Након што се стално повећава број обољелих од Корона вируса а свакодневно од надлежних институција добијамо конфузне и контрадикторне информације, сматрамо одговорним да у име читаве црногорске јавности поставимо премијеру Душку Марковићу и предсједнику државе Милу Ђукановићу сљедећа питања:

– Колико респиратора има у Црној Гори?;
– Да ли све болнице у свим црногорским градовима имају респираторе?;
– Да ли су сви доктори и медицинско особље обучени за рад на респираторима?;
– Колики је број лежајева са којима наше болнице располажу у случају веће пандемије и неопходне изолације?;
– Са колико адекватних маски расплолаже наш здравствени систем?
– У којим апотекама је могуће купити маске?;
– Да ли сви доктори и медицинско особље посједују неопходну заштиту у виду скафандера, маски и рукавица?;
– Да ли ћете донијети уредбу о повећању плата докторима и медицинском особљу?;
– Колику су финансијску добит имали трговински ланци “Воли” и “Лаковић” након што сте објавили информацију о могућој пандемији и колике су њихове донације држави у борби против вируса?;

Ово нису само питања ДФ-а већ сваког грађанина који је забринут али истовремено жели да се на одговоран и успјешан начин суочимо са изазовима који нам слиједе.

ДНП Црне Горе подсјећа јавност да се данас, 24. марта, напунила двадесет и једна година од почетка злочиначког бомбардовања Савезне Републике Југославије. Противно одлуци Савјета безбједности, агресорске снаге НАТО-алијансе, деветнаест војно најјачих држава, тада су варварски бомбардовале једну земљу у срцу Европе током седамдесет и осам дана. Сијале су смрт убијајући недужне људе, жене, старце и дјецу, при чему је стравични биланс на крају агресије премашио бројку од двије хиљаде погинулих.
ДНП подсјећа да је НАТО-пакт свој злочиначки пир вршио бомбардујући и рушећи градове, школе, здравствене установе, медијске куће, споменике културе, пијаце, мостове, возове са путницима, при чему од свјетског насиља, уз велике људске жртве и губитке, није поштеђена ни наша Црна Гора.
Подсјећајући укупну јавност до чега може довести акт безумља великих сила, супротно свим цивилизацијским токовима и међународним конвенцијама, ДНП овим одаје пијетет свима настрадалима током НАТО-бомбардовања 1999. године у Србији и Црној Гори, у Мурину и другим градовима и мјестима, уз јавни апел да се сличан акт међународног тероризма више никад и нигдје не понови.

ЈЕЛЕНA КЉАЈЕВИЋ,

ПОРТПАРОЛ И ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДНП ЦГ

Користећи неформално ванредно стање у држави и појаву корона вируса,бруталним нападом на породицу Ђуришић из Подгорице, насилним уклањањем барикада на њиховом имању, због спора који Ђуришићи воде са државом, а затим и привођењем чланова фамилије, овај режим је показао и грубу неспремност да одговори кризној ситуацији у земљи. Али је показао спремност да и пандемију мучки злоупотријеби у отежавању живота грађана, кршећи бројне прописе, донесене због новонастале ситуације, а један од њих свакако је и забрана окупљања на јавном мјесту.

Демократска народна партија истиче да се на снимку, који је јутрос објавила Данијела Ђуришић, јасно види да ни припадници комуналне полиције, као ни запослени у “Чистоћи”, не држе социјалну дистанцу, те на тај начин флагрантно крше прописе,донесене у циљу сузбијања пандемије.

На снимку се такође јасно види и да је привођење чланова породице Ђуришић обављено без заштитне опреме, што представља и додатно, грубо кршење донесених строгих здравствених прописа.

Демократска народна партија, уз ово, поставља питање надлежнима: да ли је имовински спор, који ова породица већ годинама води са државом, окончан и, ако јесте, кад је наступила правоснажност пресуде? Ово зато јер се на снимку такође чује да припадници градских власти немају ниједан валидан документ, на основу којег су и предузели овакву акцију, него да “само поступају по наређењу”.

ДНП ЦГ на крају истиче да овакво поступање осионог режима у Црној Гори представља још један груб примјер нечовјечног понашања, које има посебну тежину јер су грађани у изузетно тешкој ситуацији због појаве вируса који пријети човјечанству. Тим прије, режим је и овог пута, још једном пао на професионалном и моралном испиту.

ЈЕЛЕНA КЉАЈЕВИЋ,ПОРТПАРОЛ, И ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДНП

Четврти дан пролази, а организатори напада и нападачи са фантомкама и палицама на младог Пљевљака Божидара Чабаркапу нису пронађени. Они који су од почетка радили и раде на томе да се овај случај заташка и заборави, треба да знају да им то неће поћи за руком. Уколико се у најскоријем року не открију налогодавци и извршиоци напада на српског младића, који је редован учесник литија, биће јасно да иза напада стоје дијелови полиције и тајне службе који су под контролом власти.

Уколико се у најскоријем року не открију налогодавци и извршиоци овог мучког напада на Србина у Пљевљима, у глуво доба ноћи и то пред његовим кућним прагом, полиција ће сносити одговорност за све даље догађаје.
Јавност треба да зна да је полиција већ два пута прије овог напада, претресала породичну кућу Славка Чабаркапе, Божидаровог оца, и да није пронашла никакво оружје, осим што је у другом случају ухапсила мајице на којима је отиснута традиционална црногорска застава тробојка. Приликом претреса, у кућу ове српске породице упадало је по 10 и више полицајаца, као да се ради о сједишту криминалног клана, а не о часној радничкој породици.
Врло је индикативно то што се напад на Бошидара Чабаркапу десио испред његове куће, након што је полиција у два наврата претресима утврдила да у његовој кући нема оружја. Пљевља су мали град и нико неће повјеровати да полиција није у стању да пронађе нападаче. Тешко је замислити да у Пљевљима неко некога нападне испред његове куће, а да нема заштиту одређених дијелова служби и владајуће структуре.
Посебно забрињава то што је данас у Црној Гори створен амбијент у којем је над Србима и вјерницима једине канонске СПЦ дозвољено примијенити брутално насиље, упутити пријетње и најстрашније увреде, уз већ постојећу системску дискриминацију, а да државни органи не реагују и не заштите их. С друге стране, над српском омладином спроводи се тортура и под маскама и без маски, имајући у виду да полиција приликом кажњавања, обављања претреса и привођења селективно поступа и ове мјере примјењује највише према Србима и вјерницима СПЦ, посебно од почетка мирних и достојанствених литија. Све наведено указује да Црна Гора није правна држава која гарантује правну и физичку сигурност свим њеним грађанима, што се мора промијенити.

Читав случај, посебно у погледу његовог заташкавања, може послужити као образац поступања владајуће структуре према једној поносној и пркосној српској породици у Пљевљима и Црној Гори која, и поред тешког економског положаја, у амбијенту бруталне дискриминације Срба, не жели да прода своју православну вјеру, Српску православну цркву и српски идентитет за џак мекиња и снажно се противи отимању светиња. Не искључујемо могућност да Божидар Чабаркапа неће бити једини Србин у Пљевљима који ће бити нападнут у овој паузи одржавања литија, како би се народ застрашио и одустао од масовне подршке и учешћа у одбрани светиња.

Снажно поручујемо владајућој структури да вјерујући православни народ у Пљевљима и Црној Гори неће застрашити ни овакви напади на нашу омладину, нити ће га навести да одустане од одбране својих светиња и чврсте ријешености да очува свету, канонску и државотворну светосавску цркву у Црној Гори са свим њеним епархијама.

