Делегације ДНП и ЈКПЦГ, предвођене Миланом Кнежевићем и Владиславом Вуковићем, данас су положиле вијенце на спомен-обиљежје Партизану борцу на Горици и одале почаст ослободиоцима Подгорице 19. децембра 1944. године.
Непролазна идеја антифашизма, како су истакли Кнежевић и Вуковић, и у данашњем времену се потврђује не само као наш избор, већ и обавеза, коју смо преузели од наших предака, чију јуначку жртву и данас спомињемо и обиљежавамо.
Кнежевић и Вуковић су нагласили да управо на темељима наше славне прошлости треба градити национално помирење, уколико желимо да Црна Гора једнако буде држава свих њених грађана.
Функционери ДНП ЦГ и ЈКПЦГ су истовремено свим вјерницима, који данас славе светог Николу, честитали крсно име, желећи им да овај свети дан проведу у добром расположењу, испуњени благодатима породичног дома и љубави.

ЗАЈЕДНИЧКО САОПШТЕЊЕ ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ ЦРНЕ ГОРЕ
И ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЦРНЕ ГОРЕ

У сусрет званичној посјети Бриселу, а у свјетлу чињенице да, као предсједник Владе, има највишу одговорност и највеће надлежности, позивамо премијера Здравка Кривокапића да, у погледу одлуке, коју је донијела техничка влада Душка Марковића, о протјеривању амбасадора Србије, др Владимира Божовића, узме у обзир, следеће чињенице:

– Одлука о протјеривању амбасадора Србије представља „пар екселанс“ политички акт, а не правни акт.

– Одлука о протјеривању амбасадора Србије, коју је донијела техничка влада Душка Марковића, противна је не само дипломатској пракси, већ је прије свега, и изнад свега, противна европској пракси и европским вриједностима.

– Одлука о протјеривању амбасадора Србије, коју је донијела техничка влада Душка Марковића, противна је политици добросусједске сарадње која стоји као предуслов за европску будућност Црне Горе. Поставља се и питање како Црна Гора планира да гради и развија добре односе са Србијом ако не повуче одлуку о протјеривању њеног амбасадора, коју је донијела бивша власт у техничком мандату.

– Не постоје правне препреке, нити сметње да се ова одлука повуче. Позивање на рок од 72 часа, након којег се наводно не може повући одлука о протјеривању амбасадора, је позивање на нешто што не постоји у правном систему Црне Горе, овај рок се не тиче агремана и не познаје га Бечка конвенција.

– Имајући у виду да Република Србија није опозвала свог амбасадора, Владимир Божовић је и даље за Републику Србију њен амбасадор у Црној Гори.

– Полазећи од тога да Република Србија још увијек није опозвала свог амбасадора и поред уручене ноте од стране техничког министра Срђана Дармановића о протјеривању, нити је предложила новог амбасадора, ово је једина ситуација у којој предсједник Црне Горе нема никаква овлашћења. То значи да нова влада Црне Горе може одмах да повуче одлуку о протјеривању амбасадора Србије, без сагласности Мила Ђукановића.

– Управо нетачном тврдњом о истеку агремана и наводном потребом да Ђукановић рјешава ово питање (иако његовог потписа нема на ноти МВП), ДПС, у ствари, жели да Србија наредних шест до девет мјесеци нема амбасадора у Црној Гори (колико је потребно да се одреди, именује, добије агреман и прође припреме нови амбасадор), и на тај начин веже руке новој влади, и спријечи је да нормализује односе са најзначајнијим сусједом.

– Ако се не повуче одлука о протјеривању амбасадора Србије, највећу штету ће имати Црна Гора, којој је од највишег значаја да развија најбољу могућу сарадњу, и има најбоље добросусједске односе са државама региона у свим областима, а посебно у погледу економске сарадње.

Имајући у виду да је премијер Здравко Кривокапић изабрао Брисел као прву међународну адресу, коју ће званично посјетити, од посебног је значаја то што је Комесар за проширење Европске уније Оливер Верхељи послао јасну поруку да Црна Гора треба да поступи по угледу на Србију и повуче одлуку о протјеривању амбасадора, Владимира Божовића.

Дакле, кључни европски званичник, који оцјењује напредак Црне Горе у процесу европских интеграција, саопштио је недвосмислен став Европске уније поводом протјеривања амбасадора Србије из Црне Горе.

Због тога очекујемо од премијера Кривокапића да прије саме посјете Бриселу, заједно са новим министром вањских послова, повуче одлуку о протјеривању амбасадора, и на тај начин поручи да Црна Гора уважава став Европске комисије, и жели да гради најбоље односе са сусједима.

Противљење јасном ставу најважнијег европског званичника за политику проширења, и даља дестабилизација односа, само би могли додатно успорити и отежати даљи ток европских интеграција Црне Горе, па и угрозити њену европску перспективу.

