Предсједник и потпредсједник ДНП Милан Кнежевић и Драган Бојовић данас су примили његову екселенцију изванредног и опуномоћеног Амбасадора Републике Србије у Црној Гори др Владимира Божовића у званичну посјету тој странци.

​Током срдачног и пријатељског разговора предсједник Кнежевић је упознао амбасадора са њиховим виђењем политичког стања и прилика у Црној Гори након парламентарних избора, у којима је та странка као део Демократског фронта и коалиције “За будућност Црне Горе” остварила, заједно са друге двије опозоционе коалиције, историјску побједу. Кнежевић је истакао да је за њих приоритет свих приоритета формирање нове Владе Црне Горе у којој би и они преузели одговорност и дали свој допринос решавању нагомиланих проблема грађана и државе Црне Горе. Одговорним, стручним, искреним радом и људима које имају, желе показати како се исто тако одговорно, стручно и искрено може радити боље и са много више резултата него до сада. Никакве личне и партијске интересе не желе стављати изнад народних и државних, са јасним осјећајем о својој снази и улози, како у досадашњој борби за бољу и праведнију државу, тако и мјесту и значају у новој Скупштни Црне Горе. Кнежевиц је истакао да је потребно пуно радити на најбољим могућим односима двије, по њему, најближе и братске државе и кроз заједничке, али истинске европске интеграције и вриједности промовисати принципе правде,истине и демократије.

​Амбасадор Божовић је рекао да је дошао као пријатељ да се у име Републике Србије захвали господину Кнезевићу, и преко њега свим члановима ДНП, на досадашњем односу и пажњи према српском народу, његовој Цркви, језику, писму, као и самој Републици Србији. Истакао је да је веома охрабрен и задовољан овим што је чуо и да даје пуну подршку овако разборитим и одговорним ставовима, а који ће довести до формирања нове Владе Црне Горе – која ће, увјерен је, значајно радити на унапређењу односа између Републике Србије и Црне Горе. Драго му је да је господин Кнежевић истакао важност заједничког европског пута Србије и Црне Горе и међусобне подршке и помоћи на том путу, као и спремности да томе и он лично, и странка коју води, дају пуни допринос. Амбасадор Божовић је изразио наду да ће се цијенити свачији рад, искрена жртва и залагање за промјенама уз високу свијест и одговорност према великим очекивањима грађана који заслужују живот достојан човека у европској породици народа којој Србија и Црна Гора, несумљиво, припадају.

МЕДИЈСКИ ЦЕНТАР ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ

Да ће НКТ, пројектован као истурено одјељење одлазећег режима, остати упамћен и по гротескним поступцима, већ одавно је свима јасно, јер је управо НКТ дубоко инфициран каријеризмом, непотизмом и партизмом.
Док су неки чланови НКТ-а изигравали медијске звијезде на приватном Јавном сервису, и преглумљивали у својим наступима, испливали су не баш пријатни подаци из њихових радних биографија, који не уливају повјерење.
А двојица љекара, помоћник директора КЦЦГ, Немања Радојевић и др Ранко Лазовић, поднијели су оставке на чланство у Кризном медицинском штабу још почетком септембра, што је, у најмању руку, бацило чудно свјетло на цио даљи рад и дигнитет НКТ-а.
На то се надовезује и питање за др Бобана Мугошу: колико је већ дуго на мјесту вјечног директора ИЈЗ? О томе најбоље говори извјештај ДРИ, по којем је Мугоша „супротно Закону о здравственој заштити, трећи, четврти и пети пут именован на ту функцију“. Наши грађани би рекли само наше, а турско: „Машала!“.
Али стоји питање на које се зна одговор: колико је партијска подобност и лојалност утицала не несмјењивост др Мугоше. Уз то, он треба да одговори на написе у медијима – да ли је ријеч о конфликту интереса што један члан његовог домаћинства издаје налазе на ЦОВИД 19 у једној лабораторији у Подгорици, а он барјачи у НКТ-у.
По Демократском фронту, посебно бизарно је понашање директора КЦЦГ, др Јевта Ераковића, којем је држава, по писању медија, дала стан од 90 квадрата, вози скупоцјени БМW, прима плату од пет хиљада еура, уз разне хонораре од консултантских услуга и добру уштеђевину од шеснаест хиљада еура.
Зато га ДФ пита: како директор може погледати у очи колегама љекарима и осталом особљу КЦЦГ, знајући да они примају око петсто еура, а он десет пута више, као надчовјек, иберменш? Наравно, пошто је НКТ истурена филијала ДПС-а, не треба наглашавати ни политичку припадност Ераковића. Истина, њему није додијељен „Мајбах“, али, што је много, много је. А прозиван је и да на вријеме није пријављивао имовинско стање, па се јавно невјешто извињавао.
Уз све ово, отужно дјелује и замјена теза др Мугоше: сад, кад смо, спортским жаргоном речено, по броју инфицираних, „ушили“ и Бергамо, Мугоша скида одговорност са себе благо критикујући грађане реченицом: „И превише смо се опустили.“. А како се и колико НКТ опустио, о том потом. У сваком случају, у здравље НКТ-а, Црна Гора данас држи неславни рекорд по броју инфицираних у свијету.
НКТ је добио и двије Тринаестојулске награде, колективну и појединачну, и то противно свим правилима и Закону о највећој државној награди, која се добија за достигнућа у претходној години, а и не могу се добити двије из исте дјелатности, што је скандал посебне врсте! А да ли ће је ова господа вратити, тешко је вјеровати. Чак и у свјетлу катастрофалних домета НКТ-а.
Углавном, резултати су видни како нас је НКТ чувао и сачувао, и уништио туристичку сезону и буџет Црне Горе у знак реваншизма одлазећег режима према Србији.
ДФ истиче да за све не могу бити криви грађани. Тим прије што не примају енормне плате, не возе бијесна кола, и не добијају велике станове као чланови НКТ-а. Гледано у свему, поставља се питање: како уз проблематичне ставке из биографија чланова НКТ-а, и њихових “домета”, ико више у Црној Гори може имати однос уважавања према тој бизарној дружини. Углавном, за ово партијско тијело се, као и за корону, може рећи само једно: „Поменуло се, не повратило се.“

ДРАГАН КОПРИВИЦА,

ФУНКЦИОНЕР ДЕМОКРАТСКОГ ФРОНТА

Да ће НКТ, пројектован као истурено одјељење одлазећег режима, остати упамћен и по гротескним поступцима, већ одавно је свима јасно, јер је управо НКТ дубоко инфициран каријеризмом, непотизмом и партизмом.
Док су неки чланови НКТ-а изигравали медијске звијезде на приватном Јавном сервису, и преглумљивали у својим наступима, испливали су не баш пријатни подаци из њихових радних биографија, који не уливају повјерење.
А двојица љекара, помоћник директора КЦЦГ, Немања Радојевић и др Ранко Лазовић, поднијели су оставке на чланство у Кризном медицинском штабу још почетком септембра, што је, у најмању руку, бацило чудно свјетло на цио даљи рад и дигнитет НКТ-а.
На то се надовезује и питање за др Бобана Мугошу: колико је већ дуго на мјесту вјечног директора ИЈЗ? О томе најбоље говори извјештај ДРИ, по којем је Мугоша „супротно Закону о здравственој заштити, трећи, четврти и пети пут именован на ту функцију“. Наши грађани би рекли само наше, а турско: „Машала!“.
Али стоји питање на које се зна одговор: колико је партијска подобност и лојалност утицала не несмјењивост др Мугоше. Уз то, он треба да одговори на написе у медијима – да ли је ријеч о конфликту интереса што један члан његовог домаћинства издаје налазе на ЦОВИД 19 у једној лабораторији у Подгорици, а он барјачи у НКТ-у.
По Демократском фронту, посебно бизарно је понашање директора КЦЦГ, др Јевта Ераковића, којем је држава, по писању медија, дала стан од 90 квадрата, вози скупоцјени БМW, прима плату од пет хиљада еура, уз разне хонораре од консултантских услуга и добру уштеђевину од шеснаест хиљада еура.
Зато га ДФ пита: како директор може погледати у очи колегама љекарима и осталом особљу КЦЦГ, знајући да они примају око петсто еура, а он десет пута више, као надчовјек, иберменш? Наравно, пошто је НКТ истурена филијала ДПС-а, не треба наглашавати ни политичку припадност Ераковића. Истина, њему није додијељен „Мајбах“, али, што је много, много је. А прозиван је и да на вријеме није пријављивао имовинско стање, па се јавно невјешто извињавао.
Уз све ово, отужно дјелује и замјена теза др Мугоше: сад, кад смо, спортским жаргоном речено, по броју инфицираних, „ушили“ и Бергамо, Мугоша скида одговорност са себе благо критикујући грађане реченицом: „И превише смо се опустили.“. А како се и колико НКТ опустио, о том потом. У сваком случају, у здравље НКТ-а, Црна Гора данас држи неславни рекорд по броју инфицираних у свијету.
НКТ је добио и двије Тринаестојулске награде, колективну и појединачну, и то противно свим правилима и Закону о највећој државној награди, која се добија за достигнућа у претходној години, а и не могу се добити двије из исте дјелатности, што је скандал посебне врсте! А да ли ће је ова господа вратити, тешко је вјеровати. Чак и у свјетлу катастрофалних домета НКТ-а.
Углавном, резултати су видни како нас је НКТ чувао и сачувао, и уништио туристичку сезону и буџет Црне Горе у знак реваншизма одлазећег режима према Србији.
ДФ истиче да за све не могу бити криви грађани. Тим прије што не примају енормне плате, не возе бијесна кола, и не добијају велике станове као чланови НКТ-а. Гледано у свему, поставља се питање: како уз проблематичне ставке из биографија чланова НКТ-а, и њихових “домета”, ико више у Црној Гори може имати однос уважавања према тој бизарној дружини. Углавном, за ово партијско тијело се, као и за корону, може рећи само једно: „Поменуло се, не повратило се.“

ДРАГАН КОПРИВИЦА,

ФУНКЦИОНЕР ДЕМОКРАТСКОГ ФРОНТА

Демократски фронт поздравља и у потпуности подржава иницијативу Независног удружења правника Црне Горе којом се јасно прецизирају неопходне мјере које треба предузети у правцу реформе црногорског правосуђа.Формирање Државне комисије која би утврдила које су судије и тужиоци све вријеме обављања функције били сарадници АНБ-а представља основ за Закон о лустрацији како би се елиминисао партијски утицај на избор будућих судија и тужилаца са циљем да на те одговорне функције буду изабрани способни, храбри и непоткупљиви људи. Ова иницијатива НУП ЦГ посебно добија на значају у свијетлу срамне и криминалне одлуке Вишег суда којом се новинар Јово Мартиновић осуђује на казну затвора годину дана, иако је Апелациони суд укинуо ранију првостепену одлуку због очигледног недостатка доказа. Треба ли подсјетити и на случај генерала Братислава Дикића који је уз пуно знање судског вијећа Мугоша- Пеан- Вуковић, извођен из Истражног затвора двадесет три пута, и био изложен бруталним притисцима од стране Миливоја Катнића и Саше Чађеновића да лажно оптужи лидере ДФ-а. Посебно је интересантно свједочење генерала Дикића у којем оптужује Миливоја Катнића и Сашу Чађеновића да су му дали списак питања које ће му поставити судско вијеће на челу са Сузаном Мугошом, а да ВДТ још увијек није покренуло поступак против овог судског вијећа и поступајућих тужилаца. А свакако ће предмет истраге Државне комисије бити и запослење Новака Мугоше, сина Сузане Мугоше, који је без икаквог конкурса, након што је судија Мугоша потврдила статус свједока сарадника Саши Синђелићу, добио радни ангажман у УП. Какве су радне способности Новака Мугоше видјела је читава црногорска јавност кад је у присуству мајке вјежбао разбијање демонстрација ДФ- а, тако што је пендреком из све снаге ударао јастук у породичној кући. Државна комисија ће свакако истражити судије које су одавно стекле право на одлазак у пензију, а врло су активне у добијању стамбених кредита и политичким пресудама као што је случај са Драгицом Вуковић. Посебну пажњу треба посветити и могућим везама Драгице Вуковић са Веселином Мујовићем, и кроз независну истрагу утврдити да ли је судија Вуковић одавала информације о поступцима који се воде против њеног блиског рођака Мујовића и лица које је он касније рекетирао. Управо је Веселин Мујовић за вријеме трајања поступка познатог као државни удар озвучен послат од стране Миливоја Катнића на састанак са Андријом Мандићем и Предрагом Булатовићем не би ли их представио као атентаторе на бајрамског Тајновидца. Дио тог разговора је противзаконито објављен на сајту тужилаштва, а ДФ све вријеме позива Миливоја Катнића да објави читав снимак у којем се помињу и неке судије, кована ограда и још понешто. Ако томе додамо и Нена Вујошевића, најчаснијег човјека у Врховном тужилаштву, који је разоткрио криминално коруптивне шеме челних људи тужилаштва, и ни крив ни дужан завршио у затвору, умјесто да буде предложен за Тринаестојулску награду, онда је сасвим јасно откуд ова иницијатива НУП ЦГ . Ово су само неки од криминално коруптивних примјера црногорског правосуђа због којих се мора приступити радикалној реформи ове области, почев кроз Закон о тужилаштву, избор судског и тужилачког савјета, Закон о лустрацији и поријеклу имовине, и прије свега формирање Државне комисије у Скупштини која ће кроз објективан и независан поступак утврдити криминално шпијунску прошлост судија и тужилаца. Ова иницијатива УНП ЦГ ће постати саставни дио агенде будуће Владе уз подсјећање да је управо мандатар Здравко Кривокапић јавно саопштио да неће имати милости према криминалним и коруптивним структурама које су заробиле црногорско друштво.

