Истакнута је потреба сарадње у области спорта, а Анатолију Карпову је било посебно драго што Бојовић долази из Даниловграда, општине у којој основна школа носи име прослављеног свјетског шаховског шампиона Михаила Таљ
Истакнута је потреба сарадње у области спорта, а Анатолију Карпову је било посебно драго што Бојовић долази из Даниловграда, општине у којој основна школа носи име прослављеног свјетског шаховског шампиона Михаила Таљ
Мило Ђукановић је потврдио да је ДПС примио донацију од Душка Кнежевића у доларима, а исти Кнежевић изјавио да је Стијеповићу дао новац по налогу Мила Ђукановића. Значи, Миливоје Катнић вјерује Душку Кнежевићу кад саопшти да је новац дао Мигу Стијеповићу, али му не вјерује кад каже да је то урадио по налогу Мила Ђукановића, и онда покреће истрагу против школских другова, док за Ђукановића не постоји ни удаљена сумња. Као што не постоји ни удаљена могућност да Стијеповићу буде одређен притвор због могућег утицаја на свједоке и остале осумњичене.
Потпредсједник Демократске хародне партије Драган Бојовић састао се данас у Москви чланом Предсједништва руске партије Родина Фјодором Бирјуковим и том приликом разговарали су о интензивирању сарадње између ове двије партије.
–Потпресједник ДНП-а Драган Бојовић је у склопу посјете Русији присуствовао је свечаности у Кремаљском дворцу која је организована поводом обиљежавања 10 година од устоличења патријарха московског и све Русије Кирила, саопштили су из ове странке
То, што он пере руке од самог себе нападајући Русе, и узгред се додворава Западу, више нема прођу, па су маске пале уз јефтину глуму, нервозу и чувену марамицу шефа режима.
Овај значајни форум, на којем ће Драган Бојовић говорити, организован је на тему: „За јединство Европе. Како обновити узајамно повјерење?“. Бојовић је позван и на заједнички скуп Међународне Словенске академије. Први дио скупа одржава се 31. јануара у Државној думи парламента Руске Федерације, а истог дана наставља са радом у Кремљу поводом јубилеја Руске православне цркве
Тако би РТЦГ, под плаштом бриге за грађане, да свјесно релативизује досад невиђен скандал, не би ли отупила оштрица јавности, која уз све већу индигнацију коментарише скандалозне снимке, у којим главну улогу курира игра, нимало случајно, први функционер кабинета шефа режима.
На првој сједници Главног одбора ДНП након одржаног Другог конгреса Партије, којом је предсједавао предсједник Милан Кнежевић, изабрано је двадесет пет чланова новог Предсједништва, четири потпредсједника ДНП, Јован Пејовић, Маја Вукићевић, Александар Дожић и Драган Бојовић, а за предсједника Политичког савјета поново је изабран Предраг Булатовић. За новог шефа Медијског центра ДНП изабран је Никола Јовановић, а за портпарола Јелена Кљајевић.
Kad je patrijarh srpski Pavle rekao da budemo ljudi, nije mislio da ćemo biti veći vjernici ako zapalimo veću svijeću, niti da će nam zbog većeg priloga grijesi biti oprošteni; mislio je da samo dobrim djelima možemo napraviti razliku između ljudi i neljudi. Mnogo prije nego što je patrijarh Pavle izgovorio ove riječi, u Crnoj Gori se nepogrešivo znala napraviti razlika između ljudi i neljudi.
Врховни државни тужилац Ивица Станковић требао би да Душку Кнежевићу додијели статус свједока сарадника, предложили су данас из Демократског фронта, наводећи да је Кнежевић у „сваком смислу кредибилнији и образованији свједок од неписменог и нарученог Саше Синђелића“
Срби су, нажалост, кроз историју више вјеровали онима који су се свако мало одрицали српских коријена него онима који су чували традицију својих предака. Највише ми смета то што се такви назови политичари оног тренутка када им подршка српског бирачког тијела није потребна безочно окрећу против Срба и њихових интереса.
ДПС је разоткривен на најбизарнији начин, а нико у тој партији, у којој има и часних људи, и не помишља да треба шта мијењати на политичкој мапи Црне Горе због мангупа у сопственим редовима.
По питању дебелог учинка режимске Црне Горе у бесправном подривању интереса званичне Србије, кад би у Црној Гори и постојало независно тужилаштво, лако би били разоткривени и раскринкани овдашњи актери и њихове скривене улоге“.
Да је ријеч о двоструким стандардима када су у питању функционери ДНП и ДФ показује и то да се још од 2015. године у фиоци тужилаштва налази случај физичког напада на предсједника ДНП Милана Кнежевића за који постоји видео снимак, а име нападача је одавно познато“, упозоравају из ДНП-а.
U politici , kao i u sportu, postoje porazi kada pobijedite sebe same. Poslije takvih utakmica, porazi najteže padaju. Moramo priznati da je uprkos svim pritiscima i marifetlucima vlasti takvih poraza u opoziciji bilo najviše. Zato, ako se ovoga puta spotaknemo na pitanju objedinjavanja opozicionog djelovanja, podizaćemo se mnogo duže nego što to iko može pretpostaviti.
само на три питања. Какву корист је Црна Гора имала од признања тзв. државе Косово? Какву корист је Црна Гора имала од гласања за учлањење лажне државе Косово у Унеско и Интерпол? Какву корист је Црна Гора имала након што је послала тројицу црногорских официра на Косово и Метохију? Одговор је и доносиоцима ових срамних одлука јасан: никакву.
Демократска народна партија Црне Горе позвала је директора Телевизије Пљевља Дејана Миличића и главног уредника Мила Џаковића да одмах, без одлагања, објаве снимак комплетне сједнице Скупштине општине Пљевља, како би се јавност упознала са насилничким понашљњем предсједника Мирка Ђачића.
„Можемо да претпоставимо да је разлог, што се од стране Телевизије Пљевља још увијек не објављује снимак на њиховом јутјуб каналу, тај што је прве људе локалне телевизије позвао Мирко Ђачић и вршио притисак на овај локални јавни сервис, тражећи да снимак, на којем је он неславни актер, не објављују ни по коју цијену.
Упозоравамо и подсјећамо, додају они, да је локални јавни емитер РТВ Пљевља у обавези да објави овај снимак као што су то чинили са свим снимцима сједница Скупштине општине Пљевља последњих мјесеци, посебно имајући у виду да Телевизија Пљевља за ту намјену редовно добија по 2 000 евра од општине Пљевља.
„Боље рећи од новца грађана Пљеваља, иако не врше директан пренос сједнице. Јавност у Пљевљима, а и шире, посебно је заинтересована и апсолутно има право да, након свега што се на овој сједници десило, види макар њен снимак на јутјубу. Јавност има право, да на снимку види насилничко, неурачунљиво и недолично понашање предсједника општине Пљевља Мирка Ђачића којим је он покушао ваљда да некога уплаши, али у томе не само да није успио, већ је само до краја унизио, обесмислио и деградирао функцију предсједника општине“, наглашавају из ДНП-а.
Такође вјерујемо, додају они, да ће одборници владајуће већине у Пљевљима наредне дане посветити договору и доношењу одлуке, да одмах после празника, сами смјене неурачунљивог предсједника општине Пљевља који својим насилничким и недоличним понашањем, наноси непоправљиву штету функцији предсједника општине и самој општини Пљевља, док њене грађане излаже невиђеној срамоти.
„Мирко Ђачић је показао да он једноставно није у стању да води општину која је ионако оптерећена бројним неријешеним проблемима који озбиљно угрожавају њен опстанак„
Портпарол и члан Предсједништва ДНП-а Никола Јовановић сматра да је најава постављања НАТО радара на Бјеласици до сржи огољела природу чланства Црне Горе у НАТО, које, како је навео, није партнерско, већ поданичко.
–Набавка 3Д радара војног радара у вриједности од 20 милиона евра и намјера постављање истог на Бјеласици доказује да НАТО ужурбано испоставља захтјеве Црној Гори и намеће јој да сама финансира пројекте које ће бити од директне користи овој војној алијанси. Недавна набавка хеликоптера од 30 милиона као и директива да надаље мора да финансира учешће црногорских војника у НАТО мисијама, оголиле су до сржи природу чланства Црне Горе, која свакако није партнерска већ поданичко службеничка, казао је Јовановић за ИН4С.
