Чудни су путеви Господњи, али колико нас разумије ову изреку која се одавно одомаћила у нашем народу? Чини се, мали број. Далеко више је оних који лутају и који још не знају истину о Црној Гори, држави у којој су рођени, али и о својим прецима који су се неријетко преко ноћи престројавали и напуштали путеве које су трасирали њихови славни преци.

Тако је за све оне који се озбиљно баве проучавањем историјске прошлости Црне Горе несхватљиво како су на простору Старе Црне Горе из које потиче највећи број наших владика, владара и јунака, у којој су грађени темељи Митрополије црногорско-приморске, неки потомци познатих и признатих породица, блиских владикама и главарима црногорским, преко ноћи постали водеће личности у оснивању и пропагирању комунистичке партије, али и промовисању неке нове Црне Горе која нема благе везе са Црном Гором из времена Петровића.

Петар II Петровић Његош је у својим епохалним дјелима овјековјечио многа братства и племена у Црној Гори истичући њихово српство, чојство и јунаштво, као непревазиђене вриједности на просторима гдје Срби живе. Чувени стих: „Мићуновић и збори и твори, Српкиња га још рађала није од Косова, па и прије њега“, најбољи је примјер за ову моју констатацију. Вјеровао сам до скора да се у Црној Гори не може родити неко ко ће без стида блатити ђенерала Јанка Вукотића, чији је допринос херојској борби за преношење славе о Црној Гори и Црногорцима тог времена непревазиђен.

Питам се да ли ико смије ћутати на оптужбе о његовом лику и дјелу које долазе од неких квазиисторичара недостојних да коментаришу ову по чојству и јунаштву, као и по војничким врлинама, ненадмашну личност. Тешко да ћете наћи примјер у иоле озбиљнијој држави у свијету да наследници политике оних који су ликвидирали великог јунака Крста Зрнова Поповића данас славе његов лик и дјело, а да претходно не осуде оне који су планирали и учествовали у његовој ликвидацији.

Такође је несхватљиво да настављачи његовања револуционарних традиција НОРА-а славе улазак Црне Горе у НАТО и поздрављају подизање споменика војницима окупаторских земаља на простору Црне Горе. Највећи број данас актуелних политичара који се национално не изјашњавају као Срби не би никада био то што су били у једном тренутку свог политичког дјеловања да нијесу имали подршку српског бирачког тијела.

Срби су, нажалост, кроз историју више вјеровали онима који су се свако мало одрицали српских коријена него онима који су чували традицију својих предака. Највише ми смета то што се такви назови политичари оног тренутка када им подршка српског бирачког тијела није потребна безочно окрећу против Срба и њихових интереса. Тешко да можете наћи један народ у Европи који се суочавао са толиким преварама и с толиком количином наивности вјеровао да ће се за његове интересе боље борити неко други.

Данас је у Црној Гори постало правило да унуци и синови прослављених српских јунака из Црне Горе с надгробних споменика бришу натписе који свједоче о српским коријенима што говори о примитивизму највише врсте. Сјећам се времена комунизма када су сви изреда у својим биографијама истицали да потичу из сиромашних сељачких породица, па потом радничких, да би након антибирократске револуције крајем 80-их година направили преокрет истицањем да потичу из богатих породица очигледно с намјером да лакше правдају богатство које су доласком на власт стицали пљачком сопственог народа.

Не спорећи храброст и улогу познатих комита у историји Црне Горе, не могу се отети утиску да је међу њима било и оних који су злостављали и пљачкали сопствени народ. Као дјечак сам слушао причу моје покојне бабе како је један познати комита из Катунске нахије дошао у обор мог дједа с намјером да отме овна. Дјед то није могао мирно прихватити, па је и овна и комиту бацио на ледину и није му дозволио да понизи нашу фамилију. Таквих комита данас највише има међу актуелним политичарима који отимају од народа све што се отети може. Зато се чини све да се у данашњој Црној Гори угуши слободна ријеч и забрани дјеловање цркве, српских партија и невладиних организација, али и избришу симболи и историјске цињенице које свједоче о српству у Црној Гори.

Да ли актуелни властодршци имају право мијењати историјске чињенице и негирати улогу и значај оних историјских личности које су у темеље ове државе уградили вриједности које су Црну Гору чиниле српском Спартом? Нико није могао очекивати да ће доћи тај дан да се званична Црна Гора одриче најзначајнијих личности и догађаја из своје славне прошлости и да се славе догађаји и личности за које нико није знао ни да постоје. Ко је могао помислити да ће историју Црне Горе писати они који су добили задатак да нашу славну прошлост и херојску борбу за слободу прекрију лажима?

Извор: ДАН