Иницијатива Милана Кнежевића и Предсједништва ДНП – а да новоформирана парламентарна већина у Скупштини донесе Закон о престанку важења Закона о слободи вјероисповијести представља једину гаранцију да ће светиње и имовина СПЦ у Црној Гори бити уставно заштићени. Нажалост, Закон о слободи вјероисповијести је постао доминантно политичко питање захваљујући Милу Ђукановићу и Душку Марковићу који су крајем децембра 2019. иницирали усвајање овог антиправославног закона у Скупштини Црне Горе. И свиђало се то неком или не, посланици у Скупштини Црне Горе треба да дају задњу законодавну ријеч, јер им то по Уставу припада. Зато у тренутку кад једино имамо конституисану Скупштину Црне Горе и изабраног предсједника Парламента, не постоји ништа логичније, већ да та новоуспоставлејна већина, чим се формирају матични одбори, изгласа Закон о престанку важења закона о слободи вјероисповијести, и на тај начин у потпуности заштити светиње и имовину СПЦ, али и испоштује изборну вољу грађана који су гласали за поништење поменутог закона. А за изгласавање тог закона уопште није потребно да буде формирана Влада, и то би требало да буде јасно чак и посљедњем правном лаику. Поједина тумачења која долазе од једног броја правника да је довољно извршити измјене одређених чланова већ постојећег закона потпуно су у координацији са оним што је Душко Марковић предлагао СПЦ -у у јулу мјесецу, а што је Епископски савјет категорички одбио. Не желим ни да помислим да неко, макар се представљао као правни експерт, може пропагирати ставове Душка Марковића из јула као прихватљиве у октобру, јер би по том тумачењу, СПЦ требало да се региструје и евидентира до 06. октобра ове године, пошто би у противном остала ван правног поретка државе Црне Горе. Зато је иницијатива Милана Кнежевића о поништењу постојећег Закона о слободи вјероисповијести у потпуности утемељена у ставовима митрополита Амфилохија који је 03.02.2020. затражио од Душка Марковића поништење Закона о слободи вјероисповијести, потписивање Темељног уговора са СПЦ, а затим доношење новог закона. Дакле, ми само тражимо оно што је митрополит тражио од Душка Марковића почетком фебрура ове године, одбацујући као недостојним бесмислице да неко из ДФ – а жели да искључи митрополита Амфилохија из преговора са државом. Напротив, митрополит Амфилохије, уз благослов и овлашћење Синода и патријарха Иринеја, а у име СПЦ, треба да води преговоре са државом Црном Гором око потписивања Темељног уговора. И то је у потпуности са устројством Српске православне цркве. Зато нема потребе да се нико заклања иза наводне бриге о митрополиту тако што ће пласирати личне ставове који наносе директну штету епархијама СПЦ у Црној Гори, а иду у правцу ранијих предлога Душка Марковића и Зорана Пажина. Нека свако у будућности уради макар десети дио оног што је урадио ДФ у одбрани наших светиња и оне ће бити сачуване док буде свијета и вијека. Још је Валтазар Богишић написао : „ што се грбо роди вријеме не исправи“, и нико од нас нема право да пегла грбу постојећем Закону о слободи вјероисповијести кроз његове измјене, већ имамо обавезу пред Богом и народом да га прогласимо неважећим и донесемо нови који ће бити у интересу свих вјерских заједница у Црној Гори.

Милун  Зоговић,

Посланик коалиције ЗБЦГ