Поводом скандалозног понашања наставнице основне школе у Улцињу “Бошко Стругар”, Флоринде Баше, која је ученицима показивала укрштене двије шаке, знак орла за поздрав Велике Албаније и њених експанзионистичких тенденција , и поводом још скандалознијег понашања директора М. Андровића на овакво понашање своје колегинице, и толерисање оваквог поступка, мало је рећи да је ријеч о недопустивом понашању у црногорском школству.

Овдје се ради о замјени теза и смишљеним избјегавањима кривице, све у циљу умишљајног спровођења једне десничарске политике, креиране не од јуче у туђој кухињи, а све на штету Црне Горе и околних сусједних држава, што се видјело током протеклих деценија.

Оно, о чему је овдје ријеч, на примјеру ОШ у Улцињу, је едукација дјеце и афирмисање експанзионистичке политике “Призренске лиге”, која је преживљавала од краја 19. вијека, када се и образовала албанска нација, уз помоћ бечко-османског двора преко тоталитарних режима Италије и Њемачке 20. вијека, којима је та политика “лиге” служила као продужена рука за обављање прљавих међународних послова.

О разлозима оснивања и карактеру Призренске лиге постоје веома противречна мишљења. Албанска историографија третира Призренску лигу као израз “општеалбанског националног покрета”. С друге стране, многи сматрају да је Призренска лига облик манипулације албанским народом у вођењу балканске политике, јер је углавном била инструмент османске политике и политике европских сила.

Припаднике ове групе Албанаца, одабране због своје наглашене лојалности Османском царству, власти тог царства су наоружале и платиле им путне трошкове поводом окупљања у Призрену.

Призренска лига била је у суштини заснована на идеји Велике Албаније, занемарујући права Срба, Словена и Грка, у циљу асимилације, егзодуса или уништења ових народа.

Агресивни антисрпски програм Призренске лиге трајно је оптеретио односе између Срба и Албанаца, што је кулминирало у Првом и Другом свјетском рату уз оснивање десничарског балистичког покрета Бали комбатер – Народни Фронт, који је починио бројне злочине и друге репресивне мјере над многим неалбанцима и Албанцима другачијих ставова.

Исти сценарио смо могли видјети и деведесетих година прошлог вијека на КиМ, кад је наставак пута литије Призренске лиге био продужена рука страним агресорима.

Да се овакве ствари не би понављале, ђацима улцињских школа треба објаснити њихове коријене и културу, и не тровати их погубном политиком прошлости. Притом акценат треба ставити на пијетет према самом имену Школе, то јест, према имену народног хероја, Бошка Стругара, који се борио управо против политике, која раздваја људе и народе, и против погубног начина размишљања и индоктринације.

Због свега наведеног, а у циљу позитивног развоја школског система и позитивне едукације ученика у овој улцињској и другим школама, апелујем на надлежне институције да детаљно преиспитају овај случај, и да се не служе замјенама теза на штету мира и суживота свих грађана у Улцињу и другим градовима Црне Горе.

Вук Вујовић,

Члан Главног одбора  Демократске народне партије