Након напада Жељка Ивановића и Балше Брковића на ДФ, огласио се и Владо Жугић, трећи по безначајности у овом рекеташком гласилу пред гашењем, и тако подсјетио да је и овај пут преживио још једну систематизацију и масовна отпуштања новинара који сад постају перјанице “Побједе.”

Након његове лелек колумне за Ранком Кривокапићем и одласком са функције предсједника СДП-а, у којој је пролио море суза за његовом људском и политичком лијепом главом, вјеровали смо да се новинар Жугић још налази у својеврсној короти. Али жалост је жалост, а служба је служба, зато је након нокаута који су у полемици са ДФ-ом доживјели његов формални шеф Жељко Ивановић и Јевремов син, био приморан да прекине “коротовање” Ранка Кривокапића, не би ли ставио свој потпис на још један урадак АНБ-а. Опозициона јавност је с правом примијетила да је ДФ ових дана више нападнут од Вијести него свих режимских портала заједно. А разлог је једноставан. Пореметили смо им план еутаназије националне и државотворне идеје Нјегошеве Црне Горе коју су хтјели да подведу Сорошу и да попут доказаних рекеташа и макроа наплате своје услуге.

Али ДФ није Позитивна настала у лабораторијама Мишка Перовића и Жељка Ивановића преко које су по хиљадити пут жељели да из стања Друге пређу у Прву фамилију. Није ни Александар Вучић налик Душку Марковићу, којем Жељко Ивановић на базену хотела Верде пешкиром брише леђа, како би му овај откупио оне књижурине што им труле у подрумима, и обезбиједио оглашавање свих државних предузећа у Вијестима. Овако њихов дневник редовно почиње с Душком Марковићем како отвара покретне тоалете на дионицама Матешево – Смоковац. Посебно је интересантно да Жугић изједначава распопа Мираша са митрополитом Амфилохијем којег су до скоро називали Сотоном, како би по партијском програму ДПС- а припремио медијски терен за партијску цркву, и тако да свој скроман допринос у комитизацији и фашизацији Црне Горе.

А што се тиче “забринутости” Жугића и цом. у вези пресуда за државни удар, одавно немамо дилему да би чланови Друге фамилије и њихов башибозук најрадије вољели да лидери ДФ- а заврше у затвору. Тако би се овој Сорошевој подружници отворио пут да медијски обезличе и кастрирају Нјегошеву Црну Гору. Али овим путем позивамо новинара Жугића ако смије нека пита свог формалног шефа Жељка да ли је поштено да лидери ДФ- а заврше у затвору, а Ивановић и Перовић на слободи? Јер ако је ДФ планирао државни удар и убиство Мила Ђукановића, онда су Мишко Перовић и Жељко Ивановић били највећа медијска логистика и навођење за тај злочин. А ако Жугић не смије да пита Жељка, онда може Милана Роћена. Без обзира на све, Жугић је и даље остао омиљени новинар некадашњег првог брка Црне Горе. Још ако се појави неки нови телефонски разговор Роћена са Ивановићем и Жугићем, вјероватно ће испасти да су ове новинарске перјанице били тајни агенти инфилтрирани у непријатељске редове ДПС-а.