Пише: Драган Копривица Поводом нове премијере у Црногорском народном позоришту имао сам искрену наду да ће публика у нашем Националном театру, послије дуже сценске суше, напокон видјети добар нови пројекат, о којем ћу моћи похвално писати. Да неко не помисли и да гајим анимозитет према кући која треба да је перјаница нашег позоришног живота. А од које су у [...]
ДПС је разоткривен на најбизарнији начин, а нико у тој партији, у којој има и часних људи, и не помишља да треба шта мијењати на политичкој мапи Црне Горе због мангупа у сопственим редовима.
ДНП оцјењује да су се овим „неопрезним“ иступом ЦИА-а, и насловима ЦДМ-а и других медија, стекле све околности да Миливоје Катнић, главни специјални тужилац, подигне оптужницу и против ЦИА, као сарадника ДФ-а. А самим тим ЦИА мора да има удјела и у државном удару, у садејству са руским ГРУ.
Inače, suvišni čuvari Crne Gore i Njegoša, dežurni spasioci zemlje od Matije Bećkovića, našeg najvećeg savremenog pjesnika i dobitnika Njegoševe nagrade, postigli su samo autogol pojačavajući mu publicitet za nastup na festivalu knjige „Ćirilicom“. I u tom svom cilju iz nehata uspjeli, mada su dizali publicitet velikom pjesniku, kojem publicitet nije ni potreban.
Predstava je nastala po projektu Koprivice na temu političkih zbivanja u svijetu odraslih, što djeca na svoj specifičan način parafraziraju kroz scenske radnje, dovodeći komične političke situacije do groteske, pokazujući lice i naličje političkog zanata.
Svako, ko zdravorazumski rasuđuje, povjerovao bi da će se, u vremenu evropskog puta Crne Gore, naći u režimskim strukturama neko, ko će hladne glave upozoriti: „Nemojmo praviti štetu najviše samima sebi slanjem na robiju jednog profesora srpskog jezika, vrsnog pjesnika, poslanika Crnogorskog parlamenta, i uz to lidera jedne opozicione partije. Šta će nam to, i [...]
DNP na kraju podsjeća ministre u Vladi Crne Gore da kod premijera postoje sve njihove fascikle pojedinačno, da svi mogu kršiti zakone bez problema, zahvaljujući Vladi Crne Gore, ali da paze na nesmotrene izjave, koje, poput slučaja Pejovića, pokreću i njihove ostavke.
Atakom kompletne mašinerije protiv jednog čovjeka vidi se i direktiva vlasti da sudovi primaju kovertirane presude, uz eroziju ugleda sudstva i potonuće pravne države. A ono što je od nje ostalo predstavlja bunar želja moćnika, koji ne prezaju ni od čega u slijepom revanšizmu, i ne hajući za profesionalni moral i dignitet sudstva. Otud i zabrinjavajuće pitanje: kuda ide Crna Gora danas, sa ovom osionom vlašću, i kuda takvo pravno nasilje vodi. Milan Knežević, koji potiče iz partizanske porodice, profesor je srpskog jezika, vrstan pjesnik, rodoljub, odgovoran poslanik, pošten i pravedan političar, čiji je grijeh što u porobljenoj Crnoj Gori ima hrabrosti da izgovori istinu. Po svim njegovim nastupima vidi se da voli Crnu Goru i pravdu.
Ali maćehinski odnos zvanične Crne Gore prema svjetskom šampionu Ratku Draškoviću i dalje traje. Primjera radi, uz sve poštovanje, ipak groteskno djeluje podatak da je za sve ove i ovakve neponovljive planetarne uspjehe našeg boksa i sporta u cjelini, kao jedino od svoje zemlje, dobio priznanje: sportista grada Nikšića
Naravno, kao književni kritičar, nijesam bio toliko neoprezan da pišem na neviđeno. Imao sam priliku da pažljivo pogledam knjigu Popovića. Nažalost, impresivno djeluju jedino tvrd i ukusan povez, debljina papira i broj tabaka, oko četristo stranica. I, naravno, cijena od dvadeset tri evra. A crnogorski čitaoci su u ediciji „Vijesti“ nabavljali Tolstoja i druge pisce za po četiri evra.
Javni šamar, koji smo dobili od naših susjeda konačno se morao desiti, jer je prevršila dara mjeru, a ako se pod lupu stave programi nekih ministarstava i brojna zakonodavna akta, može se otvorili Pandorina kutija s duplim dnom, zbog čega bi nam mnogi programi i zakoni bili dovedeni u pitanje.
