Дијелим задовољство због пројеката који се реализују у Плаву, центру наше општине. Поставља се питање да ли ће премијер Марковић приликом данашње посјете општини Плав обићи и „бројна градилишта“ у Брезојевицама, Новшићу, Велици, Горњој Ржаници, Пепићу, Машници и Мурини. Премијер је сам себе поштедио тих обилазака, јер у тим мјестима није предвиђен нити се реализује ни један једини пројекат, наводи се у реаговању посланика ДФ-а, Милуна Зоговића поводом посјете Плаву премијера Душка Марковића
Данас је пред нама један прилично неуређен, контрадикторан и тргикомичан предлог закона са циљем да се непримијећено легитимишу скривене намјере и обесправљивање припадника војске Црне Горе, рекао је Милун Зоговић, посланик Демократског фронта, на данашњој сједници Скуштине Црне Горе.
Парламент расправља о Предлогу закона о измјенама и допунама Закона о Војсци Црне Горе.
„Овим предлогом закона чланом 31 ставља се знак једнакости измедју очувања територијалног интегритета Црне Горе и напримјер Албаније или Хрватске, јер је интерес НАТО-а главни државни интерес Црне Горе, тако да ће наши војници потенцијално морати да гини за интересе, например Хрватске и Тиране или да ратују против војске Србије на Космету“, истакао је Зоговић и додао:
„Господа из власти нас деценијама убјеђује да Црна Гора нема непријатеље, те да је професионална војска најбољи безбједносни оквир. Како то, да док нисмо били чланца НАТО-а није било потребе за резервним саставом, а сада да је то императивна обавеза о чије огушивање се прописује новчана казна до 1500 евра“.
Зоговић истиче да се намеће и обавезност одласка у НАТО мисије како би се додатно промовисао принцип добровољности на ваш начин.
„Законски текст није могао да сакрије шаљивост и „вицкавост“ па се у члану 23 постојећег закона поред ријечи структура сензационално додају и ријечи бројна.
„Прописује се такође и уговорно школовање и одабир војне академије на којој ће се школовати будући официри. Нашим официрима у складу са витешком црногорском војничком традицијом узори би требали бити Радомир Путник, Живојин Мишић, Степа Степановић, Петар Бојовић, Јанко Вукотић као и бројни хероји из недавних ратова који су бранили народ и слободу. А ви господо кадете шаљете да се обучавају на војној академији која се зове ни мање ни више него Др Фрањо Туђман. Па не би чудило да уведете и обавезне часове тортуре, код Тачија и Харадинаја како би преносили лична искуства у вађењу органа“, оштро је осудио Зоговић и нагласио
„Посебно је проблематично што се овим законом отвара могућност за законит прогон, на вјерској политичкој или некој другој основи. Чланом 44 предлога измјена закона уводи се категорија такозваних „безбједносних сметњи“ као услов за унапређење и постављање на формацијско мјесто. А Министарство одбране ће ближим прописом уредити питање такозваних „сметњи“.
Зоговић додаје да ће министар Бошковић неометано чак и законито у складу са накарадним измјенама, моћи да настави прогон „непоузданих елемента“ како у режимским круговима ословљавају оне који нијесу „дукљани“ и који не подржавају политику актуелне власти.
„И док сте се деценијама обрушавали на ЈНА, Војску Југославије и Војску Србије и Црне Горе, овим законом прописујете могућност почасних чинова за официре који су припадали тим, по вама непријатељским армијама, а за награду ће те се сјетити да те официри позовете на прославу дана безбједности, као свједоке војничке традиције“, сматра Зоговић и закључује:
„Поштовани грађани, војници и официри, не смијемо дозволити да нашу часну војничку традицију замагле пар деценија власти ДПС-а која је на издисају. Нема веће части и привилегије него бити наследник часне и витешке војничке традиције Црне Горе са Мартинића, Круса и Мојковца. И завршићу са омиљеним цитатом ДФ-а Ко смије тај може, ко не зна за страх тај иде напред“.