ВЛАДИСЛАВ БОЈОВИЋ,

ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ И ФУНКЦИОНЕР ДЕМОКРАТСКОГ ФРОНТА

Без обзира на разлике које ДНП Црне Горе има са Нј. Е. амбасадорком САД у Црној Гори, госпођом Рајнке, на плану одређених друштвено-политичких процеса, не можемо превидјети јучерашњи, у најмању руку, скандалозан напад РТЦГ на америчку амбасадорку од стране нервозне новинарке Тамаре Никчевић.
ДНП је информисан да Никчевићева и није новинарка Јавног сервиса, него је у питању нека врста ангажмана као са новинаром Дарком Шуковићем, а црногорској јавности је већ одавно познато да Тамара Никчевић својим острашћеним ТВ-наступима крши све кодексе новинарског понашања, а све у служби бившег режима.
Овој новинарки по позиву није први пут да исказује изузетну непрофесионалност и говор мржње у емисијама које је водила, а досад је углавном настојала да се приземно обрачуна с представницима Демократског фронта и са српским народом у Црној Гори.
Али, у посљедње вријеме, овој новинарки је свако крив, па се на списку криваца нашла чак и америчка амбасадорка, што све води дипломатском скандалу. У сваком случају, овај скандал представља још један у низу доказа да у РТЦГ треба спровести озбиљну програмску и кадровску реформ, јер Јавни сервис очигледно још увијек представља бастион бившег режима.
Из Амбасаде САД у Црној Гори услиједио је и званични демарш, у којем се наводи и да је ријеч о неоснованим оптужбама против амбасадорке Рајнке на Јавном сервису, што, како су истакли: “указује на потребу за вишим професионалним новинарским стандардима у Црној Гори”. Из Амбасаде САД су такође истакли да је “разочаравајуће видјети такав непрофесионализам од стране Јавног медијског сервиса, који има мандате да информише а не да обмањује јавност”.
У свему овоме флагрантно звучи некоректно и новинарски неодговорно питање Никчевићеве: “да ли је могуће да једна тако велика земља пошаље у Црну гору такву амбасадорку”. А то представља и посрнуће Јавног сервиса, једно, свакако од великог броја досадашњих на ТВЦГ пред грађанима Црне Горе.

МАЈA ВУКИЋЕВИЋ,

ПОТПРЕДСЈЕДНИЦA ДНП-а, И ПОСЛАНИЦA ДНП-а

У СКУПШТИНИ ЦРНЕ ГОРЕ

Охрабрујемо министарку просвјете, науке, културе и спорта Весну Братић и очекујемо од ње да не пристане на условљавања грађанског покрета УРА, са којима се, како видимо, већ суочава, почев од наметања кадровске политике која би требало да се води у њеном министарству и одређивања њених најближих сарадника. Очекујемо од министарке Братић да се одупре свим притисцима и поврати српском језику, српским књижевницима, српској култури и ћирилици мјесто које им припада у образовном систему, културном животу и медијској сфери, прије свега у циљу елиминисања драстичне дискриминације и демонтирања пројекта затирања српског идентитета који јесте идентитет државотворног народа у Црној Гори.

Вјерујемо да је бар академска јавност упозната са дјелом „Ноћ дугих маказа“, чији је аутор један од најугледнијих, а отпуштених никшићких професора Веселин Матовић, која до детаља приказује идеолошки мотивисан пројекат дискриминације и асимилације српског народа у образовном систему и културном животу Црне Горе који је годинама спроводила бивша ДПС власт. Очекујемо да ова студија послужи као приручник и отрјежњујућа опомена новој власти од које грађани очекују политику дисконтинуитета у односу на власт ДПС-а и елиминисање дискриминације.

Неопходно је у наставном

програму у школама, а али и у сфери

културног живота и медија, обезбиједити мјесто које

припада и какво заслужују велики писци и пјесници који су избачени из уџбеника од стране бившег режима као што су: Св. Сава, Петар II Петровић Његош, Краљ Никола I Петровић, Вук Стефановић Караџић, Доситеј Обрадовић, Меша Селимовић, Ј.Ј. Змај, Десанка Максимовић, Јован Скерлић, Петар Кочић, Јанко Веселиновић, Бранко Радичевић, Мира Алечковић, Михаило Лалић, Ђура Јакшић, Алекса Шантић, Војислав Илић, Бранислав Нушић, Стеван Сремац, Миодраг Павловић, Ранко Јововић, Матија Бећковић, Жарко Команин, Љубомир Симовић…

Избацивање наведених и многих других знаменитих писаца и пјесника из образовног система и културног живота Црне Горе причињава тешко надокнадиву штету и у вриједносном и у сваком другом смислу за генерације које стасавају и школују се у овој држави.

Грађани који су гласали за промјене вјерују да у новој влади нико и не помишља да одржава антисрпске идеолошке тековине и праксу бившег режима јер би то значило одржавање система дискриминације и деградације темељних духовних вриједности на којима почива традиционална Црна Гора и на којима треба да почива Црна Гора у будућности као држава свих њених грађана.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта