Представници режима у Црној Гори поново манипулишу наводном угроженошћу државе, јер немају никакве економске резултате којима могу да се похвале, а истовремо прикривају криминал, високу корупцију и тешку економску ситуацију код већине грађана као и чињеницу да је Црна Гора од референфума седам пута увећала свој јавни дуг. Црна Гора је сада зависнија више него икада, и на унутрашњем и спољнополитичком плану, док је Србија данас успјела да изгради такву медђународну позицију да може да води аутономну политику.

 

Држава Србија, посебно предсједник Вучић и влада Србије, последњих година у континуитету и у све већој мјери помажу српске културне и научне организације и институције у Црној Гори. Да није било рецимо ове најновије и највеће помоћи Србије у износу од преко 1.6 милиона евра за српска удружења и институције у Црној Гори оне би засигурно биле угашене. Вјерујем да ће рад ових организација и институција посебно добити на значају у вријеме пописа који је од суштинског значаја за положај српског народа и очување традиционалних вриједности на којима Црна Гора почивала кроз вјекове. Недопустиво је и ненормално, рецимо, да већинска српска језичка заједница у Црној Гори нема могућност да своју дјецу школује на свом српском језику.

 

Видимо да је власт у Црној Гори, чак и у ово вријеме короне, појачала репресију, дискриминацију и прогон Српске православне цркве и српског народа. Ухапшен је владика Јоаникије, лидери Демократског фронта су, као политички представници Срба, брутално прогоњени и суди им се и пресуђује под лажним оптужбама. Увјерени смо да ће се све то овој власти обити о главу имајући у виду да су многи православни вјерници у Црној Гори, који су до сада гласали ову власт, ријешени да јој откажу послушност и повјерење, што је потврдило и њихово учешће на литијама. Народ је свјестан да су ствари отишле предалеко са нападом на једину канонску и државотворну Српску православну цркву у Црној Гори и да је угрожено православно биће Црне Горе.

 

Од посебног је значаја пуно јединство Српске православне цркве и активна улога патријарха Иринеја. Јер ова борба у Црној Гори није ствар само епархија у Црној Гори већ је ствар свих епархија Српске православне цркве и читавог десетомилионског српског народа. То што планира да формира власт у Црној Гори не би била црква, већ испостава партије на власти или нешто налик секти. Управо хиљаде грађана на величанственим литијама показују да је православни народ у Црној Гори свјестан тога да сутра ако се реализују сулуде намјере власти, неће имати ко да им освешта колач на слави, нити да их крштава или вјенчава по православним обичајима. Последња изјава владике Јоаникија о наставку литија јесте израз жеље и спремности вјерујућег народа да одбране светиње и православље у Црној Гори. Управо је владика Јоаникије на тројчинданском сабору прошле године прочитао заклетву да ћемо животима бранити наше светиње и он са свима нама остаје вјеран тој заклетви.

 

У економској сфери поготово, Црна Гора из идеолошких разлога не користи потенцијал сарадње са Србијом и Републиком Српском. Због тога, велику штету трпе грађани и економија Црне Горе. Не може Црној Гори, у економском смислу, да Србију замијени ни Албанија ни Хрватска. Инфраструктура Црне Горе, привредна и саобраћајна, грађена је на концепту сарадње са Србијом. Због тога економски опстанак Црне Горе, која се данас практично суочава са банкротом јавних финансија и огромним јавним дугом, зависи од њеног отварања према Србији. Док су у Србију дошле компаније као што су Сименс и Бош, у Црну Гору долази спекулативни и криминални капитал коме режим продаје богатства Црне Горе. Док се Србија отворила и повезала чак са економијом удаљене Њемачке и којој је сада важан поновни економски замах једне Њемачке, Црна Гора је, не отварајући се према себи најближој Србији, дозволила да је Србија претекне по свим економским параметрима.

 

Стога, Црна Гора треба да искористи позитивне трендове Србије и да се у много чему угледа на Србију и да ради на већој укупној сарадњи, умјесто што ова власт у Црној Гору одржава непријатељски став према Србији, док испаштају економија и осиромашени грађани Црне Горе. Рецимо, Црној Гори је неопходно саобраћајно повезивање посебно сјеверног региона како би се покренула уништена привреда и искористили природни ресурси, али је то једино могуће ако се Црна Гора снажно ослони на Србију и у погледу реконструкције пруге и у погледу повезивања аутопутева.

Владислав Бојовић, директор удружења Сарадња за будућност – Црна Гора – Србија – Република Српска,

и функционер Демократског фронта