Пише: Јово Пејовић
Медији су сваког дана препуни информација о крађама које чине ситни лопови. Тако се појављују наслови попут оних да лопови харају у доба короне. Прочитао сам податак да је готово сваки 68. грађанин Црне Горе лопов, што чини 1,5 одсто укупног броја становништва. То је рачуница која се добија на основу броја лопова који су регистровани у полицијским евиденцијама. Број нерегистрованих је вишоструко већи.
Добро упућени кажу да је Црна Гора захваљујући бившем режиму постала рај за лопове, нарочито за оне на важним државничким функцијама. Подаци које свакодневно објављује нова власт на основу затеченог стања само су неки од доказа да је одлазећа власт у крађи превазишла и најпознатије гангове. Подаци који се везују за многе бивше високе функционере на разним нивоима власти наводе на оправдану сумњу да се ради о класичној лоповској организацији која је користећи механизме власти безочно отимала и крчмила државну имовину и стекла енормно богатство како у некретнинама, тако и у новцу.
Ако се томе дода богатство које су стекли шеф режима, чланови његове уже и шире породице, тајкуни блиски врху режима, кумови и пријатељи, као и један број високих полицијских функционера, судија и тужилаца, о чему медији редовно информишу јавност, онда је јасно и невјерним томама ко су људи који су протеклих деценија управљали државом. Оно што посебно разара биће сваког грађанина Црне Горе јесте њихова одбрана да су све то радили за добро државе и за заштиту њених интереса. Крађа се устоличила у Црној Гори. Уз њу иде и лаж која у стопу прати хорде лопова и превараната. Власт је лопове научила да добро испеку занат као и да у својој одбрани добро овладају реторички и стилски до те мјере да има и оних који им завиде како се бране. Нажалост, они су и даље подржани од неких медија који су и даље у служби бившег режима, као што су били када су дрога и дуван преплавили наше просторе. Зато не чуди што је црногорска хоботница деценијама покушавала утемељити тишину као трпно стање и уз помоћ застрашивања, хапшења и прогона свих који су указивали на те појаве скрећући на тај начин пажњу на нека друга питања како би укривали трагове. Данас се пред свима нама поставља питање, има ли ико у Црној Гори ко се у протеклих 30 година налазио на иоле значајнијој функцији а да није огрезао у крађи и криминалу?
Има ли ико да израчуна колико је богатство које су незаконито стекли и шта би оно значило за државу и њене грађане да се није слило у џепове властодржаца? Поштујући опредјељење сваког грађанина да има лични однос према идентитетским, вјерским и националним питањима, па и на начин који је у супротности са мојим ставовима, не могу вјеровати да постоји неко ко на путу ка остваривању тог циља иде руку под руку с класичним лоповима који нијесу презали ни од чега и ни од кога само да прибаве личну корист за себе, родбину и пријатеље. Сада када на свјетло дана излазе непобитни докази који потврђују сумње које деценијама круже Црном Гором, било би равно издаји незапамћених размјера ако би нова власт затворила очи пред очигледним и дозволила да све прође без заслужене казне. То би било у истој равни са криминалним радњама појединаца који спаљују документацију да би сакрили криминогене радње бившег режима. Онима који виде даље од носа није тешко одвојити жито од кукоља. Нарочито данас када се све види па и како се политичари продају и свако мало мијењају своје политичко опредјељење. Зато не дозволимо да нас велики лопови забављају причом о малим лоповима, јер у држави гдје се све заснивало на крађи прво се треба обрачунати са крупним рибама. На том плану треба бити храбар и одлучан јер се на додворавању Бриселу и Западу који је дозволио бившем режиму да опустоши нашу државу не може градити будућност Црне Горе.
