Ono što se u Crnoj Gori, međutim, teško ili nikako ne oprašta, uprkos prethodno naglašenoj političko-etičkoj „fleksibilnosti“, jeste ako vođa, koji po pretpostavci treba čvrsto i „muški“ da stoji iza svojih dobrih ili manje dobrih riječi i djela, bude uhvaćen u sopstvenim lažima.
Cijela Crna Gora s nestrpljenjem čeka kada će se konačno pojaviti Milova torba koju najavljuje Duško Knežević. Koliko je teška i koliko Migovih koverti u nju može stati pitanje je s kojim Crna Gora odlazi na spavanje, čekajući da li će se narednog dana pojaviti torba puna para.
Све што они раде јесте бијег од истине, истакао је Радосављевић, указујући да је Мугоша одбила да у списе предмета уврсти видео снимке на којима свједок сарадник Саша Синђелић саопштава да је под притиском Тужилаштва дао лажни исказ
Углавном, историја се понавља: овога пута Синђелић је дигао у ваздух и себе и читаву трулу конструкцију оптужнице. И, као кључни свједок, ставио кључ на све монтаже режима, које ће остати у Антологији лажи 21. вијека. Можда би зато Синђелића неки режимски судија одовуд сад казнио не с петсто евра, него с петсто батина, али је он сад за батине недоступан, далеко од сваке базне станице
Црногорска влада потпуно је изгубила политички компас. Министар иностраних послова Срђан Дармановић преузео је улогу министра за локалну самоуправу, а министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка је изгледа стварни министар иностраних послова Црне Горе. А премијер Марковић све то посматра из „хеликоптера“ не знајући шта га је снашло док безуспјешно покушава да за сваки случај одглуми здраво крило
Na protestu majki koje već treći 8. mart provode na ulici u borbi za svoja prava prisutnima se obratila potpredsjednica Demokratske narodne partije Maja Vukićević. Ona je izrazila žaljenje što majke u Crnoj Gori na ovaj način moraju da se bore za prava koja su im protivustavno oduzeta.
Vukićević je istakla da se u Crnoj Gori Ustav krši na dnevnom nivou i da su ugroženi svi slobodni građani. U kovertama koje visoki funkcioneri vlasti primaju i dijele otišle su i naknade za majke, u tim kovertama su i visoki porezi i nameti koje građani plaćaju. Svakodnevno nam se serviraju nova poskupljenja da bi oni mogli da dijele koverte.
Ona je poručila da u Demokratskoj narodnoj partiji razumiju i podržavaju majke jer su oni najbolje na svojoj koži osjetili represiju režima. Na kraju Vukićević je pozvala sve slobodne građane da se pridruže velikom protestu 16. marta da se zajedno izborimo za slobodu i dostojanstven život.
Његово јефтино промовисање и фотографисање с међународним званичницима представља само блиједи и провидни покушај заметања трагова не би ли како повратио заувијек изгубљени углед кроз свечана руковања и примање ордења„, казао је функционер ДНП Зоран Лакушић
Nijedna vlast u istoriji Crne Gore se nije tako obogatila pljačkajući sopstveni narod kao što je to učinila aktuelna.Od strane dojučerašnjih prijatelja i saradnika režima iznijet je sijaset primjera o njihovom lopovluku. Ako je samo dio toga istina, ne znam kako Crna Gora još diše
Ако је Црна Гора суверена и независна држава, и није протекторат или покрајина „Велике Албаније“ премијер Душко Марковић мора хитно због потпиривања вјерске и националне мржње, и промовисања терористичких организација смијенити министра за људска и мањинска права Мехмеда Зенку, реаговао је данас Милун Зоговић, посланик ДФ-а и члан предсједништва ДНП-а.
