АМБАСАДОР БОЖОВИЋ У ПРИЈАТЕЉСКОЈ ПОСЈЕТИ ИЗРАЗИО ЗАХВАЛНОСТ КНЕЖЕВИЋУ

АМБАСАДОР БОЖОВИЋ У ПРИЈАТЕЉСКОЈ ПОСЈЕТИ ИЗРАЗИО ЗАХВАЛНОСТ КНЕЖЕВИЋУ

Предсједник и потпредсједник ДНП Милан Кнежевић и Драган Бојовић данас су примили његову екселенцију изванредног и опуномоћеног Амбасадора Републике Србије у Црној Гори др Владимира Божовића у званичну посјету тој странци.

 

​Током срдачног и пријатељског разговора предсједник Кнежевић је упознао амбасадора са њиховим виђењем политичког стања и прилика у Црној Гори након парламентарних избора, у којима је та странка као део Демократског фронта и коалиције “За будућност Црне Горе” остварила, заједно са друге двије опозоционе коалиције, историјску побједу. Кнежевић је истакао да је за њих приоритет свих приоритета формирање нове Владе Црне Горе у којој би и они преузели одговорност и дали свој допринос решавању нагомиланих проблема грађана и државе Црне Горе. Одговорним, стручним, искреним радом и људима које имају, желе показати како се исто тако одговорно, стручно и искрено може радити боље и са много више резултата него до сада. Никакве личне и партијске интересе не желе стављати изнад народних и државних, са јасним осјећајем о својој снази и улози, како у досадашњој борби за бољу и праведнију државу, тако и мјесту и значају у новој Скупштни Црне Горе. Кнежевиц је истакао да је потребно пуно радити на најбољим могућим односима двије, по њему, најближе и братске државе и кроз заједничке, али истинске европске интеграције и вриједности промовисати принципе правде,истине и демократије.

 

​Амбасадор Божовић је рекао да је дошао као пријатељ да се у име Републике Србије захвали господину Кнезевићу, и преко њега свим члановима ДНП, на досадашњем односу и пажњи према српском народу, његовој Цркви, језику, писму, као и самој Републици Србији. Истакао је да је веома охрабрен и задовољан овим што је чуо и да даје пуну подршку овако разборитим и одговорним ставовима, а који ће довести до формирања нове Владе Црне Горе – која ће, увјерен је, значајно радити на унапређењу односа између Републике Србије и Црне Горе. Драго му је да је господин Кнежевић истакао важност заједничког европског пута Србије и Црне Горе и међусобне подршке и помоћи на том путу, као и спремности да томе и он лично, и странка коју води, дају пуни допринос. Амбасадор Божовић је изразио наду да ће се цијенити свачији рад, искрена жртва и залагање за промјенама уз високу свијест и одговорност према великим очекивањима грађана који заслужују живот достојан човека у европској породици народа којој Србија и Црна Гора, несумљиво, припадају.

МЕДИЈСКИ ЦЕНТАР ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ

КОПРИВИЦА: НКТ ДА ПРЕУЗМЕ ОДГОВОРНОСТ, НЕ МОГУ ЗА СВЕ БИТИ КРИВИ ГРАЂАНИ!

КОПРИВИЦА: НКТ ДА ПРЕУЗМЕ ОДГОВОРНОСТ, НЕ МОГУ ЗА СВЕ БИТИ КРИВИ ГРАЂАНИ!

Да ће НКТ, пројектован као истурено одјељење одлазећег режима, остати упамћен и по гротескним поступцима, већ одавно је свима јасно, јер је управо НКТ дубоко инфициран каријеризмом, непотизмом и партизмом.
Док су неки чланови НКТ-а изигравали медијске звијезде на приватном Јавном сервису, и преглумљивали у својим наступима, испливали су не баш пријатни подаци из њихових радних биографија, који не уливају повјерење.
А двојица љекара, помоћник директора КЦЦГ, Немања Радојевић и др Ранко Лазовић, поднијели су оставке на чланство у Кризном медицинском штабу још почетком септембра, што је, у најмању руку, бацило чудно свјетло на цио даљи рад и дигнитет НКТ-а.
На то се надовезује и питање за др Бобана Мугошу: колико је већ дуго на мјесту вјечног директора ИЈЗ? О томе најбоље говори извјештај ДРИ, по којем је Мугоша „супротно Закону о здравственој заштити, трећи, четврти и пети пут именован на ту функцију“. Наши грађани би рекли само наше, а турско: „Машала!“.
Али стоји питање на које се зна одговор: колико је партијска подобност и лојалност утицала не несмјењивост др Мугоше. Уз то, он треба да одговори на написе у медијима – да ли је ријеч о конфликту интереса што један члан његовог домаћинства издаје налазе на ЦОВИД 19 у једној лабораторији у Подгорици, а он барјачи у НКТ-у.
По Демократском фронту, посебно бизарно је понашање директора КЦЦГ, др Јевта Ераковића, којем је држава, по писању медија, дала стан од 90 квадрата, вози скупоцјени БМW, прима плату од пет хиљада еура, уз разне хонораре од консултантских услуга и добру уштеђевину од шеснаест хиљада еура.
Зато га ДФ пита: како директор може погледати у очи колегама љекарима и осталом особљу КЦЦГ, знајући да они примају око петсто еура, а он десет пута више, као надчовјек, иберменш? Наравно, пошто је НКТ истурена филијала ДПС-а, не треба наглашавати ни политичку припадност Ераковића. Истина, њему није додијељен „Мајбах“, али, што је много, много је. А прозиван је и да на вријеме није пријављивао имовинско стање, па се јавно невјешто извињавао.
Уз све ово, отужно дјелује и замјена теза др Мугоше: сад, кад смо, спортским жаргоном речено, по броју инфицираних, „ушили“ и Бергамо, Мугоша скида одговорност са себе благо критикујући грађане реченицом: „И превише смо се опустили.“. А како се и колико НКТ опустио, о том потом. У сваком случају, у здравље НКТ-а, Црна Гора данас држи неславни рекорд по броју инфицираних у свијету.
НКТ је добио и двије Тринаестојулске награде, колективну и појединачну, и то противно свим правилима и Закону о највећој државној награди, која се добија за достигнућа у претходној години, а и не могу се добити двије из исте дјелатности, што је скандал посебне врсте! А да ли ће је ова господа вратити, тешко је вјеровати. Чак и у свјетлу катастрофалних домета НКТ-а.
Углавном, резултати су видни како нас је НКТ чувао и сачувао, и уништио туристичку сезону и буџет Црне Горе у знак реваншизма одлазећег режима према Србији.
ДФ истиче да за све не могу бити криви грађани. Тим прије што не примају енормне плате, не возе бијесна кола, и не добијају велике станове као чланови НКТ-а. Гледано у свему, поставља се питање: како уз проблематичне ставке из биографија чланова НКТ-а, и њихових “домета”, ико више у Црној Гори може имати однос уважавања према тој бизарној дружини. Углавном, за ово партијско тијело се, као и за корону, може рећи само једно: „Поменуло се, не повратило се.“

ДРАГАН КОПРИВИЦА,

ФУНКЦИОНЕР ДЕМОКРАТСКОГ ФРОНТА

Копривица: НКТ да преузме одговорност,  не могу за све бити криви грађани!

Копривица: НКТ да преузме одговорност, не могу за све бити криви грађани!

Да ће НКТ, пројектован као истурено одјељење одлазећег режима, остати упамћен и по гротескним поступцима, већ одавно је свима јасно, јер је управо НКТ дубоко инфициран каријеризмом, непотизмом и партизмом.
Док су неки чланови НКТ-а изигравали медијске звијезде на приватном Јавном сервису, и преглумљивали у својим наступима, испливали су не баш пријатни подаци из њихових радних биографија, који не уливају повјерење.
А двојица љекара, помоћник директора КЦЦГ, Немања Радојевић и др Ранко Лазовић, поднијели су оставке на чланство у Кризном медицинском штабу још почетком септембра, што је, у најмању руку, бацило чудно свјетло на цио даљи рад и дигнитет НКТ-а.
На то се надовезује и питање за др Бобана Мугошу: колико је већ дуго на мјесту вјечног директора ИЈЗ? О томе најбоље говори извјештај ДРИ, по којем је Мугоша „супротно Закону о здравственој заштити, трећи, четврти и пети пут именован на ту функцију“. Наши грађани би рекли само наше, а турско: „Машала!“.
Али стоји питање на које се зна одговор: колико је партијска подобност и лојалност утицала не несмјењивост др Мугоше. Уз то, он треба да одговори на написе у медијима – да ли је ријеч о конфликту интереса што један члан његовог домаћинства издаје налазе на ЦОВИД 19 у једној лабораторији у Подгорици, а он барјачи у НКТ-у.
По Демократском фронту, посебно бизарно је понашање директора КЦЦГ, др Јевта Ераковића, којем је држава, по писању медија, дала стан од 90 квадрата, вози скупоцјени БМW, прима плату од пет хиљада еура, уз разне хонораре од консултантских услуга и добру уштеђевину од шеснаест хиљада еура.
Зато га ДФ пита: како директор може погледати у очи колегама љекарима и осталом особљу КЦЦГ, знајући да они примају око петсто еура, а он десет пута више, као надчовјек, иберменш? Наравно, пошто је НКТ истурена филијала ДПС-а, не треба наглашавати ни политичку припадност Ераковића. Истина, њему није додијељен „Мајбах“, али, што је много, много је. А прозиван је и да на вријеме није пријављивао имовинско стање, па се јавно невјешто извињавао.
Уз све ово, отужно дјелује и замјена теза др Мугоше: сад, кад смо, спортским жаргоном речено, по броју инфицираних, „ушили“ и Бергамо, Мугоша скида одговорност са себе благо критикујући грађане реченицом: „И превише смо се опустили.“. А како се и колико НКТ опустио, о том потом. У сваком случају, у здравље НКТ-а, Црна Гора данас држи неславни рекорд по броју инфицираних у свијету.
НКТ је добио и двије Тринаестојулске награде, колективну и појединачну, и то противно свим правилима и Закону о највећој државној награди, која се добија за достигнућа у претходној години, а и не могу се добити двије из исте дјелатности, што је скандал посебне врсте! А да ли ће је ова господа вратити, тешко је вјеровати. Чак и у свјетлу катастрофалних домета НКТ-а.
Углавном, резултати су видни како нас је НКТ чувао и сачувао, и уништио туристичку сезону и буџет Црне Горе у знак реваншизма одлазећег режима према Србији.
ДФ истиче да за све не могу бити криви грађани. Тим прије што не примају енормне плате, не возе бијесна кола, и не добијају велике станове као чланови НКТ-а. Гледано у свему, поставља се питање: како уз проблематичне ставке из биографија чланова НКТ-а, и њихових “домета”, ико више у Црној Гори може имати однос уважавања према тој бизарној дружини. Углавном, за ово партијско тијело се, као и за корону, може рећи само једно: „Поменуло се, не повратило се.“

ДРАГАН КОПРИВИЦА,

ФУНКЦИОНЕР ДЕМОКРАТСКОГ ФРОНТА

Jovo Pejović: Oreol pobjednika

Jovo Pejović: Oreol pobjednika

Koliko se radosti uselilo u živote ljudi koji su trideset godina vodili nepoštednu borbu da bi konačno 30. avgusta bio pobijeđen režim Mila Đukanovića, najslikovitije svjedoči jedna od brojnih poruka koje sam dobio od mojih opozicionih prijatelja: „Jovo, ovo sam čekao 30 godina. Sada sam najsrećniji čovjek u životu.“ Trideset godina borbe za slobodu je dug period, za mnoge on je značio put po trnju. Progon, ekonomsko iscrpljivanje, ugrožavanje osnovnih prava i sloboda obilježili su naše živote.
Još su mi u svježem sjećanju suze u očima istinskih opozicionara koji su stavili na kocku sve što imaju u životu samo da ne iznevjere ideale kojima su podredili život. Kada vas vlast natjera da nemate parče hljeba za svoju porodicu, kada vas ucijene radnim mjestom, kada vam od života naprave pakao, a vi ne posustanete i idete do kraja, onda vama i samo vama pripada oreol pobjednika. Zato minimizirati doprinos ovih ljudi izbornoj pobjedi, a veličati samo one koji su prespavali 30 godina da bi se uoči izbora probudili u najmanju ruku je nemoralno iako i njima treba odati priznanje što su konačno shvatili da je vrijeme da se i oni pridruže našoj borbi. Zbog toga je od velike izborne pobjede ne manje važno da se ti veliki heroji i njihova žrtva nikada ne zaborave, ali i da se što je moguće brže širi front ljudi koji će otkloniti posledice odlazeće vlasti oličene u ubijanju političke kulture i demokratije, stvaranju lažne slike o ekonomskom blagostanju i huškanju jednih na druge.
Svi dobro znamo da se zahvaljujući odlazećem režimu promovisalo stanje narušene političke kulture i zagađenog političkog prostora. Ako budemo solidarni jedni prema drugima i ako budemo ulagali u državu, a ne od nje otimali vrlo brzo ćemo shvatiti da je u modernim državama patriotizam plaćanje poreza i poštovanje Ustava. U državama gdje nema viška prava za jedne u odnosu na druge nema podjela na nacionalnoj, vjerskoj i drugoj osnovi. Podjele nastaju onda kada se favorizuju prava jednih na štetu drugih.