Ми, навео је он, већ сада видимо да су се обистинила логичка предвиђања да ће Црна Гора бити полигон за остваривање туђих интереса и да је убрзани улазак у војни савез било стратешко проширивање интереса чланица НАТО-а на овим просторима, а не интерес Црне Горе.
–Имајући у виду да је Црна Гора повјерила надгледање свог ваздушног простора НАТО савезницима Италији и Грчкој, баш као што је то урадила и сусједна Албанија, онда је јасно да овај радар неће служити Црној Гори већ да то представља дио војне логистике који се поставља на Балкану и да НАТО своју инфраструктуру заокружује на овом подручју. Не треба заборавити ни чињеницу да је Влада Црне Горе одлучила да на планини Сињајевини формира Вјежбовно-стрелишни полигон за бојево гађање за потребе Војске Црне Горе. Иако су покушавали да убиједе јавност да се ради о рутинском одређивању локације за потребе војске, веома је индикативно што се и ово дешава након уласка у НАТО и јасно је да се ради о још једном испостављеном захтјеву са те адресе, казао је Јовановић.
Према његовим ријечима, Црна Гора није имала нити један безједносно политички разлог да постане 29. чланица војног савеза, нити је власт имала подршку за тај чин, што ту одлуку чини нелегитимном и неоправданом, а нерасписивање референдума о приступању чланству показује да је та одлука била и нелегална.
Тврдње министра Предрага Бошковића да ће грађане годишње коштати 450000 евра чланство у НАТО-у већ сада дјелују као предшколска бајка јер видимо да ће ти трошкови износити много више него предвиђених 2 одсто од бруто друштвеног производа. Иако су обећавали економско-развојне бенефите након што постанемо чланица НАТО алијансе лако је констатовати да се десило потпуно супротно и да су издвајања за војне трошкове утростручени. Све трошкове испостављених НАТО цехова нажалост плаћају грађани и новац пореских обвезника ће и овог пута бити злоупотребљен како би се задовољили туђи интереси, истакао је Јовановић.
Како је казао, од марионетске власти коју предводи ДПС се ништа друго није ни могло очекивати до сервилног испуњавања свих захтјева, надајући се да ће тиме одржати благонаклоност оних који жмуре на бруталну крађу избора, пљачкашке приватизације, корупцију, организовани криминал и енормно богаћење једног круга људи из врха власти.
–Све будуће потезе које власт буде предузимала испуњавајући НАТО хирове треба тумачити у том контексту. Имајући на уму да у последња два истраживања јавног мњења која су објављена долази до значајног пада повјерења у Војску Црне Горе и НАТО егзактно показује да су грађани свјесни природе чланства и да није дошло до повећања безбједности и прилива страних инвестиција, већ да је насупрот реалност таква да је организовани криминал на врхунцу и да су убиства и мафијашке ликвидације свакодневница, указао је Јовановић.
По његовим ријечима, обећани економски проспритет, политичко уважавање најмоћнијих земаља свијета и обећање да ћемо равноправно доносити одлуке су биле прича за наивне, баш као што је то била и прича да ће након уласка у НАТО доћи до промјене власти јер овај савез држи до владавине права и правне државе.
–НАТО је јасно овим ставио до знања да су у Црној Гори да би задовољили своје интересе и да их ништа од унутрашњих ствари и односа не занима уколико то не угожава њихове планове. Због свега тога ће сваки наредни НАТО хир радо бити прихваћен од стране власти инфериорног карактера и исти ће бити финансирани из џепа осиромашених црногорских грађана, закључио је Јовановић.
На крају смо још једне тешке године која ће у историји Црне Горе бити упамћена као година подјела, прогона, игнорисања већинске воље грађана од стране режима, прекрајања историје, доношења одлука којима се понижава Црна Гора, крвавих обрачуна криминалних група, монтираних судских процеса, посрнућа инститиуција система, тешке материјалне ситуације великог броја грађана, деградације части, обесмишљавања многих других питања, толико важних за нашу будућност.
Када уз све ово на јавној сцени додатно имате терор незнања који производе квазиинтелектуалци и носиоци важних државних и политичких функција, који су стицајем чудних околности постали креатори наших судбина, онда вам не преостаје ништа друго него да се запитате може ли вас задесити већа несрећа од ове са којом се свакодневно суочавамо.
Трагично је да смо као друштво доведени у овакво стање, као што је трагично да смо дошли до тога да се за своја права боримо на улицама, зато што су институције система постале мјесто апсолутне самовоље режима. Још трагичнији је податак који се препричава ових дана да су поједини грађани стављање у затвор Небојше Медојевића прослављали пуцњима из револвера.
Тако Црна Гора полако али сигурно постаје друштво мржње и прогањања свих који другачије мисле. Да има права и правде, након што је Уставни суд прогласио члан Закона о кривичном поступку неуставним, на основу којег је Виши суд донио одлуку о стављању у затвор посланика Милана Кнежевића и Небојше Медојевића, све судије Апелационог суда и Врховног суда које су учествовале у доношењу ове одлуке, као и старјешине полиције које су издале налог за њихово хапшење, требало би да буду смијењене.
Иако су носиоци ових звања положили заклетву да ће штитити Устав, већина њих сматра да је заклетва дата шефовима режима и да је заштита њихових интереса важнија је од свих других заклетви. Ове одлуке су потврдиле оно што одавно знамо – да је држава потпуно централизована, а одлуке се доносе по диктату једног човјека.
Под овом влашћу је промовисано полтронство, непотизам, просталук, бахатост, лажљивост, корупција и криминал, обмана и незнање до неслућених висина, као никада у историји Црне Горе. Ма колико се некоме чинило да је ова власт стабилна, то је за оне који добро познају политичке прилике само привид. Они живе у страху, свјесни да свијет и народ добро знају да су они протагонисти свега чега се сада одричу. Само због страха од казне која их чека након силаска с власти, они се голом силом одржавају.
Њихово тридесетогодишње јахање које сви скупа плаћамо не може проћи без заслужене казне. Народ добро зна да је овај режим промовисао све оно чега се Црна Гора гнушала у прошлости. Зато нам треба отрежњење, да би ова земља добила власт која нас неће дијелити на грађане првог и другог реда, зависно од тога кога ће ко гласати. Црној Гори треба власт која ће изграђивати економски стабилну државу која ће закопати ратне сјекире и окренути се стварању услова за срећан живот свих грађана.
Отрежењење нам је потребно да бисмо коначно схватили да овај режим није само проблем за опозицију. Овај режим је проблем за свеколики црногорски народ. У богатим европским државама народ се буни због повећања цијена које утичу на њихов животни стандард, услова за одлазак у пензију, угрожавања грађанских права и слобода. У Црној Гори гдје се ова права драстично крше народ ћути, како би рекао један мој пријатељ „као да му је Бог памет попио!“
Ми морамо схватити да нема те власти која може побиједити народ, као што морамо коначно схватити да Црна Гора има огромне ресурсе које је ова власт криминалном политиком обесмислила.
Извор: ДАН
На најприземнији начин је прво покушао вербалним насиљем да спријечи Владислава Бојовића да у својству одборника постави питања и тражи одговоре, а када то није успио прибјегао је физичком насиљу сматрајући да ће на насилнички начин постићи свој циљ“, нагласио је Јовановић и додао:
Поводом откривања споменика црногорским комитама на Тргу Саве Ковачевића у Никшићу, ДНП истиче да је Мило Ђукановић у свом говору наставио са подјелама у црногорском друштву, у свјетлу резулуције ДПС-а о 1918. години, оцијенила је др Вера Булатовић, посланица Демократског фронта и чланица Предсједништва ДНП-а.
„Данас је на откривању споменика комитама наставио и са својим контроверзама, јер се разликује од оног Ђукановића из 1998. године, који је саопштио да је 1. децембар 1918. године један од најсвјетлијих датума у нашој историји, из којег је и настала СФРЈ“, рекла је Булатовић и додала:
„Двадесет година касније Ђукановић саопштава да сви они, који прослављају 1. децембар 1918. године, славе печат издаје и срама, иако су и комити, којима данас подиже споменик у циљу промоције личне власти, сви до једног били за федерално уређење државе, а већина њих се у годинама након 1918. јавно и покајала и затражила опроштај. Управо због оваквих ретерирања Ђукановића, не би било чудо да исти он, кроз више година, кад више не буде ни предсједник ни премијер, поново промијени свој став према овом и сличним историјским датумима“.
