Када живите у држави у којој цвјетају лицемјерје и лаж, у којој мјеру вриједности успостављају хуље и криминалци, партијски војници, власници купљених диплома и велепосједници луксузних зграда и јахти, као и они који лијепо живе од „недостатка доказа“, онда имамо то што имамо или, боље речено, немамо ништа.

Неко је рекао да је народ извор и узрок све среће и несреће једне државе. Ја бих додао да смо ми несрећан народ. Ми своје највеће непријатеље бирамо на важне функције без гриже савјести, јер немамо изграђену свијест о томе ко ће нам донијети добро. Ми на власт бирамо оне којима је најважнија ствар у политичком дјеловању била и остала да се никада међусобно не измиримо и оне који су увијек у нама тражили оно што нас раздваја и удаљава једне од других. Нама је било важније да служимо другима, да поштујемо њихове, а минимизирамо наше вриједности. Ми смо се погубили у времену и простору и заборавили на праве вриједности, прихватајући све оно што нам намећу незналице и скоројевићи. Ми, очигледно, нијесмо свјесни да сопственим парама финансирамо гламур у коме уживају наши џелати. Колико пута треба понављати до чега нас је довела ова власт да би то имало утицаја на већину превареног и напаћеног народа? Колико упозорења о катастрофалном раду ове власти могу промијенити слику о њој при чињеници да се значајан број грађана понаша као да се све ово њих не дотиче?

Исидора Секулић је говорила да без морала друштво не може да напредује. Наш највећи проблем су неморалне хијене које управљају државом. Без универзалних моралних принципа не може бити добра. Оне би требало да хране људску душу и да нас учине бољим људима него што јесмо. Ова власт је украла будућност многим генерацијама. Зато све више живимо од сјећања на нека дивна, стара времена. Сјећања ће остати док их ко буде имао препричавати. За 20-30 година, ако овако наставимо, неће постојати сјећања на срећна времена, јер их неће бити. Трагедија народа, распамећеног догађајима и поступцима однарођеног режима, неће нас оставити без последица. Зато смо препуштени шибицарењу највећих манипулатора који су се икада појавили на међународној сцени. Данашња Црна Гора је изразити, антисрпски пројекат који негира не само српство, већ и саме коријене изворног црногорства. Ради се о пројекту западних сила, с којим се намјерава истиснути било какав утицај Русије на простору Балкана. Када се то дешава у држави у којој је преко 90 одсто народа српског поријекла, онда се то назива геноцидом. Зато је најсигурнији начин да диктатор покуша задржати власт да објави да је држава нападнута и оптужи оне који га не подржавају да су непријатељи државе. Постоји стара кинеска изрека која гласи: „Паметно бирајте своје битке“, коју је изговорио један од најпознатијих кинеских филозофа. Ова изрека нас опомиње да постоји вријеме када да се заузмемо за оно шта желимо и у шта вјерујемо, и да постоји вријеме када треба да се држимо по страни и не реагујемо на све што се дешава по сваку цијену. Чини се да смо се ми начекали тог времена и много пута пропустили прилику да реагујемо на начин како то раде у земљама развијене демократије. Када једнога дана Црна Гора изабере власт достојну њене историјске прошлости, проклињаћемо вријеме које смо потрошили чекајући да се ствари промијене саме по себи. Да ми је само знати како ће се понашати актуелни властодршци када овај циркус заврши представу и како ће изгледати они који су својим подаништвом деценијама креирали политички амбијент у Црној Гори.