Једном давно стари столар Ђепето начини дрвеног лутка и назва га Пинокио. Као дјеца у позоришту лутака смо гледали како би Пинокију, кадакоју лаж изговори, нос бивао све већи и већи. Родитељи су причу о Пинокију користили да своју дјецу од малена уче да не лажу. Нигдје као на грађанским протестима не можете осјетити дух нашег народа.

Охрабрени масовним присуством народа, слободније него обично, коментаришу актуелна дешавања у Црној Гори и праве паралелу с неким личностима и догађајима из блиске и далеке прошлости. Тако моју пажњу привуче коментар једног од учесника протеста да Црна Гора често није имала среће са владарима и шефовима државе па им је због тога народ давао надимке попут Лажни цар Шћепан Мали, Зеко Манити, Филип Нејаки, до последњег – Пинокио.

Све то говори да нас је кроз историју јад јаду додавао, да се изборимо са заблудама и с начином владања владара који нијесу били достојни функције. Док су једни зарад власти убијали своје најближе, други се нијесу мијешали у свој посао, а овај последњи остаће упамћен као неко ко је тако очигледно заобилазио истину да је превазишао Барона Минхаузена.

У једном чланку на интернету с тим у вези прочитах коментар да и кад лаже не треба му вјеровати. Каквог ли порока за шефа једне државе. Но, када вас сваког дана краду и лажу, једноставно се навикнете да с тим живите. Истовремено, заштитници лика и дјела на дјелу ухваћених лажова и лопова стварају лажну слику свијета, да не видимо шта се ради у стварности и тиме додатно компромитују и себе и државу у коју се, кобајаги, заклињу.

Овој генерацији грађана је суђено да живе у вијеку највеће пљачке Црне Горе. У тој пљачки главну ријеч води врх власти. То што, с времена на вријеме, оптуже неког блиског власти, само је представа за народ. Сва правна акта која се доносе у пракси су мртво слово на папиру, а доносе се искључиво због страног фактора као декларативни привид демократичности.

Свијет у који се заклињемо је у ствари вук у јагњећој кожи. То се осјећа у сваком његовом дијелу, а нарочито на Западу, гдје смо свједоци крвавих пирова које режира тај духовно осакаћени Господар свијета којем је покоравање слабих циљ коме тежи. Каква је будућност ове државе, питају се многи при чињеници да се актуелна власт опредијелила да је лакше и профитабилније затворити сопствени народ у гето него правити модерну државу. Зато је Црној Гори потребна хитна смјена власти, да би се кроз културну реформу извршила духовна промјена вриједности.

Јер, када испред себе имате капиталистички феуд и приватну државу једног човјека и његових блиских сарадника, морални препород је неопходан да се обољело друштво опорави. Како једном приликом рече познати писац, наше горе лист, Борислав Пекић: „Ако неко љубав према својој земљи, партији, покрету, идеји, стави начелно изнад истине о њој, ма каква да је, то није прави патриотизам, то није прави борац једне идеје. То је морална кукавица у потрази за алибијем.“ Морална кукавица је и онај који води пропагандни рат против сопственог народа, како то чине поданици из актуелне власти, или како рече један поносни Црногорац: „Пинокио не иде уз часно име Црне Горе.“

Извор: ДАН