Да ће НКТ, пројектован као истурено одјељење одлазећег режима, остати упамћен и по гротескним поступцима, већ одавно је свима јасно, јер је управо НКТ дубоко инфициран каријеризмом, непотизмом и партизмом.
Док су неки чланови НКТ-а изигравали медијске звијезде на приватном Јавном сервису, и преглумљивали у својим наступима, испливали су не баш пријатни подаци из њихових радних биографија, који не уливају повјерење.
А двојица љекара, помоћник директора КЦЦГ, Немања Радојевић и др Ранко Лазовић, поднијели су оставке на чланство у Кризном медицинском штабу још почетком септембра, што је, у најмању руку, бацило чудно свјетло на цио даљи рад и дигнитет НКТ-а.
На то се надовезује и питање за др Бобана Мугошу: колико је већ дуго на мјесту вјечног директора ИЈЗ? О томе најбоље говори извјештај ДРИ, по којем је Мугоша „супротно Закону о здравственој заштити, трећи, четврти и пети пут именован на ту функцију“. Наши грађани би рекли само наше, а турско: „Машала!“.
Али стоји питање на које се зна одговор: колико је партијска подобност и лојалност утицала не несмјењивост др Мугоше. Уз то, он треба да одговори на написе у медијима – да ли је ријеч о конфликту интереса што један члан његовог домаћинства издаје налазе на ЦОВИД 19 у једној лабораторији у Подгорици, а он барјачи у НКТ-у.
По Демократском фронту, посебно бизарно је понашање директора КЦЦГ, др Јевта Ераковића, којем је држава, по писању медија, дала стан од 90 квадрата, вози скупоцјени БМW, прима плату од пет хиљада еура, уз разне хонораре од консултантских услуга и добру уштеђевину од шеснаест хиљада еура.
Зато га ДФ пита: како директор може погледати у очи колегама љекарима и осталом особљу КЦЦГ, знајући да они примају око петсто еура, а он десет пута више, као надчовјек, иберменш? Наравно, пошто је НКТ истурена филијала ДПС-а, не треба наглашавати ни политичку припадност Ераковића. Истина, њему није додијељен „Мајбах“, али, што је много, много је. А прозиван је и да на вријеме није пријављивао имовинско стање, па се јавно невјешто извињавао.
Уз све ово, отужно дјелује и замјена теза др Мугоше: сад, кад смо, спортским жаргоном речено, по броју инфицираних, „ушили“ и Бергамо, Мугоша скида одговорност са себе благо критикујући грађане реченицом: „И превише смо се опустили.“. А како се и колико НКТ опустио, о том потом. У сваком случају, у здравље НКТ-а, Црна Гора данас држи неславни рекорд по броју инфицираних у свијету.
НКТ је добио и двије Тринаестојулске награде, колективну и појединачну, и то противно свим правилима и Закону о највећој државној награди, која се добија за достигнућа у претходној години, а и не могу се добити двије из исте дјелатности, што је скандал посебне врсте! А да ли ће је ова господа вратити, тешко је вјеровати. Чак и у свјетлу катастрофалних домета НКТ-а.
Углавном, резултати су видни како нас је НКТ чувао и сачувао, и уништио туристичку сезону и буџет Црне Горе у знак реваншизма одлазећег режима према Србији.
ДФ истиче да за све не могу бити криви грађани. Тим прије што не примају енормне плате, не возе бијесна кола, и не добијају велике станове као чланови НКТ-а. Гледано у свему, поставља се питање: како уз проблематичне ставке из биографија чланова НКТ-а, и њихових “домета”, ико више у Црној Гори може имати однос уважавања према тој бизарној дружини. Углавном, за ово партијско тијело се, као и за корону, може рећи само једно: „Поменуло се, не повратило се.“

ДРАГАН КОПРИВИЦА,

ФУНКЦИОНЕР ДЕМОКРАТСКОГ ФРОНТА

Демократски фронт поздравља и у потпуности подржава иницијативу Независног удружења правника Црне Горе којом се јасно прецизирају неопходне мјере које треба предузети у правцу реформе црногорског правосуђа.Формирање Државне комисије која би утврдила које су судије и тужиоци све вријеме обављања функције били сарадници АНБ-а представља основ за Закон о лустрацији како би се елиминисао партијски утицај на избор будућих судија и тужилаца са циљем да на те одговорне функције буду изабрани способни, храбри и непоткупљиви људи. Ова иницијатива НУП ЦГ посебно добија на значају у свијетлу срамне и криминалне одлуке Вишег суда којом се новинар Јово Мартиновић осуђује на казну затвора годину дана, иако је Апелациони суд укинуо ранију првостепену одлуку због очигледног недостатка доказа. Треба ли подсјетити и на случај генерала Братислава Дикића који је уз пуно знање судског вијећа Мугоша- Пеан- Вуковић, извођен из Истражног затвора двадесет три пута, и био изложен бруталним притисцима од стране Миливоја Катнића и Саше Чађеновића да лажно оптужи лидере ДФ-а. Посебно је интересантно свједочење генерала Дикића у којем оптужује Миливоја Катнића и Сашу Чађеновића да су му дали списак питања које ће му поставити судско вијеће на челу са Сузаном Мугошом, а да ВДТ још увијек није покренуло поступак против овог судског вијећа и поступајућих тужилаца. А свакако ће предмет истраге Државне комисије бити и запослење Новака Мугоше, сина Сузане Мугоше, који је без икаквог конкурса, након што је судија Мугоша потврдила статус свједока сарадника Саши Синђелићу, добио радни ангажман у УП. Какве су радне способности Новака Мугоше видјела је читава црногорска јавност кад је у присуству мајке вјежбао разбијање демонстрација ДФ- а, тако што је пендреком из све снаге ударао јастук у породичној кући. Државна комисија ће свакако истражити судије које су одавно стекле право на одлазак у пензију, а врло су активне у добијању стамбених кредита и политичким пресудама као што је случај са Драгицом Вуковић. Посебну пажњу треба посветити и могућим везама Драгице Вуковић са Веселином Мујовићем, и кроз независну истрагу утврдити да ли је судија Вуковић одавала информације о поступцима који се воде против њеног блиског рођака Мујовића и лица које је он касније рекетирао. Управо је Веселин Мујовић за вријеме трајања поступка познатог као државни удар озвучен послат од стране Миливоја Катнића на састанак са Андријом Мандићем и Предрагом Булатовићем не би ли их представио као атентаторе на бајрамског Тајновидца. Дио тог разговора је противзаконито објављен на сајту тужилаштва, а ДФ све вријеме позива Миливоја Катнића да објави читав снимак у којем се помињу и неке судије, кована ограда и још понешто. Ако томе додамо и Нена Вујошевића, најчаснијег човјека у Врховном тужилаштву, који је разоткрио криминално коруптивне шеме челних људи тужилаштва, и ни крив ни дужан завршио у затвору, умјесто да буде предложен за Тринаестојулску награду, онда је сасвим јасно откуд ова иницијатива НУП ЦГ . Ово су само неки од криминално коруптивних примјера црногорског правосуђа због којих се мора приступити радикалној реформи ове области, почев кроз Закон о тужилаштву, избор судског и тужилачког савјета, Закон о лустрацији и поријеклу имовине, и прије свега формирање Државне комисије у Скупштини која ће кроз објективан и независан поступак утврдити криминално шпијунску прошлост судија и тужилаца. Ова иницијатива УНП ЦГ ће постати саставни дио агенде будуће Владе уз подсјећање да је управо мандатар Здравко Кривокапић јавно саопштио да неће имати милости према криминалним и коруптивним структурама које су заробиле црногорско друштво.

Поводом настојања менаџмента Јавног сервиса да заустави вријеме, и да се по кратком поступку обрачуна са члановима колектива, који указују на грубо кршење етичких и професионалних норми у емисијама, очито је да је Управа ТВЦГ бесповратно изгубила компас, одлучна у намјери да углед медијске куће уруши до краја.

Током свих ових година, руководство Јавног сервилног сервиса водило је отужну политику лакировке лика и дјела великог Вође, а сад, кад је чак и он промијенио реторику, што је врло добро, тврдоглаво остаје на бранику одлазећег режима.

Менаџмент и даље јалово настоји одржати неодрживи статус qуо, прогонећи слободоумне чланове колектива, показујући своју везаност за комуњарску матрицу: „Напусти канцеларију“. И управо тако је поручио новинару Зорану Лековићу, притом у усменој форми (!), да ће бити покренута његова смјена и да – напусти канцеларију.

Ако је и од ригидног менаџмента Јавног сервиса режима, ипак је много у новом друштвеном тренутку освајања свеукупних грађанских, и медијских слобода. Грађани Црне Горе се с правом питају шта се дешава с руководством ТВЦГ? Да ли је у питању покушај заустављања сказаљки времена, да ли је Управа чула да је дошло до друштвених промјена, је ли ријеч о бесповратном окоштавању начина размишљања…

У времену кад све креће напријед, једино ТВЦГ тапка у мјесту, као што је то чинила и свих ових година, тврдокорно правећи замјену теза – да је послушничко величање сад већ одлазећег режима медијски искорак у Европу, а да је све остало ретроградно.

На стрелишту менаџмента сад су постројени сви који мисле другачије, независно од тога што својим критичким ставовима, у ствари, желе повратити углед Јавног сервиса. Зато је и шеф Информативног деска, Бојан Терзић, поднио оставку на ту функцију, незадовољан информативним програмом већ у дужем периоду. Указао је на оно на шта с индигнацијом указују грађани Црне Горе, да се од емисија на Јавном сервису свих грађана не може правити класична пљуваоница и сатанизовање оних који другачије мисле.

Зоран Лековић с правом апелује против говора мржње на Јавном сервису, против ширења вјерске и националне нетолеранције уз екстремне форме непрофесионализма, мада тиме није рекао ништа ново што сви у Црној Гори већ одавно не знамо.

Пошто Управа игнорише основне етичке постулате, које свака национална медијска кућа мора поштовати, треба је подсјетити да је непримјерено да гост емисије може упућивати митрополиту Амфилохију највулгарније квалификације, а да га водитељка одлучно не упозори на основна правила куће. Него чак сама потпирује говор мржње квалификујући цркву на Румији као „оно лимено“. У емисијама доминирају водитељке, које на грубе квалификације својих гостију на рачун неистомишљеника одлазећег режима, умјесто да госте опомену, чак не скривају ни осмијехе блаженства, заборављајући своју обавезу професионалног вођења емисије.

Мисао из монолога Владике Данила „Трагови су многи до пећине“ могла би коинцидирати са пећинским нивоом и степеном вулгарности појединих гостију Јавног сервиса уз сервилно прећуткивање од стране водитеља. А то није добро за грађане Црне Горе, јер се тако промовишу неукус, пристрасност и партијско једноумље, већ редовно штеловани на ТВЦГ.