Srbi su se stoički nosili s progonom koji se može porediti sa onim iz vremena okupacije Crne Gore od strane stranih zavojevača. Poslednjih decenija se stvarala atmosfera da su Srbi remetilački faktor i da ih treba po svaku cijenu spriječiti da budu dio vlasti. Oni su mnogo puta svoje glasove poklanjali onima koji se ne izjašnjavaju kao Srbi, a ovi im nikada nijesu uzvratili na način koji zaslužuju. Nova vlast mora da zna da su je Srbi i ovoga puta, bez sujete, iskreno i bez uslovljavanja u velikom broju podržali. Zato je dužna da tu činjenicu maksimalno respektuje i Srbima povrati sva prava koja su vjekovima imali, ali i da im pruži šansu da učestvuju u kreiranju budućnosti Crne Gore.

Dobri odnosi sa svim susjedima, a naročito sa Srbijom bez obzira na to ko je tamo na vlasti preduslov su da brže zakoračimo u budućnost. Svaka neodmjerena izjava unosi nemir u živote naših građana koji još ne mogu da vjeruju da je ostvarena pobjeda. U pobjedničkoj euforiji niko ne smije iznevjeriti one koji su se 30 godina borili za slobodu. Neko će reći da su na tom putu pravljene i greške, a ja ću reći da je njihova hrabrost ali prije svega istrajnost i u trenucima kada su mnogi odustajali i mijenjali opozicioni dres dresom režima čuvala iskru slobode da se potpuno ne ugasi.

Kadrovanje koje je ovih dana u centru pažnje je đavolski težak posao, a ako je rezultat ucjena, onda je unaprijed osuđeno na propast. Niko se u ovom vremenu ne smije uspavati, jer ovakva vremena su Bogom data za lov u mutnom, pa se nerijetko dešava da lisica od vuka ugrabi veći dio i povede kolo. Slušao sam od mnogo pametnijih od mene da se neko otrijezni ranije, neko kasnije a neko nikada. Uvijek kada je teško treba se prisjetiti vječitih prijatelja i voditi računa da se takvo prijateljstvo ničim ne natruni. Vrijeme koje je pred nama nije nimalo lako. Mnogo je problema da bi se stvarali novi. To što su Srbi progutali mnogo knedli poslednjih dana i decenija da bi ubrzali put Crne Gore u budućnost ne znači da će dozvoliti da budu žedni prevedeni preko vode.

Izvor: DAN
ДФ: Подржавамо иницијативу НУП ЦГ, неопходан и Закон о лустрацији

ДФ: Подржавамо иницијативу НУП ЦГ, неопходан и Закон о лустрацији

Демократски фронт поздравља и у потпуности подржава иницијативу Независног удружења правника Црне Горе којом се јасно прецизирају неопходне мјере које треба предузети у правцу реформе црногорског правосуђа.Формирање Државне комисије која би утврдила које су судије и тужиоци све вријеме обављања функције били сарадници АНБ-а представља основ за Закон о лустрацији како би се елиминисао партијски утицај на избор будућих судија и тужилаца са циљем да на те одговорне функције буду изабрани способни, храбри и непоткупљиви људи. Ова иницијатива НУП ЦГ посебно добија на значају у свијетлу срамне и криминалне одлуке Вишег суда којом се новинар Јово Мартиновић осуђује на казну затвора годину дана, иако је Апелациони суд укинуо ранију првостепену одлуку због очигледног недостатка доказа. Треба ли подсјетити и на случај генерала Братислава Дикића који је уз пуно знање судског вијећа Мугоша- Пеан- Вуковић, извођен из Истражног затвора двадесет три пута, и био изложен бруталним притисцима од стране Миливоја Катнића и Саше Чађеновића да лажно оптужи лидере ДФ-а. Посебно је интересантно свједочење генерала Дикића у којем оптужује Миливоја Катнића и Сашу Чађеновића да су му дали списак питања које ће му поставити судско вијеће на челу са Сузаном Мугошом, а да ВДТ још увијек није покренуло поступак против овог судског вијећа и поступајућих тужилаца. А свакако ће предмет истраге Државне комисије бити и запослење Новака Мугоше, сина Сузане Мугоше, који је без икаквог конкурса, након што је судија Мугоша потврдила статус свједока сарадника Саши Синђелићу, добио радни ангажман у УП. Какве су радне способности Новака Мугоше видјела је читава црногорска јавност кад је у присуству мајке вјежбао разбијање демонстрација ДФ- а, тако што је пендреком из све снаге ударао јастук у породичној кући. Државна комисија ће свакако истражити судије које су одавно стекле право на одлазак у пензију, а врло су активне у добијању стамбених кредита и политичким пресудама као што је случај са Драгицом Вуковић. Посебну пажњу треба посветити и могућим везама Драгице Вуковић са Веселином Мујовићем, и кроз независну истрагу утврдити да ли је судија Вуковић одавала информације о поступцима који се воде против њеног блиског рођака Мујовића и лица које је он касније рекетирао. Управо је Веселин Мујовић за вријеме трајања поступка познатог као државни удар озвучен послат од стране Миливоја Катнића на састанак са Андријом Мандићем и Предрагом Булатовићем не би ли их представио као атентаторе на бајрамског Тајновидца. Дио тог разговора је противзаконито објављен на сајту тужилаштва, а ДФ све вријеме позива Миливоја Катнића да објави читав снимак у којем се помињу и неке судије, кована ограда и још понешто. Ако томе додамо и Нена Вујошевића, најчаснијег човјека у Врховном тужилаштву, који је разоткрио криминално коруптивне шеме челних људи тужилаштва, и ни крив ни дужан завршио у затвору, умјесто да буде предложен за Тринаестојулску награду, онда је сасвим јасно откуд ова иницијатива НУП ЦГ . Ово су само неки од криминално коруптивних примјера црногорског правосуђа због којих се мора приступити радикалној реформи ове области, почев кроз Закон о тужилаштву, избор судског и тужилачког савјета, Закон о лустрацији и поријеклу имовине, и прије свега формирање Државне комисије у Скупштини која ће кроз објективан и независан поступак утврдити криминално шпијунску прошлост судија и тужилаца. Ова иницијатива УНП ЦГ ће постати саставни дио агенде будуће Владе уз подсјећање да је управо мандатар Здравко Кривокапић јавно саопштио да неће имати милости према криминалним и коруптивним структурама које су заробиле црногорско друштво.

КОПРИВИЦА: НА СТРЕЛИШТУ МЕНАЏМЕНТА СУ СВИ КОЈИ ЖЕЛЕ ПОВРАТИТИ УГЛЕД ЈАВНОГ СЕРВИСА

КОПРИВИЦА: НА СТРЕЛИШТУ МЕНАЏМЕНТА СУ СВИ КОЈИ ЖЕЛЕ ПОВРАТИТИ УГЛЕД ЈАВНОГ СЕРВИСА

 

Поводом настојања менаџмента Јавног сервиса да заустави вријеме, и да се по кратком поступку обрачуна са члановима колектива, који указују на грубо кршење етичких и професионалних норми у емисијама, очито је да је Управа ТВЦГ бесповратно изгубила компас, одлучна у намјери да углед медијске куће уруши до краја.

Током свих ових година, руководство Јавног сервилног сервиса водило је отужну политику лакировке лика и дјела великог Вође, а сад, кад је чак и он промијенио реторику, што је врло добро, тврдоглаво остаје на бранику одлазећег режима.

Менаџмент и даље јалово настоји одржати неодрживи статус qуо, прогонећи слободоумне чланове колектива, показујући своју везаност за комуњарску матрицу: „Напусти канцеларију“. И управо тако је поручио новинару Зорану Лековићу, притом у усменој форми (!), да ће бити покренута његова смјена и да – напусти канцеларију.

Ако је и од ригидног менаџмента Јавног сервиса режима, ипак је много у новом друштвеном тренутку освајања свеукупних грађанских, и медијских слобода. Грађани Црне Горе се с правом питају шта се дешава с руководством ТВЦГ? Да ли је у питању покушај заустављања сказаљки времена, да ли је Управа чула да је дошло до друштвених промјена, је ли ријеч о бесповратном окоштавању начина размишљања…

У времену кад све креће напријед, једино ТВЦГ тапка у мјесту, као што је то чинила и свих ових година, тврдокорно правећи замјену теза – да је послушничко величање сад већ одлазећег режима медијски искорак у Европу, а да је све остало ретроградно.

На стрелишту менаџмента сад су постројени сви који мисле другачије, независно од тога што својим критичким ставовима, у ствари, желе повратити углед Јавног сервиса. Зато је и шеф Информативног деска, Бојан Терзић, поднио оставку на ту функцију, незадовољан информативним програмом већ у дужем периоду. Указао је на оно на шта с индигнацијом указују грађани Црне Горе, да се од емисија на Јавном сервису свих грађана не може правити класична пљуваоница и сатанизовање оних који другачије мисле.

Зоран Лековић с правом апелује против говора мржње на Јавном сервису, против ширења вјерске и националне нетолеранције уз екстремне форме непрофесионализма, мада тиме није рекао ништа ново што сви у Црној Гори већ одавно не знамо.

Пошто Управа игнорише основне етичке постулате, које свака национална медијска кућа мора поштовати, треба је подсјетити да је непримјерено да гост емисије може упућивати митрополиту Амфилохију највулгарније квалификације, а да га водитељка одлучно не упозори на основна правила куће. Него чак сама потпирује говор мржње квалификујући цркву на Румији као „оно лимено“. У емисијама доминирају водитељке, које на грубе квалификације својих гостију на рачун неистомишљеника одлазећег режима, умјесто да госте опомену, чак не скривају ни осмијехе блаженства, заборављајући своју обавезу професионалног вођења емисије.

Мисао из монолога Владике Данила „Трагови су многи до пећине“ могла би коинцидирати са пећинским нивоом и степеном вулгарности појединих гостију Јавног сервиса уз сервилно прећуткивање од стране водитеља. А то није добро за грађане Црне Горе, јер се тако промовишу неукус, пристрасност и партијско једноумље, већ редовно штеловани на ТВЦГ.

Једини ТВ-водитељ који је крајње савјесно водио дијалог са својим гостом на Првом каналу је Саша Кликовац, па не би било чудо да управо због тога, у поремећеном систему вриједности Јавног сервиса, буде санкционисан, па и избачен, као неко ко ремети имиџ хушкачких и некултурно вођених емисија. Колегијум ТВЦГ, у трагању за унутрашњим и спољним непријатељима, по већ овјешталој матрици свог Вође, указује на „синхронизацију унутрашње побуне и спољних напада“. И тиме синхронизује самоурушавање Јавног сервиса зарад пропале политике одлазећих власника Националне ТВ-куће.

Пошто је глас народа увијек глас Бога, било би интересантно међу забринутим, дијелом застрашеним члановима колектива РТЦГ, спровести анкету о угледу и поступцима Управе. Оцјена од нула до десет, врло је могуће, била би нула прекрижена.

У том контексту ДНП позива Управу Јавног сервиса да јавно саопшти макар једно: да ли је вршила скривене притиске на све запослене да на изборима морају гласати сад већ поражену партију? Желимо да чујемо да није, да би јој се макар запослени на РТЦГ поводом тога с индигнацијом смијали.

Стога не чуди што г. Милан Радовић јавно позива комплетан менаџмент РТЦГ да поднесе оставке, јер је овој Националној медијској кући потребно темељно освјешћење и значајан професионални искорак у ново доба које куца на врата цијеле Црне Горе. А на шта се, као са ватом у ушима, једино оглушује група вјерних сарадника већ пораженог режима.

Друштвени токови се више не могу зауставити на путу оздрављења Црне Горе у сваком, па и медијском погледу. Још само то да схвате и неки овјештали умови с Јавног сервиса свих грађана Црне Горе. У те сврхе, ДНП је спреман и да им рефундира трошкове разговора са психологом, евентуално са психијатром. Толико о Управи РТЦГ, данас изгубљеној у времену и простору, без слуха за то да је Црна Гора закорачила у ново, добро поглавље савремене историје.

Соломонско рјешење у оваквој ситуацији било би да се Управа РТЦГ захвали Лековићу и Терзићу на корисним сугестијама, али и Милану Радовићу, и Бојани Јокић, члану Савјета, која је нагласила да је “незадовољство радом РТЦГ све видљивије”.

ДР ДРАГАН КОПРИВИЦА,

ШЕФ МЕДИЈСКОГ ЦЕНТРА

ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ

КЉАЈЕВИЋ: У ЧИЈЕМ ЈЕ ИНТЕРЕСУ ТАМНИЧЕЊЕ НОВИНАРА?!