Владислав Бојовић, предсједник ОО Демократске народне партије Пљевља и функционер Демократског фронта

Након што се у медијима појавила вијест да је свједок сарадник Саша Синђелић у жупанијском суду у Вуковару преко свог адвоката затражио да буде психијатријски вјештачен, којом приликом је суду достављена медицинска документација да се ради о психичком болеснику, постављамо питање црногорској јавности и правосуђу како се догодило да је Синђелић био здрав у Црној Гори, а да је у Хрватској психички оболио. Посебно је занимљиво како сад Саша Синђелић признаје да има дијагнозу менталних болести, док је у подгоричком Вишем суду са презиром одбацивао сваки вид и инсинуације да се ради о нерачунљивој особи.

Треба ли подсјетити да је судско вијеће на челу са Сузаном Мугошом одбило предлог за психијатријским вјештачењем Саше Синђелића који је поднио адвокат Мироје Јовановић. Или треба подсјетити да је предсједник Вишег суда Борис Савић додијелио статус свједока сарадника психички болесној особи и то под лажним именом Александар, а да му је судија Сузана Мугоша потврдила статус свједока сарадника, тј. да је његово свједочење прогласила истинитим.

Сад добијамо ексклузиву из жупанијског суда у Вуковару како Саша Синђелић увјерава судско вијеће да је луд, а уз то прилаже и одговарајућу медицинску документацију, коју је Сузана Мугоша све вријеме трајања судског поступка игнорисала, а сад знамо и због чега. Ово је још један од показатеља да је ДФ све вријеме ове трагикомичне правосудне монтаже био у праву кад је указивао на посрнулост црногорског правосуђа и његову апсолутну зависност од Мила Ђукановића. И док се наводно у Апелационом суду “пажљиво” читају жалбе одбране, свакодневно испливавају нови докази злоупотреба службеног положаја челних људи у СДТ-у и Вишем суду који су намјерно одбијали доказе који су рушили пресуду.

Тако и данас Миливоје Катнић скрива документ који је добио од Вишег јавног тужилаштва Републике Србије, а судија извјестилац Сека Пилетић нас преко сајта Апелационог суда позива да ми доставимо тај документ, иако га она може прибавити службеним путем за мање од 5 минута. Зато и не чуди што значајни дјелови црногорског правосуђа све више попримају дијагнозу Саше Синђелића, посебно ако се имају у виду посљедњи јавни наступи Миливоја Катнића. Можда је Тајновидац из Бајрамовице имун на Корона вирус, имајући у виду да нам је препоручио да не пијемо Цоца цолу из фрижидера и сладолед из замрзивача, али свакако би било корисни да се истом трошку уради заједничко вјештачење Синђелића и да макар установимо ко је кога заразио.

Поводом још једног, фрешког државног удара у глави Ђукановића, Демократски фронт доноси јасан закључак: “Ко о чему, Мило о ударима.”
Епилог новопланираног државног удара, исте убједљивости и разорне моћи као и прошли, јесте да је Црна Гора још једном спашена, наравно, игром случаја, јер је полиција, тражећи дилера у Никшићу, срећом набасала на још једног терористу, српског држављанина, који је изјавио да је баш у Острогу запослен као помоћни радник.
Наравно, код двадесеттрогодишњег терористе су пронађени тајни списи, три депеше у нивоу “војне тајне” и “строго пов.”, из којих се јасно види да крвопролиће у Црној Гори само што није било почело, а сад се не зна кад ће. Свакако, у том јефтином сценарију сад су на Црну Гору удариле специјалне јединице, ни мање ни више, него “Пантер”, мада не припадају ни војсци ни полицији Србије, али је битно да је Србија опет навалила да бестрега Црну Гору.
Јавност није била спремна да повјерује у још једну Милову будалаштину и јефтину режију, али, кад је прочитала да је командант неке неименоване снаге, под кодним називом “Јастреб”, одустао од операције, и да постоје два сумњива пакета, и то чак, да боље звучи, под шифрама за увесељавање лаковјерних: цц-24/1 и цц24/2, већ није било дилеме да је Црна Гора спашена у посљедњем трену и да Ђукановићу зато треба свечано уручити орден “Барона Минхаузена првога реда”.
Наравно, увијек су силеџије користиле “стару фору” да се прикажу као жртве, што је и овог пута случај са насилником Ђукановићем, који глуми жртву, а сву Црну Гору је жртвовао ради сопствене халапљиве жеље за влашћу и парама.
Али је сад проблем и што су “Пантери” били у обавези да изврше нови државни удар још крајем 2019. што је знак да је Црна Гора некако опстала, јер се “Пантерима” у кључном тренутку вјероватно оквасио барут. ДФ се зато срдачно захваљује Ђукановићу што је предуприједио још један државни удар 12. марта, који је требало да се изведе још крајем прошле године. Али та диспропорција у времену не значи ништа кад су у питању његови јефтини трикови, који сад још једино служе за засмијавање народа.
А поред свега опет се дешавају материјалне грешке у сценарију новог државног удара, као у сценарију старог. Овог пута, које случајности, управо пред изборе у Тивту и парламентарне, као и пред прошле парламентарне. Наиме, на сву ову халабуку и спектакуларну акцију полиције у хватању новог терористе нити се огласила црногорска полиција, ни тужилаштво, а комплетну ствар оправдава једино то што је Катнић вјероватно био забављен садњом лука. Иако су можда “Пантери” управо заузимали стратешке положаје и вршили извиђаје његовог лукосада.
У сваком случају, за Ђукановића све опет креће, наравно, из Острога, на који је бацио око, мада му режија овог Државног удара број два дјелује таман озбиљно и аутентично као и Државни удар број један. Али је добро да народ још једном види каквог манипуланта има за предсједника, који се спрда с Црном Гором и здравим разумом грађана измишљајући државне ударе свако мало пред изборе. А да ли је Ђукановић можда већ добио корона вирус, под тајном ознаком КОВИД-19, па због тога још и додатно фантазира, то би требало испитати и узети му као олакшавајућу околност.

ДЕМОКРАТСКИ ФРОНТ

Демократска народна партија Црне Горе најоштрије осуђује хапшење Миливоја Брковића, и сматра да је његово хапшење искључиво политички мотивисано. У држави, у којој се дешавају убиства и криминални обрачуни на седмичном нивоу, истакнути опозициони активиста је ухапшен због статуса на друштвеној мрежи. Брковић је лишен слободе без налога, чему је претходио упад у његову кућу, а потом и упад на приватно славље малољетног лица.
Демократска народна партија истиче да је више него очигледно да режим на овај начин демонстрира силу, и обрачунава се са политичким неистомишљеницима. ДНП тражи пуштање на слободу Брковића, а режиму поручује да се позабави криминалним клановима и аферама које свакодневно потресају Црну Гору.

Јелена Кљајевић
Портпаролка Демократске народне партије

Како се незадовољство вјерујућег народа у Пљевљима повећава и како литије за одбрану светиња постају све снажније и све одлучније, уз задивљујуће истрајавање народа, истовремено се појачава дискриминација Срба и православаца приликом запошљавања, као и мутни послови представника власти.

Навешћемо сада и примјер пљеваљске Болнице.

