Poznata je priča da je jadni i nesrećni udbaški žbir, podmetnuo  stricu i poslao ga na Goli otok. Kada se stric posle izdržane kazne vratio kući, zastiđe od sinovca ga je pitalo koliko godina je bio u zatvoru? Stric mu je odgovorio da je bio tri godine, a Kain pokušavajući da smiri sopstvenu savjest poluglasno prokomentarisao:- pa nije to mnogo!

Čuvši to, a gledajući moralnu nakazu, koja mu je za nesreću rođak, časna i gorda ljudina koja je ponosno izdržala nepravednu kaznu samo je kratko prokomentarisala:- nekima bi bilo malo da se nisam ni vratio! Tako je i poslanik Andjušić, prvo podigao ruku za ograničenje imuniteta bliskom rođaku Milanu Kneževiću, a danas kada se predsjednik Milan Knežević zbog političkog progona,  nalazi na izdržavanju zatvorske kazne, bezdušno kao hijena kidiše na rodjaka, jer mu je izgleda malo i to što je  u zatvoru. I to je ono njružnije i najtragičnije od Crne Gore, u kojoj je vazda bilo ljudi i soja,  a evo  ima i onih drugih, koji nisu vrijedni čak ni pomena. Poslanik iz ANB epruvete Mihailo Andjušić,  zahvaljujući spremnosti da napadne strica, na poklon je od Mila Djukanovića i Tarzana Miloševića dobio poslanički mandat, jer je očigledno da bez Ćite Tarzan nije htio u Skupštinu. No mandat nije sve, kompenzacija za bratsku izdaju dopunjena je i stambenim kvadratima i kreditima, kojima se prikrivaju nekadašnji ljudski tragovi i zavaravaju unutrašnji bolovi svakog kolaboranta ali uprkos svemu, više je nego očigledno da presjek u razvoju ne mogu nadoknaditi ni mandati ni kvdrati! I zamislite taj paradoks , kada Tarzanov Anđušić govori o produbljavanju podjela i kada osvedočeni bratoizdajnik drži moralne tirade strahujući za  privatnu državu Mila Djukanovića!  Žao mi je što sam prinuđen da koristim ovakvu retoriku, ali kada je u pitanju poslanik Andjušić, sve drugačije bilo bi neprimjereno i neprikladno, baš kao i pomenuta pojava koju komentarišem.

Preskupa je cijena kojom je Andjušić platio privilegije, preskupa čak i za opšti ambijent moralnog posrnuća akuelnog režima.  Medjutim, da je to čemu se predao proizvod prisile ili prijetnje  obaveza Demokratskog fronta  bila bi da ga uzme u zaštitu ali kada je „Mihailo“ dobrovoljno izabrao da prati Tarzana zbog „ banana“ to više nije naša nadležnost!