Црногорска влада потпуно је изгубила политички компас. Министар иностраних послова Срђан Дармановић преузео је улогу министра за локалну самоуправу, а министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка је изгледа стварни министар иностраних послова Црне Горе. А премијер Марковић све то посматра из „хеликоптера“ не знајући шта га је снашло док безуспјешно покушава да за сваки случај одглуми здраво крило
Ако је Црна Гора суверена и независна држава, и није протекторат или покрајина „Велике Албаније“ премијер Душко Марковић мора хитно због потпиривања вјерске и националне мржње, и промовисања терористичких организација смијенити министра за људска и мањинска права Мехмеда Зенку, реаговао је данас Милун Зоговић, посланик ДФ-а и члан предсједништва ДНП-а.
По питању дебелог учинка режимске Црне Горе у бесправном подривању интереса званичне Србије, кад би у Црној Гори и постојало независно тужилаштво, лако би били разоткривени и раскринкани овдашњи актери и њихове скривене улоге“.
Dok im Ilir Meta predsjednik Albanije iz Plava maše šiptarskim orlom i poručuje da je došao da obiđe Albanske Alpe, oficiri slave „ Oluju“, zvanična Crna Gora sve je bliža 12. julu 1941. godine kada je proglašena nezavisna država pod okriljem fašstičke Italije. Očigledno su zaboravili da je čojska i sojska Crna Gora odgovorila ustankom i to odmah sjutradn 13. jula. A čojsku i sojsku Crnu Goru, bez opzira što je trpljiva nikada ne treba pocjenjivati.
„Vi morate da znate da je jedini odgovor na vaš progon naše pravo na samoodbranu golog života, jer ste nas do toga doveli g. Pažin.
Ovo više nije politika, udarili ste nam na familije, kuće, na čast i obraz, a budite sigurni da je većina nas ovdje prije spremna da ne nosi glavu, nego da je nosi bez obraza!“, odgovorio je Zogović.
Danas je u Ulcinju zvanično otpočeo institucionalni obračun sa Mitropolijom crnogorsko primorskom i mitropolitom Amfilohije koji je i najavio na inauguraciji Milo Đukanović. Posredstvom svojih koalicionih partnera, ovoga puta je neartikulisana horda spriječila služenje liturgije na temeljima Crkve Svetog Jovana Krstitelja. Slika u kojoj kordoni policijaca okružuju mitropolita Amfilohija, sveštenstvo i vjerujući narod, jasan je pokazatelj da Mitropolija crnogorsko primorska u Crnoj Gori postaje otvorena meta za sve nacional šovinsiste i fanatike.
Danas je poslata jasna poruka da Mitropolija, vjerujući srpski i crnogorski narod nisu dobrodošli u Ulcinj. U više navrata smo, zbog sličnih upozoravajućih dešavanja, javnosti postavljali pitanje da li je Ulcinj grad u Crnoj Gori. Sudeći po današnjim scenama, ulcinjska vlast je poslala poruku da Ulcinj nije u Crnoj Gori. Taj utisak se mogao steći još od trenutka kada su ulcinjske vlasti proglasile Hašima Tačija i Edija Ramu za počasne građanine, vrijeđajući time jedan čitavi narod i stavljajući so na ranu mnogim porodicama žrtava terorističke organizacije UČK. Proglašenjem Tačija i Rame za počasne građane Ulcinja ovaj grad je suštinski postao dio Velike Albanije.
Nažalost, crnogorski režim sve ovo toleriše zato što uz pomoć jednog albanskog poslanika održava Sinđinu većinu u Parlementu i spremni su da zbog te većine izazovu čak i građanske sukobe u Crnoj Gori. Nemamo više potrebu da pozivamo nadležne organe da ispitaju napade na mitropolita i MCP jer je očigledo da oni stoje iza njega. Zato pozivamo vjerujući narod u Crnoj Gori da se ubuduće samoorganizuje i zaštiti naša vjerska prava i slobode u svakom gradu i po svaku cijenu. Ko god ćuti na brutalni obračun sa Srpskom pravoslavnom crkvom, to onda znači da podržava Demokratsku partiju socijalista i njene koalicione partnere u tom naumu.
