Mno­go je u Cr­noj Go­ri jav­nih lič­no­sti ko­je leb­de iz­me­đu ilu­zi­ja i sta­vr­no­sti. Naj­vi­še ih ima me­đu po­li­ti­ča­ri­ma ko­ji su u stal­nom su­ko­bu sa svo­jom pro­šlo­šću, od ko­je se ne mo­gu ni­ka­ko otre­sti ma ko­li­ko je htje­li sa­kri­ti. U ne­spret­nim po­ku­ša­ji­ma da se do­ko­pa­ju vla­sti, oni či­ne ne­pro­mi­šlje­ne stva­ri ri­zi­ku­ju­ći da osta­nu bez i ono ma­lo ugle­da i po­što­va­nja ko­jeg su im uka­zi­va­li oni ko­ji ih ni­je­su do­volj­no po­zna­va­li. Sno­bi­zam i po­kon­di­re­nost su po­sta­le naj­če­šće dru­štve­ne po­ja­ve u Cr­noj Go­ri. In­te­lek­tu­al­no si­ro­ma­štvo i vul­ga­ran duh po­ti­snu­li su u dru­gi plan vri­jed­no­sti ko­je su nas či­ni­le ne­be­skim na­ro­dom. Na­čin na ko­ji je for­mi­ra­na ta­ko­zva­na vla­da iz­bor­nog po­vje­re­nja u Cr­noj Go­ri i ne­ki mi­ni­stri iz re­do­va opo­zi­ci­je ko­ji su se u njoj na­šli, po­tvr­di­li su mo­je, vi­še pu­ta is­ka­zi­va­ne sta­vo­ve u jav­no­sti, da ne pa­da sni­jeg da po­kri­je bri­jeg, već da sva­ka zvi­jer­ka ot­kri­je svoj trag. Ovo je put na ko­ji se odav­no spre­ma­ju čel­ni­ci ne­kih par­ti­ja, ali su od to­ga od­u­sta­ja­li sa­mo za­to što je u ru­ko­vod­stvi­ma tih par­ti­ja, bi­lo do­volj­no onih ko­ji su im bi­li pre­pre­ka na tom pu­tu. Zbog to­ga je, pr­ven­stve­no, i do­la­zi­lo do raz­la­za unu­tar par­ti­ja što je opo­zi­ci­o­nu sce­nu uči­ni­lo ova­kvom ka­kva je­ste- po­di­je­lje­nom, po­sva­đa­nom i ne­e­fi­ka­snom. Uosta­lom, mno­go je onih ko­ji se odav­no pi­ta­ju oda­kle sa na­ma ne­ki ko­ji su na opo­zi­ci­o­nu po­li­tič­ku sce­nu iz­ro­ni­li is­pod Mi­lo­vog ši­nje­la. Naj­ve­ći broj pred­lo­že­nih za ta­ko­zva­ne mi­ni­stre vi­še su po vo­lji Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću ne­go opo­zi­ci­o­nim gla­sa­či­ma. O to­me se šu­ška­lo mno­go ra­ni­je ne­go što su nji­ho­va ime­na sa­op­šte­na jav­no­sti. Za­to se svi pi­ta­mo ka­ko i ko­li­ko će se ta­kvi bo­ri­ti i iz­bo­ri­ti za fer i po­šte­ne iz­bo­re, a o po­ni­ža­va­nju ča­sne opo­zi­ci­o­ne Cr­ne Go­re i da ne go­vo­rim. Jer, ka­ko re­če moj po­zna­nik: „Ne znam ko je vi­še po­ni­zio Cr­nu Go­ru- re­žim Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, Po­zi­tiv­na Cr­na Go­ra, par­ti­je ko­je ula­ze u vla­du iz­bor­nog po­vje­re­nja ili oni ko­ji su se nu­di­li da uđu u vla­du, pa iz­vi­si­li, jer da bi mi­je­nja­li iz te­me­lja iz­bor­nu po­li­ti­ku mo­ra­te ima­ti je­din­stve­nu po­li­ti­ku vla­de u tom prav­cu’’. Ta­kve po­li­ti­ke vla­de, na či­jem je če­lu Mi­lo Đu­ka­no­vić ne­će bi­ti jer onaj ko je pro­iz­veo ne­po­vje­re­nje ne mo­že bi­ti fak­tor po­vje­re­nja… Na­pro­tiv, u mi­ni­star­stvi­ma gdje su ta­ko­zva­ni opo­zi­ci­o­ni mi­ni­stri ima­će­mo Mi­lo­ve mi­ni­stre u sjen­ci, za­du­že­ne za