Умјесто да судија Апелационог суда Рамо  буде дисциплински и кривично процесуиран због кршења судијске етике и потенцијалног преношења коронавируса он је класичном замјеном теза од себе покушао направити жртву, али је сам себе брутално демантовао. Ја никад нисам рекао да сам имао контакт с њим, али сам био у истој просторији са судијама Апелационог суда које су Стриковићеве колеге и које су могле да имају контакт с њим, јер се налазе на истом спрату. Такодђе сам у истој просторији боравио с тужиоцем, адвокатима одбране, оптуженима и новинарима. Ако је свадба у Рожајама била прије петнаестак дана по саопштењу Стриковића, то значи или 06. или 07. јуна, а он се налази у самоизолацији од 15. јуна, јасан је закључак да је судија Стриковић пуних 8 дана имао контакте са својим колегама у Апелационом суду. Доказ за то је да су тек јуче урађени тестови за чланове вијећа и стручне службе којима он предсједава и чији је члан. Значи тек после 8 дана од његовог одласка у самоизолацију, и то кад се ова информација појавила у медијима имамо тестирање његових директних контаката. А шта ћемо са контактима које су они имали у међувремену? И умјесто да се завуче у мишију рупу, судија Стриковић моју забринутост назива приземном и покушајем скретање пажње са пресуде Апелационог суда. А то значи, да судија Стриковић већ зна пресуду, и позивам га да је саопшти читавој црногорској јавности. И нећу одустати од његовог прозивања док не саопшти пресуду која је њему изгледа позната. Такође позивам судско вијеће у саставу судија Смоловић, Пилетић и Жиџић, да се огласе и ограде од овог става њиховог колеге који је управо саопштио читавој црногорској јавности да је одлука Апелационог суда по нашим жалбама бити пресуђујућа. А искрено се надам да су представници међународне заједнице уочили ову скандалозну тврдњу судије Стриковића као још један допринос руинираности правосуђа, али и мотив више да се још снажније супроставимо ерозији црногорских институција које нестају пред нашим очима.