Лидери странака су “аутократе унутар партије, без обзира на реторику, па је немогуће да из самог система дође до притиска на њих”, оцијенио је програмски директор Грађанске алијансе
Лидери политичких партија у Црној Гори ријетко одлазе са кормила странке, преузимајући одговорност за лош изборни резултат или неуспјех опције коју предводе.
Уколико и поднесу оставку, то не значи да се суштински повлаче из политичке арене, јер се понашају као власници фирми, који ништа друго не би могли да раде, оцјењују саговорници “Вијести”.
Одлазак са челне позиције странке, посљедњи је најавио лидер Социјалдемократске партије (СДП) Ранко Кривокапић, наводећи да се неће кандидовати на наредном страначком конгресу у јуну.
Политичка криза у Котору била је кључни разлог за заказивање ванредне сједнице Предсједништва СДП-а на којој је Кривокапић саопштио одлуку, јер се дио страначког руководства није слагао са одлукама дијела одборника у том граду. Од троје, двоје одборника СДП-а је са опозицијом смијенило градоначелника Котора Владимира Јокића, након чега се Кривокапићева партија нашла на удару остатка опозиције.
Члан предсједништва Демократског фронта (ДФ) Предраг Булатовић, казао је да оставка на мјесто лидера странке представља лични чин, што подразумијева индивидуалну процјену и одлуку појединца хоће ли поднијети оставку, када и како ће то учинити.
“На то треба да утиче одговорност за неостварени политички циљ или програм из домена надлежности лидера”, оцијенио је Булатовић.
Булатовић, који је 2006. године, након парламентарних избора поднио оставку на мјесто лидера Социјалистичке народне партије (СНП), казао је да је то урадио због лошег изборног резултата странке и увјерења да ће то СНП-у омогућити на дуги рок ревитализовање политичке снаге и утицаја.
Наглашавам да је посљедњих неколико изборних циклуса карактерисала изборна крађа великих размјера и то битно утиче на сагледавање питања одговорности, како појединаца тако и субјеката. Напомињем да статут сваке странке предвиђа разрјешење лидера или његов избор између више кандидата”, казао је Булатовић који је подносио оставку са чела партије
Он је оцијенио да до подношења оставке одређеног лидера могу довести и политичке околности, те да би оставка требало да омогући да се странци отвори политички простор за реорганизовање и обнављање политичке снаге и утицаја:
“Наравно, све се то посматра у контексту квалитетних промјена у друштву и држави”. Булатовић је оцијенио да је у Црној Гори присутан ‘модел’, гдје долази до расцјепа унутар странака и формирање нових субјеката или савеза, “ који су неријетко били јачи или утицајнији од матице”.
Бивши посланик Позитивне Црне Горе, Срђан Перић, оцијенио је да се неколико пута догодило у Црној Гори да лидер поднесе оставку наводећи да то чини као израз одговорности због лошег изборног резултата или неуспјеха опције коју предводи.
“Колико је то било суштинско повлачење из политичке арене, друго је питање. Ти случајеви су врло различити и различито се могу и тумачити. Мада тих примјера није било довољно, чињеница је да ми ту праксу, осим на декларативној равни, нисмо афирмисали као пожељну чак и када би се нешто тако догодило”, оцијенио је Перић.
Перић је напустио Позитивну 2016. године, након одлуке те партије да подржи тадашњу Владу Мила Ђукановића у Скупштини. Тиме је, како је тада образложио своју одлуку, “пропуштена капитална прилика да се отвори процес смјене власти у Црној Гори”.
“Да бисте тражили од другог одговорност, ваља показати спремност да је и сами можете преузети. То не значи да неко треба да буде разапет, што се код нас често дешава, и тиме додатно отежава његовање тог благотворног модела понашања. Често буде спорно, а по заједницу штетно, када нападате неког ко призна грешку и преузме одговорност. Наравно, у случајевима гдје постоји она кривична, тиме се треба бавити тужилаштво”, казао је Перић.
Програмски директор Грађанске алијансе (ГА), Борис Раонић, оцијенио је да се политички лидери понашају као власници фирми, који ништа друго не би могли да раде. Зато су, како је казао, инцидентне ситуације када су подносили оставке.
“А и те ријетке су биле везане за проевропске, антиратне лидере. Сви су они аутократе унутар партије, без обзира на реторику, па је немогуће ни да из самог система дође до притиска на њих”, казао је Раонић
Перић напомиње да велике нације имају и велике примјере повлачења лидера, који управо подстрекавају праксу преузимања одговорности и чине демократске принципе животнијим и привлачнијим:
“На примјер, Џорџ Вашингтон и Шарл де Гол су предсједници који су се повлачили са државничке сцене док су били веома популарни, чинећи корак више, одступајући из принципијелних разлога, шаљући снажне поруке да је заједница важнија од било чије политичке каријере”.
Он је оцијенио да је успостављање праксе одговорности пожељно за заједницу, али да не почиње и не завршава се оставком руководиоца.
“То подразумијева да заједница афирмише праксу преузимања одговорности, да се тај чин разумије прије као пожељан однос у друштвеном уговору између грађанина и политичара, а не као слабост”, истакао је Перић.
Погубније је истрајавати на грешкама, него преузети одговорност
Перић је оцијенио да би био велики искорак када бисмо препознавали и добре примјере из прошлости, а не да их прећуткујемо или а приори потцјењујемо.
“Много је неозбиљнији и по заједницу погубнији приступ истрајавања у грешци, него ли њено признање и корак даље, преузимање одговорности. Тиме се установљава принцип који ће друштво чинити ефикаснијим, јер оно постаје мање толерантно на грешке. То је начин да заједница од политичара тражи више и боље”, истакао је Перић.
Он је нагласио да, у коначном, државе буду онолико демократске колико систем примора појединца који је на власти да се покорава принципима одговорности.
Оставке поднијели Даниловић, Ракчевић, Милић…
Због пораза опозиције на локалним изборима у Црној Гори 2018. године, предсједник Уједињене Црне Горе (УЦГ) Горан Даниловић је поднио оставку на ту функцију.
Након локалних избора 2017. године, на којима је у све четири општине тријумфовала Демократска партија социјалиста (ДПС), једину оставку поднио је шеф цетињског одбора Либералне партије (ЛП) Васо Јаблан, јер та партија у коалицији са Социјалистичком народном партијом (СНП) није прешла цензус. Оставку је због изборног неуспјеха, односно неуласка у парламент, поднио предсједник Позитивне Дарко Пајовић.
Након неуспјеха коалиције “Кључ” на парламентарним изборима дошло је и до промјене на челу Грађанског покрета УРА, када је Жарко Ракчевић препустио лидерску позицију Дритану Абазовићу.
Са чела СНП-а повукао се и Срђан Милић, који је након великог и дужег притиска унутар партије због незадовољства начином на који је водио, заказао ванредни конгрес. Након неуспјеха блока за заједничку државу и лошег резултата на првим парламентарним изборима у независној Црној Гори, оставку на мјесто предсједника СНП-а поднио је Предраг Булатовић. Чело ЛП-а 2009. напустио је Миодраг Живковић, након што та партија у коалицији са Демократским центром Горана Батрићевића није прешла цензус.
Извор: Вијести