Čija je ovo vlast i čijim interesima služi pitanje je na koje Crna Gora čeka odgovor. Moraće svi oni koji su glasovima nove većine zaposjeli najvažnije državne funkcije vrlo brzo reći narodu o čemu se ovdje radi. Pobjednička Crna Gora više nema vremena da čeka odgovor na ovo ali i mnoga druga pitanja niti smije dozvoliti da se bilo ko sa njom zamajava,niti smije mirno gledati kako se pred njenim očima ruši san o slobodnoj i demokratskoj državi.
Posjeta glavnog haškog tužioca za bivšu Jugoslaviju Crnoj Gori poslužila je jednom broju građana Podgorice da mi postave pitanje da li je došlo vrijeme da se nakon donošenja raznoraznih rezolucija o ratnim dešavanjima na prostoru bivše nam zajedničke države u Skupštini Crne Gore otvori parlamentarna istraga o ulozi Mila Đukanovića u tim događajima. Naslušali smo se i načitali brojnih izjava iz tog ali i kasnijih vremena o neposrednoj ulozi Đukanovića u tim dešavanjima koji neoborivo dokazuju da je ratno-huškaškom retorikom, ali i pružanjem drugih vidova podrške i pomoći, pomagao neku od suprostavljenih strana koristeći neograničenu moć koju je imao u Crnoj Gori, i tako doprinosio raspirivanju nacionalne mržnje i posticanje sukoba.
Kada se neko kamenom baci na budućnost države, to se u Crnoj Gori odvajkada nazivalo samouništavanje.
Poruke koje su se mogle čuti na protestima takozvanog Komitskog pokreta su najdublji civilizacijski sunovrat njihovih stvarnih organizatora. One sve više podsjećaju na one ideologije koje Crnoj Gori nijesu donosile ništa dobro. Ludo dijete koje nikada nije odraslo, okruženo sebi sličnima nekoliko decenija drži u svojoj ruci šibicu i prijeti da zapali državu kako bi sakrilo tragove svojih nedjela ali i ogromni kapital koji je steklo na grbači nesrećnog naroda. Ima li Crna Gora mudrosti da prozre što nam spremaju manipulatori koji nas trideset godina kradu i lažu? Kada se osvrnemo oko sebe na svakom koraku nam se ukazuje istina o životu koji živimo, pa nam ne preostaje ništa drugo nego da zaključimo da smo previše nisko pali.
Zločin genocida nad Srbima kroz istoriju u kontinuitetu traje više od 2.000 godina. Rim, Vatikan, Otomanska imperija, Austrougarska, Njemačka, SAD, NATO, Hrvati, muslimani, Albanci… U velikom broju primjera koji svjedoče o genocidu nad Srbima teško je izdvojiti onaj najmonstruozniji jer su svi takvi. Svakako, danak u krvi – sakupljanje muške djece iz osvojenih hrišćanskih zemalja u Osmanskom carstvu oko 1500. godine predstavlja jedan od onih zbog kojih se ledi krv u žilama, a o čemu na maestralan način svjedoči u svom epohalnom romanu naš nobelovac Ivo Andrić.
Pravi političar je neko ko se nikada nije prodao ni iznevjerio svoje principe, ali ni principe onih koje predstavlja. To se ne bi moglo reći za one koji žele da se svima pomalo dopadnu, mijenjajući svoje stavove svakoga dana po nekoliko puta ne hajući za mišljenje onih čiji su ih glasovi doveli do vrha piramide. S njima u istoj ravni su oni koji golom silom i ucjenama žele iskoristiti tešku finansijsku krizu u kojoj se nalazi veliki broj građana da bi se dočepali vlasti. Život tjera čovjeka da se radi porodice, novca i vlastite udobnosti prodaje formalnim ili neformalnim centrima moći.
Piše: Jovo Pejović
Ako se ljubav prema otadžbini mjeri ljubavlju prema jednom nazadnom, degradiranom režimu koji je uništio institucije i opljačkao građane, onda s pravom treba da se zapitamo da li je u nama ostalo išta od onoga što je Crnu Goru činilo bastionom čojstva i junaštva? Trebalo bi da više volimo sebe da bismo vidjeli gdje živimo i kako živimo, a kako žive crnogorski vlastodršci. Režimi prolaze. Zato ne treba poistovjećivati nijednu vlast sa državom u kojoj živimo. Šef bivšeg režima gura ispred sebe lidere manjinskih naroda, koji se pokušavaju predstaviti kao zaštitnici Crne Gore i Crnogoraca. Iza te opasne igre krije se namjera da se svaka reakcija nove većine u javnosti i međunarodnoj zajednici predstavi kao njihov odnos prema manjinama što nema blage veze s istinom. Zato sve provokacije koje dolaze sa tih adresa treba ignorisati i pokazati zrelost u procjenjivanju težine poruka na kojima odlazeća vlast decenijama temelji svoju politiku. Nijedno protestno okupljanje nije spontano. Uvijek u njegovoj pozadini stoji pojedinac, grupa građana ili partije. Po pravilu učesnici protesta se okupljaju na nečiji poziv, a protesti redovno imaju političku pozadinu, pa i oni koji na prvi pogled to nijesu. Takav je bio i protest na Cetinju uperen protiv Ministarstva prosvjete koji je imao za cilj da pošalje poruku o ugroženosti Crnogoraca. Tom prilikom na meti huligana našao se ugledni profesor i stvaralac Dragan Koprivica, koji je odavno svojim stvaralaštvom pronio slavu o Crnoj Gori van njenih granica. Mudri i nadasve staloženi i uvijek prisebni profesor na kamenice je odgovorio poljupcima i time poslao poruku svima nama da je danas u Crnoj Gori najveća hrabrost širiti ljubav, iako profesoru kao ni njegovim precima nikada nije nedostajalo i one druge hrabrosti. Poznati pjesnik Duško Trifunović, autor je onog poznatog stiha: „Svu nesreću oko nas što vije, stvorile su sitne duše iz inata.“ A takvih sitnih duša je i previše na političkoj sceni Crne Gore i na jednoj i na drugoj strani. Međutim, mržnja koja se emituje od strane suverenističkog bloka prema srpskom narodu prelazi granice pristojnosti, a neću pretjerati ako kažem da se u njihovim očima čita mržnja kakva priliči nekim davnim vremenima, koja nikada ne smijemo potcijeniti. Oni bacaju sjenku na ona vremena kada su Liberalni savez vodile ličnosti s kojima se nijeste morali slagati, ali ste ih morali poštovati. Lično sam poznavao neke od njih koji su i znanjem i ponašanjem bili gospoda u pravom smislu te riječi. Oni su se svim bićem borili za svoje, ali su poštovali i suprotne stavove. I danas kada se sretnem sa nekim od njih to činim s posebnom radošću, jer znam da su se istinski borili za ono u šta su vjerovali a da pritom nijesu bili opijeni mržnjom. Kada se vratim nekoliko decenija unazad, ne mogu a da ne preispitam neke svoje stavove i da se pokajem što sam nerijetko bio naivan i vjerovao ljudima koji to nijesu zasluživali. Sjećam se nekih tada visokih funkcionera suverenističkog bloka koji su danima kukumakali i optuživali Mila Đukanovića i njegov režim da su im spremali likvidaciju, a mi zbog toga danima protestovali ulicama Podgorice, da bi danas oni bili najveći zaštitnici njegovog lika i djela. Nažalost, to je Crna Gora u kojoj ne treba ništa prihvatati zdravo za gotovo i gdje svaku odluku treba preispitati ne jednom nego hiljadu puta. Nikada u Crnoj Gori na političkoj sceni nije bilo više onih koji ispred sebe u političke svrhe isturaju istaknute istorijske ličnosti i time skrnave njihov lik i djelo. Kada se u te ličnosti zaklinju lopovi i kriminalci, onda je to degradacija tih ličnosti i njihovih zasluga. Tako se kukavice i licemjeri kriju iza heroja, fašisti iza antifašista, a lopovi i kriminalci iza časnih i poštenih ljudi. Mi odavno nijesmo ono što smo nekada bili. Postali smo zli, pokvareni, licemjerni i lažljivi. No, ko nije prošao kroz pakao, ne može se normalno ponašati u raju. A najveći broj nas trideset godina živi u paklu. Ponekad se i dobar čovjek umori od svoje dobrote, jer dok je svima bio dobar sebi je bio najgori. Život je kao olovka, svakog dana je sve kraći. Zato se treba potruditi da uradimo nešto lijepo dok ga ima…
Izvor: DAN
S pravom se postavlja pitanje koliko je u Crnoj Gori političara kod kojih je glupost pobijedila razum.
Ако се томе дода богатство које су стекли шеф режима, чланови његове уже и шире породице, тајкуни блиски врху режима, кумови и пријатељи, као и један број високих полицијских функционера, судија и тужилаца, о чему медији редовно информишу јавност, онда је јасно и невјерним томама ко су људи који су протеклих деценија управљали државом
Igrajući na najosetljiviju kartu tobožjeg ugrožavanja prava nacionalnih manjina čije lidere po navici isturaju kao štit u odbrani diktatora i njemu bliske kamarile ponovo su pokazali svoje pravo lice. Ako novoj Vladi nakon današnjih dešavanja u Tuzima i jučarašnjih na Grahovu nije jasno koje će metode odlazeći režim koristiti da ponizi novu vlast i destabilizuje Crnu Goru kao i što treba učiniti da se taj scenario zaustavi onda joj nema pomoći.
Da bi spriječili rušenje bespravno sagrađenih objekata u vrijeme jednopartijskog sistema, neki graditelji su na objektima isticali Titove slike. S vladavinom DPS-a počelo se s isticanjem državne zastave. Ko su ljudi koji se danas predstavljaju braniteljima Crne Gore i njene državnosti? Upravo oni koji su svoju privrženost državi iskazivali otimanjem od nje.
Piše: Jovo Pejović
Dokle god naša djeca budu učila nakaradnu, bezbojnu istoriju koja u širokom krugu zaobilazi istinu i koja se prilogođava interesima političkih elita za jednokratnu upotrebu, imaćemo lažnu predstavu o nama. Ovakvom lažnom predstavom o nama nastoji se Crna Gora umotati u neprozirne velove tobožnjeg evropejstva i savremenosti, a sakriti sve ono na čemu se zasniva njeno istorijsko trajanje. Iako bez čvrstog temelja nema stabilne kuće, a bez poznavanja nacionalne istorije nema patriotizma, za to ovdje niko ne haje. Bez čvrstog oslonca na prošlost i pretke, ne može se gledati u budućnost.
U državi u kojoj je vlast dijelila narod na patriote i izdajnike ili strane plaćenike, na one urbane, koji su se, kako to vole reći, snašli i one koji jedva sastavljaju kraj s krajem, teško da se preko noći može doći do pomirenja. Kada sam išao u školu, pa potom kada su me ispraćali u vojsku, učili su nas da je naša domovina SFRJ najljepša na svijetu i da za nju ako zatreba i život treba položiti. Poslije su nas ti isti, ali i njihovi sljedbenici počeli ubjeđivati da je ta zemlja bila laž i da se naši preci za nju nijesu borili. Potom su to isto nastavili govoriti o Saveznoj Republici Jugoslaviji i državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Poslaše nas devedesetih godina u „rat za mir”, pa kao da oni u tome nijesu učestvovali, nas proglasiše okupatorima a sebe pomiriteljima. Sada ti isti koji su do juče pričali druge priče govore da treba ginuti za Crnu Goru jer sve što je rađeno kroz istoriju rađeno je da bi Crna Gora bila nezavisna država. S pravom se pitamo dokle više s lažima i mijenjanjem mišljenja i zamajavanjem naroda?! Ljudima je Bog dao samo jednu glavu koja, ma koliko to htjeli, teško može prihvatiti toliku količinu laži. Crna Gora je pala na najniže grane onoga trenutka kada je dozvolila da joj neljudi oličeni u nosiocima važnih političkih funkcija i osvjedočeni kriminalci drže patriotske lekcije. Rezultat njihove tridesetogodišnje vladavine je opljačkana i opustošena zemlja, podijeljena po svim šavovima. Đukanović je ludo zaljubljen u funkcije, pa je od pojavljivanja na političkoj sceni samo mjerkao fotelje, iako ih po svojim sposobnostima nije zasluživao kao ni mnogi drugi koji su iskoristili ovo zlo vrijeme da postanu ono što ni u najljepšem snu nijesu mogli sanjati. Tako je i sada kada je njegova partija izgubila na izborima čvrsto prigrabio fotelju predsjednika, iako na njoj neće opstati do sljedećeg kongresa. On ponovo forsira priču o podjelama ne bi li dodatno posvađao ionako posvađanu Crnu Goru i tako pokušao povratiti vlast. U Crnoj Gori se patriotizam identifikuje s lojalnošću partijama i njihovom vizijom istorije. Kažu da se patriotizam u Kanadi ogleda u tome što oni nemaju patriote, jer kada bi ih imali ne bi bilo Kanade. Patriotizam ne znači uništiti i pokrasti državnu imovinu obezbjeđivanjem sebe i svojih porodica na račun onih koji dnevno na raspolaganju imaju samo dva eura. Patriotizam je kada dijelite sudbinu s onima koji nemaju, jer patriota ne može graditi svoju sreću na tuđoj nesreći. Patriote nijesu ni oni koji državi ne plaćaju poreze i koji na naš račun žive u glamuru. Mrzitelji nemaju namjeru da odustanu od izazivanja novih podjela i sukoba. Za to koriste svoje jurišnike instalirane po dubini u svim organima izvršne vlasti. Ni poslije 30 godina neograničene vlasti Đukanović ne može prihvatiti poraz i bez opstrukcije prepustiti vlast pobjednicima izbora već sebe i dalje sebično predstavlja čuvarem Crne Gore.
Izvor: DAN
„Đede, osvojismo slobodu!“, oduševljeno uzviknu unuk 30. avgusta, nakon objave rezultata izbora. „A je li Milo i dalje predsjednik?“, upita đed. „Jeste još malo, ali ne zadugo“, odgovori unuk. „Nema Crnoj Gori ni slobode, ni pomirenja dok god Milo bude imao i promil vlasti“, prokomentarisa đed. Ako Crna Gora hoće pomirenje, Mila treba razvlastiti. Svaki dan njegovog zadržavanja na funkciji predsjednika države nosi u sebi rizik od novih podjela sa nesagledivim posljedicama.