Једини ТВ-водитељ који је крајње савјесно водио дијалог са својим гостом на Првом каналу је Саша Кликовац, па не би било чудо да управо због тога, у поремећеном систему вриједности Јавног сервиса, буде санкционисан, па и избачен, као неко ко ремети имиџ хушкачких и некултурно вођених емисија. Колегијум ТВЦГ, у трагању за унутрашњим и спољним непријатељима, по већ овјешталој матрици свог Вође, указује на „синхронизацију унутрашње побуне и спољних напада“. И тиме синхронизује самоурушавање Јавног сервиса зарад пропале политике одлазећих власника Националне ТВ-куће.

Пошто је глас народа увијек глас Бога, било би интересантно међу забринутим, дијелом застрашеним члановима колектива РТЦГ, спровести анкету о угледу и поступцима Управе. Оцјена од нула до десет, врло је могуће, била би нула прекрижена.

У том контексту ДНП позива Управу Јавног сервиса да јавно саопшти макар једно: да ли је вршила скривене притиске на све запослене да на изборима морају гласати сад већ поражену партију? Желимо да чујемо да није, да би јој се макар запослени на РТЦГ поводом тога с индигнацијом смијали.

Стога не чуди што г. Милан Радовић јавно позива комплетан менаџмент РТЦГ да поднесе оставке, јер је овој Националној медијској кући потребно темељно освјешћење и значајан професионални искорак у ново доба које куца на врата цијеле Црне Горе. А на шта се, као са ватом у ушима, једино оглушује група вјерних сарадника већ пораженог режима.

Друштвени токови се више не могу зауставити на путу оздрављења Црне Горе у сваком, па и медијском погледу. Још само то да схвате и неки овјештали умови с Јавног сервиса свих грађана Црне Горе. У те сврхе, ДНП је спреман и да им рефундира трошкове разговора са психологом, евентуално са психијатром. Толико о Управи РТЦГ, данас изгубљеној у времену и простору, без слуха за то да је Црна Гора закорачила у ново, добро поглавље савремене историје.

Соломонско рјешење у оваквој ситуацији било би да се Управа РТЦГ захвали Лековићу и Терзићу на корисним сугестијама, али и Милану Радовићу, и Бојани Јокић, члану Савјета, која је нагласила да је “незадовољство радом РТЦГ све видљивије”.

ДР ДРАГАН КОПРИВИЦА,

ШЕФ МЕДИЈСКОГ ЦЕНТРА

ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ

Да црногорско правосуђе клизи ка дну, не говори само реизбор предсједника судова на више од два мандата, чиме се директно крши Устав Црне Горе, већ и данашња пресуда новинару Јову Мартиновићу.

Подсјећамо да је слобода медија нешто, за шта се у Црној Гори не смије имати алтернатива. А управо зато Виши суд под хитно мора престати са праксом монтираних процеса, какве смо имали прилике на својој кожи многи да осјетимо.

Подсјећамо цјелокупну црногорску јавност да је Мартиновић истраживачки новинар, те да је Апелациони суд констатовао да у његовом случају постоји недостатак доказа.

Ако узмемо све у обзир, преостаје само да се запитамо у чијем је интересу да се новинари тамниче, док се криминалци слободно шетају и малтретирају грађане, притом све у друштву најужих чланова фамилије оних, који би требало да представљају правду у Црној Гори?!

ЈЕЛЕНА КЉАЈЕВИЋ,

ПОРТПАРОЛ ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ

Данас је, у Барама Краљским код Колашина, одржан протест против против изградње мини-хидроелектрана, на којем је говорио посланик коалиције “За будућност Црне Горе”  и потпредсједник Демократске народне партије, Драган Бојовић.

Обраћајући се окупљеним представницима Васојевића, Ровчана, Морачана и осталим присутним грађанима из Колашина, посланик Драган Бојовић је, између осталог, рекао:

Тридесет година трајао је свеопшти атак одлазеће власти на све што је здраво у Црној Гори. Атаковано је на наш опстанак, наше битисање, нашу физичку и духовну егзистенцију, опустошено и девастирано све што је рађено и произвођено. Одлазећа власт је опљачкала и бателисала наша бројна природна богатства.
На ред су ево биле дошле ријеке и воде. Не треба да вам говорим каква штета настаје изградњом ових мини-хидроелектрана. То је већ много пута досад речено.
Производи се врло мало енергије, и притом врши екоцид, уништава биодиверзитет, угрожава водоснабдијевање. Да не говорим о томе да су се људи настањивали и опстајали увијек поред ријека, и да ове драгуље природе, које нијесмо само наслиједили од својих предака,већ смо их, како каже изрека, позајмили од својих потомака, дакле, да ове природне драгуље, ова, како их називају инострани еколози, „плава срца Европе“, морамо сачувати.
Овдје се, међутим, при потписивању концесионих уговора, најмање водило рачуна о очувању животне средине, и о тзв. одрживим и обновљивим изворима енергије.
Свуда у Европи пројекти мини-хидроелектрана се заустављају и напуштају, јер се показало да МХЕ наносе много штете, а да је корист занемарљива. Ера МХЕ је завршена. Сада се користи соларна енергија, геотермална енергија, енергија вјетра, енергија биомасе из пољопривредне и шумарске производње.
Умјесто да учимо из тих искустава, одлазећа власт се опредијелила за оно најгоре могуће – за мини-хидроелектране. Зашто? Зато што одлазећу власт никада није интересовала добробит државе, већ искључиво лични профит. Нијесу марили за „зелене енергије“, већ за зелене новчанице, које је, још увијек актуелни предсједник државе, (вјерујем не још задуго), пласирао у џеп, лично себи, односно свом сину, као и свом куму, и свом брату од ујака.
Вријеме је да се то прекине. Нова власт треба да раскине све те штетне концесионе уговоре, и да забрани даљу изградњу МХЕ. Ја ћу се за то залагати као посланик коалиције „За будућност Црне Горе“ и као потпредсједник ДНП-а.
Вјерујем да постоји разумијевање за овај мој став у оквиру нове парламентарне већине, и да ће се позитивно одговорити на ваше захтјеве. Не смијемо живјети у илузији да смо пребогати водама и да можемо са њима радити шта хоћемо.
„Без воде нема живота, вода и ријеке су слобода!” Ако смо на овим изборима изборили слободу, онда смо се изборилии и за очување наших ријека и наших вода. Имате пуну подршку за ваше захтјеве, и зато ћемо настојати да заједнички и што прије ријешимо и овај проблем!

Иницијатива Милана Кнежевића и Предсједништва ДНП – а да новоформирана парламентарна већина у Скупштини донесе Закон о престанку важења Закона о слободи вјероисповијести представља једину гаранцију да ће светиње и имовина СПЦ у Црној Гори бити уставно заштићени. Нажалост, Закон о слободи вјероисповијести је постао доминантно политичко питање захваљујући Милу Ђукановићу и Душку Марковићу који су крајем децембра 2019. иницирали усвајање овог антиправославног закона у Скупштини Црне Горе. И свиђало се то неком или не, посланици у Скупштини Црне Горе треба да дају задњу законодавну ријеч, јер им то по Уставу припада. Зато у тренутку кад једино имамо конституисану Скупштину Црне Горе и изабраног предсједника Парламента, не постоји ништа логичније, већ да та новоуспоставлејна већина, чим се формирају матични одбори, изгласа Закон о престанку важења закона о слободи вјероисповијести, и на тај начин у потпуности заштити светиње и имовину СПЦ, али и испоштује изборну вољу грађана који су гласали за поништење поменутог закона. А за изгласавање тог закона уопште није потребно да буде формирана Влада, и то би требало да буде јасно чак и посљедњем правном лаику. Поједина тумачења која долазе од једног броја правника да је довољно извршити измјене одређених чланова већ постојећег закона потпуно су у координацији са оним што је Душко Марковић предлагао СПЦ -у у јулу мјесецу, а што је Епископски савјет категорички одбио. Не желим ни да помислим да неко, макар се представљао као правни експерт, може пропагирати ставове Душка Марковића из јула као прихватљиве у октобру, јер би по том тумачењу, СПЦ требало да се региструје и евидентира до 06. октобра ове године, пошто би у противном остала ван правног поретка државе Црне Горе. Зато је иницијатива Милана Кнежевића о поништењу постојећег Закона о слободи вјероисповијести у потпуности утемељена у ставовима митрополита Амфилохија који је 03.02.2020. затражио од Душка Марковића поништење Закона о слободи вјероисповијести, потписивање Темељног уговора са СПЦ, а затим доношење новог закона. Дакле, ми само тражимо оно што је митрополит тражио од Душка Марковића почетком фебрура ове године, одбацујући као недостојним бесмислице да неко из ДФ – а жели да искључи митрополита Амфилохија из преговора са државом. Напротив, митрополит Амфилохије, уз благослов и овлашћење Синода и патријарха Иринеја, а у име СПЦ, треба да води преговоре са државом Црном Гором око потписивања Темељног уговора. И то је у потпуности са устројством Српске православне цркве. Зато нема потребе да се нико заклања иза наводне бриге о митрополиту тако што ће пласирати личне ставове који наносе директну штету епархијама СПЦ у Црној Гори, а иду у правцу ранијих предлога Душка Марковића и Зорана Пажина. Нека свако у будућности уради макар десети дио оног што је урадио ДФ у одбрани наших светиња и оне ће бити сачуване док буде свијета и вијека. Још је Валтазар Богишић написао : „ што се грбо роди вријеме не исправи“, и нико од нас нема право да пегла грбу постојећем Закону о слободи вјероисповијести кроз његове измјене, већ имамо обавезу пред Богом и народом да га прогласимо неважећим и донесемо нови који ће бити у интересу свих вјерских заједница у Црној Гори.

Милун  Зоговић,

Посланик коалиције ЗБЦГ

Да мушком свијету доликују чак и дегутантни иступи у политичкој пракси,то је већ одавно препознато, али и да дегутантно дјелују екстремни иступи појединих дама, којима је каријеризам помрачио свијест, као, на примјер, јуришници ДПС-а, Нели Савковић-Вукчевић, која за медије „збори сузе просипљући“.

Да ли је то врста компензације за њене душевне боли што није била успјешна посланица, па је сад више нема у Парламенту, посебно је питање. Али су режимски налогодавци типовали да је ова екс-посланица спремна да потпише и најригидније изјаве, режимске монтаже и бесмислице на штету грађана Црне Горе. Зато она у посљедње вријеме провидно барјачи по порталима у паници за опстанком Црне Горе и Црногораца, у дилетантским атацима на Митрополију црногорско-приморску.

