Иако се власт хвалила како је наводно изградила ефикасан систем за спрјечавање сукоба интереса, предсједник општине Пљевља отворено, бахато и безочно остварује своје високе мјесечне приходе управо у драстичном сукобу интереса. Јавност је недавно упозната са тим да, поред плате предсједника општине, Игор Голубовић прима и 600 евра мјесечно од Рудника угља АД за наводне консултантске услуге и поред тога што је у питању школски примјер сукоба интереса.

Подсјећамо да су, између осталог, општина Пљевља и Рудник угља већ годинама у судском спору у којем Општина тражи да јој Рудник угља коначно измири вишемилионске обавезе. Поставља се питање да ли Игор Голубовић прима тих 600 евра мјесечно од Рудника угља како би са позиције првог човјека општине Пљевља омогућио да Рудник угља ипак избјегне обавезу плаћања наведеног дуга Општини. На сличан начин на који је Електропривреда већ избјегла да плати Општини преко 15 милиона евра због нелегалног одлагања пепела и шљаке на депонији Маљевац. Имајући у виду специфичан дужничко-повјерилачки однос Рудника угља и општине Пљевља, примања Игора Голубовића од Рудника угља морају се третирати као једна врста корупције, у коју је Игор Голубовић свјесно ушао, како би остваривао додатне личне приходе.

Игор Голубовић је, како видимо, задржао своју позицију па и дио примања у Руднику угља јер је свјестан да како је пуком игром случаја дошао до позиције првог човјека општине, тако може и да са ње оде. Свакако се његови досадашњи резултати могу оцијенити као једно велико ништа и све говори да ће на томе и остати. Трагедија је да општину Пљевља, у овако тешком времену, води неко ко уопште не размишља о заштити интереса, опстанку и развоју Пљеваља, већ само о тренутном личном интересу, уграђивању и сналажењу, због чега је спреман да буде понизни послушник оних који владају из Подгорице. Због тога је постао и новопечени конвертит-монтенегрин, који подржава чак и актуелни прогон историјске Српске православне цркве, и то без трунке срама и стида.

У овако тешком времену епидемије, економске кризе и неизвјесности за многе породице у Пљевљима и Црној Гори, које једва састављају крај са крајем, једино морално и одговорно би било да Игор Голубовић под хитно поднесе оставку на мјесто предсједника Општине. Ионако се он са те позиције не пита ништа, већ о свему кључном у Пљевљима одлучује Влада у Подгорици. Да је тако, говори и чињеница да се Игор Голубовић није усудио чак ни да у ово вријеме епидемије, са нивоа Општине, обезбиједи олакшице, у виду ослобађања од плаћања комуналних такси и других општинских намета, оним предузетницима у Пљевљима, који су морали да обуставе своје послове или да свој рад и зараду сведу на минимум.

Пошто је најавио мјере штедње, позивамо Душкa Марковићa да одмах расформира постојећу Агенцију за спрјечавање корупције и да државни новац који је тамо трошен преусмјери на повећање плата запосленима у сектору здравства, имајући у виду да се АСК показала као неко ко подстиче корупцију функционера власти, што потврђује примјер Игора Голубовића.

Случај Игора Голубовића јесте потврда да су представници власти у својој незаситости изгубили сваки осјећај за реалност и поштовање закона, посебно када су у питању њихови приватни интереси. Овакви облици бескрупулозног, неморалног и неконтролисаног понашања представника власти, први су поуздан знак да је овом режиму засигурно дошао крај, што су јасније него икада показале литије за одбрану светиња.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта