Кажу да се убица може вратити на мјесто злочина али понижени на мјесто свог понижења никад. Зато ми је донекле схватљиво што је Жељко Ивановић замијенио свој стан у руским кулама за дуплекс у Бечу, како га не би подсјећао на мукотрпну и систематску мужу јарца на шестом спрату из ког би редовно извукао неколико варијабилних капи, које би углавном користио умјесто брилијантина док је возећи бицикл у комбинезону( пјесма “Маљчики” рађена по њему) јурио у Радоје Дакић, не би ли усликао нови багер који је купила Чаушескова Румунија за потребе луке у Констанци.

После фотографисања и смишљеног наслова “ Више је багера него лагера” ,чекала би гозба у мензи : “чорбаст пасуљ са ребарца сува” и боца Никшићког ( зидарског, јер подстиче здраво подригивање) за дезерт урмашице, а при крају ручка, кад гласови из стомака надјачају његов цикнути њуњави глас, замолио би сервирку Цану да му замота од ручка мало српске кобасице и коју љуту папричицу, које би пажљиво положио на куфертрегер.

И онда педалирајући назад ка руским кулама, док му се коса од природног брилијантина пресијава на сунцу као оним враним гавранима из Боја на Мишару, звиждуће сонгове старе добре пјесмице: “ Плива патка, плива гуска, ова земља биће руска”, увјерен да ће увече, после слушања радио Москве, успјети да извуче много више капи из свог јарца који га меланхолично дозива са балкона шестог спрата.

Данас тај некадашњи фоторепортер багера, панично бјежи од сваког подсјећања на свој мрављи живот у флори и фауни социјализма, прерушивши самог себе у “ Ловца на змајеве” , иако нигдје у књижевности, чак ни у оној дјечијој, нисам наишао на примјер да је икад иједан магарац уловио змаја. Али Жељко Ивановић је далеко од књижевника, он је више стечај околности који је Мило Ђукановић испљунуо после употребе, као што се баци љуштура прстаца на ивицу тањира.

Међутим, то не значи да оно што је горко Ђукановићу није слатко Душку Марковићу. И као што је Срећко Шојић морао да иде у лов како би се приближио амбасадору, тако је Јарцотлачитељ морао да научи да плива са Душком Марковићем у затвореном базену хотела Верде. Додуше он више воли Аду Бојану, и шетње поред плаже у сумрак, док се његово преплануло тијело прелива у сјенку голе чапље коју на слици благо сјенчи репродуктивни орган његовог саговорника у који је Змајчек загледан помно. Али Душко не би био црна кутија Црне Горе кад би се купао на Ади или у Чању.

Он ипак више воли сигурнију атмосферу, полуслабу хотелску свјетлост, обезбједјење са слушалицама у ушима и одијелима лакованим ципелама купљеним на рате…У таквој атмосфери Душко Марковић свог саговорника прво замори леђним стилом, а ако овај и после отпливаних педесет метара и даље показује знаке отпора, прелази на делфин, мада кажу да је Жељко Ивановић издржао и леђно пливање, и тако се квалификовао за штафету код премијера. А први пут кад је Змајчек издржао да отплива краул а да се не напије воде добио је од Душка Марковића 170. 000 евра за ТВ Вијести. Мало ли је на ову немаштину, рекао би наш народ. Зато и не чуди што је Марковић преко Привредне коморе издао налог да се сва преузећа, што државна, што полудржавна, рекламирају у Вијестима, како би Ивановић могао редовно плаћати свог батлера у Бечу. Након инструкција у базену слиједи састанак са Рамбом, али не са Силвестером Сталонеом, већ Рамизом и Бором, а Рамбо је изведеница од ова два имена.

План је сљедећи: Рамбо мора ући у радну групу, јер је то договор Јоханеса Хана и црногорског Мајка Фелпса (Душка Марковића), али треба све урадити да ДФ не буде дио радне групе како би Рамбо и Фелпс у миру и тишини утврдили нови темељ европских вриједности. За почетак треба зауставити ротацију градоначелника у Будви, што Јарцотлачитељ најављује у свом колумном избљувку оптужујући Бата Царевића за везе с мафијом.

Пошто поуздано знам да Бато Царевић има фарму коза, за тренутак сам помислио да Жељко Ивановић жели да се суочи са својом прошлошћу и маниром искусног медијског рекеташа обезбиједи себи макар емотивно сувласништво на тој фарми. Али не, нагони су много суптилнији, Рамбо и Фелпс не желе ротацију градоначелника у Будви, и онда наступа Змајчек са радијатора како би пучанству објаснио да су ДФ и ДПС једно те исто, иако је прије сат времена у сауни хотела Верде убјеђивао Душка Марковића да кад подигне обрве неодољиво подсјећа на Џорџа Клунија.

Кулминацију његовог менталног подригивања представља закључак да Андрија Мандић и ја треба да будемо осуђени за државни удар како би се Рамбо могао придружити њему и Фелпсу у базену, и како би најзад са краула прешли на синхроно пливање. А ако пресуда Андрији Мандићу и мени буде ослобађајућа то ће бити доказ нашег договора са ДПС- ом.

По Жељку Ивановићу ми морамо бити осуђени без иједног доказа, јер само у затвору можемо доказивати своју невиност. Али ако ја треба да доказујем невиност у затвору онда у ћелији до мене морају бити идентично невини Жељко Ивановић и Мишко Перовић, а ћелију до њих Алекса Бечић. Пошто у оптужници пише да смо добили новац од Руса за државни удар, подсјетићу Јарцотлачитеља да смо 2016. године управо њему дали највише новца и то преко 300 хиљада евра. Неколико новинара Вијести ми је тих дана потврдило да је Ивановић у редакцији на столовима играо казачок пјевајући : “ Може долар, могу рубље, волим кад се игра грубље.”

А то даље значи логиком Миливоја Катнића да је Змајчек учествовао у медијској припреми убиства Мила Ђукановића емитујући спотове Арона Шавива који је опет ангажовао агента ЦИА Џозефа Асада јер је по тврдњи Катнића мало било руских агената. А пошто у оптужници даље пише да је Ананије Никић агент ГРУ-а, подсјетићу Јарцотлачитеља да се његов Алекса више сретао с Никићем него сто се сад Ивановић сријеће са Б. Б. ( а није Брижит Бардо ). Уосталом Змајчек може питати Миливоја Катнића кад поново оде код њега куд несташе листинзи младог Алексе, да ли код Душка или код Мила, или их је Марагарет Уехара понијела са собом на Хаваје.

Тако кад сљедећи пут одлучи да нас шаље у затвор, Јарцотлачитељ мора знати да ћемо најмање он и ја заједно писати кантину уторком, а ја ћу му због ранијег стажа завршити да на економији ЗИКС – а добије истог онаквог јарца на чување и мужу. Невиност у устима Жељка Ивановића изгледа као протеза. Одложиш је у чаши воде и после два сата је као нова. То најбоље знају Милка Љумовић и Босе Татар, оне једине имају потврду од Жељка Ивановића да су невине. Наравно, то нема везе са часовима пливања код Душка Марковића. Јер кад Јарцотлачитељ нешто саопшти онда је то апсолутна истина, макар то било и: “М-е-е-е,м-е-е,м-е-е.”