Не сјекирај се ништа
Кога год сам ја проклела
Душу је испушта на рате
Све је Бога пита да му поможе
Ка чоек да умре
Кад већ није тако проживио
Дабогда им кокот браћу дочекива
Поскоци им на крштења долазили
Мачка им здравице држала
У апотекама им доручак спремали
Свака два дана трећа јутра имали
Сандуке ка намјештај бирали
Рак их раку додава ка боцу ракије
Из куће с ногама напријед излазили
Купали их само за погребне услуге
Кошуље им од читуља шили
А одијела од пластичног цвијећа
У мртва их чела цјеливали
Заборавили на љеб при зрачењу
Поклали се за кашику ваздуха
Очи једни другима повадили
Прогледали кад кокошку помузу
Проговорили кад крава залаје
Пробудили се на својој четрдестици
Судили им гори од њих
Ђеца им не смјела рећи чија су
Кости им вјетар превртао
Не знало се да су икад били живи
Цркве се пред њима затварале
Свијеће им вране палиле
Нашли спокој кад Бог умре
Ај’ ти ништа се не сјекирај
Ти знаш да се мени клетве стучају.