Стање у земљи је постало драматично имајући у виду да је отворен рат између Управе полиције и Специјаног тужилаштва које би требало да води борбу против организованог криминала и корупције. Можемо слободно рећи да је Црна Гора пред ванредним стањем јер не ратује било ко, већ међу собом кључне институције надлежне за успостављање правне државе.
Примјећујемо да Главни специјални тужилац Миливоје Катнић има одређене резултате, док је Управа полиција и даље под директном контролом врха власти. Међутим, ако Главни специјални тужилац не објави које су то структуре и појединци који, како сам каже, воде специјални рат против њега, ове и сличне изјаве господина Катнића доживјећемо као његов неуспјели покушај саморекламерства, али и као покушај да у резултатима које је остварио у Будви тражи алиби да не процесуира криминалне и корупционашке афере везане за премијера, премијеровог брата, као и за друге људе блиске премијеру.
Главни специјални тужилац треба да саопшти јавности да ли је производ борбе кланова и то што се још увијек не зна ко је пуцао на Предрага Митровића и Олега Обрадовића, нити ко је запалио аутомобил предсједника Општинског одбора ДПС-а у Котору и посланика Жељка Апрцовића. Поставља се питање, како господин Катнић може да штити грађане, државне интересе и уставни поредак, кад и сам каже да је предмет борбе кланова, да се против њега боди специјални рат и да му је безбједност угрожена, при чему неће да каже од кога, и кад већ не може да заштити самог себе.
Ако неко у овој држави води специјални рат против Главног специјалног тужиоца онда је то је кривично дјело, због чега господин Катнић, сходно овлашћењима које има, треба да предузме радње које ће довести до хапшења и процесуирања тих лица. Такође је несхватљиво да специјални тужилац у овој ситуацији позива у помоћ АНБ и Владу, имајући у виду да је немогуће замислити да би му актуелни премијер и АНБ, која је под директном контролом самог премијера, уопште могли пружити заштиту и обезбиједити услове за ефикасан рад на предметима који би довели до кривичне одговорности и разоктиравања криминалног дјеловања самог премијера, ако господин Катнић уопште има намјеру да се њима озбиљни бави.
Тек када рад специјалног тужилаштва у фокусу буде имао афере које су директно повезане са Милом Ђукановићем и када успије да разотрије и процесуира налогодавце бар једног крупног нерасвијетљеног убиства или покушаја убиства са политичком позадином, створиће се услови за успостављање повјерења у рад специјалног тужиоца. Све до тада дјеловаће да је специјални тужилац искоришћен да се заправо преко њега воде специјални ратови који су у искључивом интересу Мила Ђукановића лично и са циљем стварања привида правне државе и наводног ефикасног рада правосуђа.
