугују милиони, а онда и преварени и оштећени грађани, није Драган Брковић, већ Мило Ђукановић, Душко Марковић, Милутин Симовић и Петар Ивановић. О томе говори и чињеница да су у управној згради ове приватне компаније окачене слике Ђукановића, Симовића и осталих функционера власти. Познато је да су пљеваљске шуме ресурс који би могао бити искоришћен за отварање више стотина, па и хиљада радних мјеста, али је сада ваљда јасно да је то са овом влашћу немогућа мисија. Стога је пад актуелне власти кључни предуслов привредног и сваког другог опоравка сјевера“, закључује Бојовић.