КЉАЈЕВИЋ: У ЧИЈЕМ ЈЕ ИНТЕРЕСУ ТАМНИЧЕЊЕ НОВИНАРА?!

Да црногорско правосуђе клизи ка дну, не говори само реизбор предсједника судова на више од два мандата, чиме се директно крши Устав Црне Горе, већ и данашња пресуда новинару Јову Мартиновићу.

Подсјећамо да је слобода медија нешто, за шта се у Црној Гори не смије имати алтернатива. А управо зато Виши суд под хитно мора престати са праксом монтираних процеса, какве смо имали прилике на својој кожи многи да осјетимо.

Подсјећамо цјелокупну црногорску јавност да је Мартиновић истраживачки новинар, те да је Апелациони суд констатовао да у његовом случају постоји недостатак доказа.

Ако узмемо све у обзир, преостаје само да се запитамо у чијем је интересу да се новинари тамниче, док се криминалци слободно шетају и малтретирају грађане, притом све у друштву најужих чланова фамилије оних, који би требало да представљају правду у Црној Гори?!

ЈЕЛЕНА КЉАЈЕВИЋ,

ПОРТПАРОЛ ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ

Бојовић: Одлазећу власт никада није интересовала добробит државе, већ лични профит!

Бојовић: Одлазећу власт никада није интересовала добробит државе, већ лични профит!

Данас је, у Барама Краљским код Колашина, одржан протест против против изградње мини-хидроелектрана, на којем је говорио посланик коалиције “За будућност Црне Горе”  и потпредсједник Демократске народне партије, Драган Бојовић.

Обраћајући се окупљеним представницима Васојевића, Ровчана, Морачана и осталим присутним грађанима из Колашина, посланик Драган Бојовић је, између осталог, рекао:

Тридесет година трајао је свеопшти атак одлазеће власти на све што је здраво у Црној Гори. Атаковано је на наш опстанак, наше битисање, нашу физичку и духовну егзистенцију, опустошено и девастирано све што је рађено и произвођено. Одлазећа власт је опљачкала и бателисала наша бројна природна богатства.
На ред су ево биле дошле ријеке и воде. Не треба да вам говорим каква штета настаје изградњом ових мини-хидроелектрана. То је већ много пута досад речено.
Производи се врло мало енергије, и притом врши екоцид, уништава биодиверзитет, угрожава водоснабдијевање. Да не говорим о томе да су се људи настањивали и опстајали увијек поред ријека, и да ове драгуље природе, које нијесмо само наслиједили од својих предака,већ смо их, како каже изрека, позајмили од својих потомака, дакле, да ове природне драгуље, ова, како их називају инострани еколози, „плава срца Европе“, морамо сачувати.
Овдје се, међутим, при потписивању концесионих уговора, најмање водило рачуна о очувању животне средине, и о тзв. одрживим и обновљивим изворима енергије.
Свуда у Европи пројекти мини-хидроелектрана се заустављају и напуштају, јер се показало да МХЕ наносе много штете, а да је корист занемарљива. Ера МХЕ је завршена. Сада се користи соларна енергија, геотермална енергија, енергија вјетра, енергија биомасе из пољопривредне и шумарске производње.
Умјесто да учимо из тих искустава, одлазећа власт се опредијелила за оно најгоре могуће – за мини-хидроелектране. Зашто? Зато што одлазећу власт никада није интересовала добробит државе, већ искључиво лични профит. Нијесу марили за „зелене енергије“, већ за зелене новчанице, које је, још увијек актуелни предсједник државе, (вјерујем не још задуго), пласирао у џеп, лично себи, односно свом сину, као и свом куму, и свом брату од ујака.
Вријеме је да се то прекине. Нова власт треба да раскине све те штетне концесионе уговоре, и да забрани даљу изградњу МХЕ. Ја ћу се за то залагати као посланик коалиције „За будућност Црне Горе“ и као потпредсједник ДНП-а.
Вјерујем да постоји разумијевање за овај мој став у оквиру нове парламентарне већине, и да ће се позитивно одговорити на ваше захтјеве. Не смијемо живјети у илузији да смо пребогати водама и да можемо са њима радити шта хоћемо.
„Без воде нема живота, вода и ријеке су слобода!” Ако смо на овим изборима изборили слободу, онда смо се изборилии и за очување наших ријека и наших вода. Имате пуну подршку за ваше захтјеве, и зато ћемо настојати да заједнички и што прије ријешимо и овај проблем!

ЗОГОВИЋ: ПРЕДЛОЗИ КОЈЕ СУ ПРОПАГИРАЛИ МАРКОВИЋ И ПАЖИН НЕПРИХВАТЉИВИ, ПОСЛАНИЦИ ДА ПОНИШТЕ  СРАМНИ ЗАКОН!

ЗОГОВИЋ: ПРЕДЛОЗИ КОЈЕ СУ ПРОПАГИРАЛИ МАРКОВИЋ И ПАЖИН НЕПРИХВАТЉИВИ, ПОСЛАНИЦИ ДА ПОНИШТЕ СРАМНИ ЗАКОН!

Иницијатива Милана Кнежевића и Предсједништва ДНП – а да новоформирана парламентарна већина у Скупштини донесе Закон о престанку важења Закона о слободи вјероисповијести представља једину гаранцију да ће светиње и имовина СПЦ у Црној Гори бити уставно заштићени. Нажалост, Закон о слободи вјероисповијести је постао доминантно политичко питање захваљујући Милу Ђукановићу и Душку Марковићу који су крајем децембра 2019. иницирали усвајање овог антиправославног закона у Скупштини Црне Горе. И свиђало се то неком или не, посланици у Скупштини Црне Горе треба да дају задњу законодавну ријеч, јер им то по Уставу припада. Зато у тренутку кад једино имамо конституисану Скупштину Црне Горе и изабраног предсједника Парламента, не постоји ништа логичније, већ да та новоуспоставлејна већина, чим се формирају матични одбори, изгласа Закон о престанку важења закона о слободи вјероисповијести, и на тај начин у потпуности заштити светиње и имовину СПЦ, али и испоштује изборну вољу грађана који су гласали за поништење поменутог закона. А за изгласавање тог закона уопште није потребно да буде формирана Влада, и то би требало да буде јасно чак и посљедњем правном лаику. Поједина тумачења која долазе од једног броја правника да је довољно извршити измјене одређених чланова већ постојећег закона потпуно су у координацији са оним што је Душко Марковић предлагао СПЦ -у у јулу мјесецу, а што је Епископски савјет категорички одбио. Не желим ни да помислим да неко, макар се представљао као правни експерт, може пропагирати ставове Душка Марковића из јула као прихватљиве у октобру, јер би по том тумачењу, СПЦ требало да се региструје и евидентира до 06. октобра ове године, пошто би у противном остала ван правног поретка државе Црне Горе. Зато је иницијатива Милана Кнежевића о поништењу постојећег Закона о слободи вјероисповијести у потпуности утемељена у ставовима митрополита Амфилохија који је 03.02.2020. затражио од Душка Марковића поништење Закона о слободи вјероисповијести, потписивање Темељног уговора са СПЦ, а затим доношење новог закона. Дакле, ми само тражимо оно што је митрополит тражио од Душка Марковића почетком фебрура ове године, одбацујући као недостојним бесмислице да неко из ДФ – а жели да искључи митрополита Амфилохија из преговора са државом. Напротив, митрополит Амфилохије, уз благослов и овлашћење Синода и патријарха Иринеја, а у име СПЦ, треба да води преговоре са државом Црном Гором око потписивања Темељног уговора. И то је у потпуности са устројством Српске православне цркве. Зато нема потребе да се нико заклања иза наводне бриге о митрополиту тако што ће пласирати личне ставове који наносе директну штету епархијама СПЦ у Црној Гори, а иду у правцу ранијих предлога Душка Марковића и Зорана Пажина. Нека свако у будућности уради макар десети дио оног што је урадио ДФ у одбрани наших светиња и оне ће бити сачуване док буде свијета и вијека. Још је Валтазар Богишић написао : „ што се грбо роди вријеме не исправи“, и нико од нас нема право да пегла грбу постојећем Закону о слободи вјероисповијести кроз његове измјене, већ имамо обавезу пред Богом и народом да га прогласимо неважећим и донесемо нови који ће бити у интересу свих вјерских заједница у Црној Гори.

Милун  Зоговић,

Посланик коалиције ЗБЦГ

Предсједништво ДНП: повлачење антиправославног Закона о слободи вјероисповијести приоритет у одбрани темељних духовних и националних вриједности Црне Горе

 

Предсједништво Демократске народне партије на данас одржаној сједници једногласно је дало подршку Милану Кнежевићу на досадашњим активностима, које је спроводио у правцу поштовања изборне воље грађана, одбране програмских и идеолошких ставова Партије, а све у циљу формирања Владе, чији премијер ће бити Здравко Кривокапић.
Посебно је подржана Кнежевићева иницијатива да новоуспостављена парламентарна већина, прије формирања Владе, у Скупштини повуче Закон о слободи вјероисповијести, како би се стекли услови за потписивање Темељног уговора са СПЦ и њеним духовним поглаваром, патријархом, Иринејом, а затим у првом кварталу 2021. г. треба донијети нови Закон о слободи вјероисповијести.
Управо ова иницијатива Милана Кнежевића утемељена је у ставовима митрополита Амфилохија, који је у свом јавном одговору Душку Марковићу, од 03. 02. 2020. године, затражио овакав редосљед правних потеза како би се заштитиле светиње и имовина СПЦ у Црној Гори.
Остајући досљедно Тројичинданском завјету, Предсједништво ДНП-а је повлачење антиправославног Закона о слободи вјероисповијести одредило као приоритет у одбрани темељних духовних и националних вриједности Црне Горе, и од тога неће одустати.

Aсоцијација жена ДФ: Не бојте се, Нела, Црна Гора ће остати изворно сачувана и без Ваших просипања лажних суза и лаке хистерије по медијима

Aсоцијација жена ДФ: Не бојте се, Нела, Црна Гора ће остати изворно сачувана и без Ваших просипања лажних суза и лаке хистерије по медијима

 

Да мушком свијету доликују чак и дегутантни иступи у политичкој пракси,то је већ одавно препознато, али и да дегутантно дјелују екстремни иступи појединих дама, којима је каријеризам помрачио свијест, као, на примјер, јуришници ДПС-а, Нели Савковић-Вукчевић, која за медије „збори сузе просипљући“.

 

Да ли је то врста компензације за њене душевне боли што није била успјешна посланица, па је сад више нема у Парламенту, посебно је питање. Али су режимски налогодавци типовали да је ова екс-посланица спремна да потпише и најригидније изјаве, режимске монтаже и бесмислице на штету грађана Црне Горе. Зато она у посљедње вријеме провидно барјачи по порталима у паници за опстанком Црне Горе и Црногораца, у дилетантским атацима на Митрополију црногорско-приморску.

 

Политички вапаји и хистерија екс-посланице Неле Савковић-Вукчевић сад су и резултат њене јефтине панике јер ће, наводно: „СПЦ испразнити унутрашње биће Црне Горе, она има један циљ – да смањи број Црногораца на попису и претвори Црну Гору у српску!“

 

У пози лидерке без политичког покрића, Неле Савковић-Вукчевић се сјећамо и из изборне ноћи 30. августа, и дебакла ДПС-а, кад је управо њој повјерено да пред ТВ-камерама смушено женски пегла дебакл ДПС-а, што други нијесу хтјели, а она је у странци препозната као дама која не преза ни од какве политичке рекламе и бламаже пред јавношћу Црне Горе. Ваљда по систему: и пад је лет, или: и пораз је прилика за медијско експонирање.

 

А сад, као јуришница режима, и екс-посланица, доживљава нервне шокове због наводне великосрпске идеје, како рече „у њеном пуном облику“, а чији је носилац, ето, СПЦ у Црној Гори. И додаје да је Црква, „сасвим комотно и неометано дјеловала све ово вријеме у Црној Гори“! Замислите, Црква у једној секуларној држави дјеловала – сасвим комотно и неометано! Какав гријех Цркве и „узимање“ претјераних слобода. Наравно, све док то Нела Савковић-Вукчевић не поспреми неким декретом, попут нове Стаљинке у дамској верзији.

 

Сљедећи вапај екс-посланице своди се на будаласти закључак да ће Црна Гора, то јест, „њена унутрашњост бити испражњена од оног што је црногорско и што је аутентично“. А нова бесмислица успаничене г-ђе гласи да наша земља „тада може бити само мањина, односно један елемент који ни о чему па ни о својим стварима не може да одлучује“. И, наравно, Нела не би била у свом елементу да није дамски закукала око понављања 1918. и тобож нестанка Црне Горе и њене цркве.

