Kad spek­ta­ku­lar­na vi­jest o do­sad ne­vi­đe­nom dr­žav­nom uda­ru do­ži­vi to­li­ki pod­smi­jeh gra­đan­ske Cr­ne Go­re, on­da je ja­sno da jef­ti­na na­mje­štalj­ka i uj­dur­ma re­ži­ma ni­je pro­šla. Ne­ki do­sta slab re­žim­ski re­di­telj, dram­skim rječ­ni­kom re­če­no, ovu far­su je, na­pro­sto, pre­i­grao.

I po­ka­zao do­kle idu mon­stru­o­zni po­te­zi re­ži­ma da se vlast sa­ču­va po sva­ku ci­je­nu, čak i tim re­zer­vnim pla­nom B, da se pred­u­pri­je­di oče­ki­va­na po­bje­da DF-a 16. ok­to­bra.
Sad je ja­sno i da bi ne­ki iz re­žim­skih struk­tu­ra da­li mno­go da se ni­je­su upe­tlja­va­li u far­su zva­nu „dr­žav­ni udar“. Ali ni­je­su htje­li ni­šta da ri­zi­ku­ju. Re­žim je oči­to bio spre­man da stvo­ri ha­os u ze­mlji 16. ok­to­bra sa­mo da ne pre­da vlast, oče­ku­ju­ći po­raz od DF-a, i po­red iz­bor­nih ma­hi­na­ci­ja i pri­vo­đe­nja gra­đa­na na in­for­ma­tiv­ne raz­go­vo­re u po­li­ci­ju uoči iz­bo­ra.
No­vi po­ku­šaj da se vlast ča­sno iz­vu­če iz ne­ča­snih rad­nji jeste i pu­šta­nje na slo­bo­du Sin­đe­li­ća, ko­ji je od to­bo­žnjeg opa­snog te­ro­ri­ste, okri­vlje­nog za stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je za dr­žav­ni udar u Cr­noj Go­ri, na­jed­nom pro­mo­vi­san u svje­do­ka sa­rad­ni­ka. A ra­ni­je je čak dao iz­ja­vu da ga de­ša­va­nja u Cr­noj Go­ri ne in­te­re­su­ju, da ni­je ni od­la­zio iz Sr­bi­je, i da će tu­ži­ti dr­ža­vu Cr­nu Go­ru za im­pu­ta­ci­je od stra­ne, ka­ko je na­veo za ak­tu­el­ni re­žim, „kri­mi­nal­ne op­ci­je“.
U jav­no­sti se po­ja­vi­lo i sa­op­šte­nje Udru­že­nja dr­žav­nih tu­ži­la­ca Cr­ne Go­re da ne tre­ba vri­je­đa­ti spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca na lič­noj osno­vi, i tu ne­ma ni­šta spor­no. Ali je su­šti­na u to­me što za Kat­ni­ća neo­bo­ri­vi ar­gu­men­ti, ko­ji­ma su ospo­ra­va­ne nje­go­ve mon­ta­že, pred­sta­vlja­ju uvre­de. No, to je već nje­gov pro­blem. A isti­na je na dru­goj stra­ni: iz­ja­va­ma ka­kve je da­vao upra­vo je on vri­je­đao zdrav ra­zum gra­đa­na Cr­ne Go­re, pa ne­ko tre­ba da za­šti­ti gra­đa­ne od Kat­ni­ća. A je li ne­bu­lo­ze, u ko­je ni sam ne vje­ru­je, mo­rao da­va­ti po ne­či­jem dik­ta­tu, to on zna.
In­di­ka­tiv­no je i da ga je ne­ko iz vr­ha vla­sti, na­kon dva istu­pa ko­ji su ga do kra­ja kom­pro­mi­to­va­li, pot­pu­no po­vu­kao iz jav­no­sti. Oči­to u stra­hu od nje­go­vih no­vih kon­tro­ver­zi, ko­ji­ma se ne zna kra­ja ni po­čet­ka. A uz sve to osta­je za­pam­ćen i nje­gov ne­pri­mje­re­ni gest, od­bi­ja­nje da na pres-kon­fe­ren­ci­ji da iz­ja­vu naj­ti­ra­žni­jim no­vi­nama u Cr­noj Go­ri „Da­nu“.