Познато је добро да су и директор Болнице у Пљевљима и директор Дома здравља муслимани, постављани од стране министра искључиво по принципу партијске подобности и послушности, уз бескрупулозну дискриминацију Срба и православаца. За директора Болнице, на недавном конкурсу, пријавио се и кандидат српске националности и православне вјероисповијести, који је при том доктор субспецијалиста са вишедеценијским радним искуством у овој болници. Међутим, изабран је муслиман, који је при том стоматолог, без радног искуства у болници. Даље, упркос томе што се на недавни конкурс за новог правника Болнице у Пљевљима пријавио и Србин православац, који је регуларно завршио Правни факултет у Крагујевцу и који је током своје дуге професионалне каријере обављао различите одговорне послове у управљачким структурама, за новог правника у Болници изабран је поново муслиман који је завршио приватни факултет за пословне студије и право, на приватном универзитету Унион, са просјечном оцјеном 6,13. Поред тога, познато је да у пљеваљској Болници и Дому здравља постоје двоструки аршини када се од стране управе толеришу преступи, пропусти и неетичко понашање оних медицинских радника који су муслимани и оних за које је познато да су Срби и православци. Треба поменути и да када директор Дома здравља ангажује љекаре из других држава, то по правилу нису ни Срби ни православци, већ опет муслимани.

Више пута смо позивали надлежне органе да се позабаве набавком скупе опреме за Болницу, пошто постоје индиције да се том приликом спроводе озбиљне малверзације, као и да у овим пословима испитају улогу и учешће министра здравља, који је опет муслиман. Дјелује да актуелном министру здравља одговарају само они којима може да манипулише и са којима би могао да прави талове, умјесто да се позабави унапрјеђењем животног стандарда здравствених радника и рјешавањем проблема врло запуштене здравствене заштите.

Ако овоме додамо да директор Дома за старе у Пљевљима није ни Србин ни православац, да директор Пореске управе Пљевља није ни Србин ни православац, директор Бироа за запошљавање у Пљевљима није ни Србин ни православац, да директори двије градске основне школе у Пљевљима нису ни Срби ни православци, да у скоро половини сеоских школа у Пљевљима директори нису ни Срби ни православци, да управник Поште у Пљевљима није ни Србин ни православац, да директор Управе за шуме са сједиштем у Пљевљима није ни Србин ни православац… онда можемо само да констататујемо стање драстичне неравноправности и неправде. И да не би било дилеме, управо је ДПС у Црну Гору увео национално пребројавање кроз дугогодишњу бруталну и систематичну дискриминацију и неравноправан статус једне националне и вјерске заједнице у односу на друге.

Политичке промјене су очигледно нужне како би се уистину обезбиједио амбијент правне и грађанске државе, кроз примјену принципа: сва права свима, уз заступљеност запослених у државним и локалним органима, установама и предузећима сходно учешћу у укупном становништву. Имамо нажалост и даље запањујуће ћутање делегације ЕУ у Црној Гори и западних амбасада. Ако желе регуларне изборне услове у Црној Гори и стабилизацију прилика, наведене међународне адресе морају се позабавити и бирачким списком и злоупотребама државних ресурса у партијске сврхе и
дискриминацијом Срба који по последњем попису чине трећину становништва у Црној Гори.

Народ на литијама, ионако огорчен због укупног амбијента неправде, пљачке и тешког економског положаја већине, неће одустати од намјере да одбрани своје светиње. Због тога су узалуд и ове предизборне мутне радње и појачана дискриминација Срба и православаца приликом запошљавања. Све је више грађана који отказују послушност овој власти јер схватају да се раширена социјална неједнакост, неправда и дискриминација, чији је врхунац удар на светиње, не може више толерисати.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне
партије и функционер Демократског фронта

Како се незадовољство вјерујућег народа у Пљевљима повећава и како литије за одбрану светиња постају све снажније и све одлучније, уз задивљујуће истрајавање народа, истовремено се појачава дискриминација Срба и православаца приликом запошљавања, као и мутни послови представника власти.
Навешћемо, у наставцима, примјере Поште, Водовода и Болнице у Пљевљима.

Водовод – У овом локалном предузећу актуелна су нова партијска запошљавања како би се ухљебили активисти партија на власти, уз дискриминацију Срба и православаца и измишљање нових радних мјеста. Недавно је запослен муслиман на позицију шефа погона. Имамо сазнања да је појачан прогон радника Водовода који су Срби и опозиционари, док се награђују директорови послушници и доушници. И даље је на сцени проблематично и крајње сумњиво пословање у погледу набавке опреме и половне механизације по нереално високим цијенама, при чему надлежни истражни органи не реагују. Касни се са репрограмом дуга за порезе и доприносе, а поднесене су и тужбе против предузећа од стране закинутих радника, које већ мјесец дана чекају да буду потврђене на суду, након чега би у овом предузећу био извјестан стечај.

Пошта – Управница Поште у Пљевљима је муслиманка. Запослила је у Пошти више блиских сродника. За дјецу обичних радника у Пошти врата су затворена и она морају да се сналазе најчешће тако што иду из Пљеваља или из Црне Горе у потрази за послом и нормалном егзистенијом. Да би се неко запослио у Пошти јавна је тајна да мора да буде члан ДПС-а. Тренутно се, у сусрет изборима, примају за стално они радници који су до сада били ангажовани на одређено вријеме преко агенција, при чему се расписују интерни огласи који трају само 2 дана. Постоје сазнања да један од запослених у Пошти, опет се ради о муслиману, прима туђу његу у виду социјалне помоћи, а истовремено ради у Пошти преко агенције и прима плату.
Само на основу ових примјера је јасно да је у редовима власти наступила никад већа нервоза и забринутост за очување личних позиција и привилегија. Појачаном дискриминацијом Срба и православаца, малверзацијама и предизборним запошљавањем, владајућа гарнитура као да себе покушава да завара како ће се поново спасити сигурног пораза на изборима, упркос оправданој побуни и нагомиланом незадовољству убједљиве већине народа.

Политичке промјене су нужне како би се уистину обезбиједио амбијент правне и грађанске државе, кроз примјену принципа: сва права свима, уз заступљеност запослених у државним и локалним органима, установама и предузећима сходно учешћу у укупном становништву. Имамо нажалост и даље запањујуће ћутање делегације ЕУ у Црној Гори и западних амбасада. Ако желе регуларне изборне услове у Црној Гори и стабилизацију прилика, наведене међународне адресе морају се позабавити и бирачким списком и злоупотребама државних ресурса у партијске сврхе и дискриминацијом Срба који по последњем попису чине трећину становништва у Црној Гори.
Народ на литијама, ионако огорчен због укупног амбијента неправде, пљачке и тешког економског положаја већине, неће одустати од намјере да одбрани своје светиње. Због тога су узалуд и ове предизборне мутне радње и појачана дискриминација Срба и православаца приликом запошљавања. Све је више грађана који отказују послушност овој власти јер схватају да се раширена социјална неједнакост, неправда и дискриминација, чији је врхунац удар на светиње, не може више толерисати.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта

Предсједник Демократске народне партије и члан предсједништва Демократског фронта Милан Кнежевић обишао је у суботу већи број домаћинстава на подручју општине Пљевља гдје је са мјештанима разговарао о актуелној ситуацији, са посебним акцентом на теми одбране статуса једине историјске и канонске Српске православне цркве у Црној Гори са својим епархијама и заштите њене имовине.

У разговорима, у којима је учествовао и предсједник ОО Демократске народне партије Пљевља Владислав Бојовић, пружена је снажна подршка јединству Српске православне цркве и констатовано велико расположење и спремност вјерујућег народа да се Црква, уз још снажнији отпор вјерника одбрани од покушаја укидања, прогона и отимања њене имовине. Са задовољством је саопштено да се на примјеру Пљеваља јасно види да народ неће одустати нити посустати у настојању да очува своју Цркву и православни дух Црне Горе и да ће истрајати у својим захтјевима. Посебно је наглашена чињеница да Црна Гора нема ближе државе од Србије и снажно подржан став да не треба да буде никаквих договора са властима док се не повуче Закон о слободи вјероисповијести, који је превасходно уперен против Српске православне цркве.