Булатовић је нагласила да је у Црној Гори је, на жалост, данас у моди да режим подиже споменике и статуе, кад већ не може подићи стандард грађана и степен владавине права.
„На овај начин власт преко неких примјера из прошлости настоји да ушићари нешто за себе данас. И да покаже како јој је наводно много стало до наше историјске прошлости. Умјесто да се власт избори са немаштином грађана, с превлашћу криминала и корупције, грађани ће се по улицама и трговима ускоро сударати с постаментима споменика“, сматра Булатовић и закључује:
„Овај режим очигледно нема ништа добро да понуди грађанима у будућности, па покушава да их враћа у давно прошло вријеме у циљу шминкања бесправне државе, уз одсуство владавине права, и сиромаштво грађана у земљи задуженој код међународних кредитора већ неколико милијарди. Стога је исфорсирано родољубље актуелног режима провидно и депласирано, као замјена теза и бацање прашине у очи грађанима Црне Горе о хиперпатриотизму Ђукановића и његових добро удомљених патриота у и око власти. А, рекавши на откривању споменика како никад више не смијемо допустити да нам насљеђе буде оруђе било чије политике, Ђукановић је управо и говорио у том стилу, и још једном негирао самог себе„.
Држава је, код нас, “стављена у затвор”, али није “притворена”
„Рат је обмана. Истинито је оно што поједностављује ствари, а не оно што ствара хаос.“
Када су Томског, једног од водећих протагониста Октобарске револуције који је доцније био присиљен на самоубиство, упитали да ли су у совјетском друштву могући вишепартизам и демократија, он је одговорио да су могући, с тим да они (комунисти) буду на власти, а сви остали у затвору. Овај тоталитарни начин мишљења, који је изнутра разарао и на крају докрајчио совјетски комунизам, веома је жив и у свом пуном замаху у данашњој Црној Гори. Овдашњи моћници одрекли су се свих добрих страна социјалистичког система (уништена су крупна предузећа и фабрике, укинута радничка права, социјална права, извршена груба отимачина заједничке својине, девастирано здравство, школство), а остали вјерни само његовим мрачним знамењима: прогон политичких неистомишљеника, идеолошко кривотворење историје и традиције, секташење, богоборство и рат против Цркве.
Од идеологије Коминтерне до идеологије неолибералног глобализма у Црној Гори се култивише и опстаје једино мржња. Као дериват себељубивог самовлашћа, плитког политичког махерства и неподопштине, ћифтинске политике, без харизме и државничког духа. Јер, чак и максима: дивиде ет импера (завади па владај), има границе своје „употребне вриједности.“ Ако се, наиме, непрестано распламсавају диобе и конфликти у сопственом народу, ако се не постиже чак ни минимални национални консензус око кључних питања, онда се и власт неминовно временом у себи подијели и ослаби. Тражећи савезнике против сопствених грађана, постаје роб и вазал туђих, управо непријатељских интереса.
Али ко су наши непријатељи? Ко су ти наши недобромислитељи, које по древној мудрости треба да волимо, и да држимо ближе себи, у односу на пријатеље? Јесу ли то они који хоће да пониште нашу слободу, историјско достојанство, вјеру, име и презиме, који желе да нас преобразе у своје безличне слуге и лакеје?
За овдашњу власт једини непријатељ је опозиција. Против опозиције су допуштена сва средства принуде. Осим притварања. Јер, по ЗКП-у, политичке неистомишљенике треба директно „стављати у затвор“, а не „притварати“, како се може разабрати из званичног тумачења скорашњих пресуда. Политичко поступање правосуђа је „законито“, али „није уставно“, имплицира се надаље у официјелном тумачењу, јер несмјењивост ДПС-а није, на жалост, још увијек нормирана као уставна категорија. „Не још, али, ипак већ“, каже Херман Брох у роману „Вергилијева смрт.“
И управо овакав вид правног ирационализма и акробатике, овај правно-интелектуални апсурд, горљив је показатељ скончавајуће владавине. Све ствари настоје да се одрже у свом бићу, писао је Спиноза, али их то настојање, у својој пренаглашености, дијалектички води у самодеструкцију. Жица на музичком инструменту ће произвести тон, само ако није одвећ затегнута. У противном пуца. Као што пуца и лук чија стријела циља да добаци сувише далеко. И није овдје ријеч о „дешавању народа“ који се, након свих ових година јалово расуте и неутажене жудње за промјенама, препустио „нирвани“ и једној врсти баналне равнодушности. Нити је ријеч о „разарајућој“ снази опозиције која, ни у бољим околностима, није показала довољну трезвеност, јединство и политичку зрелост. Овдје је на дјелу, да се математички изразим, имплозија презасићеног скупа, афектирана моћ која је саму себе почела да дроби и уситњава – инфинитезимално, до крајње безличности, до неупотребљивости.