Da su kojim slučajem obavljani radovi unutar džamije umjesto radova na crkvi Sv. Jovana, onda sigurno ne bismo imali bilo kakvo narušavanje javnog reda i mira i podizanje tenzija. Samo kada Mitropolija crnogorsko primorska obnavlja svoje hramove i kada se vjerujući pravoslavni narod okuplja, onda je to za vlast narušavanje multivjerskog i multikofesionalog sklada. Kada to rade pripadnici druge vjerske zajednice, onda je u pitanju zaštita kulturne baštine, doprinos vjerskim slobodama i unapređenje nacionalnog sklada.
Smatramo da trenutak u kojem se sve ovo dešava nije slučajan. Napad na mitropolita crnogorsko primorskog Amfilohija, sveštenstvo i vjerujući narod, od strane rulje Albanaca, predvođenih Hadžijom Sulejmanijem, odbornikom Demokratske partije ulcinjske vladajuće koalicije, dešava se nakon sramne i izdajničke odluke crnogorskih vlasti da pošalju vojnike na Kosovo u misiju KFOR-a. To je najbolji dokaz da kreće okrestrirani i institucionalni progon Mitropolije crnogorsko primorske, koji mi politički predstavnici crnogorskog i srpskog pravoslavnog naroda zajedno sa vjerujućim narodom sigurno nećemo dozvoliti.
Stvarnost je gospodine Boškoviću to što svi Crnogorci i Srbi znaju da je Kosovo i Metohija sastavni dio Srbije, da takozvano Kosovo nije član Ujedinjenih Nacija i da o statusu Kosmeta može jedino odlučivati zvanični Beograd, koliko god da se to ne sviđa vama i vašem mentoru Đukanoviću.
„Kada na prevoju Čakor, kota 1849, stavite lenjir putnim pravcem prema Peći, jasno se vidi da je po važećem razgraničenju, mjesto Kotlovi, gdje je granica, udaljeno 4200 m vazdušne linije od prevoja Čakor. A stvarna granica po sporazumu o razgraničenju od 12. novembra 1913. je velelepni Švanjski most koji premošćuje rijeku Bijeli Drim na jugu Srbije kod grada Đakovice tačnije kod sela Dolj, 19 km od grada Đakovice, na putu prema carskom Prizrenu. 26. septembra 1912 oslobodilački rat objavio je kralj Crne Gore riječima: „Crnogorci! Tužni vapaj koji dopire iz Stare Srbije od tamošnje naše potlačene braće, ne može se dalje podnositi.“
Sudski savjet se u Izvještaju nijednom nije dotakao teme neujednačene prakse vijeća viših sudova, koja po pravnim pitanjima sa istim pravnim osnovom zauzimaju različite stavove, što omogućava da jedni ostvaruju prava, a da se ta ista prava drugima uskraćuju, bez obzira na identičan osnov. Veliki broj je takvih primjera, a navesti ću samo tužbene zahtjeve za naknadu štete koju je višednevnim neisporučivanjem električne energije Elkektorprivreda Crne Gore prouzrokovala građanima sjevera.
Ostaje i velika enigma o čijem će se trošku sahranjivati predsjednici, jer i oni gospođo ministarka umiru ko i drugi ljudi, pa su to Hrvati lijepo riješili. I prije nego što zaključim da pomenem da u članu jedan ne može stajati formulacija prava Predsjednika po prestanku funkcije, nego prava po prestanku funkcije Predsjednika, zaključio je Zogović.
Komitet za izbor sudija Evropskog suda za ljudska prava, i gospodin Milan Knežević spriječili su prvorazredni skandal, čuvajuči ugled pomenute institucije demonstrirajući javno odgovoran odnos i potvrdjujući da politički egzekutori aktuelnog režima ne mogu biti dostojni da reprezentuju čak ni pravosudni sistem zarobljene Crne Gore. Pogubno je da kandidati sa ovakvim referencama i eksperti za progon političkih neistomišljenika mogu obavljati visoke sudijske funkcije u Crnoj Gori, ali na žalost to je naša društveno-politička realnost, koja se može prevazići samo neophodnim opštim reizbormom sudija i tužilaca kao neophodnim preduslovom za izgradnju pravne države i slobodnih institucij
Preskupa je cijena kojom je Andjušić platio privilegije, preskupa čak i za opšti ambijent moralnog posrnuća akuelnog režima. Medjutim, da je to čemu se predao proizvod prisile ili prijetnje obaveza Demokratskog fronta bila bi da ga uzme u zaštitu ali kada je „Mihailo“ dobrovoljno izabrao da prati Tarzana zbog „ banana“ to više nije naša nadležnost!
