Сваког грађанина Црне Горе који жели побољшање укупних односа Црне Горе и Русије, поготово у сфери економске сарадње, треба да забрине чињеница да министар спољних послова Руске федерације Сергеј Лавров није ни планирао званичну посјету Подгорици, већ само посјете Београду, Сарајеву и Загребу. Долазак шефа руске дипломатије у Подгорицу изгледа да у Кремљу није ни узет у разматрање, што јесте својеврсна дипломатска порука која не може бити повољна за Црну Гору. И док Србија дочекује министра Лаврова у тренутку када достиже свој историјски максимум у спољнотрговинској размјени са Русијом, Црна Гора је на историјском минимуму и у дубокој економској кризи.

Очигледно је да нова влада Црне Горе треба прва да повуче одређене потезе и пошаље јасне поруке који ће ићи у правцу раскида са неразумном и штеточинском русофобном политиком бившег режима. Уосталом, више је то у интересу Црне Горе, него ли Русије. Црној Гори је у овако тешкој економској ситуацији неопходно да има најбоље односе са свима, а посебно са најзначајнијим државама региона, каква је Србија, као и са великим свјетским силама са којима има бројне практичне разлоге за јачање сарадње, а таква је свакако и Русија.

То што је Црна Гора чланица НАТО-а или тежи чланству у Европској унији не значи да она треба да одржава игнорантски став или да води непријатељску политику према Русији. То уосталом не раде ни највеће државе чланице наведених међународних организација, већ користе сваку прилику да сарађују са Москвом у различитим областима у којима могу имати практичну корист.

Бивша владајућа гарнитура, са ДПС-ом на челу, водила је агресивну непријатељску кампању против Русије, руководећи се искључиво тренутним интересом опстанка уске групе појединаца на власти, иначе огрезлих у криминалу и корупцији, а занемарујући интерес грађана и привреде. Грађани који су гласали за промјене очекују да нова влада Црне Горе разумно и прагматично одмјерава спољнополитичке потезе и гради другачију дипломатију руководећи се искључиво интересима својих грађана и императивом обнављања урушене привреде. Сваки евро цент који се обезбиједи од страних туриста, страних инвестиција или путем извоза јесте драгоцјен за Црну Гору и њене грађане у овако тешкој економској кризи у којој се наша држава налази, боље рећи, у коју је гурнута. 

Не предузимање ничега, односно одржавање статуса кво у односима са Русијом, је у суштини исто што и одржавање антируске политике бившег режима, која је нанијела много штете Црној Гори. Одржавање наслијеђеног курса званичне политике Црне Горе према Русији, за чије је међусобне односе и сам амбасадор Русије у Подгорици изјавио да не могу бити гори и да су дотакли дно, једноставно није у складу са интересима привреде и грађана Црне Горе. То је политика која не би апсолутно имала никаквог разумног оправдања и негативно би се одразила на живот и стандард црногорских грађана, који су већински гласали за промјене.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта