Knežević: Vlada Crne Gore pokušava da falsifikuje događaj Mojkovačke bitke

Knežević: Vlada Crne Gore pokušava da falsifikuje događaj Mojkovačke bitke

Svečana akademija u organizaciji Vlade povodom sto godina od Mojkovačke bitke predstavlja brutalan pokušaj falsifikovanja ovog slavnog događaja, ali i ukupne crnogorske istorije. Imajući u vidu društveni i politički kontekst, u kojem se obilježavala stogodišnjica bitke na Mojkovcu, stekao se jasan utisak da su državni funkcioneri više lamentirali nad sudbinom austrougarskih vojnika i krahom crno-žute monarhije, nego što su veličali istorijsku žrtvu crnogorskog i srpskog naroda, kojem je rat bio nametnut.

Pejovic: Kosovske rane

Pejovic: Kosovske rane

Bez Ko­so­va ne­ma Vi­dov­da­na, ali ni svi­ta­nja. Re­žim ova­kvim sta­vom pre­ma sve­ti­nja­ma na Ko­so­vu u stva­ri po­ka­zu­je i svoj od­nos pre­ma sve­ti­nja­ma u Cr­noj Go­ri ko­je su ne­ri­jet­ko mi­ni­ra­li, na­sil­no obi­ja­li ili pri­je­ti­li da će ih sru­ši­ti, a što ne ču­di ka­da mač vla­sti u ru­ka­ma dr­že Ju­de. Za­to se Bo­gu mo­lim i čvr­sto vje­ru­jem da ovo­li­kom sprem­no­šću na slu­gan­stvo, ne­po­čin­stvo i ne­po­di­šta­va­nje isto­rij­ske pro­šlo­sti istin­ske nje­go­šev­ske Cr­ne Go­re re­žim, ma ko­li­ko se tru­dio, ne­će za­ra­zi­ti po­ko­lje­nja ko­ja do­la­ze. Vje­ru­jem, da u to­me ne­će us­pje­ti i za­to što mi na­du uli­va­ju broj­ni mla­di pri­ja­te­lji, in­te­lek­tu­al­ci s ko­ji­ma se in­ten­ziv­no dru­žim ovih da­na, a ko­ji mi­sle svo­jom gla­vom. Ko­ji vo­le nje­go­šev­sku Cr­nu Go­ru i ko­ji ima­ju smje­lo­sti da se za nju bo­re.

Jovo Pejović: Krv nije voda

Jovo Pejović: Krv nije voda

A sta­ra iz­re­ka da krv ni­je vo­da pro­ra­di­će jed­no­ga da­na i kod onih ko­ji sa­da za ma­le ili ve­li­ke pri­vi­le­gi­je slu­že mr­zi­te­lji­ma Sr­ba u nji­ho­voj vje­kov­noj te­žnji da nam se osve­te za ve­li­ke po­bje­de ko­je smo kroz isto­ri­ju iz­vo­je­va­li u bor­bi za čast i do­sto­jan­stvo svo­ga na­ro­da. Srp­stva se ne mo­gu od­re­ći ni oni gra­đa­ni Cr­ne Go­re ko­ji su se sklo­ni­li pod sku­te re­ži­ma, ma ko­li­ko ih ak­tu­el­ni re­žim na to pri­si­lja­vao uvo­đe­njem no­vog kri­te­ri­ju­ma za od­re­đi­va­nje na­ci­o­nal­ne opre­di­je­lje­no­sti ta­ko­zva­nog osje­ća­ja. To im ne­će do­zvo­li­ti ni po­tom­ci 300 000 Sr­ba ko­li­ko ih je u Cr­noj Go­ri bi­lo 1899. go­di­ne ka­ko je i za­pi­sa­no u Ze­mljo­pi­su Knja­že­vi­ne Cr­ne Go­re iz te go­di­ne, ni­ti se po­tom­ci tih naj­bo­ljih si­no­va Cr­ne Go­re – Sr­ba mo­gu od­re­ći za­vje­ta iz­re­če­nog u isto­i­me­nom do­ku­men­tu, ko­ji ka­že da je sva­ki Sr­bin u Cr­noj Go­ri du­žan lju­bi­ti ci­je­lu do­mo­vi­nu, sve srp­ske ze­mlje u ko­ji­ma ži­ve na­ša oslo­bo­đe­na i neo­slo­bo­đe­na bra­ća Sr­bi, a ja bih do­dao i sve do­bre lju­de na ze­mlji­noj ku­gli.