Nepristojno, neiozbiljno i neodrživo je stavljati u isti koš časnog i doslednog opozicionara Kneževića i Marovića koji se izgubio u Srbiji kao u Amazoniji. Cjelokupni intervju premijera demonstrira kako jedna politički i državno nedorasla osoba može da pokriva najvažniju funkciju u državi. U isto vrijeme taj intervju razotkriva sav mrak premijerove ličnosti, kao i okrutnost aktuelnog režima i temelje poluga vlasti i diktature u Crnoj Gori.
Dobrovoljnom pristanku naše vlasti na korekciji granica na sopstvenu štetu, morala najmanje prethoditi korekcija zdravog razuma, i nema motiva kojim se ovo može opravdati. Demokratski front svakodnevno upozorava da je Crna Gora teško ugrožena djelovanjem aktuelnog režima, jer je izdaja postala njihovo prirodno političko stanje, što je i dovelo do toga da neko planira da djelove Crne Gore otvoreno predaje lažnoj državi Kosovo!
Poslanik Demokratskig fronta Milun Zogović podsjetio je slučaj paljenja Rajhstaga u Berlinu 27. Februara 1933.godine i to pet dana pred parlamentarne izbore. On je, obraćajući se ministru pravde Zoranu Pažinu kazao da su njemački nacisti paljenje državnog parlamenta iskoristili za potpuno preuzimanje vlasti u kojoj je Adolf Hitler imao neograničena prava.
“Iste noći uhapšeno je više od 4000 ljudi, među kojima i komunistički poslanici i rukovodioci.Zbog progona komunista koji su prije toga imali 17% glasova, nacisti su uspjeli da ostvare rast sa 33 na 44% i da sa svojim saveznicima Njemačkom nacionalnom partijom koja je osvoila 8% dođu do većine u zapanjenom Rajhstagu. Već krajem marta počeli su da se otvaraju logori a u julu je bilo 27.000 političkih zatvorenika. U Lajpcigu je iste godine počelo suđenje čelniku srdnjoevropske sekcije Kominterne Dimitrovu, pod optužbom da je učestvovao u paljenju Rajhstaga. Razlog zbog kojeg je Dimitrov bio optužen je bila odluka nacista da za požar koji su sami izveli optuže komuniste. Dimitrov je imao i sovjetsko državljanstvo pa je samim tim bio odlična meta”, podsjetio je Zogović.
Na suđenju u nacističkoj NJemačkoj, koje je tada označeno za suđenje vijeka Dimitrov je pokazao zavidnu političku hrabrost ne prihvatajući da prizna nešto što nije počinio, pa je sud pod budnim okom svjetske javnosti bio prinuđen da ga oslobodi.
“Odmah po oslobađanju postao je generalni sekretar Kominterne a posle drugog svjetskog rata i predsjednik Bugarske vlade. A koliko su ga posthumno poštovali njegova zemnja i narod, najbolje gvori podatak, da su brojne ulice, trgovi, pa čak i gradovi dobili ime po njemu, kao i najveće odlikovanje njegove domovine. Poštovani građani u Crnoj Gori je 16. oktobra 2016. godine na dan parlamentarnih izbora Specijalni državni tužilac progasio da je spriječen pokušaj državni udara što je direktno uticalo na stepen izlaznosti glasača. Demokrtska partija socijalista je zahvaljujući tome uspjela da sa svojim koalicionim partnerima namakne veđinu u državnom parlamentu i sačuva vlast. Uhapšeni su državljani Srbije koji su samim tim bili odlična meta. A među optuženim se nalaze i lideri Demokratskog fronta, čime je otvoren neviđeni progon naše političke organizacije sa krajnjim ciljem njene zabrane. Za organizaciju se do duše ne optužuje Kominterna ali su glavne optužbe ipak usmjerene ka Moskvi. I dok je Gering stopirao slobodu štampe, crnogorska agencija za borbu protiv korupcije je blokirala pripadajuća finansijska sredstva našoj političkoj organizaciji. Da apsurd bude potpun mediji koji prenose sudjenje najavaljuju ga kao „suđenje vijeka“, kaže Zogović.