Bivša vlast, koja se godinama predstavljala kao proevropska, svakim danom pokazuje svoje pravo lice. Ispod maske tobožnjih Evropejaca skrivani su najmonstruozniji promoteri najmračnijih diktatorskih režima. Sve proteste koji su koliko do juče organizovani u Crnoj Gori nazivali su necivilazacijskim i uperenim protiv države, da bi samo nekoliko nedjelja nakon izbora nove Vlade pokazali toliku količinu licemjerstva da se od nje gade i oni koji su ih do juče podržavali. Toliku količinu histerije pokazuju samo oni koji su svjesni da ih minuli rad kandiduje kao buduće stanovnike Spuža.
Мјештани Шаранаца у општини Жабљак већ више од петнаест дана одсјечени су од остатка свијета. Власници кућа и викендица у овом крају немају приступа својим имањима, што је незапамћен случај у претходним деценијама.
По свему судећи, Шаранци испаштају због тога што је ДПС убједљиво поражен на последњим парламентарним изборима у овом крају жабљачке општине, па локална власт на челу са Веселином Вукићевићем намјерно избјегава да им пошаље механизацију за чишћење путева од снијежних наноса.
И док представници нове владе Црне Горе настоје да по сваку цијену избјегну оптужбе за реваншизам и освету, ДПС на сваком кораку, док још то може, и највише што може, настоји да спроведе и освету и реваншизам, кажњавајући народ што је 30. августа у огромном броју одбио да гласа за наставак пљачке и девастације, за наставак неправде и запостављања, и што је пружио херојски отпор прогону вјековне и државотворне Српске православне цркве у Црној Гори.
Срамно је то што предсједник Општине Жабљак, Веселин Вукићевић, поступа на овај начин не само према Шаранцима, већ и према другим крајевима жабљачке општине гдје његова партија није остварила очекивани резултат. У питању су поступци којима се пробија само дно, које је одлазећи предсједник жабљачке општине одавно дотакао, сервилно служећи криминалној банди из врха бившег режима, а на штету Жабљака и Жабљачана. Због оваквог односа, Веселин Вукићевић свакако нема чему да се нада на следећим локалним изборима, и то не само у Шаранцима, већ и у читавом Жабљаку. Умјесто што покушава да прикрива хаотично стање и опште расуло, најпоштеније би било да без одлагања поднесе оставку, али да уз оставку обавезно наложи надлежним службама да пошаљу механизацију за пробој и чишћење завијаних путева у шаранском крају, као и у другим крајевима жабљачке општине, које намјерно запоставља.
ВЛАДИСЛАВ БОЈОВИЋ,
ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ И ФУНКЦИОНЕРА ДЕМОКРАТСКОГ ФРОНТА
Да је Јавни сервис био и остао јавни и тајни сервис одлазећег режима, до и након 30. августа, јасно је цјелокупној јавности Црне Горе. У сваком случају, заробљени врх националног ТВ канала, који је одавно положио заклетву да сервисира потребе сад већ опозиционог ДПС-а, остаје досљедан у својој оданости, негирајући промјене у Црној Гори, и правећи од информативних емисија маркетинг бившој власти по опробаном клишеу.
Степен бескрупулозностиј управљачких структура ТВЦГ могао се понајбоље видјети током јучерашњег дана Божића, духовног празника свих православних вјерника, кад је информативни дио програма био стављен у пуну функцију одлазећег режима, који никако да оде захваљујући и Јавном сервису.
Два драстична примјера, на која указује ДНП, до краја разобличавају намјере Јавног сервиса да заустави вријеме, и грађанима пружи искривљену слику стварности.
У јучерашњем ТВ-дневнику вјештом монтажом је отворен простор за незадовољство већинске православне Црне Горе, у којој би требало повести рачуна о поштовању става већине, а не занемарити ни положај осталих.
Тако је у ТВ-прилозима са обиљежавања Божића дат приоритет извјештају из вјерског објекта тзв. ЦПЦ, која није канонски призната, уз снимљену изјаву једног од њених поглавара, а тек потом дат је прилог из Саборног Храма Христовог Воскрсења, и то “случајно” без поштовања принципа реципроцитета да се емитује и изјава Митрополије црногорско-приморске.
Навијачки став у дневнику не треба додатно образлагати, као ни монтаже Јавног сервиса о реалном стању у држави кад је у питању и неумољиви систем бројки, као дио праве, а не виртуелне стварности. А виртуелну заговарају генерални директор РТЦГ и његов тим, да би створили погрешну слику духовног стања у Црној Гори.
Ако Шундић досад нигдје није дошао до те информације, а која је свугдје присутна, ДНП ЦГ га подсјећа да је, према анкетама још од прије неку годину, број вјерника Митрополије црногорско-приморске чак 61 посто, уз тенденцију даљег раста! А број вјерника тзв. ЦПЦ је свега 16 посто. Зато би се закључани Јавни сервис морао однијети са дужним поштовањем и према неумољивом језику бројки.
Други драстичан примјер је што је, управо на вече Божића, као највећег духовног празника православља, кад се у домаћој атмосфери мира, спокоја и духовног блаженства обиљежава тај велики датум хришћанства, ТВЦГ срачунато емитовала емисију о Божићном устанку, настојећи да изнова буди немир и ремети богоугодну атмосферу у срцима православних вјерника. Тако је Јавни сервис сервисирао потребе одлазећих моћника да се народ, чак и током божићне вечери, циљано држи у спорењима и духовном немиру због страница историје које не смијемо заборавити, али их не смијемо ни свакодневно пласирати народу Црне Горе, чак и на сами дан Божића!
Посебно у овим временима кад су грађанска слога, мир и добар суживот Црној Гори потребнији и благотворнији него икад. Али ти свети циљеви у Јавном сервису остају по страни, јер он мора да одрађује наруџбе одлазећих моћника, сходно њиховим жељама да се преко ТВЦГ једног дана врате на власт, што је све мање извјесно.
Зато се и додатно треба запитати гдје је ту Јавни сервис, чија настојања, да се обнављају нове чегрсти и подјеле међу грађанима Црне Горе, очито не пролазе. Али чине штету укупној друштвеној клими свепраштања и кретања ове земље у ново доба мира и друштвене хармоније, коју ремете одлазећи моћници и, надајмо се, одлазећи челници Јавног сервиса.
Зато им ДНП Црне Горе поручује да се сјете и поруке Светог Петра Цетињског: “Ви чините што знате, а не знате што чините.”. И да се присјете и поруке великог миротворца и духовника да не смијемо сами себи невоље чинити, јер смо у тој дисциплини вазда предњачили пред свијетом и вијеком.
ВАСИЛИCA СЕКУЛОВИЋ,
ПРЕДСЈЕДНИЦA КЛУБА МЛАДИХ ДНП БАР
Предсједник ДНП ЦГ, Милан Кнежевић, у име свих чланова и симпатизера Партије, као и у своје име, срећне новогодишње празнике од срца жели свим грађанима Црне Горе, свих нација и конфесија, у нади да ћемо Нову, 2021. годину, здружени у напретку и очекивањима бољег живота, дочекати у добром здрављу, миру и расположењу, у финој породичној атмосфери, очекујући бољитак за све грађане, и поред пандемије која је задесила свијет.
