Пажин је, према ријечима Булатовића, у сриједу у парламенту затражио овлашћење Влади да има веће ингеренције над тужилаштвом, односно да се промијени уставна позиција тужилаштва.
Предраг Булатовић: Парламент да санкционише Катнића и Станковића
Поставља се питање зашто сада тужилаштво поступа одбијајуће имајући у виду праксу од раније, јасне законске и пословничке одредбе и једногласан захтјев Одбора. Основни разлог јесте у томе што се Катнић издигао изнад Устава, закона и Парламента и не жели да га ико контролише. Он признаје само поједина судска вијећа Вишег суда која су под његовом контролом и инструисана.
Прес ДФ-а: Ђукановић, Пажин и Катнић планирају продужени „државни удар“(ВИДЕО)
Клуб посланика Демократског фронта предаће Скупштини Црне Горе интерпелацију о раду владе из ресора министра правде Зорана Пажина, казао је данас посланик ДФ-а Предраг Булатовић.
Он је на конференцији за новинаре рекао да предсједник Црне Горе Мило Ђукановић, главни специјални тужилац Миливоје Катнић и Пажин планирају продужени државни удар.
–Познато је да је ДФ, везано за монтирани државни удар, означио као главног човјека Мила Ђукановића за везу са Миливојем Катнићем и за утицај на Виши суд и остале судске инстанце, управо потпредсјеника Владе и министра правде. Пажин је од почетка учествовао у осмишљавању државног удара, подизању оптужнице, праћењу процеса и директно учествовао у одређивању и писању пресуде. Био је укључен, супротно закону, злоупотребљавајући службени положај и угрожавајући уставно начело о подјели власти, тврди Булатовић.
Он је навео да је кључни разлог зашто сада покрећу ову иницијативу то што су дошли до информације коју су објавили медији прије дестак дана у Србији и Црној Гори, да је Пажин 23. маја ове године, 14 дана након изрицања пресуде Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу од пет година затвора, са позиције министра правде затражио изручење Јорама Фрига, држављанина Израела, Црној Гори.
Он је све то урадио на основу црвене Интерполове потјернице која је базирана на незаконитом одређивању притвора за овог човјека и на основу фалсификовања оптужнице из априла 2017. године, а која се односила на руске и српске држављане и на лидере ДФ-а. Тиме је Пажин у низу злоупотреба био подршка или човјек који је идејно осмишљавао и организовао све Катнићеве радове на, како је казао, ткз. државном удару, за који се сада, додао је, може рећи и да је “продужени државни удар”. Познато је да је Кипар као чланица ЕУ одбио овај захтјев и Пажина и других црногорских органа, и ослободили су Фрига из затвора у којем је био на основу црвене Интерполове потјернице. Ми у ДФ-у претпостављамо, не знамо да ли можемо доћи до тих података, али трудићемо се, да је на сличан начин Зоран Пажин поступао и у случају Џозефа Асада, држављанина САД-а и агента ЦИА, казао је Булатовић.
Према његови ријечима, поред овога што је било иницијално, посланици ДФ-а ће се, како су најавили, у интерпелацији бавити и пропустима министра правде у случају Саше Синђелића, свједока сарадника, и о Пажиновом, како тврде, утицају на тужилаштво и правосуђе и угрожавању њихове уставне позиције, али ће и анализирати и наводно успоравање европске агенде у поглављима 23 и 24 за које је, како тврде, одговоран министар правде.
Нагласио је да се овдје се рад о једној злоупотреби Зорана Пажина заједно са Катнићем, а по налогу Ђукановића, да се поред једне фазе завршеног државног удара пресудама од пет година лидерима ДФ-а настави продужени државни удар, “јер су савршено свјесни да немају никавих доказа за ове пресуде које су донијете”.
Са чела партије одлазе само када су приморани
Лидери странака су “аутократе унутар партије, без обзира на реторику, па је немогуће да из самог система дође до притиска на њих”, оцијенио је програмски директор Грађанске алијансе
Лидери политичких партија у Црној Гори ријетко одлазе са кормила странке, преузимајући одговорност за лош изборни резултат или неуспјех опције коју предводе.
Уколико и поднесу оставку, то не значи да се суштински повлаче из политичке арене, јер се понашају као власници фирми, који ништа друго не би могли да раде, оцјењују саговорници “Вијести”.
Одлазак са челне позиције странке, посљедњи је најавио лидер Социјалдемократске партије (СДП) Ранко Кривокапић, наводећи да се неће кандидовати на наредном страначком конгресу у јуну.
Политичка криза у Котору била је кључни разлог за заказивање ванредне сједнице Предсједништва СДП-а на којој је Кривокапић саопштио одлуку, јер се дио страначког руководства није слагао са одлукама дијела одборника у том граду. Од троје, двоје одборника СДП-а је са опозицијом смијенило градоначелника Котора Владимира Јокића, након чега се Кривокапићева партија нашла на удару остатка опозиције.
Члан предсједништва Демократског фронта (ДФ) Предраг Булатовић, казао је да оставка на мјесто лидера странке представља лични чин, што подразумијева индивидуалну процјену и одлуку појединца хоће ли поднијети оставку, када и како ће то учинити.
“На то треба да утиче одговорност за неостварени политички циљ или програм из домена надлежности лидера”, оцијенио је Булатовић.
Булатовић, који је 2006. године, након парламентарних избора поднио оставку на мјесто лидера Социјалистичке народне партије (СНП), казао је да је то урадио због лошег изборног резултата странке и увјерења да ће то СНП-у омогућити на дуги рок ревитализовање политичке снаге и утицаја.
Наглашавам да је посљедњих неколико изборних циклуса карактерисала изборна крађа великих размјера и то битно утиче на сагледавање питања одговорности, како појединаца тако и субјеката. Напомињем да статут сваке странке предвиђа разрјешење лидера или његов избор између више кандидата”, казао је Булатовић који је подносио оставку са чела партије
Он је оцијенио да до подношења оставке одређеног лидера могу довести и политичке околности, те да би оставка требало да омогући да се странци отвори политички простор за реорганизовање и обнављање политичке снаге и утицаја:
“Наравно, све се то посматра у контексту квалитетних промјена у друштву и држави”. Булатовић је оцијенио да је у Црној Гори присутан ‘модел’, гдје долази до расцјепа унутар странака и формирање нових субјеката или савеза, “ који су неријетко били јачи или утицајнији од матице”.
Бивши посланик Позитивне Црне Горе, Срђан Перић, оцијенио је да се неколико пута догодило у Црној Гори да лидер поднесе оставку наводећи да то чини као израз одговорности због лошег изборног резултата или неуспјеха опције коју предводи.
“Колико је то било суштинско повлачење из политичке арене, друго је питање. Ти случајеви су врло различити и различито се могу и тумачити. Мада тих примјера није било довољно, чињеница је да ми ту праксу, осим на декларативној равни, нисмо афирмисали као пожељну чак и када би се нешто тако догодило”, оцијенио је Перић.
Перић је напустио Позитивну 2016. године, након одлуке те партије да подржи тадашњу Владу Мила Ђукановића у Скупштини. Тиме је, како је тада образложио своју одлуку, “пропуштена капитална прилика да се отвори процес смјене власти у Црној Гори”.
“Да бисте тражили од другог одговорност, ваља показати спремност да је и сами можете преузети. То не значи да неко треба да буде разапет, што се код нас често дешава, и тиме додатно отежава његовање тог благотворног модела понашања. Често буде спорно, а по заједницу штетно, када нападате неког ко призна грешку и преузме одговорност. Наравно, у случајевима гдје постоји она кривична, тиме се треба бавити тужилаштво”, казао је Перић.
Програмски директор Грађанске алијансе (ГА), Борис Раонић, оцијенио је да се политички лидери понашају као власници фирми, који ништа друго не би могли да раде. Зато су, како је казао, инцидентне ситуације када су подносили оставке.
“А и те ријетке су биле везане за проевропске, антиратне лидере. Сви су они аутократе унутар партије, без обзира на реторику, па је немогуће ни да из самог система дође до притиска на њих”, казао је Раонић
Перић напомиње да велике нације имају и велике примјере повлачења лидера, који управо подстрекавају праксу преузимања одговорности и чине демократске принципе животнијим и привлачнијим:
“На примјер, Џорџ Вашингтон и Шарл де Гол су предсједници који су се повлачили са државничке сцене док су били веома популарни, чинећи корак више, одступајући из принципијелних разлога, шаљући снажне поруке да је заједница важнија од било чије политичке каријере”.
Он је оцијенио да је успостављање праксе одговорности пожељно за заједницу, али да не почиње и не завршава се оставком руководиоца.
“То подразумијева да заједница афирмише праксу преузимања одговорности, да се тај чин разумије прије као пожељан однос у друштвеном уговору између грађанина и политичара, а не као слабост”, истакао је Перић.
Погубније је истрајавати на грешкама, него преузети одговорност
Перић је оцијенио да би био велики искорак када бисмо препознавали и добре примјере из прошлости, а не да их прећуткујемо или а приори потцјењујемо.
“Много је неозбиљнији и по заједницу погубнији приступ истрајавања у грешци, него ли њено признање и корак даље, преузимање одговорности. Тиме се установљава принцип који ће друштво чинити ефикаснијим, јер оно постаје мање толерантно на грешке. То је начин да заједница од политичара тражи више и боље”, истакао је Перић.
Он је нагласио да, у коначном, државе буду онолико демократске колико систем примора појединца који је на власти да се покорава принципима одговорности.
Оставке поднијели Даниловић, Ракчевић, Милић…
Због пораза опозиције на локалним изборима у Црној Гори 2018. године, предсједник Уједињене Црне Горе (УЦГ) Горан Даниловић је поднио оставку на ту функцију.
Након локалних избора 2017. године, на којима је у све четири општине тријумфовала Демократска партија социјалиста (ДПС), једину оставку поднио је шеф цетињског одбора Либералне партије (ЛП) Васо Јаблан, јер та партија у коалицији са Социјалистичком народном партијом (СНП) није прешла цензус. Оставку је због изборног неуспјеха, односно неуласка у парламент, поднио предсједник Позитивне Дарко Пајовић.
Након неуспјеха коалиције “Кључ” на парламентарним изборима дошло је и до промјене на челу Грађанског покрета УРА, када је Жарко Ракчевић препустио лидерску позицију Дритану Абазовићу.
Са чела СНП-а повукао се и Срђан Милић, који је након великог и дужег притиска унутар партије због незадовољства начином на који је водио, заказао ванредни конгрес. Након неуспјеха блока за заједничку државу и лошег резултата на првим парламентарним изборима у независној Црној Гори, оставку на мјесто предсједника СНП-а поднио је Предраг Булатовић. Чело ЛП-а 2009. напустио је Миодраг Живковић, након што та партија у коалицији са Демократским центром Горана Батрићевића није прешла цензус.
Извор: Вијести
Булатовић: Афера „државни удар“ ујдурма ДПС-а и Катнића
„Ми добро знамо ко је са капуљачама био, кад је организован скуп. Ми знамо да са режимом који треба да се промијени треба да будемо опрезни“, нагласио је он.
Кнежевић за „Руску реч“ поводом посjете Демократског фронта Москви
Почетком фебруара у посету Државној думи Руске Федерације допутовала је трочлана делегација Демократског фронта Црне Горе (Андрија Мандић – председник Нове српске демократије, Милан Кнежевић – председник Демократске народне партије и Предраг Булатовић, члан председништва ДНП). О резултатима посете Москви, о плановима и стратегији опозиционих снага Црне Горе ексклузивно за „Руску реч“ говорио је Милан Кнежевић.
https://www.youtube.com/watch?v=QiHPNf8sVac
Knežević: Većinska Crna Gora protiv članstva u NATO
– Za desetak dana Predrag Bulatović i ja izložićemo u Rusiji našu ideju vojne neutralnosti, a založićemo se i da se na Balkanu formira savez neutralnih država u koji bi pored Crne Gore i Srbije ušli Makedonija i BiH. Smatram da će te države na tom konceptu najuspješnije sačuvati svoj državni integritet. Drago mi je što smo večeras u Danilovgradu u ovolikom broju i to je jasna poruka DPS-u i Milu Đukanoviću da je većina naroda protiv učlanjenja u taj agresivni vojni savez – rekao je Knežević i poručio da nikakva medijska i ostala kampanja ne mogu izbrisati ono što je suština crnogorskog bića, a to je otpor prema globalnoj nepravdi.
Булатовић: Више нема оправдања да СДП подржава Мила
„Залажем се и за слање у опозицију или у ванпарламентарни статус на наредним изборима Ранка Кривокапића и СДП-а уколико убрзо не стану отворено против ДПС-а и придруже се опозиционим субјектима. Посебно потенцирам СДП, јер је њихов предсједник најављивао да је добијање позивнице за НАТО размеђа између њега и ДПС-а. Ових дана ДПС избацује СДП из локалних власти. Зато сматрам да нема више оправдања да СДП буде у Влади“, каже функционер Фронта.
Булатовић: Преговори код Ранка су куповина времена за Мила
Свака влада у којој је ДПС доминантан, а на њеном челу био Мило Ђукановић, представљао је тим за крађу избора. Ми смо у протекле двије године пробали да дијалогом измијенимо стање ствари, али су нас сваки пут преварили Кривокапић и Ђукановић. И зато сматрам да дијалог под медијацијом Кривокапића значи губљење времена, разводњавање политичке ситуације која иде на руку актуелној влади. Све опозиционе странке, осим ДФ, прећутале су Ђукановићевеву изјаву да не долази у обзир формирање прелазне владе
