И нова тумачења градоначелника Подгорице око скрнављења билборда у Зети читају се у невјерици, јер је тешко повјеровати да је Иван Вуковић смогао снаге да се спусти толико ниско, и причама за малу дјецу покуша обманути одрасле грађане Црне Горе.

По ДНП-у, у настојању да се за провидно тумачење Вуковића пронађе бар неко оправдање гдје оправдања нема, могуће је повјеровати да му је неко написану изјаву дотурио, а он само морао да је потпише, мада у свему томе и нема велике разлике.

Вуковић је могао бар прећутати флагрантни снимак, на којем се као из авиона види да непозната лица скрнаве билборд с ликовима митрополита Амфилохија и патријарха Иринеја, притом уз директну логистику комуналне полиције. А умјесто тога, бламирајући себе и одговорну функцију на којој се незаслужено налази, градоначелник Подгорице је пласирао своју верзију о уништавању билборда, која изазива индигнацију и подсмијехе код озбиљних грађана.

У флагрантном анонимном снимку објелодањен је врх леденог бријега, пелцер мрачних радњи и намјештаљки на завађању народа, опробани специјалитет одлазећег режима, па грађани могу бар на снимку видјети како то раде екипе за наручене радове.

ДНП истиче да се, на жалост градоначелника, на снимку јасно види да Комунална полиција дотичну екипу није ни прогонила, ни пратила, него у функцији обезбјеђења сервисирала дошавши претходно код билборда, а потом се паркирала на оптималној удаљености да као обезбеђење надзире рад са четкама. Уз све то, извршитељи су се по завршеном послу мирно одвезли аутом, а онда се за њима исто тако мирно удаљио и аутомобил са ознаком Комуналне полиције.

Дакле, на снимку се флагрантно јасно видјело да није постојала никаква јурњава било кога за било ким, па је ријеч о досад најфлагрантнијем снимку режимских намјештаљки, и досад невиђеној бламажи одлазећих структура власти. А Вуковић тврди да су се починиоци “великом брзином удаљили у непознатом правцу”.

А ако скрнављење билборда нема везе с Вуковићем, како он тврди, ДНП га пита зашто Комунална полиција није истог трена реферисала надлежној служби на нивоу Главног града и њему лично, него је мирно слушала музику у колима током фарбања билборда? Питамо Вуковића и зашто комунална полиција није позвала полицију да похапси изгреднике на лицу мјеста, или на путу ка Подгорици? Него су се “сликари” мирно удаљили цестом као да је Подгорица Лос Анђелес са хиљаду магистрала.

Имајући у виду да је случајни снимак до крајности разоткрио мрачне радње одлазећег режима, ни објашњење Вуковића да је ријеч о “најподмуклијем, и крајње провидном покушају манипулације интимним осјећањима наших суграђана с циљем наношења штете политичким неистомишљеницима”, не може издржати критику здравог разума. Зато се градоначелник овог пута флагрантно декларисао као режимски војник, спреман да блефирањем по сваку цијену покуша заташкати и оно што се заташкати не може. И притом директно показао да штити интересе тајних кругова бившег режима, који и даље раде локално на завађању народа у Црној Гори преко режираних инкриминисаних радњи.

Вуковић се додатно избламирао и објашњењем да је те ноћи на споменику страдалима у НОБ-у у центру Голубоваца исписана једна ружна ријеч, а на Златици исте ноћи објекат жељезничке станице прекречен у три боје, црвену, плаву и бијелу.

Јер управо то иде у прилог сумњи да су момци у бијелом, такође уз асистенцију Комуналне полиције, починиоци и тих радњи, задужени да ноћним радовима изазивају међунационалну и међувјерску мржњу и нетрпељивост по Црној Гори. Наравно, све по налогу скривених режимских структура бивше власти, да би се профитирало на тобожњим порукама мржње из српског корпуса.

Све то иницира и важније питање: да ли су бројни пријетећи графити по сјеверу Црне Горе, посебно на просторијама исламске заједнице, и једне сад опозиционе партије, у ствари, резултат истог рукописа, исто инсценираних, наручених радова на продубљивању мржње међу грађанима и изазивању нестабилности, да се за све окриве нова власт и тзв. српски екстремисти.

Аргумент више за овакве тврдње је што нико од „молера“ није откривен ни по малим градовима сјевера Црне Горе све до данас, а гдје се, иначе, све зна и види.

Порука ДНП Црне Горе своди се на закључак да би Вуковић могао да престане са својим јефтиним монтажама и објашњењима флагрантног снимка из Зете, јер његове ђачке тврдње, да је било онако како није било, представљају непријатно ругање здравом разуму грађана Главног града и Црне Горе, уз директно урушавање угледа функције градоначелника.

По ДНП-у, Вуковић је добио налог одлазећих безбједносних структура да тврдоглаво негира оно што нико не може негирати, и јефтино блефира до нивоа недостојног за првог човјека Главног града. Очигледно, запала га је дужност да одради партијски задатак, па, ко хоће да вјерује, нек вјерује.

А након оптужбе Милана Кнежевића да је Вуковић на челу криминалне групе која је оскрнавила билборде у Мојановићима, градоначелник је оцијенио да је у питању „сензационална објава првостепено осуђеног терористе“. Иако и сам добро зна да је ријеч о монтираном државном удару, у који више нико не вјерује, као ни у тумачење градоначелника око скрнављења биборда.

Али Вуковић добро зна да је Милан Кнежевић својим страдалничким путем у политици, и невољама по њега и његову породицу, у борби за бољу и праведну Црну Гору, морална громада у односу на Ивана Вуковића, апаратчика ДПС-а, спремног да потпише сваку изјаву коју му доставе.

Кнежевић се служи истином као аксиомом, а не неистинама и триковима попут Вуковића, који уз праведничке, увријеђене гримасе и провидну реторику изазива осјећај лаког гнушања код озбиљних грађана Подгорице и Црне Горе.

Вуковић сигурно зна и да, за разлику од Милана Кнежевића, који није терориста, у Црној Гори постоје прави, али неосуђени терористи и криминалци. Али се времена мијењају, а правда на крају дође по своје. Па постоји могућност да се сазнају и имена оних који су скрнавили билборде, посебно имена њихових налогодаваца, што је много важније у том вандалском чину, недоличном за Црну Гору и њено свијетло име и историју.

У сваком случају, за ДНП, ДФ и друге партије и прогресивне коалиције, Иван Вуковић не заслужује да остане на мјесту првог човјека Подгорице, а то ни досад није заслуживао. Наведеним чином се обрукао, направио ново политичко посрнуће, а, да ли и људско, ДНП му оставља да то сам процијени.

ШЕФ МЕДИЈСКОГ ЦЕНТРА ДНП ЦГ,

ПРОФ. ДР ДРАГАН КОПРИВИЦA