Поводом настојања менаџмента Јавног сервиса да заустави вријеме, и да се по кратком поступку обрачуна са члановима колектива, који указују на грубо кршење етичких и професионалних норми у емисијама, очито је да је Управа ТВЦГ бесповратно изгубила компас, одлучна у намјери да углед медијске куће уруши до краја.

Током свих ових година, руководство Јавног сервилног сервиса водило је отужну политику лакировке лика и дјела великог Вође, а сад, кад је чак и он промијенио реторику, што је врло добро, тврдоглаво остаје на бранику одлазећег режима.

Менаџмент и даље јалово настоји одржати неодрживи статус qуо, прогонећи слободоумне чланове колектива, показујући своју везаност за комуњарску матрицу: „Напусти канцеларију“. И управо тако је поручио новинару Зорану Лековићу, притом у усменој форми (!), да ће бити покренута његова смјена и да – напусти канцеларију.

Ако је и од ригидног менаџмента Јавног сервиса режима, ипак је много у новом друштвеном тренутку освајања свеукупних грађанских, и медијских слобода. Грађани Црне Горе се с правом питају шта се дешава с руководством ТВЦГ? Да ли је у питању покушај заустављања сказаљки времена, да ли је Управа чула да је дошло до друштвених промјена, је ли ријеч о бесповратном окоштавању начина размишљања…

У времену кад све креће напријед, једино ТВЦГ тапка у мјесту, као што је то чинила и свих ових година, тврдокорно правећи замјену теза – да је послушничко величање сад већ одлазећег режима медијски искорак у Европу, а да је све остало ретроградно.

На стрелишту менаџмента сад су постројени сви који мисле другачије, независно од тога што својим критичким ставовима, у ствари, желе повратити углед Јавног сервиса. Зато је и шеф Информативног деска, Бојан Терзић, поднио оставку на ту функцију, незадовољан информативним програмом већ у дужем периоду. Указао је на оно на шта с индигнацијом указују грађани Црне Горе, да се од емисија на Јавном сервису свих грађана не може правити класична пљуваоница и сатанизовање оних који другачије мисле.

Зоран Лековић с правом апелује против говора мржње на Јавном сервису, против ширења вјерске и националне нетолеранције уз екстремне форме непрофесионализма, мада тиме није рекао ништа ново што сви у Црној Гори већ одавно не знамо.

Пошто Управа игнорише основне етичке постулате, које свака национална медијска кућа мора поштовати, треба је подсјетити да је непримјерено да гост емисије може упућивати митрополиту Амфилохију највулгарније квалификације, а да га водитељка одлучно не упозори на основна правила куће. Него чак сама потпирује говор мржње квалификујући цркву на Румији као „оно лимено“. У емисијама доминирају водитељке, које на грубе квалификације својих гостију на рачун неистомишљеника одлазећег режима, умјесто да госте опомену, чак не скривају ни осмијехе блаженства, заборављајући своју обавезу професионалног вођења емисије.

Мисао из монолога Владике Данила „Трагови су многи до пећине“ могла би коинцидирати са пећинским нивоом и степеном вулгарности појединих гостију Јавног сервиса уз сервилно прећуткивање од стране водитеља. А то није добро за грађане Црне Горе, јер се тако промовишу неукус, пристрасност и партијско једноумље, већ редовно штеловани на ТВЦГ.

Једини ТВ-водитељ који је крајње савјесно водио дијалог са својим гостом на Првом каналу је Саша Кликовац, па не би било чудо да управо због тога, у поремећеном систему вриједности Јавног сервиса, буде санкционисан, па и избачен, као неко ко ремети имиџ хушкачких и некултурно вођених емисија. Колегијум ТВЦГ, у трагању за унутрашњим и спољним непријатељима, по већ овјешталој матрици свог Вође, указује на „синхронизацију унутрашње побуне и спољних напада“. И тиме синхронизује самоурушавање Јавног сервиса зарад пропале политике одлазећих власника Националне ТВ-куће.

Пошто је глас народа увијек глас Бога, било би интересантно међу забринутим, дијелом застрашеним члановима колектива РТЦГ, спровести анкету о угледу и поступцима Управе. Оцјена од нула до десет, врло је могуће, била би нула прекрижена.

У том контексту ДНП позива Управу Јавног сервиса да јавно саопшти макар једно: да ли је вршила скривене притиске на све запослене да на изборима морају гласати сад већ поражену партију? Желимо да чујемо да није, да би јој се макар запослени на РТЦГ поводом тога с индигнацијом смијали.

Стога не чуди што г. Милан Радовић јавно позива комплетан менаџмент РТЦГ да поднесе оставке, јер је овој Националној медијској кући потребно темељно освјешћење и значајан професионални искорак у ново доба које куца на врата цијеле Црне Горе. А на шта се, као са ватом у ушима, једино оглушује група вјерних сарадника већ пораженог режима.

Друштвени токови се више не могу зауставити на путу оздрављења Црне Горе у сваком, па и медијском погледу. Још само то да схвате и неки овјештали умови с Јавног сервиса свих грађана Црне Горе. У те сврхе, ДНП је спреман и да им рефундира трошкове разговора са психологом, евентуално са психијатром. Толико о Управи РТЦГ, данас изгубљеној у времену и простору, без слуха за то да је Црна Гора закорачила у ново, добро поглавље савремене историје.

Соломонско рјешење у оваквој ситуацији било би да се Управа РТЦГ захвали Лековићу и Терзићу на корисним сугестијама, али и Милану Радовићу, и Бојани Јокић, члану Савјета, која је нагласила да је “незадовољство радом РТЦГ све видљивије”.

ДР ДРАГАН КОПРИВИЦА,

ШЕФ МЕДИЈСКОГ ЦЕНТРА

ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