 

Зато, ми, жене из Демократског фронта, свих националности, а међу нама и бројне аутохтоне Црногорке, поручујемо: „Не бојте се, Нела. Црна Гора ће остати изворно сачувана и без Ваших просипања лажних суза и лаке хистерије по медијима. Ми Вама нијесмо криве што више нијесте у посланичким клупама сад већ опозиционог ДПС-а, нити што Вам, као компензацију за то, дају да читате режимска саопштења као своја, да Вам ублаже душевне боли око изгубљеног посланичког мандата. Симпатична Александра Вуковић је са све својим шеширима сачувала мандат, а Вама то није успјело, па и разумијемо Ваше фрустрације.“

 

И, на крају, вапај Савковић-Вукчевић о томе како ће се смањити број Црногораца на попису представља само вјешто фингирање. И те како је познато да је током владавине ДПС-а вршен прави инжењеринг црногорчења једног дијела грађана, који се нијесу изјашњавали као Црногорци. А све је вршено под жестоким политичким притисцима и чињеницом да се само тако могло напредовати у каријери и задржати радно мјесто. А како ће се Црногорци, Срби, припадници других нација и мањинских народа изјаснити на првом сљедећем попису, то је њихова ствар. Али је јасно да тај попис, који ће се реализовати идуће године, неће бити у знаку пријетњи и уцјена да се што више грађана морају изјаснити као Црногорци због личних интереса Ђукановића и затирања српске нације у Црној Гори.

 

Зато жене из ДФ-а, на крају још једном поручују: „Не бојте се, Нела, и пазите на своје дамске наступе и екстремне изјаве које Вам дају да читате. Црна Гора је вјечна. Ни ми је нећемо дати никоме. Па ни тоталитарном режиму Ђукановића, који је од ње већ двије и по деценије правио приватни феуд и брукао ову земљу пред цјелокупном свјетском јавношћу.“

Jovo Pejović: Bezlična lica

Jovo Pejović: Bezlična lica

Piše: Jovo Pejović

Ova zemlja, ma koliko bila lijepa i ma koliko davala mogućnosti da se u njoj dobro živi, zahvaljujući odlazećem režimu vraćena je jedan vijek unazad. Vlast koja nije imala dušu nije bila dobra nikome, pa čak ni onima koji su je podržavali. To će i oni shvatiti vrlo brzo kada se strasti stišaju, jer graditi ličnu sreću na nesreći drugih nikome nije donijelo dobro. U zemljama istinske demokratije sve se planira. Jako se poštuje privatnost. Razvijena je svijest o zajedničkom intresu.

Mnogo pažnje se posvećuje rješavanju svih problema. Postoji stalna briga za ljude. Postoje mehanizmi da se stvari mijenjaju tamo gdje ne funkcionišu. Cijeni se rad. Odlazeća vlast je stvorila društvo u kom cvjeta samovolja. Utvrđena pravila su selektivno primjenjivana. Nije bilo samokritike, dok se kritičnost doživljavala kao napad, a ne povod da se nešto mijenja nabolje.

Lični interes je preovladao zajednički u svim sferama društva. Pogažena su pravila struke. Bilo je previše onih koji nemaju šta reći niti umiju išta uraditi, a odlučuju o našim sudbinama. Sjećam se vremena kada su mnogi od njih bili periferci. Nikada ništa nijesu radili, ali su mnogo zaradili na pljački naroda. Od onih bezličnih lica iz prošlih vremena postali su bezobrazni neljudi s mnogim frustracijama iz mladosti koje su i tada nagovještavale o kakvim se ličnostima radi. Među njima je mnogo onih koji su spremni i ubuduće praviti opstrukcije i pokušavati da se koprcaju iako je više nego jasno da je poraz na izborima upravo rezultat njihove katastrofalne politike koja je prelila čašu i kod jednog broja njihovih glasača koji su konačno prozreli sve pogubne posledice politike koja je Crnu Goru vodila u propast.

Siguran sam da bi pobjeda bila ubjedljivija da i ovoga puta na ucjene, pritiske i druge marifetluke nijesu ukrali nekoliko mandata. Režim je morao znati da se pupčana vrpca kojom su Srpska pravoslavna crkva i crnogorski Srbi vezani za Crnu Goru nikada ne smije presjeći, kao što nova vlast mora znati da mora bezrezervno poštovati sve posebnosti drugih naroda i štititi ih kao svoje. Niko se u Crnoj Gori ne smije osjećati ugroženim. Strah od nove vlasti mogu imati samo kriminalci iz odlazećeg režima i njima bliski prijatelji koji su očerupali Crnu Goru i za sebe prigrabili enormno bogatstvo. Zato pozive odlazećeg šefa režima da će se odmetnuti u šumu da brani one vrijednosti koje su poražene na izborima ne treba potcjenjivati, naprotiv, od njih se sve može očekivati. DPS će u javnosti slati jedne, a ispod žita osmišljavati nove opstrukcije. Zato je od velike izborne pobjede značajnije da se što je moguće brže širi front ljudi koji će otkloniti posledice odlazeće vlasti oličene u ubijanju političke kulture i demokratije, stvaranju lažne slike o ekonomskom blagostanju i huškanju jednih na druge. Mora se hitno razbiti fama o tome ako jedni slave svoje posebnosti i drže do svoje vjere i tradicije da time ugrožavaju druge. Sloboda za sve će otvoriti oči svima i stvoriti ambijent u kome ćemo poštovati tuđe posebnosti kao svoje. To će izgraditi odnose u državi gdje nikome neće biti tijesno.

U državi u kojoj neće biti viška prava za jedne u odnosu na druge građane neće biti podjela po vjerskoj i nacionalnoj osnovi. Podjele te vrste se javljaju u državama koje favorizuju prava jednih na račun drugih. Zato mudro i bez nervoze treba graditi temelje nove politike koja će biti u interesu svih građana, jer na nepravde se jednako reaguje i unutar onih naroda koji pripadaju istoj naciji i istoj vjeri, pa i porodici.

Кнежевић: Није тачно да нисмо подржали Кривокапића за мандатара, тражимо од Абазовића да појасни уцјене око кључних ресора!

Кнежевић: Није тачно да нисмо подржали Кривокапића за мандатара, тражимо од Абазовића да појасни уцјене око кључних ресора!

Један од лидера ДФ-а Милан Кнежевић је изјавио да није тачно да је ико из ДФ-а довео у питање Здравка Кривокапића као мандатара, већ тражимо да нам појасни захтјеве Дритана Абазовића који су очигледно раније били договорени с Кривокапићем, у којима тражи све кључне ресоре у Влади, укључујући МУП, Управу полиције, Анб, Министарство одбране, Војно обавјештајну агенцију, Министарство вањских послова и Министарство Правде. Као и да ДФ не може предлагати своје најистакнутије српске политичаре за чланство у новој влади, рекао је Кнежевић

Кнежевић је истакао да је ДФ спреман да сјутра гласа за предсједника Скупштине из редова Демократа и да потписе кандидатуру за премијера, и да у крајњем да и мањинску подрску новој влади, само не пристајемо да будемо понизени, уцијењени и рекетирани.

То нисмо дозволили ни одлазећем режиму а нећемо ни потенцијалним коалиционим партнерима, закључио је он

 

Зоговић:Предсједници судова, који су, супротно Уставу и закону, бирани више од два пута, треба одмах да поднесу оставке

Зоговић:Предсједници судова, који су, супротно Уставу и закону, бирани више од два пута, треба одмах да поднесу оставке

Предсједници судова, који су, супротно Уставу и закону, бирани више од два пута на поменуте функције, треба одмах да поднесу оставке. Неопходно је, у пакету с њима, да исто учине и сви чланови Судског савјета, који су их изабрали.Управо ту и лежи кључ заробљеног и исполитизованог судства, контролисаног директно са тих позиција. Својим ангажманом они су доказали да примарно нијесу предсједници судова, нити чланови Судског савјета, него пуки политички комесари ДПС-а са јасним задатком очувања политичких монопола бивше власти. Готово идентичан је и став Европске комисије, као и свих релевантних међународних адреса, које се баве владавином права, и које су јасно таргетирале отворене проблеме нашег правосуђа. Независно и непристрасно правосуђе је Conditio sine qua non за изградњу правне државе. То је услов без којег се, напросто, не може говорити о владавини права у пуном смислу ријечи. А поменута организована група, на челу са по трећи пут изабраном предсједницом Врховног суда, Весном Меденицом, као и предсједницом Судског савјета, Весном Симовић-Звицер, представља највећу препреку за деполитизацију судства, а самим тим и за изградњу правне државе и владавине права. Тамо, гдје нема судске независности и непристрасности, тешко је говорити о људским правима и слободама. Правичност и исход поступка у највећој мјери зависе од оног ко правду примјењује, а управо ова организована група је највећи тамничар црногорског судства и, самим тим, правде и правичности. То су адресе, са којих су долазиле најбруталније и најригидније директиве за политички прогон неистомишљеника, првенствено лидера, чланова и функционера Демократског фронта, кроз монтиране тужилачко-судске, инквизиторске процесе.Деполитизација судства представља један од првих задатака будуће власти,која ће на том путу бескомпромисно отклонити све препреке, а оставкама, личним чином, како то дефинише и госпођа Меденица, само би се убрзао поменути процес, и отворила могућност да они, који су незаконито обнашали највеће функције, повуку бар један исправан и одговоран потез према грађанима Црне Горе.

Дијелим мишљење значајног броја угледних правника да, ако изостану оставке, треба експресно ставити ван снаге неуставни члан 139а важећег Закона о Судском савјету и судијама, који је насилно “усађен” у законски текст, да би се омогућило да кандидати из реда угледних правника и након истека мандата наставе са обављањем функције. На тај начин би се, до избора новог Судског савјета, отклонила могућност за неуставно и незаконито дјеловање поменутих особа. А то је, свакако, мањи ризик од актуелног, као и исправан пут темељних реформи, неопходних за оздрављење нашег правосуђа.

МИЛУН ЗОГОВИЋ,

ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДНП И ПОСЛАНИК ДФ-а, КОАЛИЦИЈЕ “ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ”

Зоговић: Катнић бриљантно потврђује да су његови сукоби с другима ништавни у односу на сукобе које има са самим собом

Зоговић: Катнић бриљантно потврђује да су његови сукоби с другима ништавни у односу на сукобе које има са самим собом

Да се црногорско тужилаштво налази у метастазираној фази панике најбоља је потврда јучерашње реаговање ГСТ- а Миливоја Катнића који још једном бриљантно потврђује да су његови сукоби с другима ништавни у односу на сукобе које има са самим собом. Готово да звучи невјероватно да Миливоје Катнић одговара на моје саопштење у којем се обраћам ВДТ- у Ивици Станковићу, и тако додатно потврђује оно што зна читава Црна Гора, да је он уствари неформални господар црногорског тужилаштва, и да господин Станковић само обавља функцију институционалног фикуса. А да сам у праву, доказ је чувено станковићевско ћутање на бруталне злоупотребе службеног положаја Миливоја Катнића, због којих смо постали предмет међународне спрдње и анегдота. Зато ћу се и обратити Миливоју Катнићу да објасни црногорској јавности неколико непобитних чињеница због којих је заслужио кривично правно гоњење по службеној дужности. Како је могуће да су након његових наредби о проширењу истраге и оптужница против Джозефа Асада, Арона Шавива, Душка Кнежевића и других, трајно повучене црвене Интерполове потјернице за њима уз јасно образложење да се ради о политички мотивисаним поступцима? Како је могуће да генерал Братислав Дикић и Джозеф Асад који се никад нису срели у животу, имају готово идентичан исказ о томе како им је Миливоје Катнић пријетио дугогодишњим робијама и прогоном ако лажно не оптуже Андрију Мандића и Милана Кнежевића? Како је могуће да су искази Джозефа Асада и Братислава Дикића о репресији кроз коју су прошли од стране Миливоја Катнића, постали саставни дио списа предмета у поступку који се води на Апелационом суду иако их је ГСТ назвао лажним и измишљеним? Како је могуће да су кроз исти “третман” прошли и возачи Душка Кнежевића од којих је Миливоје Катнић такође захтијевао да изјаве како су конвертовали доларе у евре за потребе ДФ- а, и ако је читава Црна Гора видјела кроз снимак Мига Стијеповића да су то радили за ДПС? Како је могуће да Миливоје Катнић генерала Братислава Дикића седамнаест пута доводи на саслушање и присиљава га да оптужи Андрију Мандића и Милана Кнежевића, а да о томе ниједном не обавијесте његовог адвоката, али обавијесте Виши суд који је прећутао ово кривично дјело Миливоја Катнића? И на крају, како је могуће да све ово зна Ивица Станковић, а да не предузме ниједну радњу по службеној дужности како би процесуирао Миливоја Катнића? Одговор ће убрзо бити јасан црногорској јавности, само се надам да ће након тога и Станковић и Катнић поднијети оставке. А што се тиче бојазни Миливоја Катнића да ће сад значајан број лица која су под присилом потписала споразуме о кривици, затражити понављање поступка јер су трпјели репресију од стране ГСТ-а и његових специјалних тужилаца, то већ није у надлежности политичара већ независних судова који ће се бавити том материјом. А ако је господин Катнић са специјалним тужиоцима све радио по ЗКП-у, онда нема разлога за забринутост, мада ја као дипломирани правник, његово јучерашње обраћање јавности, доживљавам као изношене одбране. А он ка врстан и доказани правник има право да се брани сам, али исто тако треба да зна, да све што је изјавио и буде изјавио може бити кориштено у поступку против њега. Што се тиче кошуље која се закопчава отпозади, а коју му је наводно припремио господин Милан Кнежевић, то ће морати да расправи с њим.Мада ми је господин Милан Кнежевић у неформалном разговору појаснио да је то изјавио у интересу господина Катнића, како би му обезбјеђивањем кошуље која се закопчава отпозади помогао да избјегне кривично правно гоњење.