Кнежевић истовремено исказује чврсту наду да пред нашом земљом стоји мирна и перспективна 2021. година, период интензивног развоја земље у њеном грађанском искораку ка бољим временима, стандарду, мирном суживоту и поштовању свих народа и вјера.
Уз посебно поштовање и пажњу, предсједник ДНП ЦГ упућује најљепше жеље и честитке свим мајкама, сестрама и кћеркама Црне Горе, које су у нашој земљи одувијек биле и остале симболи породичне сигурности, окриља родног дома за младе нараштаје, личности којима смо се одувијек дивили и поштовали их кроз нашу вишевјековну историју. Срећна Нова 2021. година!
Moj omiljeni pisac Meša Selimović u svom romanu „Tvrđava“ zapisa i ove epohalne riječi: „Postoje tri velike strasti, alkohol, kocka i vlast. Od prve dvije se nekako može izliječiti, od treće nikako. Vlast je najteži porok. Zbog nje se ubija, zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik. Neodoljiva je kao čarobni kamen, jer pribavlja moć. Ona je duh iz Aladinove lampe, koji služi svakoj budali koja ga drži. Odvojeni ne predstavljaju ništa, zajedno, kob su ovog svijeta.Poštene i mudre vlasti nema, jer je želja za moći bezgranična. Čovjeka na vlasti podstiču kukavice, bodre laskavci, podržavaju lupeži i njegova predstava o sebi uvijek je ljepša nego istina“
И нова тумачења градоначелника Подгорице око скрнављења билборда у Зети читају се у невјерици, јер је тешко повјеровати да је Иван Вуковић смогао снаге да се спусти толико ниско, и причама за малу дјецу покуша обманути одрасле грађане Црне Горе.
По ДНП-у, у настојању да се за провидно тумачење Вуковића пронађе бар неко оправдање гдје оправдања нема, могуће је повјеровати да му је неко написану изјаву дотурио, а он само морао да је потпише, мада у свему томе и нема велике разлике.
Вуковић је могао бар прећутати флагрантни снимак, на којем се као из авиона види да непозната лица скрнаве билборд с ликовима митрополита Амфилохија и патријарха Иринеја, притом уз директну логистику комуналне полиције. А умјесто тога, бламирајући себе и одговорну функцију на којој се незаслужено налази, градоначелник Подгорице је пласирао своју верзију о уништавању билборда, која изазива индигнацију и подсмијехе код озбиљних грађана.
У флагрантном анонимном снимку објелодањен је врх леденог бријега, пелцер мрачних радњи и намјештаљки на завађању народа, опробани специјалитет одлазећег режима, па грађани могу бар на снимку видјети како то раде екипе за наручене радове.
ДНП истиче да се, на жалост градоначелника, на снимку јасно види да Комунална полиција дотичну екипу није ни прогонила, ни пратила, него у функцији обезбјеђења сервисирала дошавши претходно код билборда, а потом се паркирала на оптималној удаљености да као обезбеђење надзире рад са четкама. Уз све то, извршитељи су се по завршеном послу мирно одвезли аутом, а онда се за њима исто тако мирно удаљио и аутомобил са ознаком Комуналне полиције.
Дакле, на снимку се флагрантно јасно видјело да није постојала никаква јурњава било кога за било ким, па је ријеч о досад најфлагрантнијем снимку режимских намјештаљки, и досад невиђеној бламажи одлазећих структура власти. А Вуковић тврди да су се починиоци “великом брзином удаљили у непознатом правцу”.
А ако скрнављење билборда нема везе с Вуковићем, како он тврди, ДНП га пита зашто Комунална полиција није истог трена реферисала надлежној служби на нивоу Главног града и њему лично, него је мирно слушала музику у колима током фарбања билборда? Питамо Вуковића и зашто комунална полиција није позвала полицију да похапси изгреднике на лицу мјеста, или на путу ка Подгорици? Него су се “сликари” мирно удаљили цестом као да је Подгорица Лос Анђелес са хиљаду магистрала.
Имајући у виду да је случајни снимак до крајности разоткрио мрачне радње одлазећег режима, ни објашњење Вуковића да је ријеч о “најподмуклијем, и крајње провидном покушају манипулације интимним осјећањима наших суграђана с циљем наношења штете политичким неистомишљеницима”, не може издржати критику здравог разума. Зато се градоначелник овог пута флагрантно декларисао као режимски војник, спреман да блефирањем по сваку цијену покуша заташкати и оно што се заташкати не може. И притом директно показао да штити интересе тајних кругова бившег режима, који и даље раде локално на завађању народа у Црној Гори преко режираних инкриминисаних радњи.
Вуковић се додатно избламирао и објашњењем да је те ноћи на споменику страдалима у НОБ-у у центру Голубоваца исписана једна ружна ријеч, а на Златици исте ноћи објекат жељезничке станице прекречен у три боје, црвену, плаву и бијелу.
Јер управо то иде у прилог сумњи да су момци у бијелом, такође уз асистенцију Комуналне полиције, починиоци и тих радњи, задужени да ноћним радовима изазивају међунационалну и међувјерску мржњу и нетрпељивост по Црној Гори. Наравно, све по налогу скривених режимских структура бивше власти, да би се профитирало на тобожњим порукама мржње из српског корпуса.
Све то иницира и важније питање: да ли су бројни пријетећи графити по сјеверу Црне Горе, посебно на просторијама исламске заједнице, и једне сад опозиционе партије, у ствари, резултат истог рукописа, исто инсценираних, наручених радова на продубљивању мржње међу грађанима и изазивању нестабилности, да се за све окриве нова власт и тзв. српски екстремисти.
Аргумент више за овакве тврдње је што нико од „молера“ није откривен ни по малим градовима сјевера Црне Горе све до данас, а гдје се, иначе, све зна и види.
Порука ДНП Црне Горе своди се на закључак да би Вуковић могао да престане са својим јефтиним монтажама и објашњењима флагрантног снимка из Зете, јер његове ђачке тврдње, да је било онако како није било, представљају непријатно ругање здравом разуму грађана Главног града и Црне Горе, уз директно урушавање угледа функције градоначелника.
По ДНП-у, Вуковић је добио налог одлазећих безбједносних структура да тврдоглаво негира оно што нико не може негирати, и јефтино блефира до нивоа недостојног за првог човјека Главног града. Очигледно, запала га је дужност да одради партијски задатак, па, ко хоће да вјерује, нек вјерује.
А након оптужбе Милана Кнежевића да је Вуковић на челу криминалне групе која је оскрнавила билборде у Мојановићима, градоначелник је оцијенио да је у питању „сензационална објава првостепено осуђеног терористе“. Иако и сам добро зна да је ријеч о монтираном државном удару, у који више нико не вјерује, као ни у тумачење градоначелника око скрнављења биборда.
Али Вуковић добро зна да је Милан Кнежевић својим страдалничким путем у политици, и невољама по њега и његову породицу, у борби за бољу и праведну Црну Гору, морална громада у односу на Ивана Вуковића, апаратчика ДПС-а, спремног да потпише сваку изјаву коју му доставе.