„Силом се, међутим, а то свједочи цјелокупна политичка историја, не може дуго опстати на власти. Опозиција се ујединила, грађани су се ујединили, политички крај диктатуре је близу. Отуда је страх власти разумљив, али се својим нервозним и усплахиреним реакцијама свакако неће избавити од промјена које ће ускоро неминовно услиједити„, каже Бојовић
Иако Брано Мандић покушава да глуми балканског Хенрија Милера ( наздравље њему и мртвом), оптерећеног инструкцијама и кретањима у “Јарчевој паралели” , код њега се на крају све заврши стандардном магарећом путањом уз тактове пјесме “ Мурга дрот”. И као што у овој пјесми Забрањеног пушења др Неле Карајлић закључује да смо сви дужници Сигмунда Фројда, тако и ја кроз ову пјесму покушавам да реконструишем ђетињство( александровуковићевизам) овог барског Вилијама Бароуза( на здравље и њему мртвом)
ДФ у овом тренутку не размишља о повратку у Одбор до формирања техничке владе
У Удружењу књижевника Србије, у Француској 7, додијељене су награде “Радоје Домановић” за 2018. годину. У категорији страних сатиричара (“Екселенција сатире”), ово најстарије и најугледније интернационално признање за хумор и сатиру на балканским и ширим просторима, Драгану Копривици је уручио један од водећих свјетских афористичара, Александар Чотрић из Београда.
Копривица је награду добио за књигу афоризама “Етида у ЦГ-молу” у едицији једног од најугледнијих црногорских издавача, подгоричког “Унирекса”.
О добитницима је одлучивао Жири у саставу: Радомир Андрић (предсједник) и чланови Милован Витезовић, Петар Жебељан, Витомир Теофиловић, Слађана Митровић, Радослав Тилгер и Александар Чотрић.
У поздравном говору Копривица је истакао да му је велика част што прима награду УКС са именом творца српске алегорично-сатиричне приповијетке, и да импонује састав еминентног Жирија, који чине афористичари и сатиричари највишег нивоа. Стога и не чуди, како је навео, што је Србија од Пољске преузела штафету афоризама у свјетским оквирима, и тим поводом је оцијенио:
“Српски афоризми данас највећег су домета, па могу, као балистички пројектили духа, након лансирања из Србије, облетјети читаву Земљину куглу, и с високим степеном прецизности у повратку погодити било коју неуралгичну тачку на територији Србије. Но, и поред тога, Србија остаје велика тајна, а Црна Гора је већ очигледно проваљена.
Такође је истакао да је почаствован и што је један од лауреата награде “Радоје Домановић” за стране сатиричаре, уз добитнике из Пољске, Русије и Македоније, уз опаску да се у Србији осјећа као гост, али и као домаћи, те у сличним случајевима треба формирати и категорију: гости а домаћи.
Копривица се истовремено срдачно захвалио Министарству културе Црне Горе, и Комисији за суфинансирање пројеката у области умјетности, која му, због политичке неподобности, разним правничким зачкољицама већ дужи низ година, па ни овог пута, није додијелила никакву финансијску подршку, а “Етида у ЦГ-молу” добила велико међународно признање. Зато ће Министарству културе на Цетињу послати примјерак књиге с посветом, у знак захвалности за неучињену финансијску подршку.
У свом обраћању Жирију и присутним ствараоцима прочитао је и свој афоризам: „Не треба свугдје одвајати жито од кукоља: код нас се кукољ сам издвојио и, радећи против жита испод жита, стао на чело жита.“
Након додјељивања признања, Копривица је члану Жирија, Александру Чотрићу, поручио да га и колеге из Црне Горе доживљавају као афористичара свјетског формата, и пожелио му нове домете у жанру за одабране.
Изјава директора Јавног сервиса Божидара Шундића да неће подносити оставку на поменуту функцију и да он и менаџмент те медијске куће „раде у служби државе” само је потврдила оно на шта Демократска народна партија одавно указује, саопштила је потпаролка те партије Јелена Кљајевић.
Предсједник Демократске народне партије и један од лидера ДФ Милан Кнежевић поновио је да је Црној Гори потребна техничка Влада која би организовала свеопште изборе, а на њеном челу никако не може бити Душко Марковић.
Ako nas manipulatori iz vlasti opet prevare osuđujući Duška Kneževića za sva nepočinstva kojih smo se proteklih dana nagledali, a sebe aboliraju kao da oni o ovome ništa nisu znali, onda je Crna Gora nezrelo društvo koje i ne zaslužuje bolju vlast.
Пише: Драган Копривица
Поводом нове премијере у Црногорском народном позоришту имао сам искрену наду да ће публика у нашем Националном театру, послије дуже сценске суше, напокон видјети добар нови пројекат, о којем ћу моћи похвално писати.
