U Cr­noj Go­ri su ne­ka­da ži­vje­li do­sto­jan­stve­ni lju­di, a to su po­ka­zi­va­li mno­gim od­lu­ka­ma u pro­šlo­sti. Te­ško se ko mo­že po­hva­li­ti do­sto­jan­stve­nim i po­šte­nim dr­ža­njem u naj­te­žim tre­nu­ci­ma kao što mo­gu oni. Ne­ko će re­ći da nas je to mno­go ko­šta­lo.

Je­ste, ali da ni­je bi­lo ta­ko, da li bi se ti i ta­kvi lju­di raz­li­ko­va­li od dru­gih? Ne bi. Sve ima svo­ju ci­je­nu, a po­seb­no do­sto­jan­stvo i ugled. Gdje nam je da­nas ugled? U svi­je­tu bez isti­ne ka­kav je svi­jet da­nas, te­ško je bi­ti do­bar i po­šten čo­vjek. Ta­kav čo­vjek je u oči­ma obeš­ča­šće­nog svi­je­ta bu­da­la. Po­šte­ni lju­di su da­nas po­treb­ni dik­ta­tor­skim re­ži­mi­ma da bi na nji­ma gra­di­li pri­ču o dr­žav­nim ne­pri­ja­te­lji­ma ko­je tre­ba od­ba­ci­ti. Ta­ko se u pr­vi plan iz­ba­cu­je li­ce­mjer­je kao sred­stvo za ma­ni­pu­la­ci­ju lju­di­ma i si­je strah da bi za­ću­ta­li svi ko­ji bi se dr­znu­li da pro­go­vo­re. Pro­sto je ne­shva­tlji­vo či­jim gla­so­vi­ma re­žim po­bje­đu­je ka­da te­ško mo­že­te na­ći ne­ko­ga ko je za­do­vo­ljan nji­ho­vim ra­dom. Ja se iz­ne­na­dim ka­ko ne­ga­tiv­no o nji­ma go­vo­re čak i oni ko­ji im re­dov­no da­ju glas. Ko­li­ko je sa­mo ne­za­do­volj­stvo kod nji­ho­vih gla­sa­ča zbog bi­je­de i si­ro­ma­štva u ko­ji­ma su pri­nu­đe­ni da ži­ve! A ka­kve su nam tek vo­đe! Li­če na sve sem na nor­mal­ne lju­de. Iz nji­ho­vih oči­ju si­ja mr­žnja i osvet­nič­ki duh pre­ma svi­ma ko­ji ne po­dr­ža­va­ju re­žim. To su lju­di ne­si­gur­ni u se­be, sko­ro­je­vi­ći okru­že­ni do­bro pla­će­nim go­ri­la­ma iza či­je se ma­ske o to­bo­žnjoj hra­bro­sti kri­ju ku­ka­vič­luk i ve­li­ko ne­zna­nje.