Кнежевић се служи истином као аксиомом, а не неистинама и триковима попут Вуковића, који уз праведничке, увријеђене гримасе и провидну реторику изазива осјећај лаког гнушања код озбиљних грађана Подгорице и Црне Горе.
Вуковић сигурно зна и да, за разлику од Милана Кнежевића, који није терориста, у Црној Гори постоје прави, али неосуђени терористи и криминалци. Али се времена мијењају, а правда на крају дође по своје. Па постоји могућност да се сазнају и имена оних који су скрнавили билборде, посебно имена њихових налогодаваца, што је много важније у том вандалском чину, недоличном за Црну Гору и њено свијетло име и историју.
У сваком случају, за ДНП, ДФ и друге партије и прогресивне коалиције, Иван Вуковић не заслужује да остане на мјесту првог човјека Подгорице, а то ни досад није заслуживао. Наведеним чином се обрукао, направио ново политичко посрнуће, а, да ли и људско, ДНП му оставља да то сам процијени.
ШЕФ МЕДИЈСКОГ ЦЕНТРА ДНП ЦГ,
ПРОФ. ДР ДРАГАН КОПРИВИЦA
Обавјештавамко јавност да ћемо након данашње скандалозне пресс конференције ГСТ-а Миливоја Катнића и замјеника директора полиције Зорана Лазовића на којој су саопштили да имају безрезервну подршку Дритана Абазовића да наставе са обављањем својих функција, иницирати одржавање састанка предсједника свих странака потписница коалиционог споразума За будућност Црне Горе како би се одредили према овом покушају легализовања пуча у тужилаштву и полицији. ДФ као стожер коалиције За будућност Црне Горе већ је саопштио да након избора Владе Здравка Кривокапића више неће трпјети никакве уцјене, нити ће допустити да они који су прогонили наше гласаче и нас у име Мила Ђукановића, наставе са обављањем најодговорнијих функција у тужилачком и безбједносном сектору. Једино још имамо обавезу према СПЦ и нашим гласачима да гласамо за Закон о слободи вјероисповијести, а они који безрезервно подржавају Миливоја Катнића и Зорана Лазовића, више неће имати нашу подршку. Ово ће бити наша платформа на састанку који ћемо одржати и немамо сумњу да ћемо добити већинску подршку за одбрану наших програмских и идеолошких начела око којих смо се окупили у коалицији За будућност Црне Горе. У истој власти не могу истовремено бити ДФ и Миливоје Катнић и Зоран Лазовић. Ми нисмо исто друштво, а избор је једноставан: ДФ или мафија?!
Aндрија Мандић, Милан Кнежевић и Небојша Медојевић
Кривокапић да се не скрива иза Ђукановића већ да преузме одговорност
Поново позивамо премијера Здравка Кривокапића да, уважавајући интерес грађана и привреде Црне Горе, наложи министру вањских послова Ђорђу Радуловићу да повуче одлуку о протјеривању амбасадора Србије у Црној Гори. Ако Црна Гора жели опоравак туризма и привреде, ако тежи изградњи добросусједских односа, то је прва ствар коју нова влада треба да уради без одлагања.
Позивамо премијера да још једном пажљиво прочита прописе и увјери се да Мило Ђукановић нема никакве надлежности у овој ситуацији, већ да је повлачење одлуке о протјеривању амбасадора Србије искључиво надлежност Владе, односно министарства вањских послова Црне Горе. Не бисмо жељели да, због тога што је премијера неко довео у заблуду, грађани помисле да се Здравко Кривокапић крије иза одлуке ДПС-а и Мила Ђукановића, који понављамо нема никакву моћ утицаја нити одлучивања у овој ситуацији, након формирања нове владе. Чињеница је да Мило Ђукановић није ускратио агреман Владимиру Божовићу, већ је смијењени министар вањских послова Црне Горе Срђан Дармановић прогласио амбасадора Божовића непожељном особом у Црној Гори.
Нипошто не треба Милу Ђукановићу приписивати формалну моћ и утицај који он нема, јер то само иде на руку превазиђеном и пораженом шефу ДПС-а који, заједно са својом политиком, треба да буде прошлост у Црној Гори. Због тога је важно да нико, па ни премијер, не пласира у јавност неутемељене контрукције које се тичу надлежности државних органа.
Ако је већ премијер Кривокапић децидно саопштио да је протјеривање амбасадора Србије исхитрена и погрешна одлука, ако је већ саопштио да је у питању последња пакост бившег режима, ред је да ту пакост нова влада Црне Горе одмах поништи и обесмисли, а не да је одржава у животу и у односима двије сусједне државе.
У супротном, дјеловаће да ни премијер Кривокапић не жели да Србија има амбасадора у Црној Гори и да не жели да Црна Гора сарађује са најзначајнијом државом региона. То би било искључиво у интересу ДПС-а, због чега је уосталом ДПС овај потез и повукао и то у техничком мандату бивше владе.
Ако је већ Министарство спољних послова Србије донијело одлуку о протјеривању амбасадора Црне Горе из Србије, па је убрзо затим исто министарство и повукло зарад жеље за обнављањем најбољих односа са Црном Гором, природно је, искључиво зарад интереса Црне Горе, да то исто уради и наше министарство вањских послова, умјесто што се траже неутемељени и неодрживи изговори да се то не уради.
Овдје се не ради о амбасадору Божовићу лично, већ о интересима Црне Горе и елементарном поштовању сусједне државе као нашег потенцијално најозбиљнијег економског партнера, који само може да помогне Црној Гори у превазилажењу кризе у којој се налази.
Поред тога, позивамо Здравка Кривокапића да не наступа са позиције жртве јер је захваљујући подршци оних који су се годинама борили против Мила Ђукановића постао први на листи коалиције „За будућност Црне Горе“ и захваљујући нашој подршци у парламенту је постао и премијер Црне Горе. Позивамо премијера да не наступа са позиције жртве ни у односима са Србијом имајући у виду да је одмах након завршетка избора дао непромишљене изјаве о руководству Србије након којих је морао да се извињава.
Владислав Бојовић, члан председништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта
У име Демократске народне партије Црне Горе, као и у своје име, предсједник ДНП, Милан Кнежевић, упућује најсрдачније честитке надбискупу, монсињору барском, Року Ђонлешају, као и новом которском бискупу, дон Ивану Штироњи, и свим вјерницима и свештенству Католичке цркве у Црној Гори и шире, који по Грегоријанском календару данас славе Бадњи дан, а сјутра и католички Божић.
Уз искрене честитке, Кнежевић указује на важност суштинског значења ријечи Бадњи дан и Бадње вече: од коријена бдјети, у ишчекивању Христовог рођења, јер и данас у Црној Гори, као и вазда, треба бдјети над миром, слогом и суживотом свих вјера и нација за добробит земље.
Кнежевић истиче да данашња Црна Гора, у духу слоге и измирења, треба и даље да буде најбољи примјер земљама региона и шире кад је ријеч о мултинационалном и мултиконфесионалном складу и суживоту.
Истовремено је нагласио и потребу највеће хармоније двије цркве, католичке и православне, у окриљу хришћанства, и са њима свих других конфесија на нашем духовном тлу, у знак мира, слоге и свепраштања. А посебно у сусрет свим изазовима нових друштвених токова и приближавања Црне Горе чланству у ЕУ, у стицању равноправног мјеста у великој породици европских народа, које наша земља по много чему већ одавно заслужује.