Да неко не помисли и да гајим анимозитет према кући која треба да је перјаница нашег позоришног живота. А од које су у посљедње вријеме успјешнији и Градско у Подгорици и Краљевско “Зетски дом” на Цетињу.
Посебно зато што се дохваћу актуелних друштвених тема данас и овдје, од којих ЦНП зазире као ђаво од крста. Овај осврт је, иначе, један од ријетких ненаручених у Црној Гори, писан не кроз ружичасте наочаре, већ објективно, па може дјеловати и бизарно.
Тим прије што се и овог пута показало да, као и на Западу, ни у ЦНП-у нема ништа ново, јер се унедоглед ређају промашене премијере. Зато је и поводом Бекетове драме апсурда ЦНП већ дуже у апсурдној ситуацији да не назире свјетло на крају тунела.
Очито, руководећи се политиком незамјерања, или што се не разумије у театар, јер и није превасходно позоришни редитељ, ни нови директор није заузео одговоран став да заштити Национални театар од још једне лоше представе.
Зато питање, да ли је ико правио контролне пробе током припреме пројекта, изискује одговор. У сваком случају, неко је морао упозорити “свемогућег” редитеља Диега де Бреу да је његова овјештала режија нешто већ одавно виђено у Црној Гори. И да се црногорска позоришна публика не да заварати, јер је и преко ФИАТ-а већ одавно имала прилику да се нагледа и драма апсурда Бекета, Јонеска, Пинтера, и других, и упореди бројне редитељске рукописе.
Словеначки редитељ Диего де Бреа је, као и неки његови претходници, изгледа, закључио исто, ко зна зашто, да је Црна Гора са својом публиком најобичнија паланка, којој се свашта може протурити као чудо од представе.
У окружењу ваљда и даље влада фама да је ЦНП добра прилика за добру тезгу, да се потуре изанђале режије, негдје давно већ одрађене, па у Монтенегру репризиране након сто година за незнавену црногорску публику. Али је она овог пута показала годоовско стрпљење и, културно чекајући Годоа, на крају не дочекала праву представу.
Поставља се оправдано питање како је за гледаоце Народног позоришта, дакле, најширу популацију, тако олако прошао предлог да се ради сам по себи доста
херметичан текст драме апсурда.
Као друго, јасно се наметао императив добре
процјене како ће ово штиво издржати пробу времена у Црној Гори, која је ионако
земља апсурда, а апсурд на апсурд води шаржирању.
Као треће, и главно, редитељ је морао схватити да је било неопходно тзв. ново читање Бекета, или од представе неће бити ништа, а једва је било нешто. Истовремено, поставља се и питање како то да за Бранимира Поповића у расподјели улога није било баш ниједног мјеста, као, не само најбољег глумца ЦНП-а, него и глумца који је и одрастао, још као аматер, на бекетовским и другим драмама апсурда.
Како год, публика је у почетку гледала читавих четрдесет минута ћакулања
Владимира и Естрагона, без икакве режије и мизансцена, па је већ у првој рунди, по
систему “Ко преживи, причаће”, била прилично грогирана, а потом, кроз исцрпљујуће
досадне сцене, и нокаутирана.
Проблем, наравно, није у глумцима и њиховој неспособности да изнесу редитељске задатке, него у режији и одсуству редитељске имагинације Диега де Брее.
Ријетко кад пребацујући рампу, публици је понудио већ виђени стереотип још из седамдесетих година прошлог вијека, данас заморан и углавном немаштовит, па се досада са сцене прелила на гледалиште. Бекет јесте имао за циљ и да пласира визију вјековне досаде, али је досаду требало приказати интересантно, а не бити досадан на тему досаде.
Уз то, гротескно дјелује чињеница да је, поред главних улога и коректне
глуме Срђана Граховца, Стевана Радусиновића, Драгана Рачића и даровитог Петра Влаховића, као младе наде ЦНП-а, у ствари, “најбекетовскија” била у епизодној улози сјајна Нада Вукчевић.
Чак ниједног трена није излазила из улоге, хипнотички посвећена лику, уз вучење по сцени геометријски обликованог пртљага енормних димензија. Притом се поставља и питање зашто су и у овој редитељској визији Владимир и Естрагон морали баш говорити као изгубљени у времену и простору јуродиви јунаци, по већ познатом шаблону.