Javnost još jedino sa nestrpljenjem isčekuje krajnji ishod suđenja, koji će razriješiti dilemu da li su crnogorski sudovi spremni da urade čak i ono na šta nije bio spreman ni nacistički sud.
Borba.me
Po ustaljenom šablonu, na najprizemniji način, Nedjeljko Rudović, ne propušta priliku da potkopa i osujeti mogućnost bilo kakvog dogovora o zajedničkim aktivnostima opozicije, jer je svjestan da je to najbolji model za smjenu aktuelnog režima.
Izgleda da i sama pomisao na mogućnost zajedničkog opozicionog djelovanja, zbog straha za sudbinu DPS-a, kod kolege Rudovića pali alar za destrukciju, a kamo li ovakva inicijativa DF, koja je u potpunom saglasju sa onim što crnogorski građani očekuju od iskrene i prave opozicije. Jer je građanima bitno da se napokon dodje do formule za razvašćivanje DPS-a, a potpuno periferno koliko će koja partija zakučiti mandata. A da je previše „slučajnosti“ u odgovorima i javnim porukama ovog funkcionera URA-e, najbolje potvrdjuju isfrustrirane izjave i juriš u brutalni napad na svaku inicijativu koja je pokrenuta u cilju opozicionog objedinjavanja. Dosledan dvostrukim standardima, Rudović ne kritikuje Tačijeve „čajanke“, ali zato uredno, ne propušta priliku da plastično demonstrira zabrinjavajući stepen patološke mržnje prema srpskom narodu. Očigledno da bi srpsko pitanje u Crnoj Gori , prije rešavao otvaranjem koncentracionih logora, nego na način da Srbi trebaju i moraju imati sva prava kao i drugi gradjani Crne Gore. I prije nego što je posegao za ideološkim prevaspitavanjem opozicije, urgentno je bilo da za početak prevaspita sebe i da kao u jednoj od najpoznatijih Isusovih priča, vrati se na pravi put i izgubljen nadje se jer, za razliku od zabludjelog sina, njegov otac nije skrenuo stranputicom nego na pravom putu hrišćanskih vrlina redovno na Cetinju nalaže badnjake sa mitropolitom Amfilohijem, Mandićem i Kneževićem. Ako je ova izjava Rudovića zaista stav gradjanskog pokreta URA, nameće se pitanje ko je zapravo stvarni predsjednik tog pokreta, kada je zvanični predsjednik u dosadašnjim javnim istupima slao dijametralno suprotne tonove od jučerašnjih otrovnih strijela Nedjeljka Rudovića.
I s pravom nas kritikuju pristalice politike DF-a, što Rudoviću i njemu sličnim šaljemo ovako odvažne pozive kojima nisu dorasli, i što zbog višeg cilja vrijedjamo i ljudsko i opoziciono dostojanstvo. Jer dok DF više od godinu njih zove na zajedničke akcije, oni neumorno šprintaju za Duškom Markovićem preklinjući ga, ne bi li ih uveo još u ovu Vladu, da „omunje“ kao u prethodnoj. Javnost bi od njih voljela da čuje i da li je Marković „Sindjelićev“ premijer i jesu li oni „Sindjelićevi“ poslanici kad već tako zdušno navijaju za Katnića u sprdnji zvanoj državni udar, kao i da pojasne kako su perfidnom prevarom na tudji račun uopšte dospjeli u državni parlament. Na žalost , ništa iznenadjujuće i ništa slučajno, nego Pajovićevski uobičajeno, po unprijed zadatim režimskim koordinatama. Ali je iznenadjujuće da je rukovodstvu Damokratama i SNP-a bliži Ranko Krivokapić od DF-a. Provjereno znam da članstvo ovih partija želi blisku saradnju sa pouzdanim i iskrenim saveznikom kakav je DF, i da ne želi talačko orobljavanje ideologijom i politikom Ranka Krivokapića! Političku nit koja je u interesu gradjana morala povezati opoziciju, Df nije ispustio iz ruku, a zašto i od koga je drugi ne smiju prihvatiti trebalo bi oni da objasne građanima.