МИЛАН КНЕЖЕВИЋ
Kada je 27. decembra 2019. godine u ranim jutarnjim satima u Skupštini Crne Gore od strane parlamentarne većine, ujedinjene protiv srpstva, usvojen sramni Zakon o slobodi vjeroispovijesti i kad su uhapšeni poslanici Demokratskog fronta, zatekao sam se na Mostu Blaža Jovanovića gdje je grupa od oko trista sveštenika i građana čekala odluku Skupštine. Ta hladna decembarska noć ostaće mi u sjećanju do kraja života, jer to su trenuci kada ne osjećate umor i kada vjerujete da je poslije svega režim konačno dotakao dno na kome će ostati zakovan za vijek vjekova.
У често контроверзним, па и смијешним одлукама Владе, као што је, на примјер, преименовање министра у минут до дванаест, као да се ради о векнама, а не министрима, бљеснула је намјера министра Спајића, свакако у договору на Влади с премијером Кривокапићем, да се поново уведу дјечји додаци за дјецу у Црној Гори након двије деценије.
Ранија образложења режима зашто су укинути дјечји додаци била су управо дјетињаста. Бар на први поглед, а на други: провидна и крајње некоректна, у знаку небриге према најмлађој популацији. Стало се на становиште да су дјечји додаци, наводно, реликти прошлости, да никако не би ишли уз имиџ модерне Црне Горе, модерне по корупцији, шверцу и криминалу, тим прије што се за дјечје додатке, тобож, није имало пара.
Међутим, сад се испоставило да новца за дјечје додатке и те како има, него су те паре трошене на подстицаје за миљеничке фирме у кругу режима, па сад, кад се иста средства преусмјере ка најмлађима, дјечјих додатака ће опет бити. У питању је очигледно досадашња замјена теза већ бившег режима, који је на блефирању јавног мњења и опстајао толико година.
Наравно, у прилог таквим блефирањима иде и чињеница да дјеци функционера ДПС-а, која купују луксузне станове и виле по свјетским метрополама, од Њујорка до Лондона, дјечји додаци од неколике десетине еура јесу смијешна прича и ништа више. Режимски татини синови такве суме потроше за секунд на бакшиш конобарима у скупим хотелима, па је испод њиховог нивоа да на износе у висини дјечјих додатака обраћају пажњу.
Дјечји додаци за такву осиону дјецу јесу смијешни и непотребни, али за већину дјеце у Црној Гори нијесу ни смијешни ни непотребни, него озбиљна и потребна ставка за свако дијете у овој финансијски очерупаној земљи захваљујући досадашњој Влади Црне Горе. За родитеље, који имају двоје и више дјеце, ова ставка ће бити значајан фактор у заокруживању кућног буџета, па министру Спајићу на овој замисли треба искрено честитати.
Увођење дјечјих додатака представља и прву најаву окретања Владе Црне Горе сиромашном народу, јер само треба дијелом издвојити са рачуна црногорских тајкуна, и ето пара за дјецу Црне Горе. И увођење дјечјих додатака биће знак више да је проведрило више Горе Црне, и да се ропство од скоро три деценије завршило. И да Влада почиње да ради не за тајкуне него за грађане.
Ова мудра одлука министра и Владе наговјештава нова времена, кад ће средњим и нижим слојевима у Црној Гори бити коначно посвећивана већа пажња. А мања не може сигурно, јер су осиони, досадашњи власници Црне Горе, били толико осилили да су заборавили и на обични сиромашни народ и дјецу ове земље. Па су њихови синови куповали станове и пословне просторе, а кћерке скупоцјене ташне, којима су се зориле пред свијетом и не хајући што у Црној Гори још увијек има толико гладне дјеце.
У сваком случају, увођење дјечјих додатака треба да буде и знак промјена у сфери социјалне и дјечје заштите, да би се црногорско друштво коначно вратило себи, а стандард сиромашног народа почео да поправља.
У Црној Гори се данас лакше дише. То је оцјена већине грађана. Па ће и за најмлађу популацију бити боље и љепше.
Уосталом, блаженопочивши митрополит Амфилохије се и упокојио у Господу озарен спознајом да су промјене напокон закуцале и на врата досад замандаљене Црне Горе. Коју су њени „ватрени љубитељи“ из режима тако фино опељешили да им је служила искључиво за намицање пара.
Благородне сјени митрополита Амфилохија морају вазда бити пред очима премијера Кривокапића и чланова Владе, као звијезда водиља како поправити стандард и живот свих грађана Црне Горе, без обзира на вјеру и нацију. Тако ће се и најбоље угодити Митрополитовој души на небесима, поред чијег одра је стајала и једна дјевојчица, Уна Рајовић, митрополитово кумче, која је ишла уз њега на литијама улицама Подгорице, и сатима стајала уз Његов одар у Саборном Храму Христовог Васкрсења.
Ова одлука министра Спајића и Владе Црне Горе о дјечјим додацима гест је доброте и према Митрополитовој малој куми, која га је испратила на вјечни починак, јер ће и она, као и сва дјеца, добити свој дјечји додатак.
Још једном, честитке Влади Црне Горе за иницијативу. Господо министри и премијеру Кривокапићу, пазите на овај народ, јер је доста живио у неправди и сиротињи. Вакат је за бољитак и слогу у Црној Гори. Сад би, што рече наш велики владика Данило, требало и да се „одлије ђе је препунано“…
ПРОФ. ДР ДРАГАН КОПРИВИЦA,
ШЕФ МЕДИЈСКОГ ЦЕНТРА
ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Делегације ДНП и ЈКПЦГ, предвођене Миланом Кнежевићем и Владиславом Вуковићем, данас су положиле вијенце на спомен-обиљежје Партизану борцу на Горици и одале почаст ослободиоцима Подгорице 19. децембра 1944. године.
Непролазна идеја антифашизма, како су истакли Кнежевић и Вуковић, и у данашњем времену се потврђује не само као наш избор, већ и обавеза, коју смо преузели од наших предака, чију јуначку жртву и данас спомињемо и обиљежавамо.
Кнежевић и Вуковић су нагласили да управо на темељима наше славне прошлости треба градити национално помирење, уколико желимо да Црна Гора једнако буде држава свих њених грађана.
Функционери ДНП ЦГ и ЈКПЦГ су истовремено свим вјерницима, који данас славе светог Николу, честитали крсно име, желећи им да овај свети дан проведу у добром расположењу, испуњени благодатима породичног дома и љубави.
ЗАЈЕДНИЧКО САОПШТЕЊЕ ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ ЦРНЕ ГОРЕ
И ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Svako ko je trideset godina talasao u Crnoj Gori taj je žestoko propatio. Svi koji su mislili kao oni a nijesu učestvovali u talasanju opstajali su isključivo na ćutanju. Da nije bilo talasanja, davno bismo bili pregaženi za sva vremena. Koliko je bilo teško znaju samo oni koji nijesu odustajali iako su primali udarce od kojih se drugi nikada ne bi oporavili, jer kada se borite sami protiv svih, i onih iznutra i onih izvana, naoružanih do guše, isključivo idejom i srcem onda se to naziva herojstvom.