Политички вапаји и хистерија екс-посланице Неле Савковић-Вукчевић сад су и резултат њене јефтине панике јер ће, наводно: „СПЦ испразнити унутрашње биће Црне Горе, она има један циљ – да смањи број Црногораца на попису и претвори Црну Гору у српску!“

У пози лидерке без политичког покрића, Неле Савковић-Вукчевић се сјећамо и из изборне ноћи 30. августа, и дебакла ДПС-а, кад је управо њој повјерено да пред ТВ-камерама смушено женски пегла дебакл ДПС-а, што други нијесу хтјели, а она је у странци препозната као дама која не преза ни од какве политичке рекламе и бламаже пред јавношћу Црне Горе. Ваљда по систему: и пад је лет, или: и пораз је прилика за медијско експонирање.

А сад, као јуришница режима, и екс-посланица, доживљава нервне шокове због наводне великосрпске идеје, како рече „у њеном пуном облику“, а чији је носилац, ето, СПЦ у Црној Гори. И додаје да је Црква, „сасвим комотно и неометано дјеловала све ово вријеме у Црној Гори“! Замислите, Црква у једној секуларној држави дјеловала – сасвим комотно и неометано! Какав гријех Цркве и „узимање“ претјераних слобода. Наравно, све док то Нела Савковић-Вукчевић не поспреми неким декретом, попут нове Стаљинке у дамској верзији.

Сљедећи вапај екс-посланице своди се на будаласти закључак да ће Црна Гора, то јест, „њена унутрашњост бити испражњена од оног што је црногорско и што је аутентично“. А нова бесмислица успаничене г-ђе гласи да наша земља „тада може бити само мањина, односно један елемент који ни о чему па ни о својим стварима не може да одлучује“. И, наравно, Нела не би била у свом елементу да није дамски закукала око понављања 1918. и тобож нестанка Црне Горе и њене цркве.

Зато, ми, жене из Демократског фронта, свих националности, а међу нама и бројне аутохтоне Црногорке, поручујемо: „Не бојте се, Нела. Црна Гора ће остати изворно сачувана и без Ваших просипања лажних суза и лаке хистерије по медијима. Ми Вама нијесмо криве што више нијесте у посланичким клупама сад већ опозиционог ДПС-а, нити што Вам, као компензацију за то, дају да читате режимска саопштења као своја, да Вам ублаже душевне боли око изгубљеног посланичког мандата. Симпатична Александра Вуковић је са све својим шеширима сачувала мандат, а Вама то није успјело, па и разумијемо Ваше фрустрације.“

И, на крају, вапај Савковић-Вукчевић о томе како ће се смањити број Црногораца на попису представља само вјешто фингирање. И те како је познато да је током владавине ДПС-а вршен прави инжењеринг црногорчења једног дијела грађана, који се нијесу изјашњавали као Црногорци. А све је вршено под жестоким политичким притисцима и чињеницом да се само тако могло напредовати у каријери и задржати радно мјесто. А како ће се Црногорци, Срби, припадници других нација и мањинских народа изјаснити на првом сљедећем попису, то је њихова ствар. Али је јасно да тај попис, који ће се реализовати идуће године, неће бити у знаку пријетњи и уцјена да се што више грађана морају изјаснити као Црногорци због личних интереса Ђукановића и затирања српске нације у Црној Гори.

Зато жене из ДФ-а, на крају још једном поручују: „Не бојте се, Нела, и пазите на своје дамске наступе и екстремне изјаве које Вам дају да читате. Црна Гора је вјечна. Ни ми је нећемо дати никоме. Па ни тоталитарном режиму Ђукановића, који је од ње већ двије и по деценије правио приватни феуд и брукао ову земљу пред цјелокупном свјетском јавношћу.“

Предсједници судова, који су, супротно Уставу и закону, бирани више од два пута на поменуте функције, треба одмах да поднесу оставке. Неопходно је, у пакету с њима, да исто учине и сви чланови Судског савјета, који су их изабрали.Управо ту и лежи кључ заробљеног и исполитизованог судства, контролисаног директно са тих позиција. Својим ангажманом они су доказали да примарно нијесу предсједници судова, нити чланови Судског савјета, него пуки политички комесари ДПС-а са јасним задатком очувања политичких монопола бивше власти. Готово идентичан је и став Европске комисије, као и свих релевантних међународних адреса, које се баве владавином права, и које су јасно таргетирале отворене проблеме нашег правосуђа. Независно и непристрасно правосуђе је Conditio sine qua non за изградњу правне државе. То је услов без којег се, напросто, не може говорити о владавини права у пуном смислу ријечи. А поменута организована група, на челу са по трећи пут изабраном предсједницом Врховног суда, Весном Меденицом, као и предсједницом Судског савјета, Весном Симовић-Звицер, представља највећу препреку за деполитизацију судства, а самим тим и за изградњу правне државе и владавине права. Тамо, гдје нема судске независности и непристрасности, тешко је говорити о људским правима и слободама. Правичност и исход поступка у највећој мјери зависе од оног ко правду примјењује, а управо ова организована група је највећи тамничар црногорског судства и, самим тим, правде и правичности. То су адресе, са којих су долазиле најбруталније и најригидније директиве за политички прогон неистомишљеника, првенствено лидера, чланова и функционера Демократског фронта, кроз монтиране тужилачко-судске, инквизиторске процесе.Деполитизација судства представља један од првих задатака будуће власти,која ће на том путу бескомпромисно отклонити све препреке, а оставкама, личним чином, како то дефинише и госпођа Меденица, само би се убрзао поменути процес, и отворила могућност да они, који су незаконито обнашали највеће функције, повуку бар један исправан и одговоран потез према грађанима Црне Горе.

Дијелим мишљење значајног броја угледних правника да, ако изостану оставке, треба експресно ставити ван снаге неуставни члан 139а важећег Закона о Судском савјету и судијама, који је насилно “усађен” у законски текст, да би се омогућило да кандидати из реда угледних правника и након истека мандата наставе са обављањем функције. На тај начин би се, до избора новог Судског савјета, отклонила могућност за неуставно и незаконито дјеловање поменутих особа. А то је, свакако, мањи ризик од актуелног, као и исправан пут темељних реформи, неопходних за оздрављење нашег правосуђа.

МИЛУН ЗОГОВИЋ,

ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДНП И ПОСЛАНИК ДФ-а, КОАЛИЦИЈЕ “ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ”

Да се црногорско тужилаштво налази у метастазираној фази панике најбоља је потврда јучерашње реаговање ГСТ- а Миливоја Катнића који још једном бриљантно потврђује да су његови сукоби с другима ништавни у односу на сукобе које има са самим собом. Готово да звучи невјероватно да Миливоје Катнић одговара на моје саопштење у којем се обраћам ВДТ- у Ивици Станковићу, и тако додатно потврђује оно што зна читава Црна Гора, да је он уствари неформални господар црногорског тужилаштва, и да господин Станковић само обавља функцију институционалног фикуса. А да сам у праву, доказ је чувено станковићевско ћутање на бруталне злоупотребе службеног положаја Миливоја Катнића, због којих смо постали предмет међународне спрдње и анегдота. Зато ћу се и обратити Миливоју Катнићу да објасни црногорској јавности неколико непобитних чињеница због којих је заслужио кривично правно гоњење по службеној дужности. Како је могуће да су након његових наредби о проширењу истраге и оптужница против Джозефа Асада, Арона Шавива, Душка Кнежевића и других, трајно повучене црвене Интерполове потјернице за њима уз јасно образложење да се ради о политички мотивисаним поступцима? Како је могуће да генерал Братислав Дикић и Джозеф Асад који се никад нису срели у животу, имају готово идентичан исказ о томе како им је Миливоје Катнић пријетио дугогодишњим робијама и прогоном ако лажно не оптуже Андрију Мандића и Милана Кнежевића? Како је могуће да су искази Джозефа Асада и Братислава Дикића о репресији кроз коју су прошли од стране Миливоја Катнића, постали саставни дио списа предмета у поступку који се води на Апелационом суду иако их је ГСТ назвао лажним и измишљеним? Како је могуће да су кроз исти “третман” прошли и возачи Душка Кнежевића од којих је Миливоје Катнић такође захтијевао да изјаве како су конвертовали доларе у евре за потребе ДФ- а, и ако је читава Црна Гора видјела кроз снимак Мига Стијеповића да су то радили за ДПС? Како је могуће да Миливоје Катнић генерала Братислава Дикића седамнаест пута доводи на саслушање и присиљава га да оптужи Андрију Мандића и Милана Кнежевића, а да о томе ниједном не обавијесте његовог адвоката, али обавијесте Виши суд који је прећутао ово кривично дјело Миливоја Катнића? И на крају, како је могуће да све ово зна Ивица Станковић, а да не предузме ниједну радњу по службеној дужности како би процесуирао Миливоја Катнића? Одговор ће убрзо бити јасан црногорској јавности, само се надам да ће након тога и Станковић и Катнић поднијети оставке. А што се тиче бојазни Миливоја Катнића да ће сад значајан број лица која су под присилом потписала споразуме о кривици, затражити понављање поступка јер су трпјели репресију од стране ГСТ-а и његових специјалних тужилаца, то већ није у надлежности политичара већ независних судова који ће се бавити том материјом. А ако је господин Катнић са специјалним тужиоцима све радио по ЗКП-у, онда нема разлога за забринутост, мада ја као дипломирани правник, његово јучерашње обраћање јавности, доживљавам као изношене одбране. А он ка врстан и доказани правник има право да се брани сам, али исто тако треба да зна, да све што је изјавио и буде изјавио може бити кориштено у поступку против њега. Што се тиче кошуље која се закопчава отпозади, а коју му је наводно припремио господин Милан Кнежевић, то ће морати да расправи с њим.Мада ми је господин Милан Кнежевић у неформалном разговору појаснио да је то изјавио у интересу господина Катнића, како би му обезбјеђивањем кошуље која се закопчава отпозади помогао да избјегне кривично правно гоњење.

Милун Зоговић,

Посланик Демократског Фронта

Након исказа генерала Братислава Дикића и бившег агента ЦИА Джозефа Асада о бруталним злоупотребама Миливоја Катнића и притисцима којима су били изложени да лажно оптуже Андрију Мандића и Милана Кнежевића, позивамо Ивицу Станковића да по службеној дужности покрене поступак против Миливоја Катнића и Саше Чађеновића. Прошло је десет дана откад је генерал Братислав Дикић упознао вијеће Апелационог суда о тортури и притисцима које је трпио од стране Миливоја Катнића не би ли кроз своју одбрану лажно оптужио Андрију Мандића и Милана Кнежевића, а да најодговорнији у тужилаштву Ивица Станковић није формирао предмет и започео истрагу на основу истинитих тврдњи Братислава Дикића. Јуче је црногорска јавност упозната и са овјереним исказом бившег агента ЦИА Джозефа Асада који је описао хронологију притисака и тортуре од стране Миливоја Катнића, и то све у намјери да лажно оптужи Андрију Мандића и Милана Кнежевића, како би добио измијењени статус у процесу. Пошто је Асад то одбио, за њим је Миливоје Катнић два пута расписао црвену Интерполову потјерницу, која је недавно трајно укинута под образложењем да се ради о политички мотивисаном поступку. И умјесто да Ивица Станковић промптно реагује на ове наводе Джозефа Асада и формира предмет против Миливоја Катнића, у тужилаштву је завладала својеврсна Омерта, или боље рећи равнотежа страха између ВДТ- а и ГСТ-а, који оптерећени међусобним уцјенама и непочинствима урушавају посљедње остатке црногорског правосуђа. Посебно ће бити од значаја за утврђивање њихових злоупотреба и трговине утицаја кад у јавност наредних дана почну да излазе бројни докази незаконитог понашања овог тужилачког двојца, да ће Шкаљарци и Кавчани наспрам њих изгледати као дјеца у вртићу. Уколико Ивица Станковић због свега наведеног, до краја недјеље по службеној дужности не покрене поступак против Миливоја Катнића, учиниће то Демократски фронт против једног и другог. Вријеме је да храбри и одговорни људи започну борбу за независно правосуђе у којој неће бити повлашћених и у којој ће се сви измјерити на тасовима Јустиције.

Mилун Зоговић

посланик Демократског Фронта

Умјесто да предсједница општине Даниловград Зорица Ковачевић поднесе оставку, да се распишу ванредни локални избори, она се латила потписивања уговора о раду и протекционашког запошљавања “у неограниченом количинама.” Ваљда у жељи да, по први пут у својој дугогодишњој политичкој каријери, испуни обећања, која је олако дала бирачима, г-ђа Ковачевић је одлучила да што више оптерети ионако препуњену општинску администрицију, без обзира на критеријуме, спецификације и слободна радна мјеста. Наравно да иза тог њеног подухвата стоји неодговорност, али и осветољубивост, тј. потреба да новој власти на сваки начин отежа посао, и да презадужену општинску касу остави у што горем стању.

Обавјештавамо предсједницу општине Зорицу Ковачевић, да је након протеклих избора изгубила легитимитет да покрива било коју позицију и обнаша било коју функцију у Општини.

Подсјећамо да је опозиција остварила убједљиву побједу, од готово 1300 гласова више у односу на ДПС и све коалиционе му партнере, што је огромна разлика узимајући у обзир укупан број бирача у Даниловграду.

Партијска асфалтирања, безочна куповина личних карата, велики број „фантом“ бирача, циљана расподјела социјалних и других „давања“, отворене пријетње функционерима, члановима и симпатизерима наше коалиције, вријеђања и хапшења вјерских достојанственика, омладине, па чак и дјеце, покушаји застрашивања грађана – све то није помогло режиму, ни на локалном, ни државном нивоу, да оствари резултат који је пројектовао, већ је, напротив, доживио тотални дебакл.

Отуда г-ђу Ковачевић упозоравамо да промптно престане са нелегалним запошљавањима и расипањем локалног буџета, јер ће се сви неутемељени уговори и све нелегално донијете одлуке наћи на удару закона. Такође је позивамо да што прије поднесе оставку, и усмјери своју енергију у правцу планирања пензионерских дана, јер се тренутак њене смјене сасвим приближио, а не да проклиње нову власт, Србе, Албанце, и све редом, зато што ДПС и Кумровец неће више управљати Црном Гором.

ДЕМОКРАТСКИ ФРОНТ ДАНИЛОВГРАД

У ИМЕ КОАЛИЦИЈЕ „ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ“

Позивамо Милутина Симовића, Кенана Храповића и Јефта Ераковића да под хитно реагују на алармантно стање епидемије корона вируса у Црној Гори, а посебно у нашем сјеверном региону. Позивамо их да одмах одговоре грађанима гдје су тих 600 болничких ковид постеља (кревета) које ових дана помињу?

Зашто се не тражи помоћ и подршка са различитих адреса, ако су доктори и медицинско особље под огромним притиском и на измаку снага широм Црне Горе? Како је могуће да је у Црној Гори последњих недеља дупло више заражених у Црној Гори него у Србији, док је проценат смртности у Црној Гори драматично висок?

Зашто се не тражи пулмолог и други потребни специјалисти, као испомоћ за болнице у Пљевљима, Бијелом Пољу и Беранама из других болница и медицинских центара? У Пљевљима нпр. постоји само један инфектолог, а епидемиолози се мијењају на недељу дана већ више од 2 мјесеца. Није другачије ни у другим медицинским центрима широм Црне Горе.

Зашто се обољели ковид пацијенти шаљу рецимо из Пљеваља на лијечење у Никшић, гдје нема више болничких капацитета, да би се онда у тако тешком стању прослеђивали у Бар, дакле на други крај Црне Горе?

Да ли је истина да се због недостатка сестринског кадра, пребацују сестре са других одјељења, што узрокује проблеме у вршењу њихових редовних послова, уз могућност ширења короне и на друга одјељења са повратком тих сестара на та одјељења?

Колико има лежећих мјеста у Пљевљима и колика је попуњеност? Зашто је болница у Пљевљима која је била планирана као чиста болница уопште ушла у ковид систем, када се зна да највише оскудјева са кадром у цијелој ЦГ?

Постављена питања указују да министарство и друге надлежне институције никада нису радиле плански и да је сјевер за њих био задња рупа на свирали. Међутим, они који су још увијек надлежни имају обавезу да реагују на ово драматично стање и то под хитно! Ако нема капацитета у Црној Гори нека зарад здравља и живота грађана затраже помоћ и подршку без задршке и калкулација!

Владислав Бојовић, функционер Демократског фронта

Да су у Јавном сервису ДПС-а сви сатови већ одавно стали, грађани Црне Горе имали су флагрантну прилику да се увјере и емитовањем јучерашњег огледног ТВ Дневника у пола осам. Ријеч је о професионалном посрнућу пар екселанс, при чему је уредништво Дневника превазишло само себе. Био је то карикатуралан примјер како се миксује ТВ-дневник окамењеле свијести Управе и генералног директора, Шундића, који очито живе у некој виртуелној Црној Гори из прошлости.
Зато би Јавном сервису неко путем писма, телеграма, или на мобилни, напокон морао дојавити да се у Црној Гори десио историјски заокрет, да ДПС није побиједио, а да је и Ђукановић јавно признао да се преселио у опозицију. А то је чак јасно рекао, величајући властити пораз, врло могуће и под корисним упутима ЕУ да не таласа тамо гдје је све јасно као дан.
А све то не важи за ригидне умове у ТВЦГ за које и даље важи “И после Мила, Мило”. У стилу назива филма „До посљедњег даха“ из 1983. године, они управо остају у прошлости, и даље бране лик и дјело Великог вође, а узгред и своје фотеље. Слично жанру наведеног филма, Јавни сервис и даље у информативним емисијама приказује своју домаћу акциону драму, џепну верзију наведеног филма, љубавног трилера према Великом вођи у главној улози.
А позиви било коме од лидера три побједничка блока у Црној Гори да се, далеко било, појаве у ударном дневнику, и даље су немогућа мисија. Напросто је дегутантно колико Јавни сервис до бесмисла гура под тепих побједу нових снага у ослобођеној Црној Гори. По Шундићу и друштву, ДПС је опет побиједио!
Врхунац карикирања професионализма у Дневнику у пола осам десио се при читању писма нашег амбасадора, углађеног Ферхата Диноше, који је свој „оштри“ опозициони став већ поодавно из лично-практичних разлога замијенио удобним амбасадорским фотељама, сељакајући се око Црне Горе као планета Земља око Сунца.
Док се писмо до у бескрај превлачило преко цијелог екрана, сва Црна Гора је сузе ронила, али од смијеха, због читања писма, из офа, од стране неименоване спикерке Јавног сервиса. Ганутљивим тоном, на којем би јој позавидјела и сестра Батрићева, читала је Ферхатов ламент над Црном Гором, километарске вапаје, упућене Дритану Абазовићу да ретерира, који је тврђи камен него што су многи вјеровали. Екстремно дугим ишчитавањем Ферхатовог лелекања и преклињања РТЦГ је доживјела нови трагикомични фијаско, али ће та бизарна тужбалица и њена презентације остати за памћење и хумористичке коментаре.
Због оваквих ригидних ТВ-дневника, и очитог непризнавања Управе РТЦГ и генералног јој, Шундића, да је у Црној Гори дошло до промјена, након и званичне смјене власти, читаву зграду Јавног сервиса треба конзервирати, за Музеј воштаних фигура и окамењелих умова, који би посјећивали туристи цијелог свијета да виде како изгледа посљедња медијска Бастиља на Балкану и у Европи.
Зграду нове Телевизије, европске, црногорске и објективне, која реално прати збивања, треба изградити на другом мјесту, јер је ова и даље несмањено жариште пандемије свијести пропале диктатуре и Вође типа Радоја Домановића. Но, чини се да и у Јавном сервису долази до све већег незадовољства честитих запослених, којима је доста испирања мозгова, па је и велика селидба кадрова у РТЦГ, вјерном каравану одлазећег ДПС-а, извјесна.
Европа и цио свијет су признали резултате избора од 30. августа 2020. године. Још само да то и Управи РТЦГ-а дође до свијести, да са другом, генералним, Шундићем, то некако преломе у мозак. Јер та екипа и даље важи као експертски тим за заустављање сказаљки времена, које је отишло напријед.
С друге стране, ТВ Вијести синоћ, пратећи реалност Црне Горе, коректно доказаше да се налазе у овом времену, уз поштовање новонастале политичке ситуације. У емисији Петра Комненића „Начисто“, у ударном термину од осам, управо након смијешног ТВ дневника на РТЦГ, ишао је двосатни упечатљиви разговор са господом, Кривокапићем, Бечићем и Абазовићем.
Нема више повратка на старо, на лупешку и корупционашку државу. Што то прије буде јасно свима, биће боље за цио народ Црне Горе у цјелини, без обзира на вјере и нације, а за мир и просперитет ове земље. Долазе нови, добри дани за Црну Гору.

Проф. Др Драган Копривица

Коалиција За будућност Црне Горе

Позивамо начелника Центра безбједности Пљевља, Драгана Славуља, да под хитно пронађе и процесуира починиоце синоћњег напада на просторије Исламске заједнице у Пљевљима. У супротном, њега ћемо сматрати директно одговорним за овај догађај. Поставља се питање зашто полиција није обезбиједила заштиту ових објеката ако у Пљевљима стварно постоји опасност од сукоба и инцидената на националној и вјерској основи.

Сада је већ јасно сваком разумном грађанину да се ради о срамној подметачини и последњим трзајима тајне службе Мила Ђукановића и Душка Марковића. Да је у питању организована и вишедневна активност одлазеће агентуре одлазећег режима, говори и чињеница да су графити и леци, у којима се пријети и позива на сукобе, написани латиницом. Изгледа да у канцеларији ДПС-а немају инсталирану ћирилицу.

Коалиција За будућност Црне Горе је, између осталог, и формирана како би се створили услови за помирење, и како би се коначно престало са владавином заснованом на подјелама. Пад овог режима је извјестан, док овакви и слични очајнички покушаји дјелова његових служби, да нешто у последњем тренутку промијене, додатно говоре о томе колико ова власт заслужује да буде смијењена.

Владислав Бојовић

Коалиција За будућност Црне Горе

Демократски фронт Даниловград, у име побједничке Коалиције „За будућност Црне Горе“, обавјештава јавност да је у посједу документације, која показује да Комунално предузеће Даниловграђана наставља устаљену праксу предизборних запошљавања, коју је ДПС власт прецизно појаснила у знаменитој афери „Снимак“, и то кроз формулу „1 запослени = 4 гласа“. 

Само у периоду од расписивања парламентарних избора, од 20. јуна, до 5. августа, запослено је седам нових радника у овом јавном предузећу, од којих су двојица почела са радом 6. јула 2020.год, док је преосталих пет лица радни однос засновало 1. августа 2020. 

Од почетка 2020. број новозапослених је готово дупло већи. А додатан проблем је у томе што је  ријеч о предузећу, које има огромна дуговања, и послује на ивици стечаја. Према званичним извјештајима, ово предузеће, закључно са 31. децембром 2019.  само за плате дугује готово 530.000 еура, док је порески дуг са каматом, на исти датум, износио 136.401,47 еура. 

На ове износе треба додати и дугове, настале током седам и по мјесеци текуће године. И поред бројних дуговања, нова управа Комуналног, као и она претходна, поставила је као свој приоритетни „пословни задатак“ да обезбиједи гласове свом посусталом и онемоћалом ДПС-у. 

Сличну „пословну филозофију“ слиједе и друга јавна предузећа и службе у Даниловграду, попут Водовода, или Службе заштите и спасавања, чија управа је постала нека врста „банкомата“ за инкогнито-трансакције ДПС-а. Умјесто да се отварају нова предузећа и нова радна мјеста у привреди, власт врши партијска запошљавања у општинској администарцији и јавним службама, јер је претходно распродала и багателисала сва рентабилна производна предузећа и фабрике. 

Демократски фронт Даниловград убијеђен је да ће новозапослени у даниловградском Комуналном, заједно са осталим грађанима, гласати против девастирајуће и криминогене економске политике однарођене власти, која одузима нашу будућност и будућност наше дјеце. Гласајмо за реална радна мјеста, за нове инвестиције и фабрике, а против предизборних манипулација, измишљених и неизвјесних послова, злоупотреба  и фиктивних обећања  ДПС-а. Гласајмо за будућност Даниловграда! Гласајмо за број 9. За будућност Црне Горе!

Јуче се Даниловград нашао под десантом и блокадом специјалних јединица само зато што је  отварању тржног центра „Воли“ присуствовао предсједник „свих грађана“ Мило Ђукановић. А грађанима Црне Горе је јасно у каквом стању је наша привреда кад предсједник државе има потребу да, у јеку предизборне кампање, отвара једну, дословно говорећи, продавницу мјешовите робе, тачније, пиљару на периферији Даниловграда.

Зато остаје забрињавајуће питање каква нас то економска перспектива очекује с оваквом актуелном влашћу, кад нам једине замајце напретка представљају трговинске и услужне дјелатности, и то без производње и отварања радних мјеста на реалној основи?! 

Прије неколико деценија, прије устоличења ове штеточинске власти, само у општини Даниловград су радила бројна рентабилна предузећа и фабрике, у којим су биле запослене хиљаде грађана: „Шумско“, „Кошута“, „ВУП“, „Ланџа“, „Фабрика радијатора“, „Мермер“, „Фабрика кафе“, „Циглана Спуж“,„Фабрика станова Спуж“ итд. 

Након три деценије владавине и пустошења ДПС-а, сва та предузећа су тајкунском приватизацијом опљачкана и уништена. Даниловград је економски, па и урбанистички, сасвим девастиран. „Ланџу“, некад расадник шумског и украсног биља, а сада парк природе и еколошко срце града, локална власт намјерава да претвори у стјециште канализационог отпада, у градску септичку јаму! 

А предсједник ДПС-а се данас сликао испред руинираног хотела „Зета“ и, без икаквог стида, по ко зна који пут најавио његову успјешну реконструкцију. А кроз бизарну слику уништеног хотела „Зета“, који последњих деценија чека реконструкцију или потпуну пропаст, најбоље се сагледава и цјелокупни учинак ДПС-власти. А то су сиромаштво и незапосленост, апатија и безнађе, заробљене институције, промашени и девастирајући пројекти без перспективе, без будућности. 

У „ВОЛИ“-ју је од јуче новозапослених укупно двадесетак радника (иако је предсједница општине најављивала двјеста нових радних мјеста!), и то на тешким пословима, с огромним бројем радних сати, уз веома мале зараде. А, док партијски тајкуни и Милови  „другари с баскета“ шире своје пословне империје, народ гладује. 

Због свега овога крајње је вријеме да се заустави даље пустошење Даниловграда и Црне Горе, даља отимачина ресурса грађана! Треба се изборити против социјалне биједе и дужничког ропства! Зато спријечимо даље политичко и културно поробљавање и намјеру осионе власти да заплијени, распрода и багателише наше вриједности и наше светиње. Не дамо Даниловград! Гласајмо за будућност Даниловграда! Гласајмо За будућност Црне Горе!

ДРАГАН БОЈОВИЋ, ПОТПРЕДСЈЕДНИК ДНП-а И ПОСЛАНИЧИ КАНДИДАТ ПОБЈЕДНИЧКЕ КОАЛИЦИЈЕ „ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ“

Континуитет инквизиторских, удбашких метода притисака и обрачуна над слободним, угледним, академски образованим грађанима Даниловграда од стране ове неототалитарне, неокомунистичке клике на власти, не само да се наставља, већ се све више интензивира како се ближе „Корона-избори“. ДПС сатанисти, који губе тло под ногама, настоје свим силама да искористе ситуацију с пандемијом, како би се као ловци у мутном, бестидно обрачунали са противницима власти, у покушају да је и даље узурпаторски сачувају.

Али, устао је Даниловград као што је устала и сва поштена Црна Гора и не жели више ову корумпирану, ненародну и диктаторску власт, коју ни корона неће спасити, иако су се у њу уздали као у сламку спаса.

Демократски фронт Даниловград се досад у много наврата обраћао јавности, и носиоцима ДПС узурпаторске власти у Даниловграду, који напокон морају да престану са малтретирањима, кажњавањима, уцјенама, пријетњама над часним и угледним становницима нашега града. И то само зато што воле слободу, демократију, српство и своју Митрополију Црногорско-приморску и Српску православну цркву, које су створиле, очувале и прославиле Црну Гору. А бласфемисти ДПС-а желе све то да потру и створе tabula raza montenegrina, тј. безличну масу поданика који ће слијепо слиједити и посматрати пустошење и затирање истинске Црне Горе. Као и стварање сатанистичког Монтенегра, који би претворили у свој феуд, а већину грађана држали у покорности и биједи.

Да не бисмо понављали сва непочинства клике на власти над угледним грађанима Даниловграда, међу којима и над парохом Даниловградским г. Жељком Ћалићем, над дугогодишњим предсједником општине Даниловград Милорадом Кадићем и другима, навешћемо и најновији примјер увођења вербалног деликта у Даниловграду (што су осудиле и поједине НВО, као што је Акција за људска права и др.), иако је вербални деликт прије двије деценије и законски укинут.

Наиме, због објављивања коментара Радомира Шола Радоњића, дипл. инж. Електротехнике, на Фејсбуку, у којем је као слободан грађанин изнио критичке ставове наше суморне друштвене збиље, у што нас је довео ДПС и носиоци тих тенденција, Радоњић је ухапшен и спроведен као опасни криминалац и спроведен у заробљене институције пендрек државе. Иначе, Радомир Шоле Радоњић је омиљена личност у нашем граду и шире, човјек широког образовања, демократске српске оријентације, што је све засметало заштитницима „имена и дјела вољеног им предсједника“ и његових сарадника, јер се „дрзнуо“ да износи и критички став о појединим лошим потезима који нијесу у складу са демократским начелима.

Све ово подсјећа на култни филм Живка Николића „У име народа“, гдје су тадашњи комунистички властодршци могли на правди Бога оптужити и казнити сваког, кога им се прохтије, на темељу оптужнице да су против друштвеног тренутка и свијетле будућности комунизма.

У идеолошкој равни ништа се од прије више од седамдесет година до данас није промијенило. И данас ДПС-сљедбеници и насљедници тоталитарног режима, заодјевени у назови-демократско рухо, копирају све рецепте неслободног, репресивног, удбашког начина владавине и обрачуна над „народним непријатељима“, оптужујући нас да не мислимо добро Црној Гори, да радимо за туђе интересе.

Демократски фронт упозорава да неће сједјети скрштених руку, него ће са свим слободним грађанима, који чине већину, сем оних уцијењених и купљених, који су душу продали ђаволу, узети цивилизацијско „оружје“ у своје руке, то јест, оловке и на изборима 30. августа. Тада ће јасно показати да је вријеме неслободе и тираније иза нас, и да ће слобода коначно закуцати и на врата Црне Горе, чиме ће ДПС послати у опозицију, што ће и за ту Организовану криминалну групу бити отрежњавајуће и љековито. Јер Црна Гора треба напокон да изађе из стега тоталитаризма, да се попут других европских земаља окрене владавини права и истинској демократији у корист свих њених грађана.

И поред свих редовних проблема данашњи дан у Црној Гори је весео, јер се грађани јавно смију изјавама „принципијелног“ предсједника Црне Горе, који је својим патолошким заобилажењем истине потукао и самог грофа Минхаузена. Као прелетач из цркве у цркву, као онај који је наопако ложио бадњаке на Цетињу, по чему се видјело да му је и политика наопака, Ђукановић је доживио „просвјетљење“. У свом маниру, за свој лични трансфер, јер он то очито тако и тумачи, прешао је из цркве у цркву, и напречац заборавио како је Нјеговом високопреосвештенству митрополиту Амфилохију смјерно љубио руку па се преко ноћи обрнуо пут Мираша.
У својој изјави направио је и низ језичких будалаштина па би, кад већ не зна стране језике, могао отићи на допунску наставу из црногорског му језика. Уз патолошки синдром извртања истине, у акутном вјерском заносу Ђукановић је изјавио да ће „до задњег даха радити на обнови ЦПЦ“. Демократски фронт подсјећа Ђукановића да не постоји предњи и задњи дах, него први и посљедњи, а по питању његовог скупоцјеног „Мајбаха“ постоји предња и задња вуча, па је Ђукановић очито помијешао уље и воду.
Грађани Црне Горе су свједоци његових прелетачких способности: од борбе за Југославију до борбе за независну Црну Гору, од добијања милиона од Русије за независност до окретања леђа тој истој Русији, од борбе за Митрополију до борбе за ЦПЦ, од подршке Клинтоновој против Трампа, до полтронисања Трампу, итд. А недавно, иако му је Русија наводно намјештала државни удар, Ђукановић је безуспјешно мољакао за позив за Параду у Москви поводом Дана побједе над фашизмом. Али тај „велики“ антифашиста није позван.
Дакле, потпуно је јасно да се Ђукановић руга и здравом разуму грађана и њиховом историјском памћењу, и да би сјутра, ако то буде у интересу његовог одржања на власти, гласао и против ЦПЦ. А није ни образложио чин „просвјетљења“ кад је обрнуо према ЦПЦ, али је по питању светиња свима јасно да њему, у ствари, ништа није свето осим неограничене моћи и привилегија.
Грађанима Црне Горе је потпуно јасно и да се Ђукановићу већ одавно ништа не може вјеровати осим да жели задржати власт по сваку цијену као да му је по насљеђу припала. И да је његов лажни патриотизам у цјелини утемељен на стварним привилегијама које још увијек одржава манипулацијама. А међу њима је и његов лажни вјерски занос до прве прилике, како је све досад и чинио како вјетар дуне, у циљу очувања богатстава и привилегија.
Ђукановићев прави олтар једино је шалтер било које банке на којој држи милионе, док грађанима Црне Горе просипа приче о љубави према Црној Гори и ЦПЦ. Па је боље да објасни како је он по Форбсовој листи један од најбогатијих владара уз пељешење своје земље и грађана. Да има имало моралних скрупула не би данас био ни једини предсједник у Европи који завађа грађане, не би ли још једном ушићарио и на брзу руку изборним мућкама добио изборе у доба короне.
ДФ га зато јавно прозива да открије шта је ново изрежирао за ове изборе након лажног државног удара током прошлих парламентарних. Прича о његовој напрасној љубави према ЦПЦ је исувише провидна да би се било ко на њу насанкао, па ће овог пута пропасти на изборима, а то је требало да му се деси и много раније. А овога пута је прекардашио у свему, ударио на светиње и вјерско достојанство грађана, због чега ће и изгубити њихову већинску подршку на биралиштима 30. августа, јер је ионако већ одавно досадио и Богу и народу.
У његовој провидној фарси и вјештачком страху од спољних непријатеља, Србије и Русије, кроз приче у нивоу теорије завјере, уз неке „играче“, види се да он ни за корак није напредовао од старих комуњарских матрица и флоскула, што је већ одавно исмијано и превазиђено.
А посебно мјесто заузима чињеница да ни Србија ни Русија нијесу ставиле Милов приватни феуд Монтенегро на листу земаља гдје не станује демократија, него је то учињено управо на Западу. Али Ђукановић у том смјеру „нити писну, нити зубом шкрину“. Јер добро зна да му је много уносније да се у својој слуганској политици додворава Вашингтону тако што ће прозивати Србију и Русију, као класични вазал, уцијењен због бројних оптужница које су још увијек на стенд-бају против њега и његове Прве банке и Прве фамилије.
Али ће се много тога промијенити, јер је вријеме да Ђукановић са својим фолирањима и јефтином глумом оде у музеј воштаних фигура, гдје је требало већ давно да буде. Зато ће му већинска, поштена Црна Гора 30. августа рећи коначно НЕ на биралиштима.

Демократски фронт Даниловград упозорава црногорску јавност да се наставља прогон, континуитет притисака, пријетњи и привођења од стране ДПС-инквизиције и институција приватизоване државе над угледним грађанима Даниловграда. И то само зато што су Срби, и што не пристају да буду грађани другог реда у наводно европској Црној Гори, што одбијају да се одрекну свог српског идентитата, вјере и културе. Јер су Срби вјековима чували и утемељили ове просторе, због чега нико нема право да то погази. А то су показале и величанствене литије – да нема пристајања на одузимање душе, да треба рећи историјско НЕ свима онима који су нам као скакавци појели деценије, обесправили државу, оставили грађане без посла, уз спровођење бројних облика дискриминације часних и непоткупљивих. Изгласавањем (без)закона о тзв. Закону о слободи вјероисповијести, т.ј.отимању православних светиња, притисци и пријетње су интензивирани. Прво се отпочело хапшењима наше омладине због тробојке – прве заставе Књажевине Црне Горе, која је уз различите апликације фигурирала све до 2006. године. Међутим, стварањем новог монтенегринског идентитета, лишеног традиционалног, историјског и културног бића, тробојка је архивирана. Тако су и властодршци, који су власт придобијали на монополима приватизоване државе, почели са хапшењима и кажњавањима угледних Срба. Па и бившег предсједника општине Даниловград, републичког посланика, г. Милорада Дудија Кадића. А позната су и кажњавања због литија у Спужу са 500 еура. Међутим, режим Ђукановића на томе није стао. Прије неколика дана полиција је упала у кућу овог угледног Бјелопавлића, под пуном опремом,као да је ријеч о најокорелијем криминалцу, и том приликом га ухапсила само зато што је посједовао стару, трофејну ловачку пушку, коју није крио, а што посједују многи. Овом гнусном акцијом властодршци су имали намјеру да изазову психолошки ефекат, да заплаше и остале становнике нашег града.Због свих сличних примјера нечојства и нејунаштва, овај тоталитарни режим подсјећа на комунистички, Инфирмбировски из 1948. године, као директни наследник под палицом Мила Ђукановића. У својој острашћености богомржњом и братомржњом, монтенегринске режимлије су се дрзнуле да ухапсе и утамниче и свештеника Жељка Ћалића, пароха Даниловградског, уз покушаје дисциплиновања десетина становника Даниловграда позивањем на информативне разговоре само зато што су учествовали у ауто-литијама као облику протеста против (без)закона о тзв.слободи вјероисповијести. Демократски фронт Даниловград не жели омразе, подјеле и сукобе, јер је на овим просторима било и превише братомржње, која је скупо коштала ову земљу. Зато позивамо општинску власт и експозитуре заробљене, приватизоване државе, да се призову памети и спознанију права. Јер су се Бјелопавлићи, и други становници ових простора, успјешно вјековима одупирали притисцима и угрожавању основних грађанских и људских слобода. А свима за примјер нек буду бјелопавлићки учитељи из 1916.године, који нијесу пристали да им ни сурови аустроугарски окупатори наметну туђинске програме и норме, у којима је била избачена ћирилица, српска историја, учење српских епских и родољубивих пјесама. Уз наду и вјеру да ће након августовских избора, после три деценије безвлашћа ДПС-олигархије, диктатуру замијенити демократија и слобода, у којој неће бити реваншизма, и гдје неће постојати партитократска држава, него владавина права и принцип једнаких права за све, поручујемо ДПС-у да престане с диктаторским, недемократским активностима, да би се бар од сад одржао несметани изборни процес. Ово тим прије што ће народ Црне Горе својим потписима 30. августа и коначно рећи своје велико НЕ олигархији у овој земљи и испратити је на маргине историје.

Поводом продужетка мјера које је прописало НКТ за територију општине Беране ОО Демократске народне партије (ДНП) апелује на ово тијело да преиспита своју одлуку у дијелу који се односи на рад угоститељских објеката. 

Сматрамо да у ситацији када епидемија оставља несагледиве посљедице по развијене економије свијета, а Владе тих земаља чине све што је у њиховој моћи како би олакшале превазилажење кризе,  наша Влада покушава да што више закомпликује, и без епидемије, сложену економску ситуацију. Оно што забрињава јесте однос надлежних према и онако осиромашеном сјеверу Црне Горе. Уништена привреда Берана 30-то годишњим запостављањем и дискриминацијом по многим основима у овако тешким тренуцима добија још један шамар. Забрана рада угоститељским објектима у нашем граду може се протумачити само као реваншизам и лоша намјера надлежних. Друго објашњење оваквих поступака не можемо пронаћи. 

Подсјетићемо да у периоду март-мај ове године у Беранама званично није било заражених вирусом, а у истом периоду било је онемогућено кретање ван територија општина. Намеће се једноставно питање, зашто у том периоду није дозвољено функционисање локалним привредницима Берана!? 

Позивамо НКТ и остале надлежне да под хитно преиначе своју одлуку и омогуће отварање и  рад угоститељских објеката у Беранама. Ништа више и ништа мање него по истим аршинима по којима је омогућен рад истих у остатку државе. Омогућите не малом броју породица, којима је ово једини извор прихода, да лакше преброде ова времена. 

Дајемо пуну подршку угоститељским радницима у остваривању својих захтијева!

ОО ДНП Беране

Предсједник Демократске народне партије, Милан Кнежевић, у своје, као и у име свих чланова и симпатизера ДНП-а, најискреније честита свим грађанима града на Лиму 21. јул, Дан општине Беране, истичући да тај град слави свој Дан у духу најбоље традиције, која га краси кроз вјекове, и на данашњи дан.
Кнежевић истовремено истиче да су поносити Беранци прославу свог великог Дана обиљежили слободарским духом, који не јењава ни у ново доба репресије, да су и у условима пандемије нашли начина да својим тријумфалним ауто-литијама најаве борбу непрестану у доказивању грађанских, културних и људских вриједности, и права беранског краја, који се ни данас “не шће у ланце везати”.
Кнежевић наглашава да је, уз цивилизацијски отпор честитих и храбрих Беранаца, у том граду за примјер и фини мултиетнички и мултивјерски склад, карактеристичан за берански крај мудрих људи, из којег су потекли и потичу бројни интелектуалци, просвјетари, љекари, умјетници, радници, спортисти, хуманисти и други, по којима се Беране и данас на најљепши начин препознаје код нас и у свијету.
Предсједник ДНП исказује највише поштовање према духу слободе који је нераскидиво везан за град на Лиму. Град, у којем данас имамо неке нове мирнодопске хероје, спремне да мудро и достојанствено, чувајући образ својих предака, бране и одбране историју и углед свог града. И своју вјеру православну, оличену у Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој, и свим светињама, које Беранци неће дати у руке незнавених и агресивних. Јер, ни у ове дане не да се Беране!

Демократски фронт Бијело Поље упозорава бјелопољску и укупну црногорску јавност да бјелопољска полиција наставља с малтретирањем политичких неистомишљеника директно се стављајући у службу режима.Само дан након беспризорног славља режимских групација широм ЦрнеГоре поводом Дана државности, што је пропраћено досад невиђеним немаром, паљевином дијела културне баштине ове земље и угрожавањем физичке безбједности грађана, а након свега два дана од спречавања ауто-литија, током којих су испоштоване све мјере здравствене превенције, бјелопољска полиција наставља са хапшењем опозиционих активиста. Данас је у ЦБ Бијело Поље приведен и члан Клуба младих ДНП Бијело Поље, Немања Ракочевић, према нашим сазнањима, због коментара на фејсбуку, па се већ више сати налази у просторијама ЦБ Бијело Поље. Демократском фронту је потпуно јасно да овај вид провидне репресије према нашим суграђанима у Бијелом Пољу, неистомишљеницима власти, није ништа друго до јефтини покушај застрашивања, што полиција врши по налогу режима у настојању да се грађани заплаше пред предстојеће изборе. ДФ поручује да ови методи репресије представљају већ виђено, и да су данас контрапродуктивни и превазиђени, јер се народ више него икада ослободио страха. ДФ Бијело Поље апелује да се млади активиста ДНП Бијело Поље, Немања Ракочевић, одмах пусти из ЦБ Бијело Поље на слободу, а бјелопољској полицији поручујемо да се окане слободних грађана, који им својим радом обезбјеђују лична примања. И да се полиција окрене својим основним дјелатностима, борби против корупције, криминала и криминалаца, од којих се многи налазе и у врховима власти у Црној Гори.

Само због историјског значаја Тринаестог јула, кад је 1941. у Црној Гори запаљена бакља слободе, Демократски фронт није желио да управо на тај дан ремети празничко расположење и осјећај поноса због свијетлог датума кад је Црна Гора рекла своје одлучно НЕ фашизму. А грађани Црне Горе јуче су могли слушати тираде предсједника свих грађана, који се обрачунава бар са половином од тих грађана, и како слободарским тоном велича борбу против фашизма, чије рецепте и историјско насљеђе баштини у својој борби против властитог народа.
Иако познат као велики сијач магле и прашине, политичар који редовно прича једно а ради друго, Ђукановић је овог пута у свом хвалоспјеву о слободној Црној Гори, која под његовим ропством тавори већ три деценије, надмашио и самог себе. Цјелокупна јавност памти како је јавно исказивао мржњу према шаху због хрватске шаховнице, пријетећи да ће се с тим сусједним народом обрачунати једном завазда, а сад је измолио да му у госте дође предсједник Хрватске, Зоран Милановић, док предсједници осталих земаља вјешто избјегавају доласке у компромитовану државицу шверца и криминала. А Москва је одбила и да Ђукановић присуствује паради управо поводом побједе над фашизмом.
На штету самог Ђукановића, у корист његове бламаже, остали су сачувани видео-записи његових бројних дволичних изјава. Међу њима је и она добро позната: “Бестидно је а на срећу показало се и бесплодно било дугогодишње плашење црногорског народа потенцијалним великосрпским хегемонизмом као негатором црногорске нације и државе.” Притом је исту мисао завршио тврдњом да је ријеч о болесним халуцинацијама зарад очувања власти, и тиме управо осликао све оно што данас лично ради у Црној Гори.
Ђукановић је барјачио и тврдњама да “се мора искључити солуција око установљења Косова као независне државе”, па га признао, нападао Славка Перовића због сепаратизма, па искористио ту идеју за стварање своје приватне државе, добио паре од Руса за независност, па им окренуо леђа… Углавном, грађанима Црне Горе одавно је познато да ријечи Ђукановића, као у свакој фарси, држе воду док мајстори оду, и да се притом претварају у своју директну негацију.
Поводом Тринаестог јула 1941. године, кад је храбри црногорски народ цијелом човјечанству ставио до знања да ће се борити за слободу, Ђукановић је, уз сталне намјере да народу одузме слободу, без црвенила истакао и да “Црна Гора може постојати само као држава слободних грађана”.
Похвалио се и да се црногорски антифашизам темељи на Црној Гори, данас посвећеној европским вриједностима, а управо он у срцу Европе прави јефтину копију Сјеверне Кореје, помиње славну црногорску историју а неславно влада већ три деценије негирајућу слободу грађана ове земље.
Врхунац цинизма и лицемјерја представља наставак изјаве Ђукановића да Црна Гора “може постојати само као држава слободних и равноправних грађана, без обзира на вјеру и нацију”. А сва међународна јавност, почев од амбасадора САД, Велике Британије и других земаља, апелује да Ђукановић смањи доживљај властите моћи управо због неслободних и неравноправних грађана. И да не подваја вјере и нације, декларативно стојећи на томе, а у пракси се подсмијавајући јавности. Јер управо, по рецепту фашизма и гетоизирања Јевреја, данас су Срби у Црној Гори проказани народ, изложен прогонима Ђукановића. А Срби и Црногорци, који се залажу за Митрополију црногорско-приморску и укидање накарадног Закона о слободи вјероисповијести, јавно се питају да ли је могуће да управо Ђукановић указује на слободе и равноправност, како рече: “без обзира на вјеру и нацију”.
Током три деценије своје аутократије Ђукановић је негирао све темељне вриједности Тринаестог јула, створио земљу криминала, шверца и нерасвијетљених убистава, земљу чији бродови транспортују дрогу по океанима, а кћерке високих функционера власти носе скупоцјене ташне од по тридесет хиљада еура. Црна Гора данас је утамничена земља са монтираним судским процесима, управо онако како су то радили узори Ђукановића на том плану, Хитлер и Стаљин. Земља у којој се по матрици диктата суди опозиционим политичарима и свештеним лицима. У Црној Гори полиција терорише грађане који се буне што се закони у пракси извргавају руглу. Зато би је требало проучавати као огледни примјер корупције на највишем нивоу, гдје руководећи дјелови полиције и мафија атакују на слободне грађане да би за Ђукановића преотимали власт по општинама.
Предсједник једне половине грађана на крају је имао и скрупула да кликне “Нек је вјечна Црна Гора”, мислећи на своју поробљену државицу и своју вјечну власт, којој се као никад досад климају темељи. Јер је грађанима те вјечне Црне Горе он дозлогрдио вјечном диктатуром и стављањем цијеле земље и народа у приватне сврхе њега, његове фамилије, полиције и мафије да би зауставио вријеме, које свакоме па и њему неумитно истиче.

ЈЕЛЕНА КЉАЈЕВИЋ,
ПОРТПАРОЛ ДНП-а И ФУНКЦИОНЕР ДФ-а

Упозоравамо неуставни НКТ да се, мјерама које доноси, брутално мијеша у изборни процес у корист владајуће гарнитуре која би да прогони Српску православну цркву и отима светиње, која би да одржи систем у којем се само појединци богате док су сви остали преварени, запостављени, дискриминисани и у којем већина једва саставља крај са крајем. НКТ се претворило у пуки предизборни сервис ДПС-а, наочиглед читаве домаће и међународне јавности. И то на начин да изборни процес учини што нерегуларнијим, али у корист владајуће гарнитуре. На изборима који су судбински за опстанак Цркве и православља у Црној Гори, НКТ се сврстава на страну оних који би да Црква и православље у Црној Гори буду угашени.

Јавност у овом тренутку треба да зна, да ли је истина да су пуни капацитети за смјештај обољелих од корона вируса у болницама широм Црне Горе, а да ништа није предузето, после толико времена од избијања епидемије, да се нови капацитети обезбиједе? Да ли је истина да је инфективно одјељење у Подгорици већ попуњено? Који је капацитет јединица интензивног лијечења у погледу обезбијеђеног централизованог кисеоника и са колико слободних респиратора у овом тренутку рапослажу здравствене установе? Зашто се од почетка епидемије практично није ништа урадило на развођењу централизованог кисеоника на инфективној клиници у Подгорици и у болницама широм Црне Горе? Зашто то није урађено на вријеме, а евидентно је да није, ако се очекивао други талас епидемије?

По свему судећи, параполитички НКТ не интересује то што су здравствени радници, љекари и медицинске сестре, доведени на  саму границу издржљивости! Овом приликом упућујемо велику захвалност медицинским сестрама у Пљевљима и широм Црне Горе које су упркос притисцима и уцјенама којима су годинама биле изложене, подржале Цркву и светиње у овом судбинском тренутку за Црну Гору.

Такође, позивамо НКТ да престане да дискриминише општине као што су Пљевља кроз увођење ригорозних мјера блокаде живота, док у другим општинама са сличном или лошијом епидемиолошком ситуацијом то не чине. Поред тога, у Пљевљима је, рецимо, мање заражених на 100 000 становника него у Подгорици, Тивту, Будви, Цетињу… а у Пљевљима су примјењене много строжије мјере, него у другим градовима. Поставља се питање да ли су пљеваљски угоститељи мање битни од угоститеља у другим градовима? С тим у вези подсјећамо да, у периоду док у Пљевљима није било заражених, Пљевљаци су подносили исте мјере као и становници других општина, у којима је било више десетина обољелих од корона вируса. Пљевљима и сјеверу Црне Горе је ионако доста дискриминације!

Умјесто што су заокупљени прилагођавањем мјера предизборним потребама власти, чланови НКТ-а би требало да престану да примјењују двоструке аршине и да се коначно позабаве огромном конфузијом која влада и на граничним прелазима и у погледу нејасних мјера које се доносе, али и евидентним непостојањем координације надлежних државних органа и здравствених установа.

У свјетлу предстојећих избора, врло је индикативно то што се, мјерама НКТ-а, практично онемогућава улазак грађана Црне Горе из Србије, а омогућава се улазак у Црну Гору, а самим тим и гласање на предстојећим изборима муслиманско-бошњачкој дијаспори из Швајцарске, Њемачке, Луксембурга…, која већ деценијама не живи у Црној Гори и која би сада, намјером ове власти, требало да пресуди статус Цркве и православних светиња у Црној Гори. Наведена чињеница говори о очигледној паници и страху режима од сигурног пораза, јер им њихови досадашњи гласачи, масовно отказују повјерење и послушност!

Стога, овога пута, ни НКТ-у неће поћи за руком да спаси ову власт сигурног пораза јер народ у Црној Гори не да светиње, жели слободну, а не приватну државу, жели коначно нормалан посао и нормалан живот уз православно помирење и политичку стабилност, а то можемо обезбиједити само смјеном ове, од народа отуђене, владајуће гарнитуре.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта

Демократски фронт позива др Нермина Абдића, одборника ДПС – а у Главном граду и члана НКТ- а, да објасни црногорској јавности зашто се као дио стручног штаба ФК Будућност не налази у самоизолацији? Наиме, од 03. јула сви играчи ФК Будућност и стручни штаб се налазе у самоизолацији зато што је један фудбалер позитиван на КОВИД- 19. А једино је изгледа Нермин Абдић привилегован у кршењу мјера и уредби које промовише заједно са другим докторима из ДПС – а. Због тога јавно постављамо питање и Милутину Симовићу првом човјеку неуставног НКТ – а, зашто се др Абдић не налази у самоизолацији, и да ли је ова селективна примјена неуставних мјера уствари показна вјежба за предизборну кампању у којој планирате читаву опозицију да смјестите у карантин. Такође очекујемо одговор зашто се министар спорта Млађан Јановић не налази у самоизолацији, и како је успио да за мање од једног дана уради ПЦР тест на корону, кад се у свим државама које имају ПЦР лабораторије тестови чекају најмање три дана? Да ли је министар Јановић „брзинским“ тестом на КОВИД – 19 само потврдио да немамо ПЦР лабораторију, и како је могуће да обични смртници чекају дуже од пет дана резултате налаза? Или је министар Јановић толико привилегован да преко реда, мјера и уредби, ни дана не проведе у самоизолацији, и још експресно добије потврду да је негативан? Питања се само гомилају, као нажалост и број заражених грађана, а одговора нигдје. Али зато је и формиран НКТ, да ради против грађана, а у корист ДПС – а.

Демократски фронт упозорава НКТ да изношење лажних података који се односе на здравље грађана представља кривично дјело и да их чињеница што су препознати као политички катетер Мила Ђукановића неће спасити кривично правне одговорности. Суштина наше полемике са НКТ-ом је да је ово неуставно тијело мјесецима фризирало податке и обмањивало грађане како би Црну Гору без икаквог утемељења представили као Фрее Цорона државу. Оволики број инфицираних грађана коронавирусом, нажалост и са смртним исходима, доказ је да се нисмо изборили са пандемијом, иако је министар Кенан Храповић почетком јуна у Службеном листу прогласио крај епидемије. И умјесто да у НКТ-у колективни поднесу оставке јер нису дали никакав допринос у заштити здравља грађана Црне Горе, они су у полемици са ДФ-ом само потврдили политички карактер ове неуставне дружине неспособњаковића. Тако су у новом реаговању остали дужни да објаве своје платне листе од марта до јула мјесеца ове године, да њихове колеге доктори, медицинске сестре и медицинско особље који примају од 300 до 500 евра остваре јавни увид ко су стварни пандемијски профитери. Остали сте дужни информацију да ли је Мило Ђукановић након повратка из Белгије био у самоизолацији, да ли су министар Млађан Јановић и потпредсједник КСЦГ Веско Баровић у самоизолацији након што постоје основане сумње да су заражени, да ли је градоначелник Тивта Синиша Кусовац ухапшен јер је прекршио мјере самоизолације, и да ли је Милутину Симовићу након контакта са зараженим члановима породице одређена самоизолација. Наравно да немате одговоре, иако их читава Црна Гора зна. А објављивањем фотографија наводне ПЦР лабораторије само сте потврдили зашто смо у марту мјесецу налазе слали у лабораторије из региона, зато јер нисмо имали ниједан тест. Судећи по данас објављеној фотографији некакве лабораторије, не само да смо неспремни дочекали љетњи корона талас, већ са свакодневним десетинама новозаражених грађана, јасно нам стављате до знања да смо доживјели епидемиолоску апокалипсу. Забринути и за ваше, али и за здравље грађана Црне Горе, не можемо да не примијетимо да се из презентоване фотографије лабораторије не може закључити да се ради о специјализованој ПЦР лабораторији, јер се у сличним раде налази бризева, крви и мокраће. И није проблем ако обмањујете јавност, већи је проблем ако то чините према грађанима Црне Горе, јер се налазите у добуком офсајду кривичне одговорности. Надаље, у полемици са једним српским доктором почетком јуна сте изјавили да Црна Гора има врхунску ПЦР лабораторију, а данас у одговору ДФ-у, саопштавате да је ово само једна од многобројних ПЦР лабораторија иако осим неколико удаљених фотографија не достављате ни један доказ за то. А како за мјесец дана изникоше толике силне “ПЦР лабораторије” није тешко закључити, таман тако као што је Црна Гора све вријеме била Фрее Цорона. Само у овој контрадикторности постоји довољно елемената да реагује СДТ и истражи све потенцијалне јавне набавке и непосредне нагодбе које се односе на опремање лабораторија, куповину апарата за тестове и пратећу финансијску документацију. Али СДТ тренутно има важнија посла- бави се хапшењем и процесуирањем вјерника СПЦ. ДФ би волио да Црна Гора има на стотине опремљених ПЦР лабораторија, али нажалост плашимо се да је већина досадашњих тестова урађена по тзв. брзом методу, и да нас је због тога задесио овај нови талас који у НКТ- у безуспјешно покушавају представити импортованим из Србије, иако је и лаику јасно да коронавирус није ни излазио из Црне Горе.

Након данашњег примитивно политикантског памфлета НКТ-а вјерујемо да је и посљедњем гласачу ДПС-а јасно да је овај неуставни партијски катетер уграђен у Мила Ђукановића како би се борио против Демократског фронта а не коронавируса. Ово квази медицинско митраљеско гнијездо Мила Ђукановића састављено од партијских љекара и високих функционера ДПС-а и СД- а огрезлих у непотизму и корупцији, управо представља примјер колапса здравственог система који се већ деценијама урушава због грамзивости и лоповлука дипломираних неспособњаковића, који би да је ово правна држава већ били на дугогодишњим робијама. Очигледно да је помињање мјесечне плате од 5000 евра Јефта Ераковића, директора КБЦ- а и члана Предсједништва ДПС- ,плате од преко 3000 евра Бобана Мугоше дугогодишњег одборника ДПС- а и вишеструког директора ИЈЗ- а, Нермина Абдића одборника ДПС- а, директора Ургентног центра и на силу предложеног кандидата за Тринаестојулску награду, Ранка Лазовића брата од стрица Зорана Лазовића,истакнутог ДПС-овца и некадашњег првог човјека КБЦ- а, такође предложеног за Тринаестојулску награду , Сенада Бегића доказаног црквеномрсца и љубитеља антиамфилохијевских карикатура, и на врху пирамиде Милутина Симовића, експерта за вађење кенебека после кише и откуп говеда прије избора, толико било љековито, да су се потпуно разголитили у природној величини своје мизерности и полтронства Милу Ђукановићу. Ово није само став ДФ-а и већине грађана, већ стотина и стотина доктора, медицинских сестара и медицинског особља који на првој линији борбе са коронавирусом, уз мизерне плате од 300- 500 еура свакодневно ризикују животе, да би се партијски манекени из ДПС- а и СД- а, сликали на конференцијама неуставног НКТ-а, иако нису провели ни један минут са зараженим пацијентима. И умјесто што окривљују Србију за своју неспособност и провинцијалне комплексе, боље би било да одговоре црногорској јавности зашто нису инсистирали да Мило Ђукановић након повратка из Белгије уради ПЦР тест на корону и буде у самоизолацију 14 дана као што то прописују опозиционим лидерима и обичним смртницима ? Такође би било веома значајно да одговоре црногорској јавности да ли је тачно као сто су то објавили поједини медији, да су министар спорта Млађан Јановић и потпредсједник КСЦГ Веселин Баровић заражени коронавирусом, да нису провели ни дана у самоизолацији и карантину, и да је након њихове посјете Бијелом Пољу број обољелих само за јучерашњи дан порастао на 25? Да ли је тачно као што су објавлили поједини медији, да су таст и ташта Милутина Симовића такође инфицирани коронавирусом, а да први човјек НКТ- а ни дана није провео у самоизолацији, већ је као потенцијални преносилац вируса за потребе ДПС -а обилазио црногорске градове, и можда сијао корону као некад пшеницу у предизборним спотовима ове организоване криминалне групе. Јавност свакако интересује и да ли ће градоначелник Тивта Синиша Кусовац бити ухапшен због кршења мјера самоизолације и одласка на плажу као што је био ухапшен владика Јоаникије и седморица свештеника за дан Светог Василија Острошког? Оно што је сасвим извјесно, јесте да Мило Ђукановић, Веско Баровић, Млађан Јановић, Синиша Кусовац, Милутин Симовић, његови таст и ташта нису били на дербију, нити су били у Тутину, ни у Сјеници, а ни у Новом Пазару. А то значи да је корона све вријеме била у Црној Гори, и да грађани Тутина, Сјенице и Новог Пазара с правом сумњају да је ЦОВИД-19 увезен из Црне Горе за вријеме илегалних прелазака границе ради куповине гардеробе за матурске вечери, свадбе и бајрамске свечаности. А то даље значи да Црна Гора нема лабораторију за ПЦР тестове на коронавирус, тако да и не може утврдити ко је инфициран а ко није, зато ће у наредном периоду због општег колапса и одустати од даљих тестирања примјењујући шведски модел природне селекције. Ако ово није тачно, позивамо НКТ да пред читавом црногорском јавношћу покаже лабораторију за ПЦР тестове на ЦОВИД-19, и како изгледа процедура тестирања једног потенцијално инфицираног грађанина. А сматрамо врло сврсисходним да објасне црногорским грађанима и колико је купљено покварених респиратора, а колико их се покварило за вријеме употребе, и да ли ће неко због тога сносити одговорност? Такође позивамо чланове НКТ – а, да пошто по њиховим тврдњама нису примили “ни цента” од марта мјесеца, објаве своје платне листе, а исто ће урадити и лидери и посланици ДФ- а, да упоредимо ко је профитирао за вријеме пандемије, а ко је донирао у борби против коронавируса. И на крају позивамо Мила Ђукановића да заједно са Милутином Симовићем одабере термин за телевизијско сучељавање са било ким из ДФ- а, да им све ово додатно образложимо као оптужницу црногорских грађана због тога што су злоупотребљавајући службени положај, заразили Устав, инфицирали читаву Црну Гору, и прикључили је на њихов покварени респиратор. Али да прије сучељавања донесу ПЦР тест да су негативни на ЦОВИД 19, пошто постоје удаљене сумње да су позитивни.