Из Демократске народне партије су оцијенили, да најновији јефтини трикови Мила Ђукановића, урађени по старом шаблону, и лицемјерна режија, овог пута неће проћи, а да су доказ за то и његови блиједи покушаји да се, пошто је већ изгубио сваки углед на домаћем плану, што више афирмише у међународним односима.

Његово јефтино промовисање и фотографисање с међународним званичницима представља само блиједи и провидни покушај заметања трагова не би ли како повратио заувијек изгубљени углед кроз свечана руковања и примање ордења„, казао је функционер ДНП Зоран Лакушић.

Ђукановић је свечано примио Европску награду Краљ Давид, уз оцјену да је Црна Гора сигурно мјесто за све нације и религије. Наравно, ту је одмах срачунато гурнуо под тепих све прогоне који се по његовом личном налогу спроводе над српском нацијом и Митрополијом црногорско-приморском, уз ударе на српску православну цркву у Црној Гори. А уз све то, правећи српском националном корпусу у Црној Гори класични гето, нашао се баш он да прима медаље за нешто са чим лично нема никакве ни везе ни заслуге„, истиче Лакушић.

Према његовим ријечима, да би покушао да ублажи ружан утисак због изјава свог инсајдера Душка Кнежевића, сад појачава међународне контакте, прима међународне званичнике, слуша химну преко које је опељешио грађане Црне Горе, и нагомилао своје енормно богатство глумећи демократу у поробљеној Црној Гори, коју би и даље да држи у ропству.

„Али су та времена прошла, а то је и самом Ђукановићу јасно. Зато су ови његови међународни контакти само блиједа политичка фолирања на шминкању ружног лица и наличја новокомпоноване буржоазије и тајкуна по његовој мјери и укусу. А проблем је што му је и са Запада, иако у углађеној форми, ипак довољно јасно речено да су протести саставни дио демократског изражавања грађана. А то му прави проблеме око већ донесених планова за могућа разбијања мирних демонстрација не би ли спасио Црну Гору, коју је претворио у приватну прћију и полигон за богаћења њега и његових најближих“, оцјењује Лакушић.

Притом је и њему самом јасно, додаје Лакушић, да би Црну Гору најбоље спасио да се повуче са политичке сцене после маратонски дуге диктатуре у савременој Европи.