Година 2020. по много чему није налик на остале, а оно, што је обиљежило, свакако је епидемија корона вируса, која је задесила читав свијет и промијенила начин живота људи. Епидемија са свим пратећим посљедицама није заобишла ни Црну Гору. Осим здравља грађана, у овим условима посебно је угрожена привреда, а самим тим и тржиште рада, што је све утицало на економску моћ грађана која у Црној Гори ни раније није била на високом нивоу.
И док се у годинама прије епидемије некако и опстајало, у овој години, кад су многи изгубили посао, кад предузећа због пада промета морају смањивати плате запосленима, угрожен је економски опстанак грађана.
Намети, које они плаћају, и иначе су високи, посебно сада, у овим ванредним околностима. У том контексту сматрамо да Општина Бар није урадила довољно да помогне својим грађанима, јер Барани, на примјер, и даље имају једну од најскупљих цијена комуналних услуга у Црној Гори.
У условима, какви тренутно јесу, ову цијену је потребно кориговати, бар за 50 посто, посебно јер су и цијене нафтних деривата ниже него у прошлој години, а цијене комуналне услуге више. У марту мјесецу, умјесто да се цијена смањи, на рачуну је уведена нова ставка, чиме су ионако високе цијене увећане за још 20 посто.
Сматрамо непотребним наметање грађанима и привреди обавеза да плаћају таксе, везане за туристичку сезону, које није ни било, јер, умјесто да од сезоне зараде, сви су у губитку.
Општински одбор Демократске народне партије Бар предлаже да Општина:
1. Умањи цијену комуналних услуга, и то за 50 процената;
2. Ослободи грађане плаћања туристичке таксе за становање, уз обрачун пореза на непокретности, јер, захваљујући политичким одлукама НКТ, није ни било туристичке сезоне;
3. Умањи накнаде за коришћење путева, које се обрачунавају привредним друштвима, и представљају велику ставку у постојећим условима;
4. Укине обрачун каматне стопе за кашњење у плаћању локалних дажбина, јер се локалне службе не смију понашати као кредитне институције и обрачунавати камату од 0,03 посто дневно;
5. Умањи рачуне за воду за привреду и грађане док се криза, изазвана корона вирусом, не стабилизује;
Очекујемо да ови предлози буду узети у разматрање, као и да се надлежни у барској Општини о истима изјасне у најкраћем року.
ВАСИЛИСA СЕКУЛОВИЋ,
ПРЕДСЈЕДНИЦA КЛУБА МЛАДИХ ДНП БАР
Било би, наравно, неозбиљно правити било какав покушај вршења утицаја на Апелациони суд у вези са епилогом тзв. „државног удара“, али као грађани имамо право да дамо своје коментаре за јавност. Нећемо ништа ново рећи ако устврдимо да цио јефтини сценарио “државног удара”, на изборима 2016. године, за већину грађана представља провидну фарсу. Аутор овог осврта имао је прилику да разговара с обичним људима, при чему су сви говорили исто, а што је сублимирао један пензионер из Бијелог Поља: “Ма пушти, боготи, то Мило напаков’о Милану и Андрији, и опозицији, преп’о се да губи изборе, па, кад се искобељ’о с мањим партијама, рек’о судијама да гурају даље, не би ли докрајчио ДФ.”
Грађанима Црне Горе, како онима добре намјере, тако и онима који би да ушићаре на невољи лажно оптужених, Милана Кнежевића, Андрије Мандића и других, у потпуности је јасно да аматерски режирани „државни удар“ није издржао пробу времена. И да се све претворило у огледни примјер посрнућа црногорског правосуђа под директним притиском сад већ бившег режима и његовог одлазећег шефа.
Сви у Црној Гори добро знамо и да је сценарио „државног удара“ само отрцана реплика познате Бомбашке афере, како је назван монтирани судски процес против „завјереника“, који су наводно хтјели да организују атентат на књаза Николу 1907. године, уз тајно “упућене” бомбе у Црну Гору.
Сценаристи “државног удара” из 2016. из сјеновитих кабинета режима, за чија имена ће се једном можда и сазнати, бомбе су вјешто замијенили пушкама, при чему су у Подгорици фотографисане пушке црногорске полиције, па тобож пребачене у Србију (!), па бачене у једно језеро, гдје су их рибе појеле. А црногорска полиција, вазда будна, и 1907. и 2016. године, патриотски је предуприједила слом Црне Горе, добро одглумивши колективну улогу, наметнуту из врха режима.
Куриозитет државног удара 2016. био је и на нивоу приче за малу дјецу да су побуњеници у Подгорици имали намјеру да из освојене Скупштине зовну Ђукановића да дошета у парламент, да га елиминишу у парламенту, јер им је било мука да иду чак до зграде предсједника.
А цио судски процес око државног удара за почетнике вршен је кроз суђење уз озбиљне и забринуте гримасе лица из правосуђа, и видљиве душевне боли за Црном им Гором, коју су, у ствари, зацрнили урушавањем правне државе. До те мјере да је држава изгубила на кредибилитету пред међународном јавношћу, као земља инструираног правосуђа и унапријед срочених пресуда.
Наравно, и у бомбашкој афери и државном удару фигурирала је мрска Србија, вазда жељна да покори Црну Гору, отме јој независност, уз друге будалаштине, као што је и умијешаност Русије. А све то уз свједоке да се човјек крсти у којем времену и земљи живимо, при чему крунски свједок сад активно робија у Хрватској због монструозног убиства, познат и по томе што је исказе мијењао као чарапе. Свјестан да му казна затвором ионако виси над главом, па да ушићари шта се ушићарити може, вољан и да набуба шта му све кажу, и да опањка на суђењу кога год му таргетирају.
У Црној Гори 21. вијека доживјесмо да неправедно осуђени лидери ДФ-а, Андрија Мандић и Милан Кнежевић, истичу и да због очигледне фарсе, зване “државни удар”, неће ићи добровољно у затвор уколико Апелациони суд потврди пресуду Вишег суда у Подгорици, него да могу бити или ухапшени или убијени. И све ово се дешава у срцу Европе, у земљи која и по основу владавине права треба да хрли у евроинтеграције, а доживљавамо огледни примјер посрнућа правне државе.
Режимски злобници могу задовољно трљати руке због сљедећег: отишао Милан Кнежевић на робију, или не, због трауматичног периода суђења живот му је скраћен. А током демонстрација задобио је и тежак физички ударац, посут је бибер-спрејом у лице, завршио у Хитној, привођен у полицију, хапшен и робијао неколика мјесеца као политички осуђеник, полиција му проваљивала у кућу, малтретирала стару мајку и брата, превртала и ломила све по кући, проваљивала и код најближег рођака, држала дуге цијеви уперене у лица истраумиране дјеце (!), за шта ће неко одговарати кад заживи правна држава. Поигравања са судбинама невиних и набијеђених кажњива су чак и у Црној Гори, и морају кад тад бити санкционисана.