DNP poručuje premijeru da smanji doživljaj vlastite moći, i ne maltretira toliku policiju po gradovima. Sve to je moglo mnogo manje napadno, sa manje lažnog sjaja, pompe i troškova iz budžeta, koji premijer rasipa na veličanje svog lika i djela, pokrećući toliku masu policajaca bez ikakve preše.
Obaveza principijelne osude malignih društvenih pojava, brutalne diktature, represije i političkog progona je stvar elementarne kulture koja je izgleda spala baš na te grane da njom upravlja Zoran Pažin.
Režimski osvjedočeni borac protiv kulturnih strujanja u Crnoj Gori, i partijski aparatčik Mila Đukanovića, koji je za pljuvanje progresivnih tokova i intelektualaca dobio i Trinaestojulsku nagradu, sad je sve skupa sa vlašću pokazao krajnji neukus i nezasitost bez presedana.
Puna podrška gradjanima sjevera, koji brane svoj životni ambijent i opstanak na ovom prostoru, jer to čine ne samo zbog sebe, nego zbog budućih pokoljenja, a oni koji sada ćute a najpozvaniji su da govore neka se bude dok im je vrijeme, jer će gradjani sa njima ili bez njih dobiti bitku za sopstveni spas.
Zato je Filip Vujanović vjerovatno u strahu od svevidećeg šefovog oka i onog što zna o njemu, zaboravio na prijateljstvo s Marovićem, kao što nije zaboravio da je još uvijek na funkciji na koju je nelegitimno izguran, iako je funkcija čovjeka nekad u Crnoj Gori bila najvažnija.
Ne postoji u svijetu Parlament u kojem predsjednik Administrativnog odbora, okružen naoružanim nepoznatim licima, čita proglas specijalnog državnog tužioca, koji nije imao hrabrosti da se suoči s poslanicima DF-a. Uz to će ostati i zabilježena fašistička poruka Marte Šćepanović, koja je poručila da nas treba “išćerati iz Crne Gore”, kojom je i definitivno zaokružena ideološka matrica planiranog progona i pogroma svih koji drugačije misle od lopovske družine u DPS-u
Današnji dan jedino se adekvatno može porediti sa 12. julom 1941. godine i petrovdanskim saborom, jer im je osnovno obilježje i vezivna nit kapitulacija kao najveće dostignuće a podaništvo kao stil života njihovih promotera.
Ovo je ujedno i najbolja potvrda da je Crna Gora zapravo postala nezavisna jedino od same sebe i pretvorena u privatnu država i monetu za potkusurivanje u kojoj su u cilju očuvanja monopola vlasti dozvoljeni svi dilovi i transakcije.
Na ovaj način Crna Gora se pretvara u NATO koloniju sa nametnutom upravom, koja nema uporište u volji građana nego u brutalnoj sili stranih centara moći. Ali za razliku od vašarskog prmijera, vašarske vlade, slobodna Crna Gora, sa posebnim pijatetom obilježava današnji praznik, u nadi da se čovječanstvo i u budućnosti znati da se odbrani od novih mračnih sila i izazova koji proističu iz nezdravih imperijalističkih pretenzija.
Nelegitimni premijer Duško Marković je zlonamjerno “pobrkao lončiće”. Kokain, viski i pivo su karakteristike skupština, igranki i veselja koja organizuje njegova Demokratska partija socijalista, jer jedino drogiran, pijan ili poremećen čovjek može davati takve paušalne i neprimjerene ocjene o istorijskoj Skupštini izabranih predstavnika naroda Crne Gore koja je juče održana u Murini.