У разговору са предсједником ДНП-а Миланом Кнежевићем мјештани Гука, Какмужа, Крћа и Брвенице исказали су своје осјећање огорчености због тога што је, након пљачке и пустошења ресурса на сјеверу и у амбијенту велике незапослености и лошег економског стандарда већине грађана, власт кренула још и да укида Цркву и отима њену имовину.

Указано је и на чињеницу да је вјерујући народ у Пљевљима и широм Црне Горе деценијама и вјековима уназад даривао своју имовину Српској православној цркви са циљем да та имовина за сва времена само њој припадне, а не држави или било којој владајућој структури.

Демократски фронт поздравља одлуку Вишег суда у Подгорици да суђење бизнисмену Душку Кнежевићу и још шесторици осумњичених у афери “Коверта” одложи управо за Први април, и тиме и симболично укаже да се на дан лажова наставља суђење у којем ће Виши суд монтажама настојати да аболира екс-градоначелника, садашњег савјетника Предсједника Црне Горе.
ДФ истиче да је тадашњи донатор Душко Кнежевић, који је дао коверту, први на листи, а да је Стијеповић дискредитован тиме што је на листи осумњичених доста ниско иза Кнежевића, притом као лице које је директно гурнуло коверту у властити џеп. А потом је, наводно 47.500 еура Стијеповић другарски предао предсједнику Одбора ДПС-а Голубовци, да паре по капама издијели партијским активистима по Зети за парламентарне изборе у октобру 2016. године. А сића од 50.000 еура негдје је успут испарила, што је за Суд, изгледа, ирелевантно, јер је сума очито завршила у џепу Мила Ђукановића.
Разлог за одлагање је и што два адвоката одбране нијесу упозната са оптужницом, нити је Кнежевић добио позив, иако је адвокат Ђукановић адресу Кнежевића доставио и тужилаштву и Суду. ДФ оцјењује да и овај детаљ јасно указује на чињеницу да режим преко Вишег суда намјерно одуговлачи са разрјешавањем флагрантног процеса узимања прљавих пара у добро увјежбаном режимском рекету.
У овом судском галиматијасу изгледа да је најбитније што је адвокат Аковић, који заступа Стијеповића, новинарима испред Суда саопштио да је његов клијент негирао кривично дјело које му се ставља на терет. А то, што је црногорска и свјетска јавност већ небројено пута видјела сад већ чувени, добро увјежбани форхенд Стијеповића, којим у џеп вјешто гура коверту, очито нема неког значаја за цио доказни поступак.
ДФ истиче да режим очигледно и даље стоји пред скандалом око флагрантног прања новца у партијске сврхе за куповину гласова, од чега га ништа не може опрати, а што је тек врх леденог бријега манипулација око куповања избора и “џентлменског чашћавања” бирача пред дан гласања.
Уз све ово, јавност Црне Горе је у прилици да види и како Суд брани предсједника Црне Горе и његовог савјетника, замјењујући тезе миксовањем афера “Атлас” и “Коверта”, у покушају да се јавност збуни двоструким аршинима. А Мило Ђукановић притом сипа дрвље и камење на свог мрског пријатеља, који му је финансирао све, од изборних кампања до приватних путовања по земноме шару.

Када, замислите министар, Мехмед Зенка мора да подупире и појачава измишљене и неодрживе аргументе Мила Ђукановића и Душка Марковића о наводном учешћу Србије и Русије у организацији литија, онда је јасно у каквом је проблему овај режим. Када је Мехмед Зенка постао неко ко би да одређује и уређује статус православне цркве у Црној Гори, онда је јасно у каквом је проблему Црна Гора.

Најбољи одговор Мехмеду Зенки, Милу Ђукановићу и Душку Марковићу на њихове вјештачке конструкције и усиљене измишљотине, дали су грађани на суботњој литији у Подгорици. Колико имају ефекта и колико су вјеродостојне најновије и толико пута поновљене небулозне оптужбе првих људи режима, режимских медија и режимских аналитичара на рачун Србије и Русије, видјели смо по суботњој непрегледној колони вјерујућег народа и највећој литији икада одржаној у Црној Гори.

Трагикомична (ипак више трагична него комична) чињеница за Црну Гору је та што је Мехмед Зенка уопште министар у њеној влади, а посебно што је министар за људска права. Мехмед Зенка је познати и нескривени промотер пројекта „Велике Албаније“. Стога, његов јавни напад на литије и једину канонску и државотворну Српску православну цркву у Црној Гори има несумњиву позадину у великоалбанским политичким аспирацијама и територијалним претензијама.

Јавни напад Мехмеда Зенке на литије и на Цркву требало би да буде отрежњујући и за оне још увијек успаване у Црној Гори. Мехмед Зенка је итекако свјестан да уколико једина канонска и државотворна Српска православна Црква у Црној Гори буде укинута, отвориће се већи простор и лакши пут за реализацију пројекта Велике Албаније на овом простору. Масовност литија широм Црне Горе показује да је православни народ у Црној Гори постао свјестан и ове пријетње, што треба да охрабри свакога ко поштује и жели да сачува православно биће Црне Горе.

Видимо и да Мехмеду Зенки посебно смета ојачани међународни положај и економско уздизање државе Србије, због чега није издржао да је и он не нападне и лажно оптужи, кријући се иза саопштења министарства које води. Последњим реаговањем Мехмед Зенка је још једном показао да није никакав заштитник људских и мањинских права у Црној Гори, већ познати заштитник и заступник великоалбанских интереса у региону и посебно у Црној Гори. Ово најновије Зенкино бављење Црквом у Црној Гори и државом Србијом, јасно указује да Албанци планирају да исти овакав закон прогурају и у тзв. скупштини лажне државе Косово.

Подсјећамо да је Мехмед Зенка аутор скандалозне изјаве да је лажна држава Косово лидер у региону по поштовању мањинских права, као и да је пружио јавну подршку и заштиту онима који су махали заставама „УЧК“ и заставама „Велике Албаније“ у Црној Гори. Подсјећамо и да је терориста и ратни злочинац Хашим Тачи први честитао управо Мехмеду Зенки што је обезбиједио да власт у Црној Гори омогући јавно истицање албанских застава у већински албанским срединама у Црној Гори. И коначно, измишљотине о наводној умјешаности Србије и Русије у организацији литија и снажна подршка Мехмеда Зенке, потврђују да је власт у Црној Гори постала услужни сервис дестабилизујућег великоалбанског пројекта. У овој перспективи посматрано, дјелује да Мило Ђукановић и Душко Марковић нису шефови Мехмеду Зенки, већ је Зенка постао шеф обојици. И то Мехмед Зенка који је познат као некадашњи тјелохранитељ Мехмеда Бардија, а онда и по разбијању албанских партија, па тренутно ни сам не зна како му се зове нова партија. Зенка који убједљиво свједочи како су Албанци, којих је свега 5% Црној Гори и са једним мандатом, узурпирали огроман дио власти и још желе да тероришу православну већину.