Поводом настојања менаџмента Јавног сервиса да заустави вријеме, и да се по кратком поступку обрачуна са члановима колектива, који указују на грубо кршење етичких и професионалних норми у емисијама, очито је да је Управа ТВЦГ бесповратно изгубила компас, одлучна у намјери да углед медијске куће уруши до краја.

Током свих ових година, руководство Јавног сервилног сервиса водило је отужну политику лакировке лика и дјела великог Вође, а сад, кад је чак и он промијенио реторику, што је врло добро, тврдоглаво остаје на бранику одлазећег режима.

Менаџмент и даље јалово настоји одржати неодрживи статус qуо, прогонећи слободоумне чланове колектива, показујући своју везаност за комуњарску матрицу: „Напусти канцеларију“. И управо тако је поручио новинару Зорану Лековићу, притом у усменој форми (!), да ће бити покренута његова смјена и да – напусти канцеларију.

Ако је и од ригидног менаџмента Јавног сервиса режима, ипак је много у новом друштвеном тренутку освајања свеукупних грађанских, и медијских слобода. Грађани Црне Горе се с правом питају шта се дешава с руководством ТВЦГ? Да ли је у питању покушај заустављања сказаљки времена, да ли је Управа чула да је дошло до друштвених промјена, је ли ријеч о бесповратном окоштавању начина размишљања…

У времену кад све креће напријед, једино ТВЦГ тапка у мјесту, као што је то чинила и свих ових година, тврдокорно правећи замјену теза – да је послушничко величање сад већ одлазећег режима медијски искорак у Европу, а да је све остало ретроградно.

На стрелишту менаџмента сад су постројени сви који мисле другачије, независно од тога што својим критичким ставовима, у ствари, желе повратити углед Јавног сервиса. Зато је и шеф Информативног деска, Бојан Терзић, поднио оставку на ту функцију, незадовољан информативним програмом већ у дужем периоду. Указао је на оно на шта с индигнацијом указују грађани Црне Горе, да се од емисија на Јавном сервису свих грађана не може правити класична пљуваоница и сатанизовање оних који другачије мисле.

Зоран Лековић с правом апелује против говора мржње на Јавном сервису, против ширења вјерске и националне нетолеранције уз екстремне форме непрофесионализма, мада тиме није рекао ништа ново што сви у Црној Гори већ одавно не знамо.

Пошто Управа игнорише основне етичке постулате, које свака национална медијска кућа мора поштовати, треба је подсјетити да је непримјерено да гост емисије може упућивати митрополиту Амфилохију највулгарније квалификације, а да га водитељка одлучно не упозори на основна правила куће. Него чак сама потпирује говор мржње квалификујући цркву на Румији као „оно лимено“. У емисијама доминирају водитељке, које на грубе квалификације својих гостију на рачун неистомишљеника одлазећег режима, умјесто да госте опомену, чак не скривају ни осмијехе блаженства, заборављајући своју обавезу професионалног вођења емисије.

Мисао из монолога Владике Данила „Трагови су многи до пећине“ могла би коинцидирати са пећинским нивоом и степеном вулгарности појединих гостију Јавног сервиса уз сервилно прећуткивање од стране водитеља. А то није добро за грађане Црне Горе, јер се тако промовишу неукус, пристрасност и партијско једноумље, већ редовно штеловани на ТВЦГ.

Једини ТВ-водитељ који је крајње савјесно водио дијалог са својим гостом на Првом каналу је Саша Кликовац, па не би било чудо да управо због тога, у поремећеном систему вриједности Јавног сервиса, буде санкционисан, па и избачен, као неко ко ремети имиџ хушкачких и некултурно вођених емисија. Колегијум ТВЦГ, у трагању за унутрашњим и спољним непријатељима, по већ овјешталој матрици свог Вође, указује на „синхронизацију унутрашње побуне и спољних напада“. И тиме синхронизује самоурушавање Јавног сервиса зарад пропале политике одлазећих власника Националне ТВ-куће.

Пошто је глас народа увијек глас Бога, било би интересантно међу забринутим, дијелом застрашеним члановима колектива РТЦГ, спровести анкету о угледу и поступцима Управе. Оцјена од нула до десет, врло је могуће, била би нула прекрижена.

У том контексту ДНП позива Управу Јавног сервиса да јавно саопшти макар једно: да ли је вршила скривене притиске на све запослене да на изборима морају гласати сад већ поражену партију? Желимо да чујемо да није, да би јој се макар запослени на РТЦГ поводом тога с индигнацијом смијали.

Стога не чуди што г. Милан Радовић јавно позива комплетан менаџмент РТЦГ да поднесе оставке, јер је овој Националној медијској кући потребно темељно освјешћење и значајан професионални искорак у ново доба које куца на врата цијеле Црне Горе. А на шта се, као са ватом у ушима, једино оглушује група вјерних сарадника већ пораженог режима.

Друштвени токови се више не могу зауставити на путу оздрављења Црне Горе у сваком, па и медијском погледу. Још само то да схвате и неки овјештали умови с Јавног сервиса свих грађана Црне Горе. У те сврхе, ДНП је спреман и да им рефундира трошкове разговора са психологом, евентуално са психијатром. Толико о Управи РТЦГ, данас изгубљеној у времену и простору, без слуха за то да је Црна Гора закорачила у ново, добро поглавље савремене историје.

Соломонско рјешење у оваквој ситуацији било би да се Управа РТЦГ захвали Лековићу и Терзићу на корисним сугестијама, али и Милану Радовићу, и Бојани Јокић, члану Савјета, која је нагласила да је “незадовољство радом РТЦГ све видљивије”.

ДР ДРАГАН КОПРИВИЦА,

ШЕФ МЕДИЈСКОГ ЦЕНТРА

ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ

Да црногорско правосуђе клизи ка дну, не говори само реизбор предсједника судова на више од два мандата, чиме се директно крши Устав Црне Горе, већ и данашња пресуда новинару Јову Мартиновићу.