Милун Зоговић,

Посланик Демократског Фронта

Đedo Pero što bi ovo

Đedo Pero što bi ovo

Savić Radetić, Član glavnog odbora DNP

 

Piše Mišur: Dragi moj brate Mišo, sa velikom željom iako u osamdesetim godinama, sa duplim sočivima i drhtavim rukama, vjerovatno poslednji put da te obavijestim o velikoj radosti crnogorskog naroda koja se desi 30. avgusta. Sjedim sama moj brate na kućnom pragu razmišljam da li će ikad ovaj lupeški jaram panuti sa vrata crnogorskog naroda koja traje već punih 30 godina. Iz tog svakodnevnog razmišljanja trgnu me lavež malog Šarovčića lajući za krliještijom, ja ustadoh misleći da su divlja prasad te povikah “drž Šaro drž“. Šarovčić lajući bježi k’ meni, ja bolje da gledam kad prvi ide natovareni magarac a za njim geljaju Joksim moj brate, onaj Joksim koji nikada Taju ne plati Ćetaju. Za Joksimom onaj Petko što je ispravljao sam sebi grbu,  obojica umotani nekakvim crvenim krpama. Bog sa vama nekrsti, jeste li se zagubili.

Joksim reče gut morgen Mišure mi smo kod tebe došli kao što smo radili prije svakih izbora pričajući o rastovari magarca i reče smijući se: Mišure, ovo smo tebi donijeli i ovih 20 eura da bi došla da glasaš za DPS. Dalje govori Joksim, moj Mišure onaj Mitropolit i Vladika Joanikije probudiše pamet i vjeru u crnogorskom narodu, da odbrane svetinje. Ti Mišure razmisli ako ne glasaš DPS ukinućemo ti ono malo crkavice što primaš ako ne možeš doći ja i Petko ćemo doći za tebe sa ovim magarcem. Slušajući njihovo avetanje rekoh: Joksime tovari magarca odlazite da vas ne gledam,oni se smješkajući prave kao da ne znaju i ne čuju što sam rekla. Uđoh u kuću, uzeh đedovu ratnu pušku, kad viđeše ratnu cijev pobjegoše, zaboraviše magarca kojeg su uvezli preko Vlade Crne Gore. Magarac se manita vikajući, jer viđe da ga ostaviše njegovi najbliži. Ja uzeh nož i presjekoh povodac a on zajuri za njima, iako ljuta pobježe mi pogled gdje su ostavili onih 20 eura kad i njih ukradoše. Moj brate ono što su donijeli svemu je rok istekao te će Šarovčić imati hrane za ovu godinu. Noć se primiče, ja u uđem u kuću, tarnem ugarak na ognjište da ne bih  upaljivala onu lampu ćoru jer mi isključiše struju zbog duga od 15 eura.

Ne zaspijevam. Ja i Šarovčić poranismo da ne bih zakasnila na izbore jer uvijek budem prva. Rasvit zore na putu opet Šarovčić zalaja a iz mraka se začu drhtav glas: Stani baba, ustaj kamen i raširi ruke i raširi noge,kad opet se začu glas mi smo baba antiteroristička jedinica moramo te pretresti jer Joksim prijavi da švercuješ tamjan. Prilazi mi jedan koji se iskrivio od petokraka koje je prišio na ramenu zavuče ruku ispod raše tamo đe je niko nije zavukivao od kad je Radiša umro. Stiže na glasačko mjesto, kad jedan od biračkog odbora reče dobro nam došla bako,izvolite glasački listić i glasajte po svojoj volji. Ja se prvo prekrstih i  rekoh, pomozi Bože danas ili nikada da skinemo ovaj lupeški jaram sa vrata. Kako odmiče dan ja i Šarovčić ostasmo jer se šuška da će DPS, Joksim i njegova lupeška družina izgubiti na ovim izborima kad se narod šenluči i veseli prvu noć poslije 30 godina. Na pola puta u povraćaju, opet Joksim sa nekoliko ministara plače udarajuči šakama u glavu  a jedan od njih promrlja: A ja im rekoh iskreno saučešće za vašim velikim gubitkom. Joksim ponovo progovori Mišure,  Đekna ne dođe da glasa ali ti Mišure možeš nas spasiti jer sa tvojim glasom mi smo imali 41 poslanika. Mišure mi za taj ajter bi smo ti uradili najljepši grob a na piramidi napisali, Hvala ti Mišure, što spasi obraz lupeškoj bandi.

Moj brate ja sa tim bih zatečena, stavim ruke u džep potrljah onu glavicu bijelog luka 3 puta jer ne znadoh što me snađe otvoriše mi se oči a srce zalupa te progovorih: Sklanjajte mi se sa puta, a ti Joksime dođe vrijeme da platiš tajovog ćetalja. Kad dođoh sebe sjetih se da je pokojna baka bila najbolja tužbarica u našem kraju i rekoh da ja progovorim dvije. Jokašu ja ću kad umrem počivati u grobu sa mojim čeljadima u miru a ti ćeš sa tom lupeškom bandom okončati sve vaše prljave rabote i upasti u jamu bez dna. Ja nastavim, pokupite svoje tranje vi izrodi, bezumnici i lupeži Crne Gore ne daj Bože da se iko od vas vrne, ja kukala dalje zborim; Ko se protiv Crkve bori i svetinja, protiv naše vjere nemao ručka ni večere, nit ženio niti udavao sa vampirima u kuću spavao, stignula ga Lazareva kletva da se ćorav svojom zemljom šeta.

Зоговић:  Станковић да по службеној дужности покрене поступак против Катнића и Чађеновића

Зоговић: Станковић да по службеној дужности покрене поступак против Катнића и Чађеновића

Након исказа генерала Братислава Дикића и бившег агента ЦИА Джозефа Асада о бруталним злоупотребама Миливоја Катнића и притисцима којима су били изложени да лажно оптуже Андрију Мандића и Милана Кнежевића, позивамо Ивицу Станковића да по службеној дужности покрене поступак против Миливоја Катнића и Саше Чађеновића. Прошло је десет дана откад је генерал Братислав Дикић упознао вијеће Апелационог суда о тортури и притисцима које је трпио од стране Миливоја Катнића не би ли кроз своју одбрану лажно оптужио Андрију Мандића и Милана Кнежевића, а да најодговорнији у тужилаштву Ивица Станковић није формирао предмет и започео истрагу на основу истинитих тврдњи Братислава Дикића. Јуче је црногорска јавност упозната и са овјереним исказом бившег агента ЦИА Джозефа Асада који је описао хронологију притисака и тортуре од стране Миливоја Катнића, и то све у намјери да лажно оптужи Андрију Мандића и Милана Кнежевића, како би добио измијењени статус у процесу. Пошто је Асад то одбио, за њим је Миливоје Катнић два пута расписао црвену Интерполову потјерницу, која је недавно трајно укинута под образложењем да се ради о политички мотивисаном поступку. И умјесто да Ивица Станковић промптно реагује на ове наводе Джозефа Асада и формира предмет против Миливоја Катнића, у тужилаштву је завладала својеврсна Омерта, или боље рећи равнотежа страха између ВДТ- а и ГСТ-а, који оптерећени међусобним уцјенама и непочинствима урушавају посљедње остатке црногорског правосуђа. Посебно ће бити од значаја за утврђивање њихових злоупотреба и трговине утицаја кад у јавност наредних дана почну да излазе бројни докази незаконитог понашања овог тужилачког двојца, да ће Шкаљарци и Кавчани наспрам њих изгледати као дјеца у вртићу. Уколико Ивица Станковић због свега наведеног, до краја недјеље по службеној дужности не покрене поступак против Миливоја Катнића, учиниће то Демократски фронт против једног и другог. Вријеме је да храбри и одговорни људи започну борбу за независно правосуђе у којој неће бити повлашћених и у којој ће се сви измјерити на тасовима Јустиције.

Mилун Зоговић

посланик Демократског Фронта

ДФ ДГ: КОВАЧЕВИЋ ИЗ ОСВЕТОЉУБИВОСТИ ПРЕМА НОВОЈ ВЛАСТИ, ПРИБЈЕГАВА ЗАПОШЉАВАЊУ И ОПТЕРЕЋИВАЊУ ОПШТИНСКЕ КАСЕ

ДФ ДГ: КОВАЧЕВИЋ ИЗ ОСВЕТОЉУБИВОСТИ ПРЕМА НОВОЈ ВЛАСТИ, ПРИБЈЕГАВА ЗАПОШЉАВАЊУ И ОПТЕРЕЋИВАЊУ ОПШТИНСКЕ КАСЕ

 

Умјесто да предсједница општине Даниловград Зорица Ковачевић поднесе оставку, да се распишу ванредни локални избори, она се латила потписивања уговора о раду и протекционашког запошљавања “у неограниченом количинама.” Ваљда у жељи да, по први пут у својој дугогодишњој политичкој каријери, испуни обећања, која је олако дала бирачима, г-ђа Ковачевић је одлучила да што више оптерети ионако препуњену општинску администрицију, без обзира на критеријуме, спецификације и слободна радна мјеста. Наравно да иза тог њеног подухвата стоји неодговорност, али и осветољубивост, тј. потреба да новој власти на сваки начин отежа посао, и да презадужену општинску касу остави у што горем стању.

Обавјештавамо предсједницу општине Зорицу Ковачевић, да је након протеклих избора изгубила легитимитет да покрива било коју позицију и обнаша било коју функцију у Општини.

Подсјећамо да је опозиција остварила убједљиву побједу, од готово 1300 гласова више у односу на ДПС и све коалиционе му партнере, што је огромна разлика узимајући у обзир укупан број бирача у Даниловграду.

Партијска асфалтирања, безочна куповина личних карата, велики број „фантом“ бирача, циљана расподјела социјалних и других „давања“, отворене пријетње функционерима, члановима и симпатизерима наше коалиције, вријеђања и хапшења вјерских достојанственика, омладине, па чак и дјеце, покушаји застрашивања грађана – све то није помогло режиму, ни на локалном, ни државном нивоу, да оствари резултат који је пројектовао, већ је, напротив, доживио тотални дебакл.

Отуда г-ђу Ковачевић упозоравамо да промптно престане са нелегалним запошљавањима и расипањем локалног буџета, јер ће се сви неутемељени уговори и све нелегално донијете одлуке наћи на удару закона. Такође је позивамо да што прије поднесе оставку, и усмјери своју енергију у правцу планирања пензионерских дана, јер се тренутак њене смјене сасвим приближио, а не да проклиње нову власт, Србе, Албанце, и све редом, зато што ДПС и Кумровец неће више управљати Црном Гором.

ДЕМОКРАТСКИ ФРОНТ ДАНИЛОВГРАД

У ИМЕ КОАЛИЦИЈЕ „ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ“

 

 

 

ДФ: Замишљајући да му је студио ТВЦГ ринг, Поповић је спаринговао са Тамаром Никчевић у емисији примитивизма на Јавном сервису

 

Медијски центар ДФ-а се и овог пута двоумио да ли је, као и досад, било упутније игнорисати телевизијска наклапања умишљеног писца, маргиналца и дипломираног средњошколца, Миодрага Поповића, званог Мијо, пропалог боксера и списатеља, или бар једном прокоментарисати његове небулозе, ерупцију егоизма и профитабилног патриотизма.

Уз то, ДФ истиче да више ништа не чуди од уређивачког тима Јавног сервиса, и генералног директора Шундића, као перспективног пензионера, изгубљеног у времену и простору. Не чуди ни што су још једном на ТВЦГ промовисани примитивизам програмске политике, јавни неукус и навијачка реторика. Такође и говор мржње Поповића, умишљеног писца, пљувача прогресивних токова у Црној Гори, који су 30. августа потврђени пред цијелом домаћом и међународном јавношћу.

А колико је Поповић, као дипломирани средњошколац, безличан писац, понајбоље говори и чињеница да је чак и наслов свог романа, “Човјек без лица” украо од њемачког писца Маркуса Волфа. Па узбудљива књига њемачког лидера ДДР-а о ери хладног рата у Источној Европи, и досадна књига пропалог боксера Поповића, имају заједничко то, што је Поповић вјеровао да ће му крађа наслова проћи незапажено. И притом режимским мућкама, као претплатник на признања, намакао чак и Нјегошеву награду, што је највећи примјер бласфемије и покушај блаћења нашег највећег књижевног признања.