op­struk­ci­ju, ko­ji će jav­no stva­ra­ti pri­vid o ko­o­pe­ra­tiv­no­sti mi­ni­star­stva, a taj­no spro­vo­di­ti po­li­ti­ku DPS-a po mo­da­li­te­ti­ma ko­ji su raz­ra­đe­ni do per­fek­ci­je. Uosta­lom, do­bro zna­mo ka­ko su za­vr­ši­li svi do­sa­da­šnji ko­a­li­ci­o­ni part­ne­ri DPS-a. Ne­sta­li su sa po­li­tič­ke sce­ne Cr­ne Go­re po­sva­đa­ni, osra­mo­će­ni i po­ni­že­ni. Za­to se sve vi­še lju­di od­ri­če bor­be za ide­a­le za ko­je su bi­li sprem­ni da­ti sve. Ja bih ih ovom pri­li­kom sve pod­sje­tio na ri­je­či ve­li­kog srp­skog pje­sni­ka Jo­va­na Jo­va­no­vi­ća Zma­ja da je „ljep­ši po­greb“ ka­da ide­al­i sa­hra­nju­ju svog čo­vje­ka ne­go kad čo­vjek sa­hra­nju­je svo­je ide­a­le. Sve do­sa­da­šnje po­bje­de re­ži­ma pred­sta­vlja­ju Pi­ro­ve po­bje­de, jer na nji­ma ni­je po­bje­đi­vao ra­zum ne­go dis­per­ziv­ne emo­ci­je i plit­ko sa­gle­da­va­nje sa­da­šnjo­sti i bu­duć­no­sti. Zbog to­ga Cr­na Go­ra to­kom Đu­ka­no­vi­će­ve vla­da­vi­ne, ni­je na­pra­vi­la na­ja­vlji­va­ne po­ma­ke una­pri­jed već je na­za­do­va­la, kao i od­no­si unu­tar dr­ža­ve. To je od­go­va­ra­lo i oni­ma iz me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce ko­ji ta­kvu vlast po­dr­ža­va­ju. Ko ho­će da vi­di ne mo­že a da ne pri­mi­je­ti da je Evro­pa jed­na obič­na ska­la­me­ri­ja, da fa­ši­zam na­ra­sta na sve stra­ne, da svi­je­tom vla­da­ju bez­u­mlje i pr­lja­vi no­vac la­žnih bo­ra­ca za de­mo­kra­ti­ju. Svi­je­tom vla­da­ju cen­tri mo­ći ko­ji pla­ni­ra­ju ra­to­ve i su­ko­be, a sve zbog pro­fi­ta, pljač­ke i jav­ne do­mi­na­ci­je ko­ji kad- tad mo­ra­ju pro­pa­sti. Ko­li­ko su pr­lja­vog nov­ca do­bi­li pro­mo­te­ri te i ta­kve po­li­ti­ke u Cr­noj Go­ri te­ško da će­mo ikad sa­zna­ti. Za­to za­pad u Cr­noj Go­ri po­dr­ža­va bez­ob­zir­ne i po­slu­šne ka­ko bi lak­še re­a­li­zo­va­o svo­je ci­lje­ve. U ta­kvom od­no­su sna­ga u svi­je­tu i usto­li­če­nja po­da­nič­kih vla­da sve je mo­gu­će pa čak i da se iz­bor­ne kam­pa­nje za­sni­va­ju na la­ži­ma i pre­va­ra­ma, da se ne po­štu­ju pro­gra­mi za ko­je su par­ti­je do­bi­le po­dr­šku gla­sa­ča, da ima­mo sve vi­še po­li­tič­ke pro­sti­tu­ci­je ko­ja sku­po ko­šta Cr­nu Go­ru. Za­to ni ovo­ga ­pu­ta od po­li­ti­ča­ra ne oče­kuj­te pre­vi­še. Uvijek je bo­lje bi­ti iz­ne­na­đen ne­go raz­o­ča­ran. Su­je­ta, inat, nar­ci­zam, po­li­tič­ke tr­go­vi­ne, ne­do­sta­tak str­plje­nja i is­traj­no­sti pu­no su nas ko­šta­li u pro­šlo­sti. Cr­na Go­ra kad- tad mo­ra do­bro raz­mi­sli­ti ko­ji je to tre­nu­tak ka­da mo­ra okre­nu­ti list i po­sve­ti­ti se se­bi sa­moj. Cr­na Go­ra hit­no mo­ra ka­zni­ti sve pro­ta­go­ni­ste nje­ne vi­še­de­ce­nij­ske ago­ni­je bi­lo da su bi­li u vla­sti ili opo­zi­ci­ji. Jed­ne zbog či­nje­nja, a dru­ge zbog ne­či­nje­nja.