Pre­ma krat­kom pre­gle­du nje­go­vih čud­nih iz­ja­va, oruž­je za na­pad ni­je ni sti­glo u Cr­nu Go­ru, sni­mlje­no je u dru­goj dr­ža­vi, a ono, ko­je je na­vod­no pret­hod­no ot­kri­ve­no, uni­šte­no je, i to po hit­nom po­stup­ku, na gra­ni­ci Cr­ne Go­re! Da­kle, ne­ko je iz vla­sti, na­vod­no, van sva­ke pa­me­ti, na­re­dio da se uni­šti oruž­je, kao ključ­ni do­ka­zni ma­te­ri­jal! A „kom­pro­mi­tu­ju­ći“ snim­ci ot­kri­ve­nog ar­se­na­la ne sa­dr­že ni je­dan je­di­ni pri­mje­rak pu­ške ili pi­što­lja.
Ak­tu­el­ni re­žim, uz sve to, na kraj­nje ne­hu­man i bru­ta­lan na­čin uni­šta­va zdra­vlje jed­nog te­ško obo­lje­log osum­nji­če­nog, dru­gog od „te­ro­ri­ste“ za­čas pro­mo­vi­še u svje­do­ka sa­rad­ni­ka. A dva Ru­sa, sa ulo­gom kao iz jef­ti­nih sce­na­ri­ja o uba­če­nim stra­nim agen­ti­ma, od­še­ta­še ko­mot­no iz Sr­bi­je za Ru­si­ju, s ru­ka­ma u dže­po­vi­ma. I ta­ko da­lje, sve smje­šni­je od smje­šni­jeg, i sve ne­u­bje­dlji­vo. Kao u pri­ča­ma za ma­lu dje­cu, ma­da se re­žim tih pri­ča i da­lje čvr­sto dr­ži. A cilj je da se žr­tvom pri­ka­žu upra­vo oni ko­ji su, u stva­ri, osvje­do­če­ni na­sil­ni­ci iz vla­sti. I da se uz to po­ku­ša tar­ge­ti­ra­ti ne­ko iz Fron­ta kao: sa­rad­nik svje­do­ka sa­rad­ni­ka. A svi zna­ju i vi­de da opet va­ži ona „kralj je go.”. Ali iz vla­sti upor­no po­na­vlja­ju da je u pi­ta­nju dr­žav­ni udar, jer je ma­lo ne­zgod­no sad pri­zna­ti da je sve iz­mon­ti­ra­no. No, ako je ovo dr­žav­ni udar, on­da smo svi uda­re­ni.
Uglav­nom, je­dan od kru­ci­jal­nih za­klju­ča­ka je: ima­ju­ći u vi­du na šta su sve re­žim­ski i pa­ra­re­žim­ski kru­go­vi bi­li sprem­ni u no­ći 16. ok­to­bra, čak je do­bro što De­mo­krat­ski front ni­je od­nio ubje­dlji­vu po­bje­du. Ak­tu­el­ni vla­sni­ci vla­sti su oči­to za tu noć bi­li sprem­ni da uči­ne sve da ne iz­gu­be. Iz­gle­da da je te no­ći i Bog ču­vao Cr­nu Go­ru, nje­ne gra­đa­ne i nji­hov gra­đan­ski mir od re­žim­skih na­sil­ni­ka, na­vi­klih na vlast kao lič­nu pr­ći­ju, ne­za­vi­sno i od iz­bor­nih re­zul­ta­ta.
U ka­kvoj to Cr­noj Go­ri ži­vi­mo, ko­joj vlast ser­vi­ra ne­i­sti­ne kao isti­ne? U ko­joj vi­še pu­ta po­na­vlja­na laž tre­ba da zvu­či kao isti­na. Je li to Cr­na Go­ra nje­go­šev­ska, i Mar­ka Mi­lja­no­va, i šta bi da­nas re­kla ta dva ve­li­ka­na da vi­de šta vlast zbo­ri i tvo­ri? I bi li obo­ji­ca do­gra­bi­li po jed­nu su­vu dre­no­vi­nu u vas­pit­no-po­prav­ne svr­he? Oči­gled­no, Cr­na Go­ra je da­nas eko­lo­ška dr­ža­va je­di­no po to­me što vlast po­ku­ša­va da is­pe­re mo­zak gra­đa­ni­ma.

Dnevna novina DAN