Подсјећамо да је слобода медија нешто, за шта се у Црној Гори не смије имати алтернатива. А управо зато Виши суд под хитно мора престати са праксом монтираних процеса, какве смо имали прилике на својој кожи многи да осјетимо.

Подсјећамо цјелокупну црногорску јавност да је Мартиновић истраживачки новинар, те да је Апелациони суд констатовао да у његовом случају постоји недостатак доказа.

Ако узмемо све у обзир, преостаје само да се запитамо у чијем је интересу да се новинари тамниче, док се криминалци слободно шетају и малтретирају грађане, притом све у друштву најужих чланова фамилије оних, који би требало да представљају правду у Црној Гори?!

ЈЕЛЕНА КЉАЈЕВИЋ,

ПОРТПАРОЛ ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ

Данас је, у Барама Краљским код Колашина, одржан протест против против изградње мини-хидроелектрана, на којем је говорио посланик коалиције “За будућност Црне Горе”  и потпредсједник Демократске народне партије, Драган Бојовић.

Обраћајући се окупљеним представницима Васојевића, Ровчана, Морачана и осталим присутним грађанима из Колашина, посланик Драган Бојовић је, између осталог, рекао:

Тридесет година трајао је свеопшти атак одлазеће власти на све што је здраво у Црној Гори. Атаковано је на наш опстанак, наше битисање, нашу физичку и духовну егзистенцију, опустошено и девастирано све што је рађено и произвођено. Одлазећа власт је опљачкала и бателисала наша бројна природна богатства.
На ред су ево биле дошле ријеке и воде. Не треба да вам говорим каква штета настаје изградњом ових мини-хидроелектрана. То је већ много пута досад речено.
Производи се врло мало енергије, и притом врши екоцид, уништава биодиверзитет, угрожава водоснабдијевање. Да не говорим о томе да су се људи настањивали и опстајали увијек поред ријека, и да ове драгуље природе, које нијесмо само наслиједили од својих предака,већ смо их, како каже изрека, позајмили од својих потомака, дакле, да ове природне драгуље, ова, како их називају инострани еколози, „плава срца Европе“, морамо сачувати.
Овдје се, међутим, при потписивању концесионих уговора, најмање водило рачуна о очувању животне средине, и о тзв. одрживим и обновљивим изворима енергије.
Свуда у Европи пројекти мини-хидроелектрана се заустављају и напуштају, јер се показало да МХЕ наносе много штете, а да је корист занемарљива. Ера МХЕ је завршена. Сада се користи соларна енергија, геотермална енергија, енергија вјетра, енергија биомасе из пољопривредне и шумарске производње.
Умјесто да учимо из тих искустава, одлазећа власт се опредијелила за оно најгоре могуће – за мини-хидроелектране. Зашто? Зато што одлазећу власт никада није интересовала добробит државе, већ искључиво лични профит. Нијесу марили за „зелене енергије“, већ за зелене новчанице, које је, још увијек актуелни предсједник државе, (вјерујем не још задуго), пласирао у џеп, лично себи, односно свом сину, као и свом куму, и свом брату од ујака.
Вријеме је да се то прекине. Нова власт треба да раскине све те штетне концесионе уговоре, и да забрани даљу изградњу МХЕ. Ја ћу се за то залагати као посланик коалиције „За будућност Црне Горе“ и као потпредсједник ДНП-а.
Вјерујем да постоји разумијевање за овај мој став у оквиру нове парламентарне већине, и да ће се позитивно одговорити на ваше захтјеве. Не смијемо живјети у илузији да смо пребогати водама и да можемо са њима радити шта хоћемо.
„Без воде нема живота, вода и ријеке су слобода!” Ако смо на овим изборима изборили слободу, онда смо се изборилии и за очување наших ријека и наших вода. Имате пуну подршку за ваше захтјеве, и зато ћемо настојати да заједнички и што прије ријешимо и овај проблем!

Иницијатива Милана Кнежевића и Предсједништва ДНП – а да новоформирана парламентарна већина у Скупштини донесе Закон о престанку важења Закона о слободи вјероисповијести представља једину гаранцију да ће светиње и имовина СПЦ у Црној Гори бити уставно заштићени. Нажалост, Закон о слободи вјероисповијести је постао доминантно политичко питање захваљујући Милу Ђукановићу и Душку Марковићу који су крајем децембра 2019. иницирали усвајање овог антиправославног закона у Скупштини Црне Горе. И свиђало се то неком или не, посланици у Скупштини Црне Горе треба да дају задњу законодавну ријеч, јер им то по Уставу припада. Зато у тренутку кад једино имамо конституисану Скупштину Црне Горе и изабраног предсједника Парламента, не постоји ништа логичније, већ да та новоуспоставлејна већина, чим се формирају матични одбори, изгласа Закон о престанку важења закона о слободи вјероисповијести, и на тај начин у потпуности заштити светиње и имовину СПЦ, али и испоштује изборну вољу грађана који су гласали за поништење поменутог закона. А за изгласавање тог закона уопште није потребно да буде формирана Влада, и то би требало да буде јасно чак и посљедњем правном лаику. Поједина тумачења која долазе од једног броја правника да је довољно извршити измјене одређених чланова већ постојећег закона потпуно су у координацији са оним што је Душко Марковић предлагао СПЦ -у у јулу мјесецу, а што је Епископски савјет категорички одбио. Не желим ни да помислим да неко, макар се представљао као правни експерт, може пропагирати ставове Душка Марковића из јула као прихватљиве у октобру, јер би по том тумачењу, СПЦ требало да се региструје и евидентира до 06. октобра ове године, пошто би у противном остала ван правног поретка државе Црне Горе. Зато је иницијатива Милана Кнежевића о поништењу постојећег Закона о слободи вјероисповијести у потпуности утемељена у ставовима митрополита Амфилохија који је 03.02.2020. затражио од Душка Марковића поништење Закона о слободи вјероисповијести, потписивање Темељног уговора са СПЦ, а затим доношење новог закона. Дакле, ми само тражимо оно што је митрополит тражио од Душка Марковића почетком фебрура ове године, одбацујући као недостојним бесмислице да неко из ДФ – а жели да искључи митрополита Амфилохија из преговора са државом. Напротив, митрополит Амфилохије, уз благослов и овлашћење Синода и патријарха Иринеја, а у име СПЦ, треба да води преговоре са државом Црном Гором око потписивања Темељног уговора. И то је у потпуности са устројством Српске православне цркве. Зато нема потребе да се нико заклања иза наводне бриге о митрополиту тако што ће пласирати личне ставове који наносе директну штету епархијама СПЦ у Црној Гори, а иду у правцу ранијих предлога Душка Марковића и Зорана Пажина. Нека свако у будућности уради макар десети дио оног што је урадио ДФ у одбрани наших светиња и оне ће бити сачуване док буде свијета и вијека. Још је Валтазар Богишић написао : „ што се грбо роди вријеме не исправи“, и нико од нас нема право да пегла грбу постојећем Закону о слободи вјероисповијести кроз његове измјене, већ имамо обавезу пред Богом и народом да га прогласимо неважећим и донесемо нови који ће бити у интересу свих вјерских заједница у Црној Гори.

Милун  Зоговић,

Посланик коалиције ЗБЦГ

Да мушком свијету доликују чак и дегутантни иступи у политичкој пракси,то је већ одавно препознато, али и да дегутантно дјелују екстремни иступи појединих дама, којима је каријеризам помрачио свијест, као, на примјер, јуришници ДПС-а, Нели Савковић-Вукчевић, која за медије „збори сузе просипљући“.

Да ли је то врста компензације за њене душевне боли што није била успјешна посланица, па је сад више нема у Парламенту, посебно је питање. Али су режимски налогодавци типовали да је ова екс-посланица спремна да потпише и најригидније изјаве, режимске монтаже и бесмислице на штету грађана Црне Горе. Зато она у посљедње вријеме провидно барјачи по порталима у паници за опстанком Црне Горе и Црногораца, у дилетантским атацима на Митрополију црногорско-приморску.

Политички вапаји и хистерија екс-посланице Неле Савковић-Вукчевић сад су и резултат њене јефтине панике јер ће, наводно: „СПЦ испразнити унутрашње биће Црне Горе, она има један циљ – да смањи број Црногораца на попису и претвори Црну Гору у српску!“

У пози лидерке без политичког покрића, Неле Савковић-Вукчевић се сјећамо и из изборне ноћи 30. августа, и дебакла ДПС-а, кад је управо њој повјерено да пред ТВ-камерама смушено женски пегла дебакл ДПС-а, што други нијесу хтјели, а она је у странци препозната као дама која не преза ни од какве политичке рекламе и бламаже пред јавношћу Црне Горе. Ваљда по систему: и пад је лет, или: и пораз је прилика за медијско експонирање.

А сад, као јуришница режима, и екс-посланица, доживљава нервне шокове због наводне великосрпске идеје, како рече „у њеном пуном облику“, а чији је носилац, ето, СПЦ у Црној Гори. И додаје да је Црква, „сасвим комотно и неометано дјеловала све ово вријеме у Црној Гори“! Замислите, Црква у једној секуларној држави дјеловала – сасвим комотно и неометано! Какав гријех Цркве и „узимање“ претјераних слобода. Наравно, све док то Нела Савковић-Вукчевић не поспреми неким декретом, попут нове Стаљинке у дамској верзији.

Сљедећи вапај екс-посланице своди се на будаласти закључак да ће Црна Гора, то јест, „њена унутрашњост бити испражњена од оног што је црногорско и што је аутентично“. А нова бесмислица успаничене г-ђе гласи да наша земља „тада може бити само мањина, односно један елемент који ни о чему па ни о својим стварима не може да одлучује“. И, наравно, Нела не би била у свом елементу да није дамски закукала око понављања 1918. и тобож нестанка Црне Горе и њене цркве.

Зато, ми, жене из Демократског фронта, свих националности, а међу нама и бројне аутохтоне Црногорке, поручујемо: „Не бојте се, Нела. Црна Гора ће остати изворно сачувана и без Ваших просипања лажних суза и лаке хистерије по медијима. Ми Вама нијесмо криве што више нијесте у посланичким клупама сад већ опозиционог ДПС-а, нити што Вам, као компензацију за то, дају да читате режимска саопштења као своја, да Вам ублаже душевне боли око изгубљеног посланичког мандата. Симпатична Александра Вуковић је са све својим шеширима сачувала мандат, а Вама то није успјело, па и разумијемо Ваше фрустрације.“

И, на крају, вапај Савковић-Вукчевић о томе како ће се смањити број Црногораца на попису представља само вјешто фингирање. И те како је познато да је током владавине ДПС-а вршен прави инжењеринг црногорчења једног дијела грађана, који се нијесу изјашњавали као Црногорци. А све је вршено под жестоким политичким притисцима и чињеницом да се само тако могло напредовати у каријери и задржати радно мјесто. А како ће се Црногорци, Срби, припадници других нација и мањинских народа изјаснити на првом сљедећем попису, то је њихова ствар. Али је јасно да тај попис, који ће се реализовати идуће године, неће бити у знаку пријетњи и уцјена да се што више грађана морају изјаснити као Црногорци због личних интереса Ђукановића и затирања српске нације у Црној Гори.

Зато жене из ДФ-а, на крају још једном поручују: „Не бојте се, Нела, и пазите на своје дамске наступе и екстремне изјаве које Вам дају да читате. Црна Гора је вјечна. Ни ми је нећемо дати никоме. Па ни тоталитарном режиму Ђукановића, који је од ње већ двије и по деценије правио приватни феуд и брукао ову земљу пред цјелокупном свјетском јавношћу.“

Предсједници судова, који су, супротно Уставу и закону, бирани више од два пута на поменуте функције, треба одмах да поднесу оставке. Неопходно је, у пакету с њима, да исто учине и сви чланови Судског савјета, који су их изабрали.Управо ту и лежи кључ заробљеног и исполитизованог судства, контролисаног директно са тих позиција. Својим ангажманом они су доказали да примарно нијесу предсједници судова, нити чланови Судског савјета, него пуки политички комесари ДПС-а са јасним задатком очувања политичких монопола бивше власти. Готово идентичан је и став Европске комисије, као и свих релевантних међународних адреса, које се баве владавином права, и које су јасно таргетирале отворене проблеме нашег правосуђа. Независно и непристрасно правосуђе је Conditio sine qua non за изградњу правне државе. То је услов без којег се, напросто, не може говорити о владавини права у пуном смислу ријечи. А поменута организована група, на челу са по трећи пут изабраном предсједницом Врховног суда, Весном Меденицом, као и предсједницом Судског савјета, Весном Симовић-Звицер, представља највећу препреку за деполитизацију судства, а самим тим и за изградњу правне државе и владавине права. Тамо, гдје нема судске независности и непристрасности, тешко је говорити о људским правима и слободама. Правичност и исход поступка у највећој мјери зависе од оног ко правду примјењује, а управо ова организована група је највећи тамничар црногорског судства и, самим тим, правде и правичности. То су адресе, са којих су долазиле најбруталније и најригидније директиве за политички прогон неистомишљеника, првенствено лидера, чланова и функционера Демократског фронта, кроз монтиране тужилачко-судске, инквизиторске процесе.Деполитизација судства представља један од првих задатака будуће власти,која ће на том путу бескомпромисно отклонити све препреке, а оставкама, личним чином, како то дефинише и госпођа Меденица, само би се убрзао поменути процес, и отворила могућност да они, који су незаконито обнашали највеће функције, повуку бар један исправан и одговоран потез према грађанима Црне Горе.

Дијелим мишљење значајног броја угледних правника да, ако изостану оставке, треба експресно ставити ван снаге неуставни члан 139а важећег Закона о Судском савјету и судијама, који је насилно “усађен” у законски текст, да би се омогућило да кандидати из реда угледних правника и након истека мандата наставе са обављањем функције. На тај начин би се, до избора новог Судског савјета, отклонила могућност за неуставно и незаконито дјеловање поменутих особа. А то је, свакако, мањи ризик од актуелног, као и исправан пут темељних реформи, неопходних за оздрављење нашег правосуђа.

МИЛУН ЗОГОВИЋ,

ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДНП И ПОСЛАНИК ДФ-а, КОАЛИЦИЈЕ “ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ”

Да се црногорско тужилаштво налази у метастазираној фази панике најбоља је потврда јучерашње реаговање ГСТ- а Миливоја Катнића који још једном бриљантно потврђује да су његови сукоби с другима ништавни у односу на сукобе које има са самим собом. Готово да звучи невјероватно да Миливоје Катнић одговара на моје саопштење у којем се обраћам ВДТ- у Ивици Станковићу, и тако додатно потврђује оно што зна читава Црна Гора, да је он уствари неформални господар црногорског тужилаштва, и да господин Станковић само обавља функцију институционалног фикуса. А да сам у праву, доказ је чувено станковићевско ћутање на бруталне злоупотребе службеног положаја Миливоја Катнића, због којих смо постали предмет међународне спрдње и анегдота. Зато ћу се и обратити Миливоју Катнићу да објасни црногорској јавности неколико непобитних чињеница због којих је заслужио кривично правно гоњење по службеној дужности. Како је могуће да су након његових наредби о проширењу истраге и оптужница против Джозефа Асада, Арона Шавива, Душка Кнежевића и других, трајно повучене црвене Интерполове потјернице за њима уз јасно образложење да се ради о политички мотивисаним поступцима? Како је могуће да генерал Братислав Дикић и Джозеф Асад који се никад нису срели у животу, имају готово идентичан исказ о томе како им је Миливоје Катнић пријетио дугогодишњим робијама и прогоном ако лажно не оптуже Андрију Мандића и Милана Кнежевића? Како је могуће да су искази Джозефа Асада и Братислава Дикића о репресији кроз коју су прошли од стране Миливоја Катнића, постали саставни дио списа предмета у поступку који се води на Апелационом суду иако их је ГСТ назвао лажним и измишљеним? Како је могуће да су кроз исти “третман” прошли и возачи Душка Кнежевића од којих је Миливоје Катнић такође захтијевао да изјаве како су конвертовали доларе у евре за потребе ДФ- а, и ако је читава Црна Гора видјела кроз снимак Мига Стијеповића да су то радили за ДПС? Како је могуће да Миливоје Катнић генерала Братислава Дикића седамнаест пута доводи на саслушање и присиљава га да оптужи Андрију Мандића и Милана Кнежевића, а да о томе ниједном не обавијесте његовог адвоката, али обавијесте Виши суд који је прећутао ово кривично дјело Миливоја Катнића? И на крају, како је могуће да све ово зна Ивица Станковић, а да не предузме ниједну радњу по службеној дужности како би процесуирао Миливоја Катнића? Одговор ће убрзо бити јасан црногорској јавности, само се надам да ће након тога и Станковић и Катнић поднијети оставке. А што се тиче бојазни Миливоја Катнића да ће сад значајан број лица која су под присилом потписала споразуме о кривици, затражити понављање поступка јер су трпјели репресију од стране ГСТ-а и његових специјалних тужилаца, то већ није у надлежности политичара већ независних судова који ће се бавити том материјом. А ако је господин Катнић са специјалним тужиоцима све радио по ЗКП-у, онда нема разлога за забринутост, мада ја као дипломирани правник, његово јучерашње обраћање јавности, доживљавам као изношене одбране. А он ка врстан и доказани правник има право да се брани сам, али исто тако треба да зна, да све што је изјавио и буде изјавио може бити кориштено у поступку против њега. Што се тиче кошуље која се закопчава отпозади, а коју му је наводно припремио господин Милан Кнежевић, то ће морати да расправи с њим.Мада ми је господин Милан Кнежевић у неформалном разговору појаснио да је то изјавио у интересу господина Катнића, како би му обезбјеђивањем кошуље која се закопчава отпозади помогао да избјегне кривично правно гоњење.

Милун Зоговић,

Посланик Демократског Фронта

Након исказа генерала Братислава Дикића и бившег агента ЦИА Джозефа Асада о бруталним злоупотребама Миливоја Катнића и притисцима којима су били изложени да лажно оптуже Андрију Мандића и Милана Кнежевића, позивамо Ивицу Станковића да по службеној дужности покрене поступак против Миливоја Катнића и Саше Чађеновића. Прошло је десет дана откад је генерал Братислав Дикић упознао вијеће Апелационог суда о тортури и притисцима које је трпио од стране Миливоја Катнића не би ли кроз своју одбрану лажно оптужио Андрију Мандића и Милана Кнежевића, а да најодговорнији у тужилаштву Ивица Станковић није формирао предмет и започео истрагу на основу истинитих тврдњи Братислава Дикића. Јуче је црногорска јавност упозната и са овјереним исказом бившег агента ЦИА Джозефа Асада који је описао хронологију притисака и тортуре од стране Миливоја Катнића, и то све у намјери да лажно оптужи Андрију Мандића и Милана Кнежевића, како би добио измијењени статус у процесу. Пошто је Асад то одбио, за њим је Миливоје Катнић два пута расписао црвену Интерполову потјерницу, која је недавно трајно укинута под образложењем да се ради о политички мотивисаном поступку. И умјесто да Ивица Станковић промптно реагује на ове наводе Джозефа Асада и формира предмет против Миливоја Катнића, у тужилаштву је завладала својеврсна Омерта, или боље рећи равнотежа страха између ВДТ- а и ГСТ-а, који оптерећени међусобним уцјенама и непочинствима урушавају посљедње остатке црногорског правосуђа. Посебно ће бити од значаја за утврђивање њихових злоупотреба и трговине утицаја кад у јавност наредних дана почну да излазе бројни докази незаконитог понашања овог тужилачког двојца, да ће Шкаљарци и Кавчани наспрам њих изгледати као дјеца у вртићу. Уколико Ивица Станковић због свега наведеног, до краја недјеље по службеној дужности не покрене поступак против Миливоја Катнића, учиниће то Демократски фронт против једног и другог. Вријеме је да храбри и одговорни људи започну борбу за независно правосуђе у којој неће бити повлашћених и у којој ће се сви измјерити на тасовима Јустиције.

Mилун Зоговић

посланик Демократског Фронта

Умјесто да предсједница општине Даниловград Зорица Ковачевић поднесе оставку, да се распишу ванредни локални избори, она се латила потписивања уговора о раду и протекционашког запошљавања “у неограниченом количинама.” Ваљда у жељи да, по први пут у својој дугогодишњој политичкој каријери, испуни обећања, која је олако дала бирачима, г-ђа Ковачевић је одлучила да што више оптерети ионако препуњену општинску администрицију, без обзира на критеријуме, спецификације и слободна радна мјеста. Наравно да иза тог њеног подухвата стоји неодговорност, али и осветољубивост, тј. потреба да новој власти на сваки начин отежа посао, и да презадужену општинску касу остави у што горем стању.

Обавјештавамо предсједницу општине Зорицу Ковачевић, да је након протеклих избора изгубила легитимитет да покрива било коју позицију и обнаша било коју функцију у Општини.

Подсјећамо да је опозиција остварила убједљиву побједу, од готово 1300 гласова више у односу на ДПС и све коалиционе му партнере, што је огромна разлика узимајући у обзир укупан број бирача у Даниловграду.

Партијска асфалтирања, безочна куповина личних карата, велики број „фантом“ бирача, циљана расподјела социјалних и других „давања“, отворене пријетње функционерима, члановима и симпатизерима наше коалиције, вријеђања и хапшења вјерских достојанственика, омладине, па чак и дјеце, покушаји застрашивања грађана – све то није помогло режиму, ни на локалном, ни државном нивоу, да оствари резултат који је пројектовао, већ је, напротив, доживио тотални дебакл.

Отуда г-ђу Ковачевић упозоравамо да промптно престане са нелегалним запошљавањима и расипањем локалног буџета, јер ће се сви неутемељени уговори и све нелегално донијете одлуке наћи на удару закона. Такође је позивамо да што прије поднесе оставку, и усмјери своју енергију у правцу планирања пензионерских дана, јер се тренутак њене смјене сасвим приближио, а не да проклиње нову власт, Србе, Албанце, и све редом, зато што ДПС и Кумровец неће више управљати Црном Гором.

ДЕМОКРАТСКИ ФРОНТ ДАНИЛОВГРАД

У ИМЕ КОАЛИЦИЈЕ „ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ“

Позивамо Милутина Симовића, Кенана Храповића и Јефта Ераковића да под хитно реагују на алармантно стање епидемије корона вируса у Црној Гори, а посебно у нашем сјеверном региону. Позивамо их да одмах одговоре грађанима гдје су тих 600 болничких ковид постеља (кревета) које ових дана помињу?

Зашто се не тражи помоћ и подршка са различитих адреса, ако су доктори и медицинско особље под огромним притиском и на измаку снага широм Црне Горе? Како је могуће да је у Црној Гори последњих недеља дупло више заражених у Црној Гори него у Србији, док је проценат смртности у Црној Гори драматично висок?

Зашто се не тражи пулмолог и други потребни специјалисти, као испомоћ за болнице у Пљевљима, Бијелом Пољу и Беранама из других болница и медицинских центара? У Пљевљима нпр. постоји само један инфектолог, а епидемиолози се мијењају на недељу дана већ више од 2 мјесеца. Није другачије ни у другим медицинским центрима широм Црне Горе.

Зашто се обољели ковид пацијенти шаљу рецимо из Пљеваља на лијечење у Никшић, гдје нема више болничких капацитета, да би се онда у тако тешком стању прослеђивали у Бар, дакле на други крај Црне Горе?

Да ли је истина да се због недостатка сестринског кадра, пребацују сестре са других одјељења, што узрокује проблеме у вршењу њихових редовних послова, уз могућност ширења короне и на друга одјељења са повратком тих сестара на та одјељења?

Колико има лежећих мјеста у Пљевљима и колика је попуњеност? Зашто је болница у Пљевљима која је била планирана као чиста болница уопште ушла у ковид систем, када се зна да највише оскудјева са кадром у цијелој ЦГ?

Постављена питања указују да министарство и друге надлежне институције никада нису радиле плански и да је сјевер за њих био задња рупа на свирали. Међутим, они који су још увијек надлежни имају обавезу да реагују на ово драматично стање и то под хитно! Ако нема капацитета у Црној Гори нека зарад здравља и живота грађана затраже помоћ и подршку без задршке и калкулација!

Владислав Бојовић, функционер Демократског фронта

Да су у Јавном сервису ДПС-а сви сатови већ одавно стали, грађани Црне Горе имали су флагрантну прилику да се увјере и емитовањем јучерашњег огледног ТВ Дневника у пола осам. Ријеч је о професионалном посрнућу пар екселанс, при чему је уредништво Дневника превазишло само себе. Био је то карикатуралан примјер како се миксује ТВ-дневник окамењеле свијести Управе и генералног директора, Шундића, који очито живе у некој виртуелној Црној Гори из прошлости.
Зато би Јавном сервису неко путем писма, телеграма, или на мобилни, напокон морао дојавити да се у Црној Гори десио историјски заокрет, да ДПС није побиједио, а да је и Ђукановић јавно признао да се преселио у опозицију. А то је чак јасно рекао, величајући властити пораз, врло могуће и под корисним упутима ЕУ да не таласа тамо гдје је све јасно као дан.
А све то не важи за ригидне умове у ТВЦГ за које и даље важи “И после Мила, Мило”. У стилу назива филма „До посљедњег даха“ из 1983. године, они управо остају у прошлости, и даље бране лик и дјело Великог вође, а узгред и своје фотеље. Слично жанру наведеног филма, Јавни сервис и даље у информативним емисијама приказује своју домаћу акциону драму, џепну верзију наведеног филма, љубавног трилера према Великом вођи у главној улози.
А позиви било коме од лидера три побједничка блока у Црној Гори да се, далеко било, појаве у ударном дневнику, и даље су немогућа мисија. Напросто је дегутантно колико Јавни сервис до бесмисла гура под тепих побједу нових снага у ослобођеној Црној Гори. По Шундићу и друштву, ДПС је опет побиједио!
Врхунац карикирања професионализма у Дневнику у пола осам десио се при читању писма нашег амбасадора, углађеног Ферхата Диноше, који је свој „оштри“ опозициони став већ поодавно из лично-практичних разлога замијенио удобним амбасадорским фотељама, сељакајући се око Црне Горе као планета Земља око Сунца.
Док се писмо до у бескрај превлачило преко цијелог екрана, сва Црна Гора је сузе ронила, али од смијеха, због читања писма, из офа, од стране неименоване спикерке Јавног сервиса. Ганутљивим тоном, на којем би јој позавидјела и сестра Батрићева, читала је Ферхатов ламент над Црном Гором, километарске вапаје, упућене Дритану Абазовићу да ретерира, који је тврђи камен него што су многи вјеровали. Екстремно дугим ишчитавањем Ферхатовог лелекања и преклињања РТЦГ је доживјела нови трагикомични фијаско, али ће та бизарна тужбалица и њена презентације остати за памћење и хумористичке коментаре.
Због оваквих ригидних ТВ-дневника, и очитог непризнавања Управе РТЦГ и генералног јој, Шундића, да је у Црној Гори дошло до промјена, након и званичне смјене власти, читаву зграду Јавног сервиса треба конзервирати, за Музеј воштаних фигура и окамењелих умова, који би посјећивали туристи цијелог свијета да виде како изгледа посљедња медијска Бастиља на Балкану и у Европи.
Зграду нове Телевизије, европске, црногорске и објективне, која реално прати збивања, треба изградити на другом мјесту, јер је ова и даље несмањено жариште пандемије свијести пропале диктатуре и Вође типа Радоја Домановића. Но, чини се да и у Јавном сервису долази до све већег незадовољства честитих запослених, којима је доста испирања мозгова, па је и велика селидба кадрова у РТЦГ, вјерном каравану одлазећег ДПС-а, извјесна.
Европа и цио свијет су признали резултате избора од 30. августа 2020. године. Још само да то и Управи РТЦГ-а дође до свијести, да са другом, генералним, Шундићем, то некако преломе у мозак. Јер та екипа и даље важи као експертски тим за заустављање сказаљки времена, које је отишло напријед.
С друге стране, ТВ Вијести синоћ, пратећи реалност Црне Горе, коректно доказаше да се налазе у овом времену, уз поштовање новонастале политичке ситуације. У емисији Петра Комненића „Начисто“, у ударном термину од осам, управо након смијешног ТВ дневника на РТЦГ, ишао је двосатни упечатљиви разговор са господом, Кривокапићем, Бечићем и Абазовићем.
Нема више повратка на старо, на лупешку и корупционашку државу. Што то прије буде јасно свима, биће боље за цио народ Црне Горе у цјелини, без обзира на вјере и нације, а за мир и просперитет ове земље. Долазе нови, добри дани за Црну Гору.

Проф. Др Драган Копривица

Коалиција За будућност Црне Горе

Позивамо начелника Центра безбједности Пљевља, Драгана Славуља, да под хитно пронађе и процесуира починиоце синоћњег напада на просторије Исламске заједнице у Пљевљима. У супротном, њега ћемо сматрати директно одговорним за овај догађај. Поставља се питање зашто полиција није обезбиједила заштиту ових објеката ако у Пљевљима стварно постоји опасност од сукоба и инцидената на националној и вјерској основи.

Сада је већ јасно сваком разумном грађанину да се ради о срамној подметачини и последњим трзајима тајне службе Мила Ђукановића и Душка Марковића. Да је у питању организована и вишедневна активност одлазеће агентуре одлазећег режима, говори и чињеница да су графити и леци, у којима се пријети и позива на сукобе, написани латиницом. Изгледа да у канцеларији ДПС-а немају инсталирану ћирилицу.

Коалиција За будућност Црне Горе је, између осталог, и формирана како би се створили услови за помирење, и како би се коначно престало са владавином заснованом на подјелама. Пад овог режима је извјестан, док овакви и слични очајнички покушаји дјелова његових служби, да нешто у последњем тренутку промијене, додатно говоре о томе колико ова власт заслужује да буде смијењена.

Владислав Бојовић

Коалиција За будућност Црне Горе

Демократски фронт Даниловград, у име побједничке Коалиције „За будућност Црне Горе“, обавјештава јавност да је у посједу документације, која показује да Комунално предузеће Даниловграђана наставља устаљену праксу предизборних запошљавања, коју је ДПС власт прецизно појаснила у знаменитој афери „Снимак“, и то кроз формулу „1 запослени = 4 гласа“. 

Само у периоду од расписивања парламентарних избора, од 20. јуна, до 5. августа, запослено је седам нових радника у овом јавном предузећу, од којих су двојица почела са радом 6. јула 2020.год, док је преосталих пет лица радни однос засновало 1. августа 2020. 

Од почетка 2020. број новозапослених је готово дупло већи. А додатан проблем је у томе што је  ријеч о предузећу, које има огромна дуговања, и послује на ивици стечаја. Према званичним извјештајима, ово предузеће, закључно са 31. децембром 2019.  само за плате дугује готово 530.000 еура, док је порески дуг са каматом, на исти датум, износио 136.401,47 еура. 

На ове износе треба додати и дугове, настале током седам и по мјесеци текуће године. И поред бројних дуговања, нова управа Комуналног, као и она претходна, поставила је као свој приоритетни „пословни задатак“ да обезбиједи гласове свом посусталом и онемоћалом ДПС-у. 

Сличну „пословну филозофију“ слиједе и друга јавна предузећа и службе у Даниловграду, попут Водовода, или Службе заштите и спасавања, чија управа је постала нека врста „банкомата“ за инкогнито-трансакције ДПС-а. Умјесто да се отварају нова предузећа и нова радна мјеста у привреди, власт врши партијска запошљавања у општинској администарцији и јавним службама, јер је претходно распродала и багателисала сва рентабилна производна предузећа и фабрике. 

Демократски фронт Даниловград убијеђен је да ће новозапослени у даниловградском Комуналном, заједно са осталим грађанима, гласати против девастирајуће и криминогене економске политике однарођене власти, која одузима нашу будућност и будућност наше дјеце. Гласајмо за реална радна мјеста, за нове инвестиције и фабрике, а против предизборних манипулација, измишљених и неизвјесних послова, злоупотреба  и фиктивних обећања  ДПС-а. Гласајмо за будућност Даниловграда! Гласајмо за број 9. За будућност Црне Горе!