Savić Radetić, Član glavnog odbora DNP

 

Piše Mišur: Dragi moj brate Mišo, sa velikom željom iako u osamdesetim godinama, sa duplim sočivima i drhtavim rukama, vjerovatno poslednji put da te obavijestim o velikoj radosti crnogorskog naroda koja se desi 30. avgusta. Sjedim sama moj brate na kućnom pragu razmišljam da li će ikad ovaj lupeški jaram panuti sa vrata crnogorskog naroda koja traje već punih 30 godina. Iz tog svakodnevnog razmišljanja trgnu me lavež malog Šarovčića lajući za krliještijom, ja ustadoh misleći da su divlja prasad te povikah “drž Šaro drž“. Šarovčić lajući bježi k’ meni, ja bolje da gledam kad prvi ide natovareni magarac a za njim geljaju Joksim moj brate, onaj Joksim koji nikada Taju ne plati Ćetaju. Za Joksimom onaj Petko što je ispravljao sam sebi grbu,  obojica umotani nekakvim crvenim krpama. Bog sa vama nekrsti, jeste li se zagubili.

Joksim reče gut morgen Mišure mi smo kod tebe došli kao što smo radili prije svakih izbora pričajući o rastovari magarca i reče smijući se: Mišure, ovo smo tebi donijeli i ovih 20 eura da bi došla da glasaš za DPS. Dalje govori Joksim, moj Mišure onaj Mitropolit i Vladika Joanikije probudiše pamet i vjeru u crnogorskom narodu, da odbrane svetinje. Ti Mišure razmisli ako ne glasaš DPS ukinućemo ti ono malo crkavice što primaš ako ne možeš doći ja i Petko ćemo doći za tebe sa ovim magarcem. Slušajući njihovo avetanje rekoh: Joksime tovari magarca odlazite da vas ne gledam,oni se smješkajući prave kao da ne znaju i ne čuju što sam rekla. Uđoh u kuću, uzeh đedovu ratnu pušku, kad viđeše ratnu cijev pobjegoše, zaboraviše magarca kojeg su uvezli preko Vlade Crne Gore. Magarac se manita vikajući, jer viđe da ga ostaviše njegovi najbliži. Ja uzeh nož i presjekoh povodac a on zajuri za njima, iako ljuta pobježe mi pogled gdje su ostavili onih 20 eura kad i njih ukradoše. Moj brate ono što su donijeli svemu je rok istekao te će Šarovčić imati hrane za ovu godinu. Noć se primiče, ja u uđem u kuću, tarnem ugarak na ognjište da ne bih  upaljivala onu lampu ćoru jer mi isključiše struju zbog duga od 15 eura.

Ne zaspijevam. Ja i Šarovčić poranismo da ne bih zakasnila na izbore jer uvijek budem prva. Rasvit zore na putu opet Šarovčić zalaja a iz mraka se začu drhtav glas: Stani baba, ustaj kamen i raširi ruke i raširi noge,kad opet se začu glas mi smo baba antiteroristička jedinica moramo te pretresti jer Joksim prijavi da švercuješ tamjan. Prilazi mi jedan koji se iskrivio od petokraka koje je prišio na ramenu zavuče ruku ispod raše tamo đe je niko nije zavukivao od kad je Radiša umro. Stiže na glasačko mjesto, kad jedan od biračkog odbora reče dobro nam došla bako,izvolite glasački listić i glasajte po svojoj volji. Ja se prvo prekrstih i  rekoh, pomozi Bože danas ili nikada da skinemo ovaj lupeški jaram sa vrata. Kako odmiče dan ja i Šarovčić ostasmo jer se šuška da će DPS, Joksim i njegova lupeška družina izgubiti na ovim izborima kad se narod šenluči i veseli prvu noć poslije 30 godina. Na pola puta u povraćaju, opet Joksim sa nekoliko ministara plače udarajuči šakama u glavu  a jedan od njih promrlja: A ja im rekoh iskreno saučešće za vašim velikim gubitkom. Joksim ponovo progovori Mišure,  Đekna ne dođe da glasa ali ti Mišure možeš nas spasiti jer sa tvojim glasom mi smo imali 41 poslanika. Mišure mi za taj ajter bi smo ti uradili najljepši grob a na piramidi napisali, Hvala ti Mišure, što spasi obraz lupeškoj bandi.

Moj brate ja sa tim bih zatečena, stavim ruke u džep potrljah onu glavicu bijelog luka 3 puta jer ne znadoh što me snađe otvoriše mi se oči a srce zalupa te progovorih: Sklanjajte mi se sa puta, a ti Joksime dođe vrijeme da platiš tajovog ćetalja. Kad dođoh sebe sjetih se da je pokojna baka bila najbolja tužbarica u našem kraju i rekoh da ja progovorim dvije. Jokašu ja ću kad umrem počivati u grobu sa mojim čeljadima u miru a ti ćeš sa tom lupeškom bandom okončati sve vaše prljave rabote i upasti u jamu bez dna. Ja nastavim, pokupite svoje tranje vi izrodi, bezumnici i lupeži Crne Gore ne daj Bože da se iko od vas vrne, ja kukala dalje zborim; Ko se protiv Crkve bori i svetinja, protiv naše vjere nemao ručka ni večere, nit ženio niti udavao sa vampirima u kuću spavao, stignula ga Lazareva kletva da se ćorav svojom zemljom šeta.