Да ће НКТ постати бизарно тијело и предмет ироније бројних грађана знало се од старта. Састав репрезентације НКТ украсио је Јевто Ераковић, директор КЦЦГ, који се по медијима сервилно захваљује Ђукановићу, а није га срамота да пролази поред љекара, свјестан да сви знају да он прима пет хиљада еура мјесечно, а они по неколике стотине. Раме уз раме с Ераковићем је и егзотични Бобан др Мугоша, који прима “свега” три хиљаде еура мјесечно, а прославио се тиме што је на мјесту директора Института за јавно здравље већ пет, шест мандата. Зато је, спортским рјечником речено, “ушио” режимске судије у Црној Гори, које су иза њега са “свега” три мандата.

Демократски фронт је у обавези због грађана да Ераковића, Мугошу, Бегића и остале пита колико су конкретно зарадили и у НКТ-у, колико су профитирали на народној муци, јер би се по томе рекло да им и није баш мрско да пандемија потраје.

Посебна прича је језички и сваки други сценски дилетантизам и пренемагање чланова НКТ пред камерама док грађанима држе придике до изнемоглости, а онда се пандемија на велика врата вратила у чувену: корона фри дестинацију.

Наравно, у НКТ-у су у завијеној форми одмах оптужили грађане, уз неодређене поруке типа: “Били смо се превише опустили”. А ако се ико био превише опустио, то је управо НКТ.

Демократски фронт зато позива комплетан НКТ да поднесе оставку због нултог учинка, јер смо се и после сијасет изјава те егзотичне групе партијских намјештеника опет нашли на самом почетку.

Уз ово, ДФ се надао да ће бисери и покондиреност НКТ-а остати јединствени у изјавама друга Јевта, који и даље понавља исту пјесму да је свака “стигматизација сувишна”.

Али из љекарске струке стиже и изјава др Ранка Лазовића да је данашње стање око пандемије “далеко од доброг”, чиме је јавно признао да све вријеме имамо и – НКТ далеко од доброг. Лазовић је грађане информисао и да маске морају носити свугдје, “осим у сну”, а, да би посредно поентирао и на забрани литија, пласирао је и несувислу изјаву: “Заборавите сахране.”

Жорж Буфон, који није преминуо у првом кластеру другог таласа, јер је умро још 1788. (не од короне), француски научник и енциклопедиста, познат и по сентенци: „Стил је сам човјек.“, сигурно би након изјаве Лазовића осјетио макар мучнину.

Изјава др Лазовића да грађани „забораве сахране“ говори о чињеници да би појединци у врху љекарске струке у Црној Гори могли порадити на властитој едукацији у јавном наступу.

Не хајући за Буфона, Лазовић је указао и на могућност да ће можда све бити затворено – и да нас чека отварање граница! Дакле, и по овом се јасно види да се НКТ у струци низашта не пита, јер само спроводи диктате режима, којем је главни циљ ометање литија, а и жеља да се нешто заради током пандемије.

Лазовић се прославио и оцјенама да је Институт „затрпан“ тестирањем“, да постоје и тзв. „хладни“ случајеви, и да ће додатне кревете, како рече: „пустити у погон“.

Али је тешко примаћи се шампиону нонсенса, Јевту Ераковићу, који самог себе пушта у погон на сваки помен имена Ђукановића. У сваком случају, грађани неће „заборавити на сахране“, мада ће поштовати мјере. Иако је НКТ већ одавно изгубио поштовање грађана, као партијска филијала у зачараном кругу медицине и ДПС-налога уз контроверзне медицинске савјете и партијске директиве.

Уз ово илустративно је и да се међу кандидатима за овогодишњу Тринаестојулску награду налазе Институт за јавно здравље Црне Горе, др Ранко Лазовић и др Нермин Абдић, па је и скица за портрет највишег државног признања заокружена.

А ако је неко у сумњи око наступа др Лазовића, нек погледа коментаре грађана након његове изјаве. На порталима се издваја један врло илустративан: “Људи, зна ли ико шта рече тај чоек?!”