Јавности је познато да је Поповић, као режимско пискарало, био у дилу и пословним работама са члановима Жирија, којима је преко свог ОКФ-а објављивао књиге и припремао терен да га потом гласају. А да комендија буде већа, тадашњи градоначелник Цетиња, касније познат као Краљ Илир, без имало стида и срама, поредио је Поповића са књижевним величинама као што су Лалић, Крлежа, Пекић и други. Пекић и Поповић – каква гротескна конструкција. А слични су само по првом слову презимена и ни по чему другоме.

И, док већ цио прогресивни свијет поздравља историјски повратак Црне Горе у породицу демократских земаља, Национална телевизија се још једном, као за сламку спаса, ухватила за Поповића и његову кукњаву, и заједно с њим потонула. У “Телескопију” га позвала као старог претплатника и карикатуралног аутора, режимског тастер-писца и девастатора Нјегошеве и Тринаестојулске награде. Нјегов задатак синоћ био је да по налогу генералног Шундића у шунд емисији шири свој препознатљиви говор мржње, својствен сваком недоказаном, те и исфрустрираном писцу, умишљеној величини на нивоу мјесне заједнице.

ДФ притом није зачуђен ни примитивизмом и непрофесионалношћу водитељке емисије, Тамаре Никчевић, која не само што ниједном није позвала “барда” и дворског писца на пристојније формулације и културу дијалога, него му је својим питањима и додатно потпаљивала екстремну човјекомржњу. Код њега појачану спознајом да више неће моћи да дере државну касу за огромне суме еура, који су се сливали на његове рачуне за пројекте од којих је Црна Гора имала вајде у нивоу прекрижене нуле.

ДФ зато позива ислуженог боксера Поповића да јавно саопшти грађанима Црне Горе тачну, укупну суму: са колико се десетина хиљада еура досад офајдио од власти преко конкурса Министарства културе и других, при чему се режиму, као аналитичар за све и свашта, одуживао у емисијама пљувачког и мрзитељског типа попут “Телескопије”.

А, због упаривања менталног склопа водитељке и госта емисије, ДФ се пита како Поповића и Никчевићку Бог не само измисли, него како их у емисији и састави. Наравно, уз малу помоћ друга Шундића.

А крајњи домет “Телескопије” био је видљив и по томе што се Поповић “уздигао” од дворског писца до дворског забављача, који је утриповао да је предводник интелектуалне елите ове земље, не видећи себе као гротескну фигуру и наличје правих интелектуалаца.

Медијски центар ДФ-а зато у најбољој намјери препоручује боксеру-писцу да под хитно посјети неке познатије психијатре, да му одреде дијагнозу и терапију за хроничну манију величине без покрића, тим прије што је Поповић очигледно већ одавно лице са дијагнозом. А, ако му не помогну појединачне сеансе, ДФ је спреман да му плати услуге и комплетног тима психијатара.

У настојању да одгонетне коријене бизарног понашања боксера-писца, редовног пљувача свега напредног у Црној Гори, која је, на његову жалост, кренула напријед, Медијски центар ДФ-а је у дилеми да ли је “памет” Поповића природно таква, или представља директну посљедицу неког аперката или крошеа, који је Поповић некад давно примио у рингу, па му тај ударац мало пореметио мождане ганглије.

Јер комплетан наступ овог квазиписца директно говори у прилог сумњама да је у питању рецидив неке старе повреде из ринга, која никако да се залијечи сама од себе, него чак доказује интелектуалну метастазу. Стиче се утисак и да приликом тог попијеног нокаута ринговни судија није довољно дуго бројао Поповићу, па га је то и додатно уназадило, због чега се рецидиви ударца на право мјесто показују у сваком ТВ-посртању и сијању мржње са Јавног сервиса. Тако је Поповић постао безнадежан случај у црногорској јавности, страно тијело културе, попут карикатуре, па Црна Гора ту већ одавно нема ни боксера ни мислиоца.

Као освједочена режимска удворица, која је вазда знала добро наплатити своје медијске услуге, Поповић би напокон морао провјерити свој проблематични ИQ, и видјети гдје је запело међу неуронима, након чега би било јасније зашто га Јавни сервис, као тастер-пљувача друштвеног и културног прогреса, редовно активира у наводном спашавању Црне Горе и њених грађана.

ДФ подсјећа да умишљени великан још није заокружио свој интелектуални лик и дјело, и да би било смислено да му неко сад још одштанцује и диплому факултета у Новом Пазару, или Блацама, да више не слови као генијалац-гимназијалац.

Поповић је у “Телескопији” мудровао и о државном удару, али га ДФ савјетује да се преиспита да државни удар у његовом мозгу није само рефлекс блажег можданог удара. А, везано за исту тему, ДФ истиче да двије гротескније и сличније умишљене фигуре у Црној Гори, два Дон Кихота, данас не постоје од Милорада Поповића и Миливоја Катнића.

Стога ДФ препоручује генералном ТВЦГ Шундићу да их обојицу зовне у једну емисију, а да он буде водитељ, како би се грађани сити исмијали бравурама све тројице.

Поповић је у емисији себе поништио као стару таксену марку показујући на дјелу да нема појма ни о аксиомима лика и дјела правих писаца, јер то никад није ни био. Зато је опет превидио ноторну чињеницу да истински ствараоци, у које једино он самог себе убраја, никад не распирују говор мржње, него чине све да људском ријечју и хуманом, помиритељском нотом буду од користи свом народу. А боксер међу писцима својим презривим ставом према свему и свакоме, ко му неће пунити жиро-рачун, наступа као уљез у црногорској култури и њен пети точак, и узгред незнавено настоји блатити Нјегошеву награду.

Својим наступом пуним једа, због дубинског осјећаја огромног минуса у свом убогом таленту, Поповић је још једном на дјелу показао колико је миноран и као писац, и колико је његов роман о свему и ничему добио награду за ништа. А културној јавности преостаје да се насмије умишљеном великану, заслијепљеном својом квазивеличином и трагикомичним сновима о моћи, без покрића.

Ринговни писац Поповић још једном је доказао да га режим користи као дежурног пљувача, а владика Раде, срећом, никад неће сазнати ко се преварно окитио његовим именом, иначе би се у гробу окренуо.

Замишљајући да му је Студио ТВЦГ ринг, Поповић је спаринговао са Тамаром Никчевић у емисији примитивизма на Јавном сервису, заједно с њом замахивао у празно и испромашивао се да је било комично гледати све нокдауне, које је себи приредио.

Али из емисије треба навести и неке примјере људског и културног посрнућа режимског лакеја, коме је требало давно очитати лекцију, да доживи макар и тврдо приземљење, али које би га колико толико дозвало.

Коначан резултат пријатељског бокс-меча Поповића са Никчевићком је неријешен, јер су обоје ударали у празно, а Поповић притом направио и досад немогући подвиг у боксу: нокаутирао самог себе.

У данима кад Црна Гора креће напријед за добро свих грађана, кад са кључних адреса Европе и Америке стижу честитке поводом мирне смјене власти, и ријечи подршке за политику Владе која се ускоро формира, Поповић би ипак могао разлучити бар нешто: да призна колико је забринут за Црну Гору, а колико за то што ће му пресушити донације у еврима преко жиро-рачуна, јер више неће моћи пељешити државне фондове.

А ево и неких бисера из “Телескопије”, које је изваљивао друг Мијо. За три политичка субјекта, који су вољом народа однијели побједу чак и у нераврноправној утакмици са режимом, надобудно је рекао да се ради о: окоту и булументи, а све зачинио указивањем на клерофашизам. А то је Тамару, како се видјело на екрану, бацало у досад невиђену еуфорију. Да је ријеч о каквој кафанској расправи двоје пијаних саговорника, то би и имало неко оправдање, а овако се видјела тамна страна Мјесеца, и како се и збори и твори на Националној, државној телевизији, Јавном сервису свих грађана. Дакле, и ова емисија представља ново програмско посрнуће ТВЦГ и флагрантан примјер помрачене свијести њених наручилаца, можда и већи него убогог генијалца Поповића.

Наравно, водитељка Никчевић је била толико “професионално” расијана да запјенушеног госта ниједном није упозорила на непримјерен рјечник, својствен, иначе, Националној ТВ-кући у одбрани лика и дјела великог вође, него се свакој његовој квалификацији дискретно радовала, а што се јасно видјело и по њеном блаженом изразу.

Обични ТВ-гледалац се сигурно питао откуд толико мржње код то двоје чудних саговорника, и како им нико током саме емисије не посла бар један смс да бар мало поведу рачуна да нијесу у “Паровима”, или “Задрузи”.

У сваком случају, након емисије остаје утисак о дијалогу двоје мрачњака, који су једно друго надопуњавали у немоћном бијесу што их је вријеме обоје прегазило и што одлазе у музеј воштаних фигура нове Црне Горе, која се бори за враћање имиџа демократске државе уз побједу владавине права.

А, да би доказао своје космополитско “подријетло”, Поповић је емисију гарнирао и са пар кроатизама (“чимбеник” и “учинковитост”), те су гледаоци на крају били очарани писцем полиглотом, малограђанином и профитером, којег је досадашњи режим редовно награђивао донацијама за медијске, наручене услуге, пљувања таргетираних личности и партија, а који је свјестан да се сада све то гаси.

Један од “бисера”, којима је такође нокаутирао самог себе, јесте и став Мија-боксера да ће бити “тешко Амфилохију ако постоји Бог”, те да Митрополија почива на антихришћанским начелима, да митрополит мрзи Светог Петра и Нјегоша.

Зато се у свјетлу наведених тлапњи поставља и логично питање да ли би се и један добитник Нјегошеве награде икад спустио тако ниско да распирује вјерску и националну мржњу осим овог удареног боксера и приученог писца. Очито, Поповић својим менталним склопом не умије да разумије поруке Нјегошеве награде, тим прије што и сам подсвјесно осјећа да је трећеразредни писац, који је награду намакао као хонорар за пљувачке услуге режиму преко Јавног сервиса током посљедњих година.

Бизарне су и неке контроверзе писца-самозванца: у једном трену је, и сам схватајући да су резултати избора неминовност, широкогрудо оцијенио да не би била никаква штета да је досадашња власт и прије пала! Мада тако нешто никад не би превалио преко усана током свих ових година, кад је величао режим и узгред се гребао за енормне суме, које су, захваљујући њему, отишле у вјетар.

Поповић је сликовито јадиковао и над наводним уништењем црногорске нације, ронио крокодилске сузе што ће на попису број Црногораца, наводно, бити насилно сведен на двадесет пет процената, тврдећи да ће нова власт до тога доћи свим средствима.

А кад би се и нашао у нок-дауну од самог себе, прискакала је одморна Никчевићка констатацијом да се Србија, наводно, директно умијешала у изборни процес, па је и то био доказ више да окорјели Јавни сервис и даље афирмише политику одлазећег режима. Чак и поред честитки америчке амбасадорке у Црној Гори новим властима, које ће остати на досадашњим међународним конвенцијама и усмјерењима.

Треба навести још понеки бисер добитника Нјегошеве награде за ништа: на једном мјесту, опијен својом величином, оцијенио је и да су “Црногорци често спремни на највеће лудости само да би задовољили неки тренутни циљ”. Питање је колико ће се ова изјава Мија боксера свидјети Црногорцима, али је чињеница да се у том закључку понајвише препознао он лично.

Режимски писац послушник се при крају емисије био толико опустио да је чак устврдио да би ДПС изгубио и кроз три године, па је осуо дрвље и камење на структуре те партије, “јер нијесмо имали интелектуалну елиту”, те да нико није имао интереса у ДПС-у, ни способности.

Екс-боксер је још доста тога натрабуњао, али се у оваквом критичком ставу према ДПС-у осјетило и да се вјешто нуди и новим владајућим структурама као учесник нових “Телескопија”, те би, уз повољан трансфер, лакше промијенио дрес него што би се то очекивало. А и била би штета да гледаоци Јавног сервиса остану ускраћени за трагикомичне наступе таквог капацитета.

Наравно, Никчевићева је све његове “узлете” гарнирала својим циничним опаскама, па су тако, далеки километрима од стварности, два циника ћакулала не могавши да се утјеше због чињенице да, како рекоше, неће више бити на платном списку Јавног сервиса. Притом су се згражавали каква је то контрола медија кад ниједна телевизија није преносила окупљање на Тргу независности, потврђујући и тиме да је скривени организатор скупа био ДПС.

Додатни бисер гимназијалца из ринга био је што никад није чуо за функцију ректора, па је по њему први човјек београдског универзитета предсједник универзитета. А Никчевићева се прославила и плеоназмом “Инфорсчетириес”, па је све личило на дијалог отписаних. Али јој је Поповић одмах узвратио оцјеном да одлучују, како рече, “медиокритети из Брисела”! А ако му из Брисела поруче и да персонално конкретизује изјаву, и на које медиокритете је мислио, биће весело.

