Само због историјског значаја Тринаестог јула, кад је 1941. у Црној Гори запаљена бакља слободе, Демократски фронт није желио да управо на тај дан ремети празничко расположење и осјећај поноса због свијетлог датума кад је Црна Гора рекла своје одлучно НЕ фашизму. А грађани Црне Горе јуче су могли слушати тираде предсједника свих грађана, који се обрачунава бар са половином од тих грађана, и како слободарским тоном велича борбу против фашизма, чије рецепте и историјско насљеђе баштини у својој борби против властитог народа.
Иако познат као велики сијач магле и прашине, политичар који редовно прича једно а ради друго, Ђукановић је овог пута у свом хвалоспјеву о слободној Црној Гори, која под његовим ропством тавори већ три деценије, надмашио и самог себе. Цјелокупна јавност памти како је јавно исказивао мржњу према шаху због хрватске шаховнице, пријетећи да ће се с тим сусједним народом обрачунати једном завазда, а сад је измолио да му у госте дође предсједник Хрватске, Зоран Милановић, док предсједници осталих земаља вјешто избјегавају доласке у компромитовану државицу шверца и криминала. А Москва је одбила и да Ђукановић присуствује паради управо поводом побједе над фашизмом.
На штету самог Ђукановића, у корист његове бламаже, остали су сачувани видео-записи његових бројних дволичних изјава. Међу њима је и она добро позната: “Бестидно је а на срећу показало се и бесплодно било дугогодишње плашење црногорског народа потенцијалним великосрпским хегемонизмом као негатором црногорске нације и државе.” Притом је исту мисао завршио тврдњом да је ријеч о болесним халуцинацијама зарад очувања власти, и тиме управо осликао све оно што данас лично ради у Црној Гори.
Ђукановић је барјачио и тврдњама да “се мора искључити солуција око установљења Косова као независне државе”, па га признао, нападао Славка Перовића због сепаратизма, па искористио ту идеју за стварање своје приватне државе, добио паре од Руса за независност, па им окренуо леђа… Углавном, грађанима Црне Горе одавно је познато да ријечи Ђукановића, као у свакој фарси, држе воду док мајстори оду, и да се притом претварају у своју директну негацију.
Поводом Тринаестог јула 1941. године, кад је храбри црногорски народ цијелом човјечанству ставио до знања да ће се борити за слободу, Ђукановић је, уз сталне намјере да народу одузме слободу, без црвенила истакао и да “Црна Гора може постојати само као држава слободних грађана”.
Похвалио се и да се црногорски антифашизам темељи на Црној Гори, данас посвећеној европским вриједностима, а управо он у срцу Европе прави јефтину копију Сјеверне Кореје, помиње славну црногорску историју а неславно влада већ три деценије негирајућу слободу грађана ове земље.
Врхунац цинизма и лицемјерја представља наставак изјаве Ђукановића да Црна Гора “може постојати само као држава слободних и равноправних грађана, без обзира на вјеру и нацију”. А сва међународна јавност, почев од амбасадора САД, Велике Британије и других земаља, апелује да Ђукановић смањи доживљај властите моћи управо због неслободних и неравноправних грађана. И да не подваја вјере и нације, декларативно стојећи на томе, а у пракси се подсмијавајући јавности. Јер управо, по рецепту фашизма и гетоизирања Јевреја, данас су Срби у Црној Гори проказани народ, изложен прогонима Ђукановића. А Срби и Црногорци, који се залажу за Митрополију црногорско-приморску и укидање накарадног Закона о слободи вјероисповијести, јавно се питају да ли је могуће да управо Ђукановић указује на слободе и равноправност, како рече: “без обзира на вјеру и нацију”.
Током три деценије своје аутократије Ђукановић је негирао све темељне вриједности Тринаестог јула, створио земљу криминала, шверца и нерасвијетљених убистава, земљу чији бродови транспортују дрогу по океанима, а кћерке високих функционера власти носе скупоцјене ташне од по тридесет хиљада еура. Црна Гора данас је утамничена земља са монтираним судским процесима, управо онако како су то радили узори Ђукановића на том плану, Хитлер и Стаљин. Земља у којој се по матрици диктата суди опозиционим политичарима и свештеним лицима. У Црној Гори полиција терорише грађане који се буне што се закони у пракси извргавају руглу. Зато би је требало проучавати као огледни примјер корупције на највишем нивоу, гдје руководећи дјелови полиције и мафија атакују на слободне грађане да би за Ђукановића преотимали власт по општинама.
Предсједник једне половине грађана на крају је имао и скрупула да кликне “Нек је вјечна Црна Гора”, мислећи на своју поробљену државицу и своју вјечну власт, којој се као никад досад климају темељи. Јер је грађанима те вјечне Црне Горе он дозлогрдио вјечном диктатуром и стављањем цијеле земље и народа у приватне сврхе њега, његове фамилије, полиције и мафије да би зауставио вријеме, које свакоме па и њему неумитно истиче.

 

ЈЕЛЕНА КЉАЈЕВИЋ,
ПОРТПАРОЛ ДНП-а И ФУНКЦИОНЕР ДФ-а