И поред свих редовних проблема данашњи дан у Црној Гори је весео, јер се грађани јавно смију изјавама „принципијелног“ предсједника Црне Горе, који је својим патолошким заобилажењем истине потукао и самог грофа Минхаузена. Као прелетач из цркве у цркву, као онај који је наопако ложио бадњаке на Цетињу, по чему се видјело да му је и политика наопака, Ђукановић је доживио „просвјетљење“. У свом маниру, за свој лични трансфер, јер он то очито тако и тумачи, прешао је из цркве у цркву, и напречац заборавио како је Нјеговом високопреосвештенству митрополиту Амфилохију смјерно љубио руку па се преко ноћи обрнуо пут Мираша.
У својој изјави направио је и низ језичких будалаштина па би, кад већ не зна стране језике, могао отићи на допунску наставу из црногорског му језика. Уз патолошки синдром извртања истине, у акутном вјерском заносу Ђукановић је изјавио да ће „до задњег даха радити на обнови ЦПЦ“. Демократски фронт подсјећа Ђукановића да не постоји предњи и задњи дах, него први и посљедњи, а по питању његовог скупоцјеног „Мајбаха“ постоји предња и задња вуча, па је Ђукановић очито помијешао уље и воду.
Грађани Црне Горе су свједоци његових прелетачких способности: од борбе за Југославију до борбе за независну Црну Гору, од добијања милиона од Русије за независност до окретања леђа тој истој Русији, од борбе за Митрополију до борбе за ЦПЦ, од подршке Клинтоновој против Трампа, до полтронисања Трампу, итд. А недавно, иако му је Русија наводно намјештала државни удар, Ђукановић је безуспјешно мољакао за позив за Параду у Москви поводом Дана побједе над фашизмом. Али тај „велики“ антифашиста није позван.
Дакле, потпуно је јасно да се Ђукановић руга и здравом разуму грађана и њиховом историјском памћењу, и да би сјутра, ако то буде у интересу његовог одржања на власти, гласао и против ЦПЦ. А није ни образложио чин „просвјетљења“ кад је обрнуо према ЦПЦ, али је по питању светиња свима јасно да њему, у ствари, ништа није свето осим неограничене моћи и привилегија.
Грађанима Црне Горе је потпуно јасно и да се Ђукановићу већ одавно ништа не може вјеровати осим да жели задржати власт по сваку цијену као да му је по насљеђу припала. И да је његов лажни патриотизам у цјелини утемељен на стварним привилегијама које још увијек одржава манипулацијама. А међу њима је и његов лажни вјерски занос до прве прилике, како је све досад и чинио како вјетар дуне, у циљу очувања богатстава и привилегија.
Ђукановићев прави олтар једино је шалтер било које банке на којој држи милионе, док грађанима Црне Горе просипа приче о љубави према Црној Гори и ЦПЦ. Па је боље да објасни како је он по Форбсовој листи један од најбогатијих владара уз пељешење своје земље и грађана. Да има имало моралних скрупула не би данас био ни једини предсједник у Европи који завађа грађане, не би ли још једном ушићарио и на брзу руку изборним мућкама добио изборе у доба короне.
ДФ га зато јавно прозива да открије шта је ново изрежирао за ове изборе након лажног државног удара током прошлих парламентарних. Прича о његовој напрасној љубави према ЦПЦ је исувише провидна да би се било ко на њу насанкао, па ће овог пута пропасти на изборима, а то је требало да му се деси и много раније. А овога пута је прекардашио у свему, ударио на светиње и вјерско достојанство грађана, због чега ће и изгубити њихову већинску подршку на биралиштима 30. августа, јер је ионако већ одавно досадио и Богу и народу.
У његовој провидној фарси и вјештачком страху од спољних непријатеља, Србије и Русије, кроз приче у нивоу теорије завјере, уз неке „играче“, види се да он ни за корак није напредовао од старих комуњарских матрица и флоскула, што је већ одавно исмијано и превазиђено.
А посебно мјесто заузима чињеница да ни Србија ни Русија нијесу ставиле Милов приватни феуд Монтенегро на листу земаља гдје не станује демократија, него је то учињено управо на Западу. Али Ђукановић у том смјеру „нити писну, нити зубом шкрину“. Јер добро зна да му је много уносније да се у својој слуганској политици додворава Вашингтону тако што ће прозивати Србију и Русију, као класични вазал, уцијењен због бројних оптужница које су још увијек на стенд-бају против њега и његове Прве банке и Прве фамилије.
Али ће се много тога промијенити, јер је вријеме да Ђукановић са својим фолирањима и јефтином глумом оде у музеј воштаних фигура, гдје је требало већ давно да буде. Зато ће му већинска, поштена Црна Гора 30. августа рећи коначно НЕ на биралиштима.