Поповић се изглупирао и оцјеном да је нова власт примјер духа инквизиције, да је позадина преокрета мрачна, дубоко криминална, антиевропска, антицрногорска, а заборавља да би онда требало да објасни како успјех нове власти доживљава афирмативне оцјене Европе и Сједињених Америчких Држава, и да су по оцјенама највећих држава свијета избори протекли у демократском руху. Поповић је налупетао још доста тога. Између осталог, наводио надобудне синтагме “јадни Перовић”, “мали Абазовић”, итд.

Општи закључак Медијског центра ДФ-а је сљедећи: Поповић је показао сву убогост властите људскости и талента, а водитељка Тамара Никчевић чак и надмашила Дарка Шуковића, мада је мало ко у тако нешто могао и повјеровати. Усталом, “Жива истина” или “Телескопија”, одлучите сами.

А, умјесто свих наклапања, којима је разгалио гледаоце “Телескопије”, Поповићу би било боље да провјери колика читаоца су прочитала његов “епохални” роман, и да ли се у Црној Гори и шире ико више и сјећа назива његове књиге, осим по томе што је њен наслов дословце украо од другог писца.

А Јавном сервису опет “честитке” на емисији пуној говора мржње, како од бизарног госта емисије тако и од саме водитељице, при чему су се њих двоје успјешно надгорњавали у настојањима ко ће послати отровније и нехуманије поруке, какве данашњој Црној Гори не само да нијесу потребне, него их треба игнорисати у име свих који желе и духовно оздрављење ове земље на путу ка Европској унији. Углавном, Јавни сервис је и овом тужном “Телескопијом” и даље тврдоглаво остао на линији, као услужни сервис не грађана, него одлазећег режима.

Бојовић: Симовић, Храповић и Ераковић да одговоре гдје су тих 600 ковид кревета?

Бојовић: Симовић, Храповић и Ераковић да одговоре гдје су тих 600 ковид кревета?

Позивамо Милутина Симовића, Кенана Храповића и Јефта Ераковића да под хитно реагују на алармантно стање епидемије корона вируса у Црној Гори, а посебно у нашем сјеверном региону. Позивамо их да одмах одговоре грађанима гдје су тих 600 болничких ковид постеља (кревета) које ових дана помињу?

 

Зашто се не тражи помоћ и подршка са различитих адреса, ако су доктори и медицинско особље под огромним притиском и на измаку снага широм Црне Горе? Како је могуће да је у Црној Гори последњих недеља дупло више заражених у Црној Гори него у Србији, док је проценат смртности у Црној Гори драматично висок?

 

Зашто се не тражи пулмолог и други потребни специјалисти, као испомоћ за болнице у Пљевљима, Бијелом Пољу и Беранама из других болница и медицинских центара? У Пљевљима нпр. постоји само један инфектолог, а епидемиолози се мијењају на недељу дана већ више од 2 мјесеца. Није другачије ни у другим медицинским центрима широм Црне Горе.

 

Зашто се обољели ковид пацијенти шаљу рецимо из Пљеваља на лијечење у Никшић, гдје нема више болничких капацитета, да би се онда у тако тешком стању прослеђивали у Бар, дакле на други крај Црне Горе?

 

Да ли је истина да се због недостатка сестринског кадра, пребацују сестре са других одјељења, што узрокује проблеме у вршењу њихових редовних послова, уз могућност ширења короне и на друга одјељења са повратком тих сестара на та одјељења?

 

Колико има лежећих мјеста у Пљевљима и колика је попуњеност? Зашто је болница у Пљевљима која је била планирана као чиста болница уопште ушла у ковид систем, када се зна да највише оскудјева са кадром у цијелој ЦГ?

 

Постављена питања указују да министарство и друге надлежне институције никада нису радиле плански и да је сјевер за њих био задња рупа на свирали. Међутим, они који су још увијек надлежни имају обавезу да реагују на ово драматично стање и то под хитно! Ако нема капацитета у Црној Гори нека зарад здравља и живота грађана затраже помоћ и подршку без задршке и калкулација!

 

Владислав Бојовић, функционер Демократског фронта

Копривица: Неко да јави Шундићу да је у Црној Гори власт промијењена

Копривица: Неко да јави Шундићу да је у Црној Гори власт промијењена

Да су у Јавном сервису ДПС-а сви сатови већ одавно стали, грађани Црне Горе имали су флагрантну прилику да се увјере и емитовањем јучерашњег огледног ТВ Дневника у пола осам. Ријеч је о професионалном посрнућу пар екселанс, при чему је уредништво Дневника превазишло само себе. Био је то карикатуралан примјер како се миксује ТВ-дневник окамењеле свијести Управе и генералног директора, Шундића, који очито живе у некој виртуелној Црној Гори из прошлости.
Зато би Јавном сервису неко путем писма, телеграма, или на мобилни, напокон морао дојавити да се у Црној Гори десио историјски заокрет, да ДПС није побиједио, а да је и Ђукановић јавно признао да се преселио у опозицију. А то је чак јасно рекао, величајући властити пораз, врло могуће и под корисним упутима ЕУ да не таласа тамо гдје је све јасно као дан.
А све то не важи за ригидне умове у ТВЦГ за које и даље важи “И после Мила, Мило”. У стилу назива филма „До посљедњег даха“ из 1983. године, они управо остају у прошлости, и даље бране лик и дјело Великог вође, а узгред и своје фотеље. Слично жанру наведеног филма, Јавни сервис и даље у информативним емисијама приказује своју домаћу акциону драму, џепну верзију наведеног филма, љубавног трилера према Великом вођи у главној улози.
А позиви било коме од лидера три побједничка блока у Црној Гори да се, далеко било, појаве у ударном дневнику, и даље су немогућа мисија. Напросто је дегутантно колико Јавни сервис до бесмисла гура под тепих побједу нових снага у ослобођеној Црној Гори. По Шундићу и друштву, ДПС је опет побиједио!
Врхунац карикирања професионализма у Дневнику у пола осам десио се при читању писма нашег амбасадора, углађеног Ферхата Диноше, који је свој „оштри“ опозициони став већ поодавно из лично-практичних разлога замијенио удобним амбасадорским фотељама, сељакајући се око Црне Горе као планета Земља око Сунца.
Док се писмо до у бескрај превлачило преко цијелог екрана, сва Црна Гора је сузе ронила, али од смијеха, због читања писма, из офа, од стране неименоване спикерке Јавног сервиса. Ганутљивим тоном, на којем би јој позавидјела и сестра Батрићева, читала је Ферхатов ламент над Црном Гором, километарске вапаје, упућене Дритану Абазовићу да ретерира, који је тврђи камен него што су многи вјеровали. Екстремно дугим ишчитавањем Ферхатовог лелекања и преклињања РТЦГ је доживјела нови трагикомични фијаско, али ће та бизарна тужбалица и њена презентације остати за памћење и хумористичке коментаре.
Због оваквих ригидних ТВ-дневника, и очитог непризнавања Управе РТЦГ и генералног јој, Шундића, да је у Црној Гори дошло до промјена, након и званичне смјене власти, читаву зграду Јавног сервиса треба конзервирати, за Музеј воштаних фигура и окамењелих умова, који би посјећивали туристи цијелог свијета да виде како изгледа посљедња медијска Бастиља на Балкану и у Европи.
Зграду нове Телевизије, европске, црногорске и објективне, која реално прати збивања, треба изградити на другом мјесту, јер је ова и даље несмањено жариште пандемије свијести пропале диктатуре и Вође типа Радоја Домановића. Но, чини се да и у Јавном сервису долази до све већег незадовољства честитих запослених, којима је доста испирања мозгова, па је и велика селидба кадрова у РТЦГ, вјерном каравану одлазећег ДПС-а, извјесна.
Европа и цио свијет су признали резултате избора од 30. августа 2020. године. Још само да то и Управи РТЦГ-а дође до свијести, да са другом, генералним, Шундићем, то некако преломе у мозак. Јер та екипа и даље важи као експертски тим за заустављање сказаљки времена, које је отишло напријед.
С друге стране, ТВ Вијести синоћ, пратећи реалност Црне Горе, коректно доказаше да се налазе у овом времену, уз поштовање новонастале политичке ситуације. У емисији Петра Комненића „Начисто“, у ударном термину од осам, управо након смијешног ТВ дневника на РТЦГ, ишао је двосатни упечатљиви разговор са господом, Кривокапићем, Бечићем и Абазовићем.
Нема више повратка на старо, на лупешку и корупционашку државу. Што то прије буде јасно свима, биће боље за цио народ Црне Горе у цјелини, без обзира на вјере и нације, а за мир и просперитет ове земље. Долазе нови, добри дани за Црну Гору.

Проф. Др Драган Копривица

Коалиција За будућност Црне Горе

Бојовић: Догађаји у Пљевљима срамна подметачина и последњи трзаји тајне службе Мила Ђукановића и Душка Марковића

Бојовић: Догађаји у Пљевљима срамна подметачина и последњи трзаји тајне службе Мила Ђукановића и Душка Марковића

Позивамо начелника Центра безбједности Пљевља, Драгана Славуља, да под хитно пронађе и процесуира починиоце синоћњег напада на просторије Исламске заједнице у Пљевљима. У супротном, њега ћемо сматрати директно одговорним за овај догађај. Поставља се питање зашто полиција није обезбиједила заштиту ових објеката ако у Пљевљима стварно постоји опасност од сукоба и инцидената на националној и вјерској основи.

Сада је већ јасно сваком разумном грађанину да се ради о срамној подметачини и последњим трзајима тајне службе Мила Ђукановића и Душка Марковића. Да је у питању организована и вишедневна активност одлазеће агентуре одлазећег режима, говори и чињеница да су графити и леци, у којима се пријети и позива на сукобе, написани латиницом. Изгледа да у канцеларији ДПС-а немају инсталирану ћирилицу.

Коалиција За будућност Црне Горе је, између осталог, и формирана како би се створили услови за помирење, и како би се коначно престало са владавином заснованом на подјелама. Пад овог режима је извјестан, док овакви и слични очајнички покушаји дјелова његових служби, да нешто у последњем тренутку промијене, додатно говоре о томе колико ова власт заслужује да буде смијењена.

Владислав Бојовић

Коалиција За будућност Црне Горе

Pejović: Bog se javi

Pejović: Bog se javi

Piše: Jovo Pejović

„Nigdje ne postoji jednostavan put do slobode i mnogi od nas će morati proći više puta kroz dolinu smrti kako bi dosegli vrh naših želja“, govorio je Nelson Mandela. Trideset i jednu godinu narod u Crnoj Gori je čekao slobodu. Diktatorski režim Mila Đukanovića nas je proganjao, ponižavao i potcjenjivao do te mjere da smo se često pitali da li je još išta ostalo od one sojske i čojske Crne Gore kojom smo se ponosili.

Kada su mnogi gubili svaku nadu da će se nešto promijeniti, Bog se javi! Diktator u svom maniru izjavi da će ga pobijediti i toga dana potpisa sebi smrtnu presudu u političkom smislu, koja ga posla na smetlište istorije. Sloboda je riječ koja je najčešće izgovarana u noći između 30. i 31. avgusta. Suze u očima onih hrabrih ljudi koje smo slušali u Skupštini i na protestima opozicije rekle su sve o njima kao ličnostima, o njihovim velikim dušama i srcima i o njihovoj velikoj i iskrenoj želji da sloboda dođe Crnoj Gori, uprkos čestim sumnjama onih koji ih nijesu podržavali, optužujući ih da to rade iz ovih ili onih razloga.

Oni mali-veliki ljudi koji su svih ovih godina čuvali iskru slobode najčešće su komentarisali: „Sad i da umremo bili bismo srećni kad smo dočekali slobodu!“ To je najljepša poruka novoj vlasti da nikada i ne pomisli da se obračunava sa sopstvenim narodom, na način kako je to radio režim Mila Đukanovića. Put do ove pobjede krčile su generacije hrabrih građana Crne Gore.

Veliki doprinos ovoj pobjedi dali su i oni naši prijatelji koji, nažalost, nijesu dočekali ovaj dan, a toliko su se borili da do njega dođu: Momir i Pavle Bulatović, Duško Jovanović, Zoran Žižić, Miodrag Kovač, Dragiša Pešić, Zoran Knežević, Momčilo Vučetić, Ranko Kadić, Branko Kostić, Ranko Jovović, Miodrag Ćupić, Ratko Deletić, Momčilo Krivokapić, Boro Božović, Budo Krstonijević, Veljko Kaluđerović, Mišo Noković, Ranko Čađenović i mnogi drugi čija imena zaslužuju da se pomenu.

Cijena slobode koju smo čekali trideset godina bila je velika. Crna Gora je mnogo puta bila blizu osvajanja slobode, ali vlast je ucjenama, pritiscima, kupovinom glasača, odbornika, poslanika i čitavih partija, izmišljenim državnim udarima i drugim marifetlucima kod naroda stvarala atmosferu bespomoćnosti. Svi smo znali da vlast nema većinu kada bi se građani slobodno izjašnjavali, ali smo takođe znali da su svi izbori pokradeni i da u njihovoj krađi glavnu ulogu imaju državni organi pred čijim se očima – i uz njihovu podršku – krala izborna volja.