Поштена и чојска Црна Гора не би требало да доживи тотално посрнуће правосуђа због монструозних монтажа бившег режима. Ова земља је кренула, споро, али ипак, путем повратка владавини права и Европи, а досад је, као оаза шверца и криминала, и црна тачка по убиствима на улицама у сред бијела дана, била рак рана Европе. Укидање нечовјечне пресуде жртвама режимских намјетаљки ишло би у прилог оздрављењу укупне друштвене и политичке климе у Црној Гори на путу за Европу. Да нам се не спрдају из земаља окружења смијући се јефтиним политичким монтажама и пресељењу Сјеверне Кореје на Балкан, на тло Црне Горе. У сваком случају, грађани су имали прилику да добро виде докле све иде осионост неконтролисане власти бившег режима. Десило се, не поновило се. Вријеме је за демократију.
проф. др Драган Копривица
Сваког грађанина Црне Горе који жели побољшање укупних односа Црне Горе и Русије, поготово у сфери економске сарадње, треба да забрине чињеница да министар спољних послова Руске федерације Сергеј Лавров није ни планирао званичну посјету Подгорици, већ само посјете Београду, Сарајеву и Загребу. Долазак шефа руске дипломатије у Подгорицу изгледа да у Кремљу није ни узет у разматрање, што јесте својеврсна дипломатска порука која не може бити повољна за Црну Гору. И док Србија дочекује министра Лаврова у тренутку када достиже свој историјски максимум у спољнотрговинској размјени са Русијом, Црна Гора је на историјском минимуму и у дубокој економској кризи.
Очигледно је да нова влада Црне Горе треба прва да повуче одређене потезе и пошаље јасне поруке који ће ићи у правцу раскида са неразумном и штеточинском русофобном политиком бившег режима. Уосталом, више је то у интересу Црне Горе, него ли Русије. Црној Гори је у овако тешкој економској ситуацији неопходно да има најбоље односе са свима, а посебно са најзначајнијим државама региона, каква је Србија, као и са великим свјетским силама са којима има бројне практичне разлоге за јачање сарадње, а таква је свакако и Русија.
То што је Црна Гора чланица НАТО-а или тежи чланству у Европској унији не значи да она треба да одржава игнорантски став или да води непријатељску политику према Русији. То уосталом не раде ни највеће државе чланице наведених међународних организација, већ користе сваку прилику да сарађују са Москвом у различитим областима у којима могу имати практичну корист.
Бивша владајућа гарнитура, са ДПС-ом на челу, водила је агресивну непријатељску кампању против Русије, руководећи се искључиво тренутним интересом опстанка уске групе појединаца на власти, иначе огрезлих у криминалу и корупцији, а занемарујући интерес грађана и привреде. Грађани који су гласали за промјене очекују да нова влада Црне Горе разумно и прагматично одмјерава спољнополитичке потезе и гради другачију дипломатију руководећи се искључиво интересима својих грађана и императивом обнављања урушене привреде. Сваки евро цент који се обезбиједи од страних туриста, страних инвестиција или путем извоза јесте драгоцјен за Црну Гору и њене грађане у овако тешкој економској кризи у којој се наша држава налази, боље рећи, у коју је гурнута.
Не предузимање ничега, односно одржавање статуса кво у односима са Русијом, је у суштини исто што и одржавање антируске политике бившег режима, која је нанијела много штете Црној Гори. Одржавање наслијеђеног курса званичне политике Црне Горе према Русији, за чије је међусобне односе и сам амбасадор Русије у Подгорици изјавио да не могу бити гори и да су дотакли дно, једноставно није у складу са интересима привреде и грађана Црне Горе. То је политика која не би апсолутно имала никаквог разумног оправдања и негативно би се одразила на живот и стандард црногорских грађана, који су већински гласали за промјене.
Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта
У сусрет званичној посјети Бриселу, а у свјетлу чињенице да, као предсједник Владе, има највишу одговорност и највеће надлежности, позивамо премијера Здравка Кривокапића да, у погледу одлуке, коју је донијела техничка влада Душка Марковића, о протјеривању амбасадора Србије, др Владимира Божовића, узме у обзир, следеће чињенице:
– Одлука о протјеривању амбасадора Србије представља „пар екселанс“ политички акт, а не правни акт.
– Одлука о протјеривању амбасадора Србије, коју је донијела техничка влада Душка Марковића, противна је не само дипломатској пракси, већ је прије свега, и изнад свега, противна европској пракси и европским вриједностима.
– Одлука о протјеривању амбасадора Србије, коју је донијела техничка влада Душка Марковића, противна је политици добросусједске сарадње која стоји као предуслов за европску будућност Црне Горе. Поставља се и питање како Црна Гора планира да гради и развија добре односе са Србијом ако не повуче одлуку о протјеривању њеног амбасадора, коју је донијела бивша власт у техничком мандату.
– Не постоје правне препреке, нити сметње да се ова одлука повуче. Позивање на рок од 72 часа, након којег се наводно не може повући одлука о протјеривању амбасадора, је позивање на нешто што не постоји у правном систему Црне Горе, овај рок се не тиче агремана и не познаје га Бечка конвенција.
– Имајући у виду да Република Србија није опозвала свог амбасадора, Владимир Божовић је и даље за Републику Србију њен амбасадор у Црној Гори.
– Полазећи од тога да Република Србија још увијек није опозвала свог амбасадора и поред уручене ноте од стране техничког министра Срђана Дармановића о протјеривању, нити је предложила новог амбасадора, ово је једина ситуација у којој предсједник Црне Горе нема никаква овлашћења. То значи да нова влада Црне Горе може одмах да повуче одлуку о протјеривању амбасадора Србије, без сагласности Мила Ђукановића.
– Управо нетачном тврдњом о истеку агремана и наводном потребом да Ђукановић рјешава ово питање (иако његовог потписа нема на ноти МВП), ДПС, у ствари, жели да Србија наредних шест до девет мјесеци нема амбасадора у Црној Гори (колико је потребно да се одреди, именује, добије агреман и прође припреме нови амбасадор), и на тај начин веже руке новој влади, и спријечи је да нормализује односе са најзначајнијим сусједом.
– Ако се не повуче одлука о протјеривању амбасадора Србије, највећу штету ће имати Црна Гора, којој је од највишег значаја да развија најбољу могућу сарадњу, и има најбоље добросусједске односе са државама региона у свим областима, а посебно у погледу економске сарадње.
Имајући у виду да је премијер Здравко Кривокапић изабрао Брисел као прву међународну адресу, коју ће званично посјетити, од посебног је значаја то што је Комесар за проширење Европске уније Оливер Верхељи послао јасну поруку да Црна Гора треба да поступи по угледу на Србију и повуче одлуку о протјеривању амбасадора, Владимира Божовића.
Дакле, кључни европски званичник, који оцјењује напредак Црне Горе у процесу европских интеграција, саопштио је недвосмислен став Европске уније поводом протјеривања амбасадора Србије из Црне Горе.
Због тога очекујемо од премијера Кривокапића да прије саме посјете Бриселу, заједно са новим министром вањских послова, повуче одлуку о протјеривању амбасадора, и на тај начин поручи да Црна Гора уважава став Европске комисије, и жели да гради најбоље односе са сусједима.
Противљење јасном ставу најважнијег европског званичника за политику проширења, и даља дестабилизација односа, само би могли додатно успорити и отежати даљи ток европских интеграција Црне Горе, па и угрозити њену европску перспективу.
ВЛАДИСЛАВ БОЈОВИЋ,
ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ И ФУНКЦИОНЕР ДЕМОКРАТСКОГ ФРОНТА