А било је хиљаду начина да се направи отклон, и унесе новина у већ познате концепте ликова. Уосталом, ако постоји и филм о “Хамлету”, за који су као мизансцен послужиле и просторије аеродрома, редитељ је могао понудити нову визију и ове драме апсурда, и ново читање глумачких креација.
Али представа, у којој је режија овјештала, и гдје се понајвише истакне један
лик, притом епизодни, нема превише шанси за успјех. Дакле, у читавом комаду де
Бреи треба честитати једино на концепту лика Лакија, и његовим сценским радњама, што је, свакако, недовољно за цјеловит драмски угођај.
Уз то, и током ове представе, коју је најбоље дефинисати као глумачку, уз
већином јалове редитељске визије, јасно се осјећао неодговоран став управе ЦНП-а
што не поставља бар једну добру домаћу комедију. Или бар од краља Николе до
краља Нушића. Гледаоци су се овог пута каткад на силу покушавали насмијати на поједине сценске бравуре Срђана Граховца, али комад у цјелини није функционисао.
Па је и комплетна атмосфера у гледалишту била типа “нико сјетан, нико задовољан”.
Ако и даље важи стара добра подјела на интересантне и досадне комаде, онда
је нова премијера ЦНП-а еклатантан примјер досаде на досаду, при чему су многи
гледаоци дискретно погледивали на сатове сањајући крај представе.
А број аплауза, словом и бројем, је један. Куртоазан, и на самом крају. Тек реда ради, с муком изнуђен кроз јефтини ефекат Де Брее са стоп-кадром и гашењем свјетла, што се више не ради ни на Фестивалу драмских аматера у Бијелом Пољу.
Дакле, ни на Западу, ни у ЦНП-у ништа ново. Евидентан је пад квалитета представа, које урнишу надобудни редитељи са стране, а управа пласира у Народном позоришту комаде далеке од народа и времена. Наравно, ЦНП не смије да се ухвати у коштац са савременим текстовима, који разобличују нашу сложену политичку стварност, јер би ударао у темеље власти.
А национални театри углавном и постоје да маскирају непријатну стварност и друштвени тренутак представама далеким од времена и гледалаца. Зато је ту био и Годо, а новим пројектом ЦНП показао не само да Бекет не кореспондира с овим временом, него ни сам са собом, а то већ није до Бекета.
Владимир и Естрагон су истакли да је дрвце на сцени, наводно, олистало, али је публика на крају замало увенула. Но, због стрпљења, и културе гледања чак и досадних представа, публика заслужује десетку.
Због свега наведеног, као прелазно рјешење, управи ЦНП-а, која опет прелази гледаоце, препоручујем да, за освјежење репертоара и публике, реактивира
представу Благоте Ераковића по тексту краља Николе “Како се ко роди”.
Тако бисмо опет имали нешто своје изворно, и врло гледљиво од комедија на репертоару Националног театра. Ако то већ није супротно његовој програмској концепцији. А Ераковић би, да је он замољен да ради Бекета, сигурно и бесплатно урадио бољу представу од ове, у којој је прича о Годоу за гледаоце представљала прави Сизифов посао. А овако ЦНП маневрише на слијепом колосјеку од Годоа до Сизифа, што би тешко и Филип Вишњић опјевао.
Извор: Дневна новина Дан
Маја Вукићевић, предсједница општинског одбора Бар и потпредсједница Демократске народне партије, сматра да су поруке из Владе у којима се великој побједи грађана у Бару дају политичке боје недопустиве и да представљају подвалу.
Sve ovo što se dešava Crnoj Gori nije trenutna bolest našeg društva. Ovo je slika i prilika jedne pogrešne politike koja se održava brutalnim i siledžijskim metodama uz prećutnu saglasnost Zapada. Prokletstvo savremenog svijeta su đilkoši i glupaci oličeni u nosiocima vlasti koji su interese države i njenih građana podredili ličnim interesima. Oni u svojoj bahatosti nijesu predvidjeli da kad- tad dugovi stižu na naplatu.