Демократски фронт обавјештава јавност да је један од његових лидера, Милан Кнежевић, након деведесет дана проведених у кућном притвору, добио условни отпуст од стране Основног суда, чиме је казна од четири мјесеца, на коју је био осуђен одлуком судије Основног суда, Жељке Јововић, одслужена.
ДФ истовремено истиче чињеницу да су адвокати Милана Кнежевића још 3. априла Уставном суду поднијели уставну жалбу на ову одлуку судије Жељке Јововић. Али да изабрано Вијеће све до данас није одлучивало по жалби, што понајбоље говори о „ефикасности“ Уставног суда. Посебно кад је ријеч о угрожавању људских права и слобода у политички монтираним процесима.
Без обзира на чињеницу што Милан Кнежевић и даље остаје при ставу да се радило о класичном примјеру политичког процеса, и политички мотивисаној пресуди, он овом приликом мора истаћи професионалност и коректност службеника Министарства правде, који су били конкретно задужени за надзор извршења његове казне.

Да је НКТ постало портпарол режима било је јасно још кад је основан, и кад је то тијело за своје чланове изабрало освједочене ДПС-кадровике. Бесмисао суштинског постојања НКТ је веома брзо доказао кад је, газећи Устав, увео неформално ванредно стање у Црној Гори, све под плаштом бриге за здравље грађана. Дјеловање НКТ, као услужног сервиса режимских налога, ту није заустављено. То партијско тијело је практиковало све добро познате методе ДПС-а, уз објављивања спискова грађана у самоизолацији, са свим њиховим личним подацима, чиме се жељела скренути пажња с нестручности у раду НКТ-а ако би вирус измакао контроли, па би поменути грађани били постављени као мете за одстрел.

Демократска народна партија истиче да дјеловање НКТ-а, као пар екселанс политичког извршног органа режима, на томе није завршено, него је прибјегавано увођењу полицијског часа ван уставних норми и процедуре, што је у свакој правној држави недозвољен чин без преседана, и огледни примјер самовоље власти која шићари на невољи грађана.

Управо зато се весела НКТ-дружина, по оцјени Демократске народне партије, смјењивала на малим екранима увјеравајући нас у бројне бесмислице. А једна је свакако и она позната – да радници “Бемакса” не представљају социјална бића, те се, као таква, могу без проблема груписати и окупљати јер, наводно, нијесу потенцијални преносиоци вируса.

Дволични НКТ није се ни осврнуо на флагрантне сцене с прославе 21. маја, као и прославе на Врелима Рибничким, које, наводно, нијесу представљале ризике. А многи млади, који би сједјели на клупама испред стамбених објеката, експресно су лишавани слободе као државни непријатељи.

Ови и други поступци НКТ-а представљају флагрантне примјере двоструког морала и двоструких аршина тог партијског, набрзину склепаног тијела у служби Ђукановића. И његових наума да завади Црну Гору и грађане да би опстао на власти.

НКТ је затим, добивши наредбу управо од свог партијског шефа, тркачки прогласило Црну Гору за корона фри дестинацију, у жељи да на брзину приграби поене за себе, а да врло неувјерљиво покуша дискредитовати земље у окружењу.

Тако је, што је било за очекивати, једину опасност по здравље грађана Црне Горе представљала Србија, дежурни кривац за све промашаја власти Монтенегра, па су границе са Србијом остале затворене. А стижу туристи са других дестинација, што је парадокс своје врсте, у стилу контроверзног НКТ-а.

С друге стране, наводно, није представљало ризик то што је Црна Гора слала своје студенте у ту исту, инфицирану Србију. Режимски НКТ је потом мутирао у екстремну варијанту партијског политбироа, кад је већ постало јасно да ниједна држава не вјерује у бајке о непостојању корона вируса у Црној Гори. Зато те државе нијесу отвориле своје границе и пустиле своје држављане у циљу спашавања пропале економије Монтенегра, и исто тако пропале туристичке сезоне.

Затим је НКТ кренуо у реализовање наредбе Мила Ђукановића да се литије прикажу као погубне по здравље грађана, при чему су велики угоститељски објекти препуни гостију, који се и не придржавају никаквих здравствених упута о држању физичке дистанце и сл. Углавном, пркосећи здравом разуму и логици, НКТ истиче да је већа опасност од заразе корона вирусом на отвореном, него у затвореном простору, због чега је и донио одлуку о забрани јавних политичких и вјерских окупљања.

Партијски апаратчици НКТ-а одоше и корак даље да би приграбили што шире надлежности за себе, па се јуче упустише и у “медицинску” оцјену рада полиције, упућујући честитке свима који су пребијали грађане. На тај начин НКТ се до краја, грубо офирао као партијска ћелија и извршни орган Ђукановића. Ако је и од НКТ-а, таквог какав јесте, карикