Subvencije i povoljni krediti kod Abu Dabi fonda koje su u skladu sa najvama očekivali crnogorski poljoprivrednici kao i većina obećanja ministra poljoprivrede Petra Ivanovića sveli su se na puko, već viđeno, prosipanje perja i prodavanje magle.
Prema pozivu objavljenom u ponedeljak iznos kredita ne može biti manji od milion eura niti veći od tri miliona dok je obavezno učešće iznosi miniumum 250 000 eura pa se nameće pitanje koji to poljoprivredni proizođači u Crnoj Gori mogu obezbijediti pomenuti iznos nephodan za aplikaciju.
Sem ministru, svima je jasno da crnogorski poljoprivrednici koji se mukotrpno i grčevito bore da opstanu i budu konkurentni na tržištu nemaju basnoslovne sume predviđene kao neophodno učešće za pomenute kreditne aranžmane.
Ili je pak, ministar na osnovu svojih platežnih mogućnosti dogovarao visinu učešća. Na ovakav način ne štite se interesi poljoprivrednika i sela nego interesi krupnih monopolista koji jedino imaju mogućnost da apliciraju za pomenute kredite. Time se dodatno otežava položaj porodičnih gazdinstava i malih poljoprivrednih preduzeća koja bi trebala biti glavni nosioci razvoja poljoprivrede i oporavka sela u Crnoj Gori.
Lako se dolazi do zaključka da poljoprivrednici ne samo da neće imati nikakve koristi od pomenutog sporazuma nego će imati očiglednu štetu i dodatno pogoršanje položaja i konkurentnosti na tržištu bez obzira na kvalitet proizvoda. Postoji i više nego realna opasnost da pomenuta sredstva budu korištena za dodatnu monopolizaciju domaćeg tržišta što će za posledicu imati gašenje malih i srednjih preduzeca.
Da postoji stvarna volja za pomoć crnogorskim poljoprivrednicima primjenjivala bi se iskustva po ugledu na Evropsku Uniju, čije članice poseban akcenat stavljaju na razvoj porodičnih gazdinstava, malih i srednjih poljoprivrednih preduzeća obazbeđujući subvencije i kredite za podršku njihovog razvoja, kao i kroz razne forme njihovog udruživanja u cilju zajedničkog izlaska na tržište čime se povećava njihova konkuretnost i lakši plasman proizvoda na tržištu.
