Ni­je­sam imao na­mje­ru da ga pi­tam gdje je po­li­tič­ki an­ga­žo­van, ali on kao da je je­dva če­kao da mi ka­že da je na pu­tu ko­ji sli­je­di mo­ja par­ti­ja. „Ni­je­sam te po­dr­žao kad si pri­stu­pio De­mo­krat­skom fron­tu, jer sam vje­ro­vao da lju­di ko­ji su u tom tre­nut­ku vo­di­li par­ti­ju ko­ju smo, iz­me­đu osta­lih, i ti i ja osni­va­li, iskre­no ra­de na nje­nom ja­ča­nju. Ka­da sam shva­tio da ni­je ta­ko, ali i da su oni ko­ji su me ubje­đi­va­li da vi to ra­di­te se­be ra­di ne­du­go za­tim de­man­to­va­li se­be i na­pu­sti­li par­ti­ju, od­lu­čio sam da se vra­tim svo­jim pri­ja­te­lji­ma, jer ste je­di­ni do kra­ja osta­li po­sve­će­ni ide­a­li­ma ko­je smo sa­da već dav­ne 1997. go­di­ne za­jed­no po­sta­vi­li kao cilj, od ko­jeg ne­će­mo od­u­sta­ti. Isti­na, vi­še ni­ka­da ne­ću uze­ti član­sku kar­tu bi­lo ko­je par­ti­je, ali ću sli­je­di­ti ide­ju ko­ju smo za­jed­no gra­di­li.“