Да је у Црној Гори тоталитаризам достигао своје најгоре екстремне форме, показују и посљедња дешавања у Бару, гдје је над трудном женом примијењена најгрубља физичка сила, уз злоупотребу овлашћења од стране припадника органа унутрашњих послова, реаговала је испред Демократске народне партије портпарол Јелена Кљајевић
„Није проблем у џемперу, камо среће да је наставио да га носи, а да га није замијенио скупоцјеним одијелима од пар хиљада евра и сатом од преко 100000 евра. То сликовито и отворено открива црте његове личности од којих у добром смислу и зависи државна политика. Црна Гора за ово вријеме је осиромашена, опљачкана, девастирана, распродата и дубоко унесрећена. Уски круг људи око Ђукановића се енормно обогатио, већина је осиромашила. Од 5 до 10 одсто људи имају све, остали грцају проблемима и тешко преживљавају„, изричит је Јовановић
Лидер ДНП-а и један од лидера ДФ-а, Милан Кнежевић, истакао је да је министар Предраг Бошковић, након што је јуче „озбиљно“ припријетио Владимиру Путину, данас одлучио да запријети црногорском народу имагинарним истраживањем јавног мнијења у којем је наводно рејтинг ДПС-а на историјском максимуму
Увођењем додатне ставке за субвенционисање обновљивих извора енергије Влада Црне Горе врши пљачку грађанa, у име и за рачун Блажа Ђукановића и других повезаних лица са предсједником ДПС-а Милом Ђукановићем који су власници мини хидроцентрала и вјетроелектрана, наводи се у саопштењу које потписује Никола Јовановић, шеф медијског центра и члан предсједништва ДНП-а
„Након изрицања забране интелектуалцима из Србије да уђу у Црну Гору, услиједио је увоз пожељних „интелектуалаца“ који се по правилу боре против „великорпске хегемоније“ и који су спремни да изговоре наручене и најбруталније неистинитости за потребе режима, баш на исти начин како то уназад годинама ради ископлексирани Беба Поповић и његова минут-два „информатива“.
Колективне фрустрације, комплекси и опсједнутост Србима, а онда и православцима, јесу за Хрвате перманентно стање и искуство, које траје више од једног вијека, док се у Црној Гори оно вјештачки појављује, и нажалост пресликава, али и појачава током последње двије деценије захваљујући актуелној криминогеној власти, уз трагичне последице за саму Црну Гору
Снимци са журке која без престанка траје тридесет година у организацији актуелне власти који се ових дана јавно приказују у режији златног спонзора режима Душка Кнежевића полако, али сигурно отварају очи и онима за које смо вјеровали да никада неће прогледати. Коначно су јавно о злоупотребама власти почели говорити непосредни учесници и свједоци свих дешавања на двору у последњих тридесет година.
„Али авај, сад интензивно размишљам да подигнем кривичну пријаву против Вас за подстрекивање на кривично дјело, пошто сте Ви организатор и инспиратор мојих путовања у Београд у јануару ове године. И колико год чудно звучало, Ви сте ми својим савјетом да са личном картом могу напустити Црну Гору, помогли да се сретнем са предсједником Руске Федерације В.В.Путином на чему сам Вам неизмјерно захвалан“
Као одборник могу да кажем да је сваки мандат који је освојила опозиција чист као суза, док су мандати који одржавају на власти тренутну градску управу последица разних махинација, пријетњи, притисака али и дебелих коверти које у свакој кампањи стижу, а само су курири различити.
Сада покушавате неуставним и незаконитим рјешењем да ми онемогућите обављање посланичке функције, директно задирући у законодавну грану власти. Пошто претпостављам да нисте упознати са изборним системом у Црној Гори, морам Вас обавијестити да ја нисам изабран у изборној јединици Подгорица, већ су за мене гласали грађани из свих црногорских градова. Следствено томе, имам обавезу као предсједник партије и посланик у Скупштини да развијам интензивну комуникацију са нашим чланством, општинским одборима и другим органима партије, који статутарно нису везани за Подгорицу„
У свом говору, Бојовић је истакао да је садашње исфорсирано јединство Европе засновано на политичко – манипулативној моћи једног агресивног корпоративног глобализма који је, редукујући међуљудске односе на законе глобалног тржишта, почео да прождире чак и своје сљедбенике и конзументе.