На почетку Платонове „Државе“, ретор и софиста Трасимах каже свом сабесједнику Сократу да је праведно једино „оно што користи јачем.“ Сваки владар доноси законе у сопствену корист, не у корист народа, те је праведно стога поштовати законе који су на корист јачем, на корист владару. Трасимах је, у суштини, иморалиста. Он вјерује да су људи по природи лоши, поистовјећујући појам правде са појмом моћи, снаге и личне користи.
Други Сократов сабесједник, Глаукон, још жустрије заговара идеју иморализма. Глаукон тврди да су људи праведни само зато што се плаше да ће бити кажњени због своје неправде. Ако би човјек, пак, на неки мистичан начин, могао себе да учини невидљивим, ако би засигурно знао да ће у свом поступању проћи непримијећено и некажњено, онда би извјесно био неправедан.
Оба ова поимања правде су, на један апсурдан начин, обједињена у нашем јавном животу и дискурсу. Наша неправда је видљива, али некажњива. “Правда је у сили”, али се то скрива кроз форму “законитог неуставног дјеловања”. Давно смо се наругали сократовско-платоновским сновима о правди као знању и хармонији коју ваља успоставити у души државе и грађанина.
Држава је, код нас, “стављена у затвор”, али није “притворена.” Завађени смо, али нијесмо подијељени. У схизофренији неокомунистичког капитализма. На ивици пуцања. Не још, али ипак већ погођени страхотама псеудодруштвене стварности.
Јер у манихејски изоштреном огледалу сопствених заблуда, обузети нарцисоидном игром моћи, изнова само једни друге препознајемо као једине непријатеље.
Извор: Вијести
У Црној Гори закони не важе исто за све. Умјесто једнакости свих пред законом, влада неписано правило – ако се закони супротстављају приватним интересима моћних појединаца и група тим горе по законе. Држава Црна Гора је због тога далеко од успостављеног система владавине права. Разлог за овакво стање лежи прије свега у чињеници да код актуелне власти не постоји политичка воља за владавином права, нити спремност да се закони неселективно примјењују.
Владавина права је нужан предуслов демократије. Изградња правне државе у којој ће се закони доследно проштовати и спроводити једнако за све њене грађане сан је о ком сви сањамо. Немогуће је изграђивати правну државу без успостављања независних, професионалних и одговорних правосудних институција.
У држави у којој је правосуђе под директном контролом и снажним утицајем владајућих структура влада правило – кадија те тужи, кадија ти суди. Без темељне кадровске реконструкције у судству и тужилаштву, на принципима моралног и стручног кредибилитета, нема правде у Црној Гори. Спрега власти и правосуђа је рак рана наше државе, јер умјесто критеријума квалитета приликом избора судија, превладава партијска подобност и лојалност носиоцима извршне власти. Судије морају бити слободне и независне да би могле судити по закону и савјести.
Успостављање правног и институционалног оквира за борбу против организованог криминала и корупције подразумијева раскринкавање спреге између власти и структура блиских власти, које су у народу препознате као срж свих наших несрећа.
Истинска правна држава мора својим грађанима гарантовати правну сигурност. Обезбјеђење правне сигурности је један од кључних предуслова изградње државе у којој ће грађани слободно исказивати своје ставове и слободно живјети.
Све ово што се последњих дана и година дешава челницима, члановима и симпатизерима Демократског фронта јасно говори да је Црна Гора заточена држава. У њој не постоји владавина права као темељ једнакости и недискриминације и стварања правне сигурности појединаца, али и читавог друштва.
Услов свих услова да Црна Гора постане правна држава и да у њој царује владавина права јесте постојање политичке воље за потпуном независношћу институција система, посебно судства и тужилаштва. Добро је што су грађани последњих година посредством медија били у прилици да се лично увјере какви су морални и стручни квалитети једног броја судија и тужилаца.