И на крају, зарад грађана, вриједи се осврнути на Зенкине неодрживе тезе о грађанском карактеру данашње Црне Горе. Нити је Црна Гора грађанска држава нити је њен устав гарант права свих националних заједница јер да је тако, већински српски језик у Црној Гори би био адекватно заступљен у образовном систему. Дискриминација државотворног српског народа и обесправљеност већинске српске језичке заједнице у Црној Гори говори да је Црна Гора антипод уређеној грађанској држави, што се мора промијенити како би Црна Гора била стабилна и уистину грађанска.

Видимо да кад год се суоче са унутрашњим питањем отпора народа отвореној диктатури, дискриминацији или пљачки, представници власти измишљају спољни фактор који наводно угрожава Црну Гору. Народ их из недеље у недељу увјерава да им таква бестидна пропаганда лажи и подвала овог пута неће проћи.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта

У Амбасади Руске Федерације у Црној Гори у Подгорици 26. фебруара је одржан састанак Њ.Е. амбасадора РФ, Владислава Маслењикова, и делегације општине Беране, коју су чинили Борис Боричић, Зоран Јојић, савјетник у Служби предсједника Општине, и Јасмина Ђукић, савјетница у Служби Скупштине општине Беране.
Борис Боричић, предсједник Комисије за спровођење и праћење реализације одлука о подизању Спомен-обиљежја Маршалу Георгију Константиновичу Жукову и Александру Лексу Саичићу, упознао је амбасадора Маслењикова са досадашњим активностима, након чега је договорена даља динамика у циљу завршетка свих потребних радова до предвиђеног рока.
Током ранијих контаката договорено је да Спомен-обиљежје Маршалу Жукову, и јунаку из Црне Горе Лексу Саичићу у Руско-јапанском рату, буде откривено 21. јула 2020. године, на Дан општине Беране.
Током разговора у срдачној атмосфери још једном је наглашен значај овог заједничког пројекта, посебно у духу заједничког антифашистичког насљеђа и дубоких културно-историјских и духовних веза народа Црне Горе и Руске Федерације.
У разговору је још једном истакнута улога Црногорског одреда у саставу Руске армије у Руско-јапанском рату 1905. године, када је херој из Црне Горе, васојевићки јунак и капетан црногорске војске, Лексо Саичић, пред очима руске и јапанске армије, у двобоју савладао јапанског ратника, и за јунаштво одликован руским ордењем, а честитке добио и од адмирала руске и јапанске армије, уз чин капетана коњичког ескадрона.
Сабља овог јунака из Црне Горе и данас се чува у Војном музеју у Москви. Лексо Саичић је био носилац бројних ратних ордена, руских, италијанских и црногорских, а додијељена му је и сребрна медаља за храброст и споменица Педесетогодишњице владавине краља Николе.

Демократски фронт најоштрије осуђује одлуку Основног државног тужилаштва да нема елемената за покретање кривичног поступка против Марка Лазовића, сина Зорана Лазовића, који је у априлу прошле године на уткамици КК „Будућност“ – КК „Црвена Звезда“ јавно линчовао једног навијача Црвене Звезде, што је осим гледалаца у СЦ „Морача“ видио и милионски аудиторијум у региону.
Ово је још један од показатеља потпуног посрнућа правосудних институција које у страху од Зорана Лазовића доноси срамне одлуке због којих ће надлежни у тужилаштву кад тад кривично одговарати. Очигледно да је телефонски разговор између Зорана Лазовића и Душка Голубовића, у којем овај први, некадашњи портир у „Имаку“, објашњава своје методе преваспитивања вјерника СПЦ – а, дјеловао веома упозоравајуће за ОДТ, и као последицу тога имамо овакву криминалну одлуку засновану на потпуном одсуству права и правде.

Треба ли подсјећати да је исто ово
Тужилаштво у Подгорици подигло оптужни предлог против Милана Кнежевића јер се на протестима ДФ – а 17. октобра 2015. пасивно супроставио противуставном и противзаконитом упаду полиције на булевару Светог Петра Цетињског, због чега је осуђен на седам, а онда на четири мјесеца затовра која је одслужио у ЗИКС – у. Треба ли подсјетити да је исто ово Тужилаштво подигло отпужни предлог због вербалног инцидента у холу Скупштине против Милана Кнежевића, Бранка Радуловића, Марине Јочић и Милутина Ђукановића, након чега је Милан Кнежевић срамном пресудом судије Жељке Јововић осуђен на четири мјесеца кућног притвора, а осталих троје посланика на шест мјесеци условне затворске казне. Или можда треба подсјетити да је ово Тужилаштво, без скидања имунитета 27. децембра одредило притвор Милану Кнежевићу, Андрији Мандићу и Милуну Зоговићу? Наравно да треба, јер ово правосудно застиђе постаје легитиман крак криминалне режимске хоботнице који се доминантно обрачунава са ДФ – ом као највећим противником Мила Ђукановића. Али зато Марко Лазовић није ни дисциплински, а камоли кривично одговарао, јер изгледа у режимском Монтенегру постоји неписани закон, да је свако ко навија за Црвену Звезду или Партизан, Србин или Црногорац, који је вјерник СПЦ, легитимна мета линча и репресије који не престаје. Оно што налогодавцима ове антиправославне и антисрпске кампање мора бити јасно да се крај диктатору приближио, и да су узалудни напори његових криминалних кербера из полиције и правосуђа да одложе демократске процесе. А онда ће тек да се покрене жрвањ правде који никог неће поштедјети.

Свједоци смо да у Пљевљима режим преко специјалних полицијских формација појачава тортуру и наставља са малтретирањем пљеваљске омладине без било каквог повода и разлога. Ово, што се последњих дана и вечери дешавало у Пљевљима, на најбољи начин одсликава стање нервозе, панике и слуђености, у чему се налази овај однарођени режим, суочен са масовним учешћем вјерујућег народа на литијама, и са њиховом беспрекорном организацијом.

Такозване акције специјалних полицијских јединица, доведених са стране у Пљевља, изводе се стихијски и хаотично, и јасно је да могу бити само контрапродуктивне за онога ко их наручује и ко њима диригује. Наступајући бахато и силеџијски, од врха власти злоупотребљена, маскирана лица дјеловала су претходних ноћи у Пљевљима више као разуларена банда, жељна инфантилног доказивања, него као полиција једне уређене и правне државе, што Црна Гора евидентно није.

Врло је индикативно, и изазива озбиљну забринутост то, што се поводом последњих догађаја у Пљевљима не оглашавају ни представници ЕУ у Црној Гори, ни западне амбасаде, дакле, представници држава, у којима се високо поштују и штите људска права и слободе.

Овим својим акцијама врх власти и врх полиције нијесу успјели никог да заплаше, нити било кога да импресионирају. Само су успјели да и оне иоле разумне грађане Пљеваља, који су из различитих разлога досад подржавали ову власт, наведу на питање у каквој ми то земљи живимо ако се полиција овако бахато и силеџијски понаша према нашој омладини, а онда и да их додатно наведе на размишљање и ријешеност да ову власт више никад не подрже.

Увјерени смо да ће Пљевљаци, након овог што им је последњих дана приредилла актуелна власт, само наставити да још снажније и одлучније бране, и не дају своје светиње, своју Српску православну цркву, свој духовни и национални идентитет и своје људско достојанство.

ВЛАДИСЛАВ БОЈОВИЋ,
ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ, И ФУНКЦИОНЕР ДФ-а

На сједници Предсједништва ДНП предсједник Партије, Милан Кнежевић, је у уводном излагању упознао чланове Предсједништва с новонасталом политичком ситуацијом, уз снажну поруку да је ДНП увијек била и биће уз Српску православну цркву и њене четири епархије у Црној Гори. Истакнуто је да посебно радује пробуђена саборност у нашем народу, као и одлучност да се истраје у литијама и отпору антиправославном Закону.
Током сједнице, на којој је већина чланова Предсједништва узела активног учешћа, истакнуто је и да режимски медији срачунато покушавају унијети смутњу о броју учесника на литијама, јер се ради о величанственим историјским дешавањима, каква Црна Гора није запамтила.
На сједници Предсједништва ДНП осуђено је насилничко понашање полиције током претходне вечери у Пљевљима, која је претресала младе, малтретирала их и изводила из кафића уз примитивно тренирање строгоће као у тоталитарним режимима.
Потенцирано је и да најновија срамна, криминална пресуда Вишег суда предсједнику ДНП-а на четири мјесеца кућног притвора представља посљедњи трзај диктаторског режима и распамећени покушај да се Милан Кнежевић онемогући у свом политичком дјеловању. Предсједништво је оцијенило да данас у Европи и свијету не постоји политичар, који пролази толике незапамћене прогоне и тортуру режима, као што то пролази Милан Кнежевић.

Народна пословица да “врана врани очи не вади” свој пуни смисао добила је на сједници Тужилачког савјета на којој је констатовано да је СДТ у случају Нена Вујошевића спровело независну и ефикасну истрагу која је резултирала оптужницом против некадашњег секретара у ВДТ-у.

Посебно је занимљив дио саопштења у којем се наводи да је сједници присуствовао ГСТ Миливоје Катнић који је чланове Тужилачког савјета упознао са резултатом истраге против Нена Вујошевића. Да није трагично, било би смијешно, да сједницом Тужилачког савјета предсједава Ивица Станковић осумњичен да је преко Вујошевића рекетирао Душка Кнежевића. А истрагу води Миливоје Катнић који је преко Нена Вујошевића подстицао Душка Кнежевића да објави снимак: “јер њему ништа није дао.” А то значи да је Станковићу дао, што је уосталом чула читава Црна Гора, једино није тужни Тужилачки савјет.

Пошто са разлога сумњамо да је ГСТ Миливоје Катнић присуствовао сједници на начин што је по старом добром обичају извадио из ладица фасцикле “пацификовања” за један број чланова Тужилачког савјета, тражимо да Ивица Станковић објави стенограм да би се црногорска јавност још једном увјерила зашто ово наводно независно тијело треба под хитно расформирати. Умјесто да Ивица Станковић, Миливоје Катнић и Лидија Вукчевић буду у оптужници због корупције у тужилаштву, они су изгледа онима који треба да их разријеше запријетили оптужницом. И као посљедица Катнићевог “образложења” добивамо саопштење да треба да вјерујемо Тужилачком савјету а не сопственим ушима које су чуле како Нено Вујошевић јасно саопштава и потврђује да новац који добија од Душка Кнежевића иде за Ивицу Станковића.

Исти је случај и са “Ковертом” гдје се на снимку јасно чује да Душко Кнежевић даје конвертованих 100 хиљада долара Мигу Стијеповићу да их овај однесе Милу Ђукановићу. Једино то нико не види нити чује у Савјету и Тужилаштву.И док угледни ћутолози из Савјета настављају с достојанственим ћутањем, сигурни само у своје синекуре и живот у сјенци диктатора, ми остали присуствујемо убрзаном распадању посљедњих остатака нечега што је подсјећало на државу. А треба ли уопште поменути да ниједан од ових врсних правника из Савјета није имао храбрости да упита Миливоја Катнића какав је то документ добио од надлежних органа Републике Србије, а који обара криминалну пресуду у тзв. државном удару. Или шта је Миливоје Катнић одговорио поводом добијеног документа у вези ове институционалне монтаже у којој је он играо главну улогу? Али пошто црногорским правосуђем хара вирус ћутања, очигледно да ћемо у наредном периоду морати да га вакцинишемо одговарајућим документима истине, јер каква год била, истина је увијек љековита.

Данас су лидери Демократског фронта, Андрија Мандић и Милан Кнежевић, испред Храма Светог Саве на Врачару свечано испратили Огњена Мараша и Милоша Ајковића, двојицу младића из Зете, који су кренули пјешке на ходочашће од српске престонице до Подгорице.
Овај подвижнички подухват Мараша и Ајковића, вриједан дивљења, још један је од доказа да ће саборност српског народа у Црној Гори, и подршка која се у циљу очувања наших светиња добија у Србији, Републици Српској и цијелој дијаспори, представљати трајно историјско свједочанство, достојно најсвјетлијих страница историје нашег народа.
Пожељевши срећан пут Огњену Марашу и Милошу Ајковићу, лидери ДФ-а, Мандић и Кнежевић, још једном су истакли одлучност и спремност да заједно са нашим Патријархом, Митрополитом, епископима, свештенством и вјерујућим народом останемо досљедни завјету Тројичинданског сабора, одржаног у јуну прошле године.

Медијска цензура знак појачане нервозе и панике режима „Што је ближи крај империје, то су луђи њени закони“ – Цицерон. Наведена изрека се потврђује и сада на примјеру власти у Црној Гори код које евидентно расте нервоза и паника, свјесна да је пад извјестан и да је ближи него икада.У атмосфери масовне побуне и задивљујућег отпора православног народа Црне Горе, власт је како видимо посегла и за скандалозном медијском цензуром не би ли до краја контролисала јавни простор, као код Орвеловог Великог Брата. Наређена је забрана приказивања емисије „Ћирилица“ у Црној гори, као и јутарњих програма телевизија из Србије. Овај очајнички потез представља доказ да је владајућу структуру у Црној Гори напросто прегазило вријеме и да челни људи режима нити владају ситуацијом, нити сами собом. Режим је умислио да грађани Црне Горе нису одрасли, па би да им наметне какве ће информативне садржаје гледати. Ријеч је о огољеној тоталитарној цензури медијских садржаја, у маниру Гебелса, чиме сусуспедноване основне демократске и цивилизацијске вриједности као што је слобода говора и слобода информисања, коју рецимо чврсто гарантује устав САД-а. Истовремено, примјећујемо да властима у Црној Гори не сметају ријалити програми ових телевизија, дакле ни Задруга ни Парови. А какве би то „патриотске“ поруке и „умне“ мисли искључиво требало да слушају грађани Црне Горе, по мишљењу ове власти, већ смо чули од Мила Ђукановића, а онда и од његових најпонизнијих послушника Мишка Вуковића и Предрага Бошковића. Сама чињеница да се Мишко Вуковић и Предраг Бошковић сада појављују као наjистакнутији бранитељи и заступници ставова свог шефа, довољно говори о кризи овог режима и само по себи најављује његов сигуран пад.Зарад потпунијег сагледавања слуђености и панике у режимским круговимаваља сублимирати поруке које се ових недеља одатле шаљу:Када из власти кажу, „одбрана државе Црне Горе“, јасно је свима да мисле на приватну државу коју су направили.
Када кажу „угрожена је држава“ мисле на своје џепове које су напунили и напривилегије које су стекли у својој приватној и криминализованој држави.Када оптужују једину историјску и канонску Српску православну цркву у Црној Гори да хоће да успостави теократију, они заправо саопштавају да имје намјера да укину Цркву и православље у Црној Гори. Када кажу да неће пристати на уцјене, они заправо поручују да би вољели да нешто истругују са Српском православном црквом, али штo би опет подразумијевало њено гашење и отимање њене имовине.Када кажу да је потребно да све вјерске заједнице имају једнака права,заправо мисле и планирају да распопу Мирашу Дедеићу и његовој НВО дозволе коришћење наших светих храмова.Када у јавном говору третирају наше православне светиње као културна добра, тиме заправо мисле и намјеравају да њима располажу као непокретном имовином у сврху нечијег (претпостављамо чијег) приватног бизниса.Када поручују својим члановима и гласачима да не дозволе да буду злоупотребљени на литијама, они им заправо сугеришу да прихвате да и даље буду злоупотребљавани од стране власти, која би још и да им укида Цркву.Када помену хибридне пријетње, свјесни су да су разобличени као криминална и антицрквена организација, којој народ више не вјерује, а самим тим ни њиховој медијској пропаганди.Када у јавни простор враћају излизану предреферендумску реторику и оптужују Србију да је наводно поново пријетња Црној Гори, значи да су на унутрашњем плану суочени са великим незадовољством и оправданим отпором самих грађана Црне Горе због потеза које су повукли. Када позивају НАТО да их заштити од Србије, по угледу на албанске политичаре у Приштини живе у великој илузији да ће САД и НАТО поново бомбардовати Србију.
Када говоре о кампањи дезинформисања која наводно долази из Србије,тиме заправо желе да уведу још већи медијски мрак и цензуру у Црној Гори.Када кажу „великосрпска политика“, неуспјешно покушавају да манипулишу потрошеном и бестидном подвалом Србији која се као држава евидентно уздигла и која је значајно ојачала своју спољнополитичку позицију.Када кажу да неће толерисати ескалацију протеста, заправо размишљају да удбашким методама испровоцирају инциденте на мирним литијама. Када говоре да ће све бити у најбољем реду након усвајања и примјене закона против Цркве и да се ништа страшно неће десити,јасно је да више ништа не би било у реду и да би се над Црном Гором надвила страшна пријетња у виду угрожености опстанка Цркве и православља, што је народ прозрео и због чега овако снажно протестује.Када поручују да неће да повуку закон, они знају да их сада ни привремено повлачење закона не би могло спасити, да им више не вјерују ни њихови досадашњи бирачи и да су им због тога масовно отказали и послушност и повјерење.Очекујемо наредних дана и недеља кулминацију нервозе у виду нових очајничких потеза и порука одлазеће власти у Црној Гори. Управо уведена медијска цензура говори да смо томе све ближи. Цар је го! А ми НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!

