Саопштење предсједник Одбора за антикорупцију и посланика Демократског фронта, Предрага Булатовић преносимо интегрално:

,,Афера Коверат и афера Снимак огољавају систем којим ДПС влада супротно слободној вољи грађана. Уз ове методе 2016. је режиран на дан избора тзв. државни удар којим је спријечена побједа опозиције. Како је афера Коверат за последицу имала масовне и дуготрајне протесте који су снажном политичком енергијом бацили ДПС на кољена зато је треба што мање помињати, сакрити је, заташкати, заборавити…

То је један од разлога зашто су ВДТ и главни специјални тужилац практично одбили да Одбору за антикорупцију доставе посебан извјештај о њиховом поступању у афеир Коверат. Како закон о државном тужилаштву јасно прописује обавезу да ВДТ и ГСДТ радном тијелу доставе посебан извјештај очигледно је да су се они одбијањем понашали незаконито, те да су таквим бахатим и неодговорним понашањем погазили Устав у односу на контролну позицију Парламента.

Поставља се питање када се ова два јавна функционера понашају овако према Парламенту шта могу тек од њих и тужилаштва да очекују грађани. Како је Одбор за антикорупцију два пута и то једногласно затражио од ВДТ-а и ГСДТ-а да поднесу извјештај шта су урадили у афери Коверат и како су ови захтјеви игнорисани незаконитим понашањем – ово питање постаје од значаја за Парламент.

Ради се о томе како зауставити ерозију Парламента и његове контролне улоге, а то није могуће ако се не санкционишу Катнић и Станковић. Ја изражавам песимизам зато што ће парламентарна већина између достојанства Парламента и Устава и санкција за Катнића и Станковића изабрати да чувају овај двојац.

Неколико чињеница поводом дописа ВДТ и ГСДТ морам да уочим.

Прво, захтјев да доставе посебан извјештај угрожава уставну и законску позицију тужилаштва. Члан 147. Закона о тужилаштву то њима прописује као обавезу. Они ту одредбу нијесу оспорили пред Уставним судом. Шта више, Станковић је подржао ово рјешење на сједници Одбора за антикорупцију 22. јануара 2015. на којој је био присутан.

Друго, нијесу дужни да достављају појединачне извјештаје. Станковић је 23. фебруара 2015. учествовао у раду тридесет и двије сједнице Одбора за антикорупцију, на којој је било и његово контролно саслушање о изградњи зграде Управе полиције. Доставио је и извјештај и присуствовао сједници. Тада може, а сада даје немуште правничко-политичке анализе. Зашто?

Треће, Одбор за антикорупцију, Одбор за одбрану и безбједност и Анкетни одбор имају приступ тајним подацима без дозволе. О томе су посебно вођене расправе зашто је то потребно. На овај начин Скупштина може да контролише и рад тужилаштва приступајући тајним подацима. Наравно, корисник тих података дужан је да их чува, у противном чини кривично дјело. Да је хтио да се законито понаша, ВДТ је могао да затражи затворену сједницу Одбора, мада ја сматрам да за то нема основа.

Четврто,у пракси односа парламент-тужилаштво имамо бројне примјере разматрање појединачних случајева, а већина од њих је разматрана на затвореним сједницама. Само неки: Телеком, Листинг, Балкански ратник… А отворене за јавност: Снимак, Камп Златица… У наведеним случајевима све је било уставно и законито, а Одбор за антикорупцију НАДЛЕЖАН!

Поставља се питање зашто сада тужилаштво поступа одбијајуће имајући у виду праксу од раније, јасне законске и пословничке одредбе и једногласан захтјев Одбора. Основни разлог јесте у томе што се Катнић издигао изнад Устава, закона и Парламента и не жели да га ико контролише.  Он признаје само поједина судска вијећа Вишег суда која су под његовом контролом и инструисана.

На дан избора 2016. Катнић се сам борио против монтираног државног удара и никога није консултовао, никога није обавјештавао – иако је морао, као што је морало да се прогласи ванредно стање да је стварно био покусај тероризма. Наравно да је то било у функцији побједе ДПС-а и кад се то тако одиграло зашто би Катнић данас Одбору за антикорупцију којим предсједава посланик ДФ-а подносио извјештај о афери Коверат коју жели да заташка?!

Како је Катнић стварни шеф тужиластва и Станковићје морао да понови Катнићеве ставове. Требало би Станковић да зна да је надлежност Одбора да надгледа рад органа који су задужени за борбу против корупције и организиваног криминала. Пошто он то зна поступио је овако и да би учврстио гласове у Тужилачком савјету за избор за ВД.

Једна сједница Одбора прелама даљи ток односа у Парламенту и односа других према Парламенту. Пројекат је да се понизи Парламент те да се сваки вид његове контролне улоге потпуно угуши. То је пројекат предсједника ДПС-а који је осмислио након што се пожалио на парламентарну диктатуру, када је као премијер изгубио комотну и послушну вецину. Пошто је повратио већину бруталном политичком корупцијом и поново је обезбиједио кроз монтирани државни удар, сада Парламент треба да се маргинализује. Ставови ВДТ-а и ГСДТ-а су у функцији Миловог пројекта.“