Milan Knežević, predsjednik Demokratske narodne partije i jedan od lidera “Demokratskog fronta” koji okuplja glavne opozicione snage u Crnoj Gori boravio je prošle nedjelje u zvaničnoj posjeti Moskvi. U intervjuu za list “Izvestija” govorio je o razornim posledicama ulaska Crne Gore u NATO, ekonomskim odnosima zemlje sa Rusijom, projektu “velike Albanije” i Krimskom referendumu

Crna Gora u junu zvanično ulazi u NATO. Alijansa je 2014. godine potvrdila pravilo prema kojem se sve zemlje bloka obavezuju da će potrošiti najmanje 2 odsto svog BDP na odbranu. Da li ekonomija Crne Gore dozvoljava da se dostigne ovaj nivo?

– Naravno da ne. Dva odsto BDP Crne Gore je oko 70 miliona evra. Takođe, 44 naša vojnika učestvuju u misiji u Avganistanu. To košta dodatnih 11 miliona evra. To je sve ukupno 81 milion evra. Uzimajući u obzir izjave generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da Crna Gora treba da obezbijedi jedan bataljon od 600 vojnika u vojnim misijama Alijanse, mi ćemo biti primorani da izdvojimo dodatnih 150 miliona evra. Propaganda o neophodnosti ulaska Crne Gore u NATO sprovedena je kako bi ljudi u Crnoj Gori zaboravili kako se teško živi. Umjesto ulaska u Alijansu, mi podržavamo koncept neutralnog bloka B4 ( “Balkanska četvorka”), koji uključuje i Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.

Kakva je prava ekonomska situacija u zemlji?

– Crna Gora, bez pretjerivanja, je na ivici socijalne i ekonomske katastrofe. Dug, koji iznosi 2 milijarde evra izazvan je pogrešnom ekonomskom i socijalnom politikom, katastrofalnim privatizacijama. Crna Gora je nadmašila sve “Mastrihtske kriterijume” po spoljašnjem dugu (finansijski i ekonomski pokazatelji zemlje, koji su neophodni za ulazak u EU – prim. Izvestija”). Ova zemlja je praktično u rangu sa Grčkom. I Crna Gora je ove godine uzela još jedan kredit na 750 miliona evra. To jest, trenutni dug je veći od čitavog našeg budžeta.

Vi ste više puta ponovili potrebu da se ukinu anti-ruske sankcije, koje je Vlada Crne Gore uvela 2014. godine, uprkos činjenici da zemlja nije članica EU. Zašto?

– Uvođenjem anti-ruskih sankcija na prvom mjestu je pogođena Crna Gora. Mi još uvijek ne znamo precizno na šta se sankcije primjenjuju. Ali Rusija ih nije osjetila. Zbog toga, mi ih zovemo ‘nevidljive sankcije’. Naša ekonomija je u velikoj mjeri zavisna od ruskih investicija i brojem turista iz Rusije. Samo prošle godine, Crnu Goru je posjetilo 330 hiljada ruskih turista. Od 2006. do 2017. godine, svaki treći turista je bio iz Rusije, a svaki treći investitor – ruski. Crna Gora je takođe dom za 15 do 20 hiljada ruskih građana. Kad bi svi ovi građani imali crnogorsko državljanstvo, u skladu sa našim zakonima, oni bi se smatrali nacionalnom manjinom. Umjesto da koristi ove faktore za poboljšanje saradnje sa Moskvom, crnogorska vlada se odlučila za EU i da nametne sankcije protiv Moskve.

Pozvali ste ruske vlasti da ne primijene recipročne mere. Ali kako, po vašem mišljenju, da reaguju u Moskvi na očigledno neprijateljske korake Vlade Crne Gore?

– Dodatne sankcije poput zabrane čarter letova ili prodaje iz zemlje bi zapravo uništili ekonomiju Crne Gore. Na prvom mjestu to će uticati na živote običnih građana, a ne na crnogorski režim, koji će koristiti krutu poziciju Moskve da ojača anti-rusku histeriju. Mislim da bi Rusija mogla, na primjer, da uvede lične sankcije protiv onih poslanika koji su glasali za pristupanje NATO i koji su odgovorni za činjenicu da su pokvareni odnosi između Rusije i Crne Gore.

Anti-ruske sankcije su uvedene kao rezultat ujedinjenja Krima sa Rusijom. Kako vi gledate na status Krima?

– Krim je sastavni dio Rusije. Poluostrvo je u 1953. uredbom prenijeto u nadležnost Ukrajine. Uzimajući u obzir razvoj u Ukrajine u 2014. apsolutno je logično da je su građani Krima glasali na referendumu za spajanje sa Rusijom. Na Balkanu, postoji sličan problem s Kosovom, sa jedinom razlikom da je Kosovo oduzeto kao posledica NATO bombardovanja 1999. godine i naknadnim pritiscima Zapada. Kosovo, prije ili kasnije, kao i na Krimu, vratiće se svojim istorijskim korijenima. Srpski i crnogorski narod moraju da budu strpljivi. Na kraju krajeva, Rusija je čekala na povratak Krima više decenija.

U poslednje vrijeme sve se više informacija pojavljuje o opasnosti od stvaranja projekta “velika Albanija”. Koliko je, od strane Zapada podržana ideja o ujedinjenu svih teritorija s većinskim albanskim stanovništvom, aktuelna u Crnoj Gori?

– U Crnoj Gori živi 5% Albanaca. “Proalbanske” nacionalne stranke nalaze se u parlamentu, pa čak i kao dio koalicione vlade. Oni nastupaju s tihom podrškom realizaciji koncepta ‘velika Albanija’. Režim okreće glavu. Ali projekat “velika Albanija” je realna prijetnja. Ubrzo može doći do jačanja saradnje svih albanskih partija na Balkanu, a na Kosovu ili u Makedoniji može doći do ozbiljnih sukoba koji bi se proširili i na druge države u regionu.

Intervju Milana Kneževića za list “Izvestija”na ruskom jeziku dostupan je na linku: http://izvestia.ru/news/715559