Просто је запањујуће колико је неписмености и просјечности садржано у тим личностима које би требало да представљају крем знања и професионалности у обављању ових, у свакој иоле озбиљној држави важних функција. Они више нијесу проблем било којег појединца. Они су проблем за све грађане Црне Горе, једнако као и они чијим интересима служе. Много више за оне који тога нијесу свјесни, него за оне који се против њих боре.
Наравно, све оно што се дешава са правосудним и тужилачким органима је последица диктаторске ДПС власти, која је у последњих 30 година, колико се налази на челу Црне Горе, изградила систем у цјелости подређен њеним интересима.
Све то им дозвољава и међународна заједница, која у Црној Гори, иако би то жељела, не може наћи нови субјект који би с толико подаништва служио њеним интересима, али и народ у који се увукао страх због насиља који међу грађанима сије режим.
Оно што посебно треба да забрине је појава да се међу грађане Црне Горе увукла мржња по принципу навијачких страсти и исконструисаних подјела од стране режима што никоме не доноси добро.
Све оно што се некоме данас дешава, а што нијесмо хтјели реално сагледати, једнога дана ће се вратити као бумеранг онима који то ћутке посматрају. Тога морају бити свјесни и носиоци извршне власти, као главни протагонисти прогона својих неистомишљеника, јер народ је давно, на основу животног искуства, примијетио, да ничија вјечно не гори, па неће ни њихова.
Извор: ДАН
Medijski centar Demokratske narodne partije Crne Gore obavještava javnost i medije da će se Drugi kongres DNP CG održati u nedjelju, 16. decembra, u velikoj sali KIC-a „Zeta“ u Golubovcima, sa početkom u 11 časova.
Drugi kongres DNP CG će imati dva dijela, svečani i radni, a predstavnike sredstava javnog informisanja sa zadovoljstvom pozivamo da proprate svečani dio Kongresa, to jest, obraćanje gostiju Kongresa, i predsjednika Partije, Milana Kneževića.
Danas niko ko drugačije misli od režima nije siguran šta ga sjutra čeka, bez ikakvog povoda svi mogu biti hapšeni, maltretirani i šikanirani, bez mogućnosti da se brane.
Упркос незапамћеном политичком прогону којем је Демократска народна партија и Демократски фронт изложен, а посебно којем су изложени наши лидери и функционери, остајемо у потпуности посвећени и принципијелни у борби за коначну демократизације Црне Горе у којој ћемо сигурно истрајати до краја.
Za kvaziprijatelje tada, kao i sada Srbi su sredstvo za ostvarivanje njihovih ciljeva. Za mene je ta strašna spoznaja i suočavanje s njom ključ našeg opstanka u budućnosti. Mi moramo otvoriti oči građanima Crne Gore i upozoriti ih, dok smo još na vrijeme, da ne pravimo prijatelje od onih koji to ne mogu, ne smiju i neće da budu.
Optužnica i priča koju je iznijelo tužilaštvo predstavlja bajku, rekao je on. „Ako Rusija želi da organizuje državni udar, to bi moglo da se uradi za 20 minuta. Niko ne vjeruje u ovaj puč osim specijalnog tužioca“
Ma koliko se režim trudio da zatre srpske korijene, teško da može sakriti istinu da svi građani pravoslavne vjere koji se u Crnoj Gori izjašnjavaju kao Srbi ili Crnogorci imaju zajedničke, srpske korijene. To isto važi i za značajan broj porodica muslimanske vjeroispovijesti. O tome najbolje svjedoče krsne slave koje se danas više nego ikada slave u Crnoj Gori, a dobro se zna ko u pravoslavlju slavi slavu, ali i bratska okupljanja na koja dolaze i naša braća Muslimani, koja dobro znaju iz kojih plemena i od kojih bratstava potiču njihove porodice.
Na antisrpstvu se ne može graditi Crna Gora. To mora biti jasno režimu. U temelje Crne Gore crnogorski Srbi su ugradili sebe. Zato se ne slažem sa onima koji smatraju da u godinama najvećeg progona Srba od strane jednog režima treba ćutati. Jer, ako se na ovim pitanjima budemo saginjali, više se nikada nećemo ispraviti.