Шира јавност је упозната са иницијативом одборника ДПС-а др Ермина Харбића да се у Пљевљима коначно уреди трг и изгради споменик патријарху Варнави, рођеном Пљевљаку. Иницијатива је упућена у форми одборничког питања на сједници скупштине општине Пљевља и догађа се у години када Српска православна црква обиљежава 800 година аутокефалности и трајања, али и у години у којој је кулминирала антисрпска политика актуелне власти у Црној Гори. Политика која се огледа у прогону и бруталној дискриминацији усмјереној против државотворног српског народа и Српске православне цркве.

Ова иницијатива је упућена у тренутку када је у Пљевљима, од стране истог ДПС-а коме др Харбић припада, забрањено коришћење општинске сале и сале гимназије за предавање публицисте Драгослава Бокана посвећено управо патријарху Варнави. Забрана је очигледно установљена само за оне писце, пјеснике и организације који нису под контролом актуелне власти и који нису инструменти званичне антисрпске идеологије. Трагична је и апсолутно неприхватљива забрана коришћења сале општине Пљевља у којима већину чине Срби, говорници српског језика и вјерници Српске православне цркве и забрана коришћења сале гимназије „Танасије Пејатовић“ у Пљевљима коју је 1901. године, као Српску гимназију, основала краљевина Србија и која је најстарија гимназија у историјској области старе Херцеговине и старе Србије. Такође, свједоци смо да је прошле године забрањено одржавање свечане академије поводом дана ослобођења и славе града Свете Петке, а да је муфтија Муамер Зукорлић регуларно

одржао предавање у пљеваљској гимнизији у којем је изразио очекивање да ће Пљевља постати главни град Санџака.

Ова иницијатива одборника ДПС-а Ермина Харбића долази у тренутку када у Црној Гори и у Пљевљима на директорским мјестима у државним органима и предузећима, школама, болницама…, не само да нема нити једног Србина, већ је све мање православаца и када је запошљавање младих који се јавно изјасне да су Срби немогућа мисија.

Објашњење овог потеза др Харбића врло је једноставно. Суочени са падом подршке код православног народа, у ДПС-у су принуђени да одређеним декларативним поступцима стварају привид демократског амбијента, толеранције и уважавања права Срба и вјерника Српске православне цркве. У питању је унапријед договорен и на партијском састанку испланиран јефтини политички трик, боље рећи блеф, док је др Харбић искоришћен само као подесан извршилац посла. Чак се може рећи да је непристојно да иницијативу за подизање споменика Патријарху упућује муслиман.

Не може се оваквим иницијативама стварати привид нормалне атмосфере и демократског амбијента, нити се може камуфлирати дискриминација државотворног српског народа, српског језика и Српске православне цркве у Црној Гори. Поготово када Устав брутално дискриминише Србе, Закон о општем образовању и васпитању такође, док је ситуација са правом на запошљавање Срба у државним органима као у вријеме фашистичких тоталитарних друштава у којима су постојали грађани првог и другог реда.

Господин Харбић могуће да јесте коректан грађанин и коректан доктор у запуштеној пљеваљској болници, али је ипак ДПС-овац. Не можете бити частан и искрен подносилац овакве иницијативе, а бити и даље у ДПС-у и подржавати овакву владајућу политику. То једноставно не иде једно са другим. Само стање у пљеваљском здравству довољан је разлог да господин Харбић напусти ДПС, као чин моралне и професионалне одговорности, међутим, видимо да он то не чини.

Да је било политичке воље врха власти, споменик патријарху Варнави би давно био подигнут, посебно након низа претходно упућених иницијатива бројних организација и грађана. Умјесто тога, видимо да ова тема ДПС-у служи за обичну манипулацију, а могуће је да ће послужити и као покриће и оправдање за неке друге иницијативе које ће услиједити у Пљевљима, а тичу се интереса исламске заједнице и додатног позиционирања исламског фактора у Црној Гори.

Владислав Бојовић, одборник у СО Пљевља и функционер Демокатског фронта