Oni su svoje pobjede bazirali na krađama, a mi našu kampanju na tome kako krađu spriječiti. Broj 30 je oduvijek bio moj srećan broj, a broj 9 broj koji sam najčešće nosio na leđima dok sam igrao fudbal, a koji u našem slučaju označava kraj jednog i početak drugog vremena. Potajno sam vjerovao da su se sve kockice ovoga puta poklopile i da je 30. avgust predodređen za dan velike pobjede. Vjerovao sam i u ime moje pokojne sestre Danke, koja je bila rame uz rame sa mnom u svim velikim bitkama koje je opozicija vodila. Osjetio sam u kontaktu s ljudima da je pobjeda blizu i na jednom skupu, nezadovoljan kako su koordinirane neke aktivnosti u kampanji, čak sam izjavio: „Prije nekoliko godina ništa nijesam radio u vinogradu, a nikada nije bolje rodio, a sve mi se čini i da će na ovim izborima biti tako.“ „Sloboda nije ništa drugo nego šansa da budeš bolji“, rekao je Alber Kami. To je formula koju treba da primijeni nova vlast. Ako ne bude tako, ona neće dugo trajati, jer nakon smjene diktatorske vlasti, svaka nova će kraće trajati. Veliki pjesnik je napisao: „Bog je slobodu dao za čovjeka“. Bog je presudio i ovog puta.

 

Izvor: DAN

Pejović: Država, to smo mi

Pejović: Država, to smo mi

Piše: Jovo Pejović

Da li će konačno razvedriti iznad Gore Crne, odgovor će dati njeni građani 30. avgusta kada budu prebrojani glasački listići od Pljevalja do Ulcinja. Zato svi, ama baš svi, treba ovih dana da se presaberemo i donesemo odluku kakvu to Crnu Goru želimo?

Ozbiljno treba da se zapitamo kakav život možemo da očekujemo ako prihvatimo da nam i dalje aktuelni režim namještenim kratkoročnim interesima, ponižavanjima i ugrožavanjem trajnih vrijednosti na kojima počiva Crna Gora kroji sudbinu, a mi da zabijemo glavu u pijesak i ponašamo se kao da se to nas ne dotiče. Donošenjem loših odluka, dodatno usložnjavamo ionako lošu situaciju u kojoj se nalazimo i pomažemo da se zlo koje je nanijeto državi i njenim građanima lošim odlukama nikada ne ispravi. U nedjelju moramo biti mudri, više nego ikad dosad, jer društvo u kojem živimo je društvo poremećenih vrijednosti u kojem nije važno učiniti nešto dobro za državu, već slagati uz pomoć dobrog marketinga i povjerovati šarenim lažima da će ovim prostorima poteći med i maslo ako ovaj režim ostane na vlasti. Kao da u proteklih trideset godina ovdje nijesmo živjeli i sve njihove prevare osjetili na sopstvenoj koži.

Nosioci izvršne vlasti i njima bliski prijatelji su iznijeli pare u inostranstvo, pa ih više nije briga za državu, zato je svakome, ko iole poznaje prilike u Crnoj Gori jasno, da oni na ovim izborima brane ono što su pokrali, a predmet njihove krađe je država i njena imovina. Zato su se za nju zakačili i poistovjetili državu sa sobom da ih ni švajs aparatom ne možemo otkačiti. Za razliku od njih, mi branimo svetinje i pravo na slobodu i bolji život, kao najdragocjeniju vrijednost naše države.7

Države, koju nam je Bog podario i učinio najljepšim rajem na zemlji, koju smo, nažalost, prepustili korumpiranoj i nesposobnoj vlasti da je čerupa i derogira u svakom dijelu. Zato ljekovito zvuče riječi francuskog humaniste Arno Gujona: „Niko u Crnoj Gori za dvesta godina neće znati o aktuelnim političkim zbivanjima, ali će svako sigurno znati što je to Ostrog, ko ga je sagradio, ko tamo počiva i šta je SPC.” Oni koji su ovu marionetsku vlast golom silom instalirali u Crnu Goru, na pokradenim predsjedničkim izborima 1997. godine, koji su značili gubitak stvarne suverenosti Crne Gore i direktno miješanje u izbornu volju građana od strane Zapada, danas sve više uviđaju da su igrali na pogrešnu kartu. Tome u prilog ide izjava britanskog advokata Tobi Kedmana da bi Interpol mogao zatvoriti vrata Crnoj Gori, jer je zabrinut da je cijeli sistem korumpiran, nakon povlačenja Interpolovih potjernica za Duškom KneževićemAronom Šavivom i Džozefom Asadom.

Da se nacizam u Evropi, kao i kod nas ostvaruje u novim okolnostima, valjda je svima jasno. Nacizam su osmislili Englezi, Njemci su ga samo uveli u praksu kao vrhunac pangermanskog ekspanzionizma i rasizma prema Istoku. Tu se do današnjeg dana ništa nije promijenilo. Njemačka ne osjeća sram što je napadala i ubijala nevine i bespomoćne, već što je izgubila rat.

Zato njihova neskrivena mržnja prema narodima koji su pobjednici u tom ratu nikada nije prestala. Cilj Zapada je bio i ostao isti. Osvojiti Istok. Sve moderne ratove oni su započinjali. Zamislite kolika je kod njih količina cinizma kada vas bombarduju, ubijaju, protjeruju i na kraju vam sude. Zato na istinama treba graditi budućnost. Da se sačuvamo od zločinaca koji pod maskom tobožnje izgradnje demokratskih društava urušavaju svijet. U njihovim radionicama se obučavaju naši vlastodršci. Zbog toga u istupima režimlija ima toliko mržnje, cinizma, obmana i laži koje bezočno brane, a koje su nepojmljive zdravom ljudskom umu. Bez njih na vlasti u Crnoj Gori bi se lakše i ljepše živjelo. Rasterećeni od svakodnevnih tenzija, zasukali bismo rukave i izgrađivali Crnu Goru po mjeri svih njenih građana. U miru bismo gradili naš put u budućnost i svi zajedno bismo dijelili dobro i zlo.

Izvor: DAN

ДФ Даниловград: Комунално предузеће Даниловграђана наставља устаљену праксу предизборних запошљавања

Демократски фронт Даниловград, у име побједничке Коалиције „За будућност Црне Горе“, обавјештава јавност да је у посједу документације, која показује да Комунално предузеће Даниловграђана наставља устаљену праксу предизборних запошљавања, коју је ДПС власт прецизно појаснила у знаменитој афери „Снимак“, и то кроз формулу „1 запослени = 4 гласа“.

Само у периоду од расписивања парламентарних избора, од 20. јуна, до 5. августа, запослено је седам нових радника у овом јавном предузећу, од којих су двојица почела са радом 6. јула 2020.год, док је преосталих пет лица радни однос засновало 1. августа 2020.

Од почетка 2020. број новозапослених је готово дупло већи. А додатан проблем је у томе што је ријеч о предузећу, које има огромна дуговања, и послује на ивици стечаја. Према званичним извјештајима, ово предузеће, закључно са 31. децембром 2019. само за плате дугује готово 530.000 еура, док је порески дуг са каматом, на исти датум, износио 136.401,47 еура.

На ове износе треба додати и дугове, настале током седам и по мјесеци текуће године. И поред бројних дуговања, нова управа Комуналног, као и она претходна, поставила је као свој приоритетни „пословни задатак“ да обезбиједи гласове свом посусталом и онемоћалом ДПС-у.

Сличну „пословну филозофију“ слиједе и друга јавна предузећа и службе у Даниловграду, попут Водовода, или Службе заштите и спасавања, чија управа је постала нека врста „банкомата“ за инкогнито-трансакције ДПС-а. Умјесто да се отварају нова предузећа и нова радна мјеста у привреди, власт врши партијска запошљавања у општинској администарцији и јавним службама, јер је претходно распродала и багателисала сва рентабилна производна предузећа и фабрике.

Демократски фронт Даниловград убијеђен је да ће новозапослени у даниловградском Комуналном, заједно са осталим грађанима, гласати против девастирајуће и криминогене економске политике однарођене власти, која одузима нашу будућност и будућност наше дјеце. Гласајмо за реална радна мјеста, за нове инвестиције и фабрике, а против предизборних манипулација, измишљених и неизвјесних послова, злоупотреба и фиктивних обећања ДПС-а. Гласајмо за будућност Даниловграда! Гласајмо за број 9. За будућност Црне Горе!

 

Безумници, јуриш на попове, на светиње и наше гробове

Безумници, јуриш на попове, на светиње и наше гробове

Ђавоље се коло заиграло на сред наше домовине миле, а пјесма је ,,Уништите светиње“. Коло игра на мједеном гувну, ђе се оно скупљају вјештице. Коло води проклети Рогоња, напријед пета, а позади прсти, свом народу не да да се крсти, да се крсти у наше светиње.

Pejović: Put do Hristove pobjede

Pejović: Put do Hristove pobjede

Meni su jednako korisni negativni komentari kao i oni pozitivni. Kritikuju me i glasači režima i glasači opozicije. Ali, ma koliko reakcije i jednih i drugih bile često i neprijatne, one me podstiču da nastavim dalje, istim tempom i s istom nadom da sam bar malo pomogao onima koji tragaju za istinom da odrede svoje mjesto u stroju onih koji realno gledaju na stvari. Kako ovaj jubilej pada u susret parlamentarnim izborima, koji mogu biti prekretnica u trasiranju puta Crne Gore u budućnost, treba nešto reći i o njihovom značaju. Moguće da će ovi izbori opredijeliti i na koji način ćemo u budućnosti slaviti Božić, Vaskrs i krsnu slavu. Hoćemo li se svi zajedno radovati ovim praznicima, kao što se vjekovima narod radovao na ovim prostorima. Ili će nam ateisti iz vlasti i NKT-a ispisivati nove običaje koje će, uz asistenciju policije i tužilaštva, sprovoditi u vjerskim objektima i našim domovima. Hoće li naša braća koja su članovi DPS-a imati hrabrosti da se suprotstave svojim šefovima, i da se s nama raduju tih blagih dana, koji su od Boga dati za širenje bratske sloge i ljubavi? Hoće li božja ljubav pobijediti bahatost i golu silu režima? Trideseti avgust će u velikoj mjeri opredijeliti teme o kojima ću u budućnosti pisati.

ДФ Даниловград: Дпс наставља предизборна запошљавања и злоупотребе

ДФ Даниловград: Дпс наставља предизборна запошљавања и злоупотребе

Демократски фронт Даниловград, у име побједничке Коалиције „За будућност Црне Горе“, обавјештава јавност да је у посједу документације, која показује да Комунално предузеће Даниловграђана наставља устаљену праксу предизборних запошљавања, коју је ДПС власт прецизно појаснила у знаменитој афери „Снимак“, и то кроз формулу „1 запослени = 4 гласа“. 

Само у периоду од расписивања парламентарних избора, од 20. јуна, до 5. августа, запослено је седам нових радника у овом јавном предузећу, од којих су двојица почела са радом 6. јула 2020.год, док је преосталих пет лица радни однос засновало 1. августа 2020. 

Од почетка 2020. број новозапослених је готово дупло већи. А додатан проблем је у томе што је  ријеч о предузећу, које има огромна дуговања, и послује на ивици стечаја. Према званичним извјештајима, ово предузеће, закључно са 31. децембром 2019.  само за плате дугује готово 530.000 еура, док је порески дуг са каматом, на исти датум, износио 136.401,47 еура. 

На ове износе треба додати и дугове, настале током седам и по мјесеци текуће године. И поред бројних дуговања, нова управа Комуналног, као и она претходна, поставила је као свој приоритетни „пословни задатак“ да обезбиједи гласове свом посусталом и онемоћалом ДПС-у. 

Сличну „пословну филозофију“ слиједе и друга јавна предузећа и службе у Даниловграду, попут Водовода, или Службе заштите и спасавања, чија управа је постала нека врста „банкомата“ за инкогнито-трансакције ДПС-а. Умјесто да се отварају нова предузећа и нова радна мјеста у привреди, власт врши партијска запошљавања у општинској администарцији и јавним службама, јер је претходно распродала и багателисала сва рентабилна производна предузећа и фабрике. 

Демократски фронт Даниловград убијеђен је да ће новозапослени у даниловградском Комуналном, заједно са осталим грађанима, гласати против девастирајуће и криминогене економске политике однарођене власти, која одузима нашу будућност и будућност наше дјеце. Гласајмо за реална радна мјеста, за нове инвестиције и фабрике, а против предизборних манипулација, измишљених и неизвјесних послова, злоупотреба  и фиктивних обећања  ДПС-а. Гласајмо за будућност Даниловграда! Гласајмо за број 9. За будућност Црне Горе!