Изјава Боривоја Боровића адвоката Ненада Нена Вујошевића да ће његов брањеник највјероватније склопити споразум о кривици по којем би требало да буде осуђен на седам мјесеци затвора представља посљедњи степен застиђа црногорског правосуђа.
Ако је ова информација тачна, онда је курир Нено Вујошевић, некадашњи секретар у ВДТ – у, признањем кривице, потврдио да је у телефонским разговорима с професором Душком Кнежевићем говорио истину, и да је Ивица Станковић преко свог секретара све вријеме рекетирао овог НАТО тајкуна. ДФ нема дилему да евентуалним споразумом о кривици СДТ – а и Ненада Вујошевића, аутоматски мора бити подигнута оптужница против Ивице Станковића, Алексе Станковића, Николе Боричића, Миливоја Катнића и Лидије Вукчевић, јер су у продуженом трајању, а сходно члану 416 Кривичног Законика злупотребљавајући службени положај и овлашћења, прекорачењем граница свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибавили себи или другом корист, наносећи штету и повређујући права другог, у овом случају Душка Кнежевића. Прописана казна за ово кривично дjело је казна затвора од шест мјесеци до пет година, али пошто су учиниоци овог кривичног дjeла прибавили имовински корист која прелази износ од тридесет хиљада евра, онда ће се учинилац казнити затвором од двије до дванаест година затвора. Пошто професор Душко Кнежевић у пресретнутим телефонским разговорима тврди да га је Ивица Станковић „коштао“ преко 100 хиљада евра, што и сам Вујошевић не негира, онда је јасно да актулени вршилац дужности ВДТ – а мора одговарати и бити адекватно пресуђен у складу са ставом 3 члана 416 КЗ Црне Горе. Остали из СДТ – а и ОДТ – а : Миливоје Катнић, Лидија Вукчевић, Никола Боричић и Алекса Станковић, чим Нено Вујошевић склопи споразум о кривици, најмање морају одговарати за кривично дjeло помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног ђела у складу са чланом 387 КЗ Црне Горе, а сви заједно за стварање криминалне организације у складу са чланом 401 и 401а. Наравно, да којим случајем имамо независан Тужилачки савјет ова најава склапања споразума о кривици са Неном Вујошевићем, била би довољан разлог да се покрене инцијатива за смјену Ивице Станковића и суспензију тужилаца Катнића, Вукчевићеве и Боричића. Али као што зна читава Црна Гора, ми немамо Тужилачки савјет, јер немамо тужилаштво, као што немамо ни Судски савјет, а самим тим ни судове. А пошто једно искључује друго, дивно је чудо што су нам остали споразуми о кривици. Али наш народ би рекао: „боље ишта него ништа.“