Изјава Едија Раме да нас ускоро очекује укидање граница између Црне Горе и Албаније представља директну најаву реализације великоалбанског пројекта у којем ће изгледа наша држава бити албанска покрајина са Скадром као главним градом. И умјесто да се оштрим демантом огласе Мило Ђукановић и Душко Марковић и поруче како ће бранити сваки квадратни метар црногорских интереса, добијамо интервју Срђе Дармановића из којег је тешко закључити да ли је он албански или црногорски министар спољних послова.

У свом већ препознатљивом маниру Сорошевог питомца острвио се на Србију и Русију булазнећи о наводним националним интересима заснованим на антисрпској и антируској хистерији поручујући јавности да Црна Гора никад неће бити српски или руски сателит.

Наравно, није било потребе да министар Дармановић додатно појашњава правце црногорске спољње политике јер су они видљиви и са тамне стране мјесеца, а то је да је Црна Гора одавно постала сателит пројекта Велике Албаније и да се само велеиздајници могу хвалити оваквом спољњом политиком.

Зато је Рамина изјава о укидању граница између Црне Горе и Албаније донекле и логична, јер је црногорски режим одавно укинуо границе кад је издаја националних интереса у питању, и само је питање каква нас нова издаја очекује на дневном нивоу. Ако томе додамо укидање граница између Црне Горе и Албаније за несметан шверц цигарета, наркотика и оружја, онда никог не треба да чуди што предсједник Албаније посљедњих неколико година прославља Дан албанске заставе у формално црногорским градовима који су одавно уцртани на мапи Велике Албаније. Наравно, црногорски режим, у којем је Срђа Дармановић један од истакнутијих бојовника, не смије да се бави овом проблематиком, пошто је заузет континуираним ловом на црногорске Србе као унутрашњег непријатеља који се има уништити свим расположивим институционалним и ванинституционалним средствима.

Пошто своје антицрногорске одлуке директно усмјерене против Србије и српског народа у Црној Гори Мило Ђукановић, Душко Марковић и прије неки дан Срђа Дармановић, квалификују као национални интерес, позивам их да ми одговоре само на три питања. Какву корист је Црна Гора имала од признања тзв. државе Косово? Какву корист је Црна Гора имала од гласања за учлањење лажне државе Косово у Унеско и Интерпол? Какву корист је Црна Гора имала након што је послала тројицу црногорских официра на Косово и Метохију? Одговор је и доносиоцима ових срамних одлука јасан: никакву.

Али зато не препознају национални интерес да се одреде према изјави Едија Раме да ће у 2019. бити укинуте границе између Црне Горе и Албаније, већ слугањски ћуте до нивоа непдношљиве морбидности. Да је неко од српских политичара у Црној Гори изјавио како треба укинути границу између Црне Горе и Србије, аутоматски би био ухапшен без скидања имунутета и по кратком поступку био осуђен на четрдесет година тешке робије. Међутим, кад то саопшти Еди Рама, а подржи режим и дјелови грађанске опозиције који без икаквих услова сиједају за сто са Тачијем и Ђукановићем, онда је то европско достигнуће на којем треба градити грађански концепт државе у којој ће Срби бити институционална икебана.

А ако Албанија као чланица НАТО- а нападне Црну Гору која је такође чланица НАТО-а, кога ће бранити Столтенберг, и да ли ће бити активиран члан 5 Сјеверноатлантског уговора? Доналд Трамп је већ одговорио, али пошто Срђа Дармановић једино слуша Сороша, нека нас просвијетли кад га овај буде удостојио одоговора. До тада, остаје нам да чекамо ново јављање Едија Раме и Хашима Тачија како би нам открили што планирају с Црном Гором.