Ako se za­pi­ta­mo za­što se to­li­ko či­ta­ju ove naj­ti­ra­žni­je dnev­ne no­vi­ne u Cr­noj Go­ri, on­da do­la­zi­mo do vi­še eg­zo­tič­nih za­klju­ča­ka. A je­dan od glav­nih je što tu no­vi­nu či­ta­ju, uglav­nom, dva ti­pa či­ta­la­ca.
Je­dan či­ne svi obes­pra­vlje­ni gra­đa­ni Cr­ne Go­re, svje­sni u ka­kvoj dr­ža­vi ži­vi­mo, u ko­joj “Dan” sva­ki dan raz­ot­kri­va mal­ver­za­ci­je re­ži­ma, a to­ga bar u us­prav­noj Cr­noj Go­ri ne fa­li. Ti­me ove no­vi­ne obič­nim lju­di­ma, iz ju­tra u ju­tro, uli­va­ju sva­ko­dnev­nu na­du da će jed­nom do­ći do smje­ne vla­sti u Cr­noj Go­ri, pri če­mu bi no­va vlast po­što­va­la prav­nu dr­ža­vu, ko­li­ko god to da­nas u Mon­te­ne­gru dje­lo­va­lo na­uč­no-fan­ta­stič­no. Gra­đa­ni pre­ko raz­ot­kri­va­nja ma­hi­na­ci­ja na vi­so­kom ni­vou ču­ju glas prav­de u Cr­noj Go­ri, sti­ču sva­ki put no­vu pi­lu­lu na­de, ima­ju­ći svo­je gla­si­lo, ko­jem se obra­ća­ju uvi­jek s no­vim op­ti­mi­zmom.

Dru­gu for­ma­cij­sku gru­pu či­ne re­žim­ski či­ta­o­ci, po­seb­no po­je­din­ci iz vr­ha vla­sti, maj­sto­ri za fi­nan­sij­ske mal­ver­za­ci­je, ko­ji sva­ko ju­tro za­vi­re u “Dan” ta­ko­đe s na­dom, ali dru­gog ti­pa: da vi­de je­su li ko­nač­no raz­ot­kri­ve­ni, uz nji­ho­ve fo­to­gra­fi­je na na­slov­noj stra­ni­ci, ili još uvi­jek ni­je do­šao red na njih.
Da­kle, jed­ni uzmu “Dan” da vi­de ko je raz­ot­kri­ven, a dru­gi da vi­de da li su raz­ot­kri­ve­ni. S ta­kvim dvo­smjer­nim ve­li­kim či­ta­lač­kim kor­pu­som “Dan” sva­ka­ko s pu­nim raz­lo­gom ima ve­li­ku či­ta­nost. Čak se i ne zna ko­ja od ove dvi­je po­pu­la­ci­je ne­str­plji­vi­je uzi­ma ovu no­vi­nu sva­kog ju­tra. Pri­tom se svi de­ma­ski­ra­ni s raz­lo­gom ner­vi­ra­ju, a oni, ko­ji još uvi­jek ni­je­su do­spje­li na no­vin­ske stup­ce, na­kon što iz­li­sta­ju “Dan”, po­dru­glji­vo se osmje­hu­ju, svje­sni da su još u sjen­ci, uz čvr­stu na­du da će ta­ko i osta­ti.