Владислав Бојовић, функционер Демократског фронта и чланпредсједништва Демократске народне партије

Да је Демократски фронт потпуно у праву кад разобличава улогу некадашњег директора Бироа за комуникације Владе Србије Владимира-Бебе Поповића у очувању криминогеног режима Мила Ђукановића и његових тековина, указују и нова сазнања према којима је Поповић у протеклом периоду за потребе Ђукановића и његовог останка на власти оформио незваничан медијски тим, задужен за пласирање најцрње пропаганде против Ђукановићевих противника. На тај начин, Поповић, попут каквог Гебелса у Ђукановићевом диктаторском бункеру, заједно са својим сарадницима представља својеврстан медијски пипак криминогене хоботнице коју је Ђукановић створио током своје вишедеценијске владавине Црном Гором.

Када смо код чланова поменутог медијског тима, којим Поповић руководи „из сјенке“, трудећи се да се што мање директно експонира, водећу улогу има његова супруга Катарина Спасић Поповић, која по основу ангажовања у овом тиму често путује из Беча, гдје је стационирана, у Подгорицу. Осим ње, ту је и Ивана Јеремић, која је својевремено наслиједила Поповића на челу Бироа за комуникације српске Владе. Њих двије, по Бебиним инструкцијама, а посредством „подобних“ црногорских медија, пласирају бомбастичне наводе о српско-руској завјери чији је циљ рушење Ђукановићевог режима, настојећи да у тај контекст ставе и стотине хиљада грађана Црне Горе који мирним шетњама, литијама и молебанима већ недјељама изражавају протест против накарадног тзв. Закона о слободи вјероисповијести.

Такође, врше и селекцију „младих нада“ из редова Демократске партије социјалиста (ДПС), које, уз њихово суфлирање, даље разрађују наведене тезе. Наравно, овај механизам, према Ђукановићевом налогу, функционише у строгој тајности, све како би се тезама које се креирају у кухињи „лакиране бубашвабе“ (како је покојни Александар Тијанић са правом прозвао Поповића) и њене менажерије дао привид аутентичности и спонтаности.

Међутим, оно што је посебно занимљиво у цијелој причи, а што показује до којих граница иде неморал Поповића и људи из његовог најближег окружења, јесу сазнања да су не само Јеремићева, већ и Катарина Спасић Поповић, Ђукановићеве медијске „амазонке“, упркос (а можда заправо и захваљујући) блискости Ђукановића и Поповића.

На срећу, грађани Црне Горе, а што се да видјети из бројности литија и молебана, из дана у дан постају све свјеснији пипака којима их стеже Ђукановићева хоботница, укључујући и онај медијски, који је лично креирао Беба Поповић. Имајући то у виду, може се са правом претпоставити да неће још много воде протећи Морачом до тренутка када одлуче да те пипке посјеку, и оставе их да труну на сметлишту историје. Као и што смо обећали, ДФ ће наредних дана наставити са исушивањем овог криминално медијског талога, у којем Беба Поповић попут штеточине крокодила, мора остати на сувом да се беспомоћно батрга у мрежи правосудних институција.

Један од лидера Демократског фронта, Милан Кнежевић, посјетио је јуче у Сутомору руководство, стручни штаб, и кошаркаше „Црвене звезде“ који вечерас у Бару играју утакмицу са кошаркашким клубом „Морнар“. Пожељевши добродошлицу кошаркашком клубу „Црвена звезда“ у ЦрнојГори, Кнежевић је посебно истакао значај и везаност великог броја грађана Црне Горе“ за спортско друштв „Црвена звезда“,и поновио да сви његови чланови, кад год су у Црној Гори, треба да се осјећају као код своје куће. У разговору с директором кошаркашког клуба „Црвена звезда“, Филипом Сунтурлићем,Кнежевић је изразио очекивања да ће вечерашња утакмица у Бару проћи у фер и спортском надметању и атмосфери, јер је само тако могуће развијати дух пријатељства, који преко спорта повезује клубове Црне Горе и Србије. Пожељевши кошаркашима срећу и побједу на вечерашњој утакмици,Кнежевић је директору клуба „Црвена звезда“, Филипу Сунтурлићу, поклонио бакрорез Његошеве капеле на Ловћену, као симбол нераскидивих веза Црне Горе и Србије, што „Црвена звезда“, у међународним оквирима, својим угледом и значајем на најбољи начин и показује.