DNP apeluje na ukupnu crnogorsku javnost i državne organe da se status pripadnika vatrogasnih jedinica u Crnoj Gori konačno preispita, i valorizuje na adekvatan način za dobro Crne Gore. Očigledno, jednokratnim nagradama u smiješno malom iznosu za gašenje požara diljem države status pripadnika ove službe ne samo da nije riješen, nego je otvoren čitav set problematičnih pitanja o njenom daljem radu.
Zbog svega navedenog, pozivam Markovića da relaksira osjećaj svemoći, da ispoštuje stav UCG, i lično povede razgovor s budućim studentima VMŠ, uz savjet da im je u svakom pogledu bolje u Podgorici, gdje im je pravo mjesto po svakom osnovu. Uostalom, od njihovih znanja zavisiće i životi pacijenata, pa nek premijer na svoja krhka pleća preuzme i odgovornost za zdravlje svih onih, kojima će stručnu brigu ukazivati svršeni studenti VMŠ s dobrim ili s najvišim znanjima iz struke i nauke.
Majke istrajavaju u protestima, ali nova čvrsta obećanja mogu očekivati samo da bi bile na kratko uklonjene s ulice. U Crnoj Gori su i inače po principu selektivne pravde zakonodavna, sudska i izvršna vlast već odavno stavljene u funkciju režima kao bunar želja, za šta je i flagrantan primjer providan progon lidera Fronta u farsi „Državni udar za početnike“.
U svemu ovom jedino je dobro što DNP zna da stavovi vrha BS-a i Husovića nijesu i stavovi svih trezvenih muslimana i Bošnjaka u Crnoj Gori, koji imaju pametnija posla uz skladan suživot sa ostalim građanima. Jer svi zajedno gledaju kako da opstanu u ovom ekonomskom beznađu, zahvaljujući i ovoj, kao i prethodnoj Vladi Crne Gore.
Sve u svemu, antisrpski paket-aranžman ima sve odlike otvorenog neprijateljstva prema Srbiji, u koju trčimo i za spašavanje hiljada života crnogorskih pacijenata. Režimska Crna Gora zasad još jedino Srbiji ne može objaviti rat, ali, kroz želju da nas ugura u NATO, ni to nije isključeno jednog dana
Iako je hvale vrijedna svaka aktivnost na afirmisanju lika i djela našeg Vladike, vladara, mislioca, filozofa i pjesnika Njegoša, pomalo stereotipno djeluje proglašenje Njegoševog dana rođenja za državni praznik. Njegošev rođendan jeste sveti datum kulture Crne Gore, ali vlasti ne treba da ga koriste u cilju vlastite promocije i friziranja naše nimalo lagodne stvarnosti.
U svemu ovom najštetnije je što je ciljna grupa upravo ona najranjivija u razvoju, djeca, jer svaka manipulantska vlast polazi od istog recepta da se zloupotrebom najmlađe populacije najlakše manipuliše na duge staze.
Sad je jasno i da bi neki iz režimskih struktura dali mnogo da se nijesu upetljavali u farsu zvanu „državni udar“. Ali nijesu htjeli ništa da rizikuju. Režim je očito bio spreman da stvori haos u zemlji 16. oktobra samo da ne preda vlast, očekujući poraz od DF-a, i pored izbornih mahinacija i privođenja građana na informativne razgovore u policiju uoči izbora.
Cio nastup Katnića i njegova priča o „ubačenim stranim agentima“ pokazali su se kao jeftina i providna konstrukcija, a pres-konferencija imala niz nedopustivih propusta, koji ukazuju na diktat aktuelnog režima i klasične, već viđene montaže. Zato se Katnić i pojavio kao naručeni branilac takve ujdurme, koju bi i student prve godine kriminalistike lako oborio.
U svjetlu jurnjave aktuelnog režima u Crnoj Gori na putu za NATO međunarodna terenska vježba upravljanja posljedicama vanrednih situacija pod radnim naslovom „NATO i partneri Crne Gore“ završiće kao još jedna farsa, jeftin primjer pokondirenja vlasti i šegačenja sa zdravim razumom građana.