Da za Cr­nu Go­ru ima na­de, po­ka­za­le su nam na pro­te­sti­ma maj­ke Cr­ne Go­re. Fa­sci­nant­no je ka­kve su po­ru­ke te ča­sne da­me sla­le gra­đa­ni­ma u svo­jim spon­ta­nim obra­ća­nji­ma. One su oči­ta­le lek­ci­ju svim po­li­ti­ča­ri­ma i po­ka­za­le Cr­noj Go­ri da ono što go­vo­ri­te iz sr­ca ima ne­u­po­re­di­vo ve­ću sna­gu od iz­vje­šta­če­nih i is­pra­znih pri­ča po­li­tič­kih pr­va­ka. Iako na­ža­lost u pot­či­nje­nom po­lo­ža­ju, maj­ka je u Cr­noj Go­ri od­u­vi­jek bi­la stub po­ro­di­ce, a šta je po­ro­di­ca bez dr­ža­va u ma­lom. Maj­ka je lič­nost ko­ja se žr­tvo­va­la ne se­be ra­di već dru­gih ra­di. Mo­ral­na, hra­bra i osje­ćaj­na, ali pri­je sve­ga mu­dra i pra­ved­na, ona je odav­no po­sta­la mit i isto­ri­ja. Ova­kav ma­će­hin­ski od­nos pre­ma maj­ci mo­gu ima­ti po­li­ti­ča­ri ko­ji su za­bo­ra­vi­li da su oni ima­li maj­ke ili lju­di ko­ji su od­lu­či­li bi­ti ni­šta do­vi­je­ka. Ako je u ovoj dr­ža­vi sve de­gra­di­ra­no, vje­ru­jem da je osta­lo još sna­ge u si­no­vi­ma i kće­ri­ma ko­ji dr­že do se­be da od­bra­ne pra­vo maj­ke na do­sto­jan­stven ži­vot. Sta­ra je­vrej­ska po­slo­vi­ca ka­že: „Bog ne mo­že bi­ti svu­gdje, pa je za­to stvo­rio maj­ku“, za­to vje­ru­jem da će Bož­ja ka­zna sti­ći sve one ko­ji su uda­ri­li na maj­ke Cr­ne Go­re kao po­sled­nji ba­sti­on od­bra­ne ča­sti i do­sto­jan­stva. Od­lu­ka DPS Ustav­nog su­da ni­je me iz­ne­na­di­la, jer na svim mje­sti­ma od­lu­či­va­nja DPS je obez­bi­je­dio ve­ći­nu za spro­vo­đe­nje od­lu­ka ko­je za­go­va­ra­ju. Ne iz­ne­na­đu­ju me ni iz­ja­ve DPS ja­stre­bo­va ko­ji ma­ni­pu­li­šu na­ro­dom, ali sam du­bo­ko raz­o­ča­ran u one lju­de ko­ji su do do­la­ska na vi­so­ke funk­ci­je po­ka­zi­va­li ne­ke zna­ke hra­bro­sti da se su­prot­sta­ve pri­ti­sci­ma po­je­di­na­ca iz vr­ha re­ži­ma, a po­sta­li su sa­u­če­sni­ci u ru­še­nju in­sti­tu­ci­ja na ko­ji­ma bi tre­ba­lo da po­či­va dr­ža­va. Gdje se za­pu­ti­la Cr­na Go­ra i ko­li­ko je po­sr­nu­la, naj­bo­lje svje­do­či naj­svje­ži­ji pri­mjer ka­da je za­bra­nje­no oda­va­nje po­ča­sti žr­tva­ma zlo­či­nač­ke NA­TO agre­si­je u Cr­noj Go­ri! Ova vlast je for­si­ra­njem po­dje­la de­gra­di­ra­la naj­ve­ću vri­jed­nost ko­jom se ma­lo ko mo­gao po­hva­li­ti kao Cr­na Go­ra. To je so­li­dar­nost s oni­ma ko­ji su pre­va­re­ni i po­kra­de­ni, a maj­ke Cr­ne Go­re su pre­va­re­ne i po­kra­de­ne. Sa­da sli­je­de no­ve po­dje­le u re­ži­ji DPS-a, maj­ke sa jed­nim ili dvo­je dje­ce pro­tiv maj­ki sa tro­je ili vi­še dje­ce. Već mno­go pu­ta vi­đen sce­na­rio ove vla­sti. Znam da će na­gra­da za žr­tvu maj­ki jed­no­ga da­na ipak sti­ći, ali će osta­ti tam­na mr­lja u isto­ri­ji Cr­ne Go­re ka­ko je jed­na vlast ig­no­ri­sa­la maj­ke ko­je su da­ni­ma štraj­ko­va­le gla­đu ka­ko bi od­bra­ni­le pra­vo na do­ži­vot­ne na­kna­de ko­je im je upra­vo ta ista vlast ga­ran­to­va­la. Bog je stvo­rio maj­ku, a sa­mo Bo­ži­je je vječ­no. To bi mo­ra­li zna­ti svi oni u Cr­noj Go­ri ko­ji su na bi­lo ko­ji na­čin do­pri­ni­je­li da maj­ke pa­te.