Демократски фронт најоштрије осуђује одлуку Основног државног тужилаштва да нема елемената за покретање кривичног поступка против Марка Лазовића, сина Зорана Лазовића, који је у априлу прошле године на уткамици КК „Будућност“ – КК „Црвена Звезда“ јавно линчовао једног навијача Црвене Звезде, што је осим гледалаца у СЦ „Морача“ видио и милионски аудиторијум у региону.
Ово је још један од показатеља потпуног посрнућа правосудних институција које у страху од Зорана Лазовића доноси срамне одлуке због којих ће надлежни у тужилаштву кад тад кривично одговарати. Очигледно да је телефонски разговор између Зорана Лазовића и Душка Голубовића, у којем овај први, некадашњи портир у „Имаку“, објашњава своје методе преваспитивања вјерника СПЦ – а, дјеловао веома упозоравајуће за ОДТ, и као последицу тога имамо овакву криминалну одлуку засновану на потпуном одсуству права и правде.
Треба ли подсјећати да је исто ово
Тужилаштво у Подгорици подигло оптужни предлог против Милана Кнежевића јер се на протестима ДФ – а 17. октобра 2015. пасивно супроставио противуставном и противзаконитом упаду полиције на булевару Светог Петра Цетињског, због чега је осуђен на седам, а онда на четири мјесеца затовра која је одслужио у ЗИКС – у. Треба ли подсјетити да је исто ово Тужилаштво подигло отпужни предлог због вербалног инцидента у холу Скупштине против Милана Кнежевића, Бранка Радуловића, Марине Јочић и Милутина Ђукановића, након чега је Милан Кнежевић срамном пресудом судије Жељке Јововић осуђен на четири мјесеца кућног притвора, а осталих троје посланика на шест мјесеци условне затворске казне. Или можда треба подсјетити да је ово Тужилаштво, без скидања имунитета 27. децембра одредило притвор Милану Кнежевићу, Андрији Мандићу и Милуну Зоговићу? Наравно да треба, јер ово правосудно застиђе постаје легитиман крак криминалне режимске хоботнице који се доминантно обрачунава са ДФ – ом као највећим противником Мила Ђукановића. Али зато Марко Лазовић није ни дисциплински, а камоли кривично одговарао, јер изгледа у режимском Монтенегру постоји неписани закон, да је свако ко навија за Црвену Звезду или Партизан, Србин или Црногорац, који је вјерник СПЦ, легитимна мета линча и репресије који не престаје. Оно што налогодавцима ове антиправославне и антисрпске кампање мора бити јасно да се крај диктатору приближио, и да су узалудни напори његових криминалних кербера из полиције и правосуђа да одложе демократске процесе. А онда ће тек да се покрене жрвањ правде који никог неће поштедјети.
