У подијељеној Црној Гори ових дана пише се историја. А притом у нашој земљи, с једне стране, имамо, нажалост, оне који би да њене странице испишу срамним пером. Али имамо и оне друге, који се увијек залажу да очувају традиционалну част, мир и достојанство ове земље, онако како су то чинили сви наши часни преци.
Ђукановић и његова режимска камарила одлучили су да ударе на оно што имамо најсветије у Црној Гори, на Цркву и Митрополију црногорско приморску, свештенство и вјерујући православни народ. Шеф режима и његови извршиоци налога и овога пута покушавају да освоје власт на пођелама и завађању грађана. Осокољени репресивним апаратом, којим мисле да заплаше народ, они поручују да се не залијећемо, јер се неће либити да употребе репресивне мјере.
Управо зато и подсјећамо Ђукановића на ону стару: “Сила Бога не моли, али Бог силу не воли.” И поручујемо му истовремено да нас неће, нити може уплашити, јер је онај, ко има вјеру у Бога, вазда храбрији од оног којем је похлепа једина религија. Такође је познато и да је већа снага у онога ко брани своје, него онога који отима туђе.
Ђукановић поручује да нико не може побиједити Црну Гору. Али грађани добро знају да управо он, током свих ових година, настоји да баци ову земљу на кољена. Знају и шта је све шеф режима урадио са свим културним добрима ове државе, и како је поразио њене правне институције. Зато му и обећавамо да ћемо Црну Гору чувати и сачувати, првенствено од њега самог и његових послушника.
Вођени ријечима Марка Миљанова да је јунаштво бранити себе од другога, а чојство бранити другог од себе, поручујемо Ђукановићу да ћемо одбранити и нас и Црну Гору, онакву какву нам је Његош оставио у аманет, као и нашу цркву. А шефа режима и његове послушнике очигледно треба бранити од њих самих, и њихових суманутих наума на штету мира, мултинационалног и мултиконфесионалног суживота свих грађана Црне Горе.