Демократски фронт је континуирано упозоравао црногорску и српску јавност о малигном утицају Владимира Бебе Поповића на друштвено политичке процесе у региону. Треба ли подсјећати да је управо овај некадасњи шеф владиног Бироа за информисање прво прећутао информацију да ће његов послодавац предсједник Владе Србије Зоран Ђинђић бити убијен, да би пола сата након његовог убиства, медијски припремио и наредио акцију “Сабља” у којој је противуставно и противзаконито ухапшено преко дванаест хиљада грађана Србије, од којих је процесуиран веома мали број, док су остали тужили и добили државу која је морала да плати милионске износе за одштету. Ова лакирана бубашваба, како га је најпрецизније описао Александар Тијанић, није само загадила Србију, него је, толико затровала и Црну Гору, да ће бити потребно много времена да се и једна и друга држава очисте од смрдљивих наслага које је та блатта ( лат. назив) излучила. Подсјећамо да је ДФ одмах препознао и указао на рукопис Владимира Бебе Поповића, водећег сценаристе и режисера у тзв. државном удару којим је сигурна побједе опозиције на изборима 2016. године, претворена у “рушење уставног поретка” и незаслужени опстанак на власти криминализованог Дјукановићевог режима. Вишегодишња медијска сатанизација лидера ДФ- а, и лажне конструкције режимских медија, прво су се преселиле у оптужницу, а затим у пресуду, и тако постале типичан агентурски урадак Бебе Поповића настао у криминалној јазбини Мила Ђукановића. Захваљујући јавном преносу ово првоназвано “суђење вијека” претворило се у истинску спрдњу вијека у којој је читава црногорска и регионална јавност годину и више мјесеци уочавала звјерске трагове ,,лакиране бубашвабе,, за које ће кад тад платити. Зато Беба мора да зна да ми нисмо попут оних несрећних невиних људи којима је нанио зло тако што их је у акцији Сабља хапсио по Србији, пребијао и понижавао у тамошњим затворима, а сада им се улизује и покушава да каже да он са тим нитковлуком нема никакве везе.

Пошто смо из Црне Горе, одакле су нажалост и његови коријени, Поповић веома добро зна да се на његов напад у оваквим ситуацијама једино може јавно одговорити и само како заслужује.

Такође , немамо никакву дилему да је његов агентурни рад паралелно уперен против СПЦ, Нјегове светости патријарха Иринеја и митрополита црногорско приморског Амфилохија, али и државног руководства Србије. Управо су Ђукановићеве изјаве о “лудачком покрету”, пријетње Србима у Црној Гори да их чека “Олуја”, а све запослене у државној управи отказ, јер су ученици мирних литија, само трбухозборење његовог медијског сатрапа Бебе Поповића. Озваничена србофобија у режимским медијима, а посебно у Јавном сервису, толико смрде Бебиним нечовјештвом, да уствари постижу контраефекат, јер након сваког напада на СПЦ и српски народ, услиједи снажан одговор саборности и преко 200 хиљада грађана на улицама црногорских радова. Управо је паника као опште мјесто на црногорском Титанику, принудила Бебу Поповића да своју агентурну мисију спашавања Мила Ђукановића, отворено настави у Србији и тако постане лако уочљив. Лажно се представљајући да интервенише по налогу Александра Вучића, Беба Поповић покушава извршити притисак на све институције система и српске медије да не раде посао који је у складу са професионалним стандардима И националном одговорношћу. Овај притисак се огледа и у неваспитаним и на моменте шизофреним нападима на патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и лидере ДФ-а. Интензитет Поповићевих напада и подметачина садржан је у сљедећем наративу: свако инсистирање и одлучност у одбрани СПЦ и српског народа у Црној Гори, али и утврђивање истине за лажни државни удар директно угрожава”хармоничне” односе између Србије и Црне Горе.

Истовремено, на овај начин Александра Вучића, предсједника највеће и најважније државе у региону, Беба Поповић жели да представи као политичара који је у подређеном и зависном положају, од бубашвабиног послодавца Мила Ђукановића. Чак је и непристојна кампања коју воде поједини медији у региону и политичари из окружења агента Поповића, како је лидер српског народа обични послушник Мила Ђукановића, осмишљена и креирана у оксиморону Бебине канализације. А лакирана бубашваба се већ доказао да је најбољи медијски снајпериста црногорског режима.

Без обзира на све ДФ ће наредних дана на сваком мјесту и у свим приликама, наставити с раскринкавањем овог људског талога, политичког жохара и Ђукановићевог доушника,који мора да зна да нас је много ,,задужио, и да му то не можемо заборавити. И унапријед га обавјештавамо: нико нас не може зауставити у том светом циљу.

На самом почетку желим искрено да се захвалим ГСТ- у Миливоју Катнићу који је експресно реаговао на моје наводе желећи да их демантује, али их је толико оснажио да је уствари по ко зна који пут демантовао самог себе. Наиме, кад сам на прес конференцији саопштио да је према нашим сазнањима на име и презиме ГСТ-а из Републике Србије упућена информација – документ у вези нових доказа за поступак познат као “државни удар” , ниједним словом нисам саопштио назив органа. Али зато Миливоје Катнић у свом “деманту” мојих навода, саопштава да су ипак добили одређене информације од Тужилаштва Републике Србије у случају “тероризам” у покушају, и да су на исте одговорили. Како је онда могуће да су моје тврдње неистините ако СДТ у самом деманту потврђује да сам у праву, и чак иде корак даље саопштавајући од ког надлежног органа у Републици Србији су добили поменути документ? Тако смо сад ријешили прву непознату, а то је да је документ упућен од стране Тужилаштва Републике Србије, и да се односи на нова сазнања у поступку познатом као државни удар. Зашто онда Миливоје Катнић није обавијестио Виши суд, а они Апелациони суд и странке у поступку да су се појавиле нове околности које изгледа руше пресуду судског вијећа Сузане Мугоше и ослобађају казне све црногорске и српске држављане? Зато што му не одговара садржај документа. И што је онда урадио ГСТ? Упутио је допис Тужилаштву за организовани криминал (ТОК) Републике Србије са захтјевом да надлежни орган који је послао информацију – документ који ослобађа пресуђене црногорске и српске држављане буде процесуиран због злоупотребе службеног положаја. Значи кад из Србије добија доказни материјал који му одговара за монтажу државног удара онда се ради о најбољој могућој сарадњи, а кад добије оно што потврђује његову монтажу онда Миливоје Катнић жели да хапси и по Србији. И то на начин што тражи од извјесне Лидије Игњатић замјеника тужиоца која је прва саслушала Сашу Синђелића, да сад ухапси свог колегу тужиоца који је послао документ који није по вољи Миливоју Катнићу. Зато позивам предсједника Вишег суда Бориса Савића који је потврдио статус свједока сарадника Синђелићу под именом Александар, да обавијести црногорску јавност да ли је у Виши суд стигао документ који је прво адресиран на Миливоја Катнића? Без обзира на моје јавно изнесене квалификације на рачун Бориса Савића, морам да кажем да сам увјерен да он неће до краја учествовати у прикривању доказа који могу до темеља сравнити и његову каријеру али и црногорско правосуђе. Уколико није у посједу документа, очекујем да Борис Савић службеним путем затражи обавјештење од СДТ-а, али исто очекујем да Миливоје Катнић саопшти број дописа који (ни)је стигао на његово име из Тужилаштва Републике Србије, јер је питање дана кад ће све бити објављено и презентовано црногорској јавности. Наравно, ово моје реаговање је довољан разлог да одмах буде заказана сједница Тужилачког савјета на којој ће бити донесена одлука о суспензији и процесуирању ГСТ- а Миливоја Катнића због прикривања доказа и злоупотребе службеног положаја. Али пошто знам да се то неће догодити, и да ме тек чекају опструкције у овом случају, потпуно спокојан и сигуран у истину, најављујем да ћу сљедећих дана путем међународно правне помоћи доћи до документа који ће потврдити нашу невиност у овом политички монтираном процесу. Међутим, то нам неће представљати сатисфакцију, јер ће неко, а зна се ко, морати кривично да одговара због четири године противзаконитих оптужница, хапшења, притвора, тортуре, малтретирања породица оптужених од којих су неки још увијек у затвору, а већина нарушеног здравља. Правда је можда спора, али истина је увијек убрза.
Милан Кнежевић