Ako sticajem nepovoljnih okolnosti Crna Gora postane članica NATO-a, Đukanović toj vojnoj alijansi više neće biti potreban, kaže član Spoljnopolitičkog odbora Državne dume Rusije Sergej Železnjak.

Situacija na Balkanu ključna je za bezbednost Evrope, a politika koju danas vodi Zapad u regionu veoma je opasna jer se on poigrava političkim procesima i konfliktima, navodi Železnjak, koji time objašnjava i napetost u Makedoniji, pokušaje revidiranja Dejtona, najave formiranja kosovske vojske, ali i nasilno uvlačenje Crne Gore u NATO.

Sve se radi tako da se proizvede što veća napetost na Balkanu, što je možda projekat nasleđen od prethodne američke administracije, ali je veoma loše što nova administracija nije sve dosad iznela svoj stav prema politici na Balkanu, ocenio je Železnjak gostujući u „Sputnjik intervjuu“ zajedno sa Vladislavom Bojovićem iz Demokratskog fronta i dr Aleksandrom Rakovićem iz Instituta za noviju istoriju Srbije.

Prema Bojovićevim rečima, Demokratski Front će kao najjači opozicioni savez nastaviti da pruža otpor i da se suprotstavlja svim demokratskim sredstvima i načinima borbe nasilnom pokušaju uvođenja Crne Gore u NATO.

„Uputili smo poziv svim opozicionim subjektima na jedinstvo u pravcu insistiranja da se zajedno sa vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori održi i referendum o učlanjenju Crne Gore u NATO“, navodi Bojović. On upozorava da bi donošenje odluke u Parlamentu o članstvu Crne Gore u NATO-u bilo dodatno nelegitimno iz razloga što je ovo krnji parlament koji je formiran na atmosferi montiranog državnog udara.

Ukoliko bi se Crna Gora na silu ugurala u NATO, Bojović poručuje da bi svaka sledeća parlamentarna većina mogla da poništi takvu odluku i donese novu — o izlasku Crne Gore iz NATO alijanse.

Aleksandar Raković je saglasan da je referendum o članstvu Crne Gore u NATO najbolji put, a dodaje da bi i američki predsednik Donald Tramp, koji je govorio da je NATO zastareo, sada mogao da pokaže da ima dobru volju i da pruži priliku građanima Crne Gore da se izjasne o tom pitanju.

„Na referendumu će verovatno pobeda biti na strani onih koji su protiv NATO-a, to je izvesnije nego drugo rešenje, pa je i prilika da Tramp pokaže da NATO ratifikuje protokol nasilno. U ovom slučaju, sve države su zapravo ratifikovale nasilje nad građanima Crne Gore i praktično je dovele u situaciju kada će uskoro biti okupirana, jer će bez volje građana te zemlje, NATO vojska ući u Crnu Goru. Takođe možemo da govorimo o pojavi koja je nalik aneksiji, jer se deo suvereniteta Crne Gore sada prebacuje na vojnu multinacionalnu organizaciju kakav je NATO“, primećuje Raković.

Članstvo Crne Gore u NATO-u, po mišljenju Sergeja Železnjaka, neće povećati potencijal Alijanse, naprotiv, biće veliki problem i za Crnu Goru, i za NATO. Pritom, dodaje on, odluke koje donose crnogorske vlasti idu protiv volje naroda, što ne može biti uspešno.

„Smatramo da tako ozbiljna pitanja kao što je određivanje budućnosti zemlje moraju da se rešavaju na osnovu izražene volje naroda. Zato podržavamo inicijativu naših crnogorskih istomišljenika i istomišljenika na Balkanu za održavanje referenduma koji bi pokazao šta hoće narod Crne Gore.“

Član Spoljnopolitičkog odbora Državne dume Rusije odgovorio je Sputnjiku na aktuelna politička i bezbednosna pitanja u vezi sa regionom.

Čak ni u Senatu SAD koji je odobrio Protokol o pristupanju Crne Gore u NATO nisu krili da oni time zapravo ciljaju Rusiju.

— Naravno, za jastrebove NATO-a važno je da na svaki način pokušaju da zaoštre konfrontaciju sa Rusijom. Crna Gora je u takvoj situaciji samo talac NATO-a. Osim toga, u samoj Crnoj Gori situacija je vrlo nemirna. Tamo je oštar unutrašnji sukob i nasilno uvlačenje u NATO može izazvati kolaps unutar crnogorske države. Oni političari koji uskraćuju narodu pravo na vlastito mišljenje očigledno jednostavno guraju zemlju u sukob, daj Bože da ne bude građanski. Znamo da u Crnoj Gori postoje ogromna količina oružja, veoma velika korupcija i organizovani kriminal, a kako će sve te destruktivne okolnosti uticati na situaciju sada je čak teško i pretpostaviti.

Kako iz Rusije odgovaraju na optužbe o navodnoj umešanosti Moskve u pokušaj državnog udara u Crnoj Gori?

— Tu besmislicu je smislio Đukanovićev režim da bi opravdao vlastite represije nad za njega nepoželjnim političarima Crne Gore. Nikakve okolnosti u vei sa tom izmišljenom pričom ne izdržavaju kritiku i nije slučajno što posle svih bučnih izjava više ništa nije predočeno javnosti. Tim pokušajem sa izmišljenim državnim prevratom Đukanović nastoji da izmoli zaštitu od SAD. On odlično shvata kakav dosije protiv njega postoji na Zapadu i pokušava da maksimalno pokaže ne samo lojalnost Zapadu, nego i da pokaže u kako teškim uslovima radi, a sve kako bi sebe spasao. Ali mi odlično razumemo da ako je Zapadu Đukanović uopšte potreban, onda će to biti samo dok ne potpiše dokumenta koja su Zapadu korisna. I ako sticajem nepovoljnih okolnosti Crna Gora postane članica NATO-a, Đukanović NATO-u više neće biti potreban. Oni neće želeti da se prljaju vezom sa takvim diskreditovanim političarom. Zato, u suštini, uvlačeći Crnu Goru u NATO, Đukanović sam sebi potpisuje dosta surovu presudu. Čudno je da on to ne razume.

Ali, situacija u vezi sa Crnom Gorom pokreće još jednu važnu temu. To je pitanje odnosa balkanskih zemalja prema vojnoj neutralnosti. Nije slučajno što se na Balkanu sada aktivno razvija inicijativa koja se zove B4. To je koncepcija koja objedinjava političare iz različitih balkanskih zemlja. Veoma mi je drago što ovde u Srbiji na nivou rukovodstva zemlje tu koncepciju podržavaju.

Ako Crna Gora uđe u NATO koliko će to biti opasno za Rusiju u vojnom smislu?

— Članstvo Crne Gore u NATO-u je apsolutno besmisleno sa stanovišta pretnje Rusiji. Da, NATO želi da učini Jadran svojim vodenim prostorom. S tim u vezi za njih postoje izvesni razlozi da uključe Crnu Goru u NATO. Ali hoće li to pomoći rešavanju problema NATO-a i Crne Gore? Ne, ni na koji način. Vidimo da je postojeća struktura NATO-a neefikasna u suprotstavljanju pretnjama sa kojima su suočene zemlje-članice. Svi ti ogromni resursi NATO-a nisu uspeli da spreče nijedan teroristički akt, da zaustave nijedan rat, naprotiv, ta glomazna mašinerija je postala razlog ogromnih žrtava širom sveta. Ne bih želeo da crnogorski momci ginu u nekim zemljama za interese ovih ili onih transnacionalnih korporacija.

Hoće li Crna Gora biti bezbednija ako uđe u zapadnu alijansu?

— Za samu Crnu Goru NATO takođe ni na koji način neće ojačati bezbednost zato što su problemi koje ima Crna Gora povezani sa apsolutnom necivilizovanošću i netransparentnošću sistema vlasti. Da li možda NATO može da zaustavi šverc, da li može efikasno da se bori protiv trgovine narkoticima? Ne, NATO je namenjen za druge zadatke, ali, nažalost, ne izlazi na kraj ni sa zadacima zbog kojih je stvoren. Zato odluka o uvlačenju Crne Gore u NATO nije vojna nego politička. Na taj način pokušavaju da, kako je sa pravom rečeno, naprosto anektiraju tu teritoriju i, nažalost, crnogorske vlasti nemaju mudrosti da bi shvatile da će tako postati ne samo vazali nego, ne bih hteo da upotrebim reč robovi, ali to je vrlo blizu uloge u koju dovode i sebe i svoj narod. Ne bih imao ništa protiv ako bi odluka o ulasku u NATO bila doneta na osnovu volje većine naroda kao što je to bilo u baltičkim zemljama. To je njihovo pravo. Ali kada se takva odluka donosi očigledno protiv volje većine naroda, to ne može da dovede do mira. Zamislimo šta će se desiti ako dođe do nekog sukoba unutar Crne Gore, ako ona bude članica NATO-a? Šta u toj situaciji treba da radi NATO? Da li će NATO rasterivati ljude?

Ne želim da Crna Gora bude koncentracioni logor NATO-a. Ali odluku ne treba da donosimo mi, odluku treba da donese crnogorski narod. I računam na to da će biti sve više ljudi koji imaju takav stav, jer dosta je kolapsa, kriza i ratova na Balkanu. Narodi Balkana su se veoma mnogo napatili i to treba da ostane u prošlosti. Želim mir i prosperitet i Srbiji, i Crnoj Gori, i Bosni i Hercegovini, i Makedoniji, svim zemljama. Čak i najsloženije probleme treba rešavati mirnim, civilizovanim putem. A to je moguće samo onda kad se odluke oslanjaju na volju naroda.

Dok se Crna Gora približava NATO-u, Rusija naoružava Srbiju…

— Rusija razume značaj jačanja odbrane i bezbednosti Srbije i širiće vojno-tehničku saradnju koja za naše zemlje znači, između ostalog, jačanje mira i reda ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu, jer Srbija je danas regionalni lider bezbednosti i umnogome i od pozicije i snage Srbije zavisi to kakva će biti situacija na Balkanu.

Ali da završim o Crnoj Gori. Mi nipošto ne treba da se zaustavimo na objašnjavanju Zapadu i američkim društveno-političkim snagama onih odluka na koje ih podstiču činovnici iz NATO-a i vlasti Crnoj Gori. U suštini, vlasti Crne Gore žele da strani vojnici prikrivaju njihove afere sa švercom i korupcijom. I to moraju da shvate i u Americi, i u Evropi ljudi koji donose odluke. Neobično je da će demokratske zemlje svojim snagama prikrivati kriminalnu aktivnost. To se ne uklapa u predstavu o civilizovanim zemljama.

Sad nekoliko reči o razvoju vojno-tehničke saradnje. Mi veoma dobro shvatamo da su rizici koji postoje danas na Balkanu mnogobrojni i različiti. Govorili smo o situaciji u Crnoj Gori, o situaciji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji. Zato je Srbiji, da bi zaštitila svoj suverenitet, neophodno da ima savremenu, dobro naoružanu vojsku. Štaviše, mogućnost širenja saradnje u vojno-tehničkoj saradnji sa Rusijom, šansa je za srpsku ekonomiju, industriju da realizuje potencijal koji postoji u čitavom nizu različitih projekata, počevši od avijacije, pa završno sa oklopno-tehničkim sredstvima. Računam na to da će proširenje vojno-tehničke saradnje koje je u toku i koje je dobilo podršku na nedavnom susretu Aleksandra Vučića sa Vladimirom Putinom u Moskvi doprineti potražnji za naučnim projektima u Srbiji, aktiviranju talentovane omladine, otvaranju novih radnih mesta. To može biti jedna od lokomotiva razvoja srpske ekonomije i, naravno, razvoja naše saradnje, ne samo u vojnoj sferi, nego i u različitim granama civilne industrije.

Srbija treba da dobije od Rusije šest „migova“, 30 tenkova, 30 oklopnih vozila, čak se pominje mogućnost da dobijemo S-300. Ali neki optužuju Rusiju da time što daje oružje Srbiji, navodno nagoveštava nekakav rat…

— Rusija prodaje svoje oružje u više od 100 zemalja sveta i ruski sistemi naoružanja su među najtraženijim i najpouzdanijim u svetu. To što mi pomažemo Srbiji da ojača svoj odbrambeni potencijal, nipošto ne govori o tome da smo zainteresovani za rast eskalacije, naprotiv, što Srbija bude bolje zaštićena, to je manji rizik od izbijanja konflikta na Balkanu, jer je neophodno ohladiti usijane glave u onim zemljama koje žele da na neki način vrše pritisak na nezavisnu Srbiju.

SPUTNIK RS