Kao funkcioner DNP-a, podsjećam da sadašnje opravdano nezadovoljstvo radnika ZIKS-a nije od juče. I da njihovi štrajkovi u značajnijem obimu traju još od 2014. godine, da su povezani i s otpuštanjem jednog broja zaposlenih, i da se u rješavanju gorućih problema nije mrdnulo s mjesta. Pritom iz vlasti niko i ne haje što ovi policajci [...]
Povodom opravdanog protesta više od stotinu policijskih službenika, zaposlenih u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija oko povećanja ličnih dohodaka, još jednom se pokazala neodrživost pravljenja podjela režima čak i među policijskim službenicima, gdje su po materijalnom osnovu preskočeni i zaboravljeni jedino službenici ZIKS-a.
Demokratska narodna partija ističe prepoznatljiv manir režima da se vječitim igrama bez granica i friziranjem stvarnosti održava na vlasti, ali da je DPS ovih dana pretjerao u providnim montažama oko isprazne kampanje o Lukšiću kao budućem generalnom sekretaru UN. Ipak nije lijepo da DPS baš toliko potcjenjuje zdravorazumsku logiku običnih građana, koji jasno vide da je sva Lukšićeva nominacija samo njegovo fino upakovano napuštanje broda DPS-a.
“DNP istovremeno izražava zadovoljstvo što sada i ostali opozicioni politički subjekti uočavaju jasnu odgovornost Krivokapića u razvodnjavanju opozicione energije kroz njegovo jalovo i fiktivno insistiranje na parlamentarnom dijalogu. Ali nimalo nije slučajno što je, nakon kraha parlamentarnog dijaloga, najveću korist od toga, osim Đukanovića, imao upravo Krivokapić, koji po ocjeni DNP-a i dalje samo vegetira na funkciji predsjednika Skupštine”
Da političari moraju češće sagledavati svakodnevne probleme običnih građana, dokaz više je i scena od prije dva dana u poslovnici Crnogorskog Telekoma, i to u glavnoj ulici glavnog grada Crne Gore. Ne ulazeći u sve napise oko privatizacije ove firme, jer to nije tema ovog reagovanja, ukazujem na opravdano nezadovoljstvo korisnika Crnogorskog Telekoma, koji se u praksi susreću s minimumom uvažavanja. Iako, u stvari, njihovi milioni na kraju prelaze u strane fondove, odlivaju se iz Crne Gore prema većinskom vlasniku iz Mađarske.
У духу чињенице да сваки национални театар представља и важан дио личне карте своје земље, данас можемо са сигурношћу закључити да несређено стање у ЦНП-у већ и предуго траје, између осталог, и као лоша реклама за црногорски културни тренутак у цјелини. ЦНП је макар од 1. јуна до 1. октобра имао в.д. директора, а сад нема ни њега. Мада би се рекло “Све је исто, само њега нема.”, ипак је запањујуће да Влада Црне Горе, по свој прилици, не хаје за Национални театар, а тиме ни властити углед бар на екс-ју простору, остављајући ЦНП да тавори, без нових премијера, од којих је потоња била негдје још у марту, а ево нас и пред Новом годином.
Veče humora i muzike Dragana Koprivice s njegovim gostima biće održano u utorak, 1. decembra, u sali Dvorca kralja Nikole u Baru, s početkom u 20 časova.
Po benignom izvještaju iz MUP-a ispostavlja se da su novinari bili samo neka vrsta „kolateralne štete“ zbog ciljne grupe, koja je navodno ometala policiju. Međutim, novinari su sve te tvrdnje energično demantovali. A da farsa bude veća, novinarskim ekipama je prsluke s oznakama „pres“ prvo širokogrudo izdao upravo MUP, ali su time novinari bili samo još vidljivije targetirani. Očito, u policijskim kordonima su ignorisali značaj bezbjednosno označenih prsluka, kojima se štite novinari na svom zadatku svugdje u svijetu, kao jasnim signalom da policija na njih ne smije primjenjivati mjere prinude.
Upravo kad je u režiji vlasti i naručenih huligana trebalo spustiti zavjesu na razbijanje protesta uz hvalospjeve evropski profilisanoj policiji, u javnosti su osvanuli zapanjujući snimci policijskog orgijanja po Podgorici i prebijanja građana. Pokazalo se da među policajcima, koji respektuju svoju uniformu, koji od tog složenog posla izdržavaju familije, postoje i klasični batinaši, željni građanske krvi, koji su te večeri ukaljali policijsku uniformu, prebijajući svakog koga bi stigli po ulicama.
