Stvarnost je gospodine Boškoviću to što svi Crnogorci i Srbi znaju da je Kosovo i Metohija sastavni dio Srbije, da takozvano Kosovo nije član Ujedinjenih Nacija i da o statusu Kosmeta može jedino odlučivati zvanični Beograd, koliko god da se to ne sviđa vama i vašem mentoru Đukanoviću.
Inače, ponavljam zbog građana Crne Gore, jedina prava istina je da članstvo Crne Gore u NATO košta 2% bruto društvenog proizvoda, što će reći upravo 70 miliona eura na godišnjem nivou, i to je nesporno.
Dakle, ako Predrag Bošković dobije naređenje da u neku od vojnih misija pošalje bataljon crnogorskih vojnika, onda bi izdaci za članstvo, uz već postojeći 81 milion, iznosili najmanje 220 miliona eura. I to bi tada bila čak najveća potrošačka jedinica u Budžetu.
Nakon što umalo nije uhapšen u Hrvatskoj zbog njegovih ratnih avantura po Slavoniji, ministar odbrane Predrag Bošković, odlučio je da u intervjuu hrvatskoj televiziji pokaze svu raskoš svog neznanja i potvrdi da se radi o još jednom sorošoidu ala Srđa Darmanović.
Crnogorska javnost je imala neponovljivu priliku da u liku ministra odbrane posmatra političko ideološku evoluciju od nekadašnjeg Bijelog orla do NATO vrane. Nepodnošljiva lakoća kojom Predrag Bošković formuliše stavove, izriče ocjene i presude, predstavlja pravo lice posrnulog koruptivnog režima nastalog na lažnom državnom udaru. Tako je ova nekadašnja perjanica pljevaljskog rudnika, bivši ministar ekonomije, rada i socijalnog staranja, prosvjete, zamjenik ministra spoljnih poslova SCG, grobar crnogorskog rukometa, nonšalantno saopštio da će optužnica u montiranoj aferi „državni udar“ biti podignuta protiv 25 lica i da iza svega stoji okrutna i hladna Rusija. Ima li većeg dokaza od političkog procesa koji se vodi protiv DF – a, od potvrde da ministar odbrane, a nešto ranije i ministar vanjskih poslova Srdja Darmanović – Sorošević, znaju ko će sve biti obuhvaćen optužnicom, kad će ona biti podignuta, te je ostalo samo još da nam za par dana saopšte i godine robije. Ovakvi sramni nastupi Boškovića i Soroševića, dodatno potvrđuju da je Vlada preuzela ulogu od SDT –a, postajući jeftini kabare u kojem svako veče nastupa drugi ministar sa papagajskim tekstom o „državnom udaru“, a ne zna se koji od koga gore ponavlja. Naravno, Predragu Boškoviću nikako ne odgovara ono što je neposredno nakon izbora saopštila Milica Pejanović Djurišić tadašnji ministar odbrane. A saopštila je da ni ona ni NATO partneri nemaju nikakvih saznanja da je u Crnoj Gori na dan izbora pripreman državni udar. Zbog toga i nije izabrana u Vladu Duška Markovića, za razliku od Predraga Boškovića koji bi za ministarsku fotelju bio spreman da zaigra i u ŽRK „Budućnost.“ Naravno u Vladi kolektivno boluju od amnezije kad je u pitanju 16. oktobar jer odlično znaju kako su namakli ministarske funkcije, ali moraju znati i da niko u Crnoj Gori neće pobjeći od odgovornosti pred pravnom državom zbog toga što je učestvovao u jednoj političko tužilačkoj hajci protiv DF – a. A Predrag Bošković će ako bude konstruktivan moći da bude jedan od svjedoka saradnika.
Iznenađenje bi bilo da je ovaj ministar pokazao trunku profesionalnosti, principijelnosti i odbio da donese ovakvu sramnu odluku. Na žalost, takvu odvažnost i iskorak naivno bi bilo očekivati od Predraga Boškovića jer kako bi naš narod rekao „monogo je mačku goveđa glava“. Ovaj nekadašnji Srbin, sa izraženom potrebom za potvrđivanje i reklamiranje srpskog identiteta, čiju je ruku nekada krasio prsten sa četire S izuzetno lako se odrekao svojih ranih radova prerastajući preko noći u ostrašćenog montenegrina sa izraženom potrebom da zbog potvrđivanja sopstvene lojalnosti šefu režima ratuje sa vrijednostima kojima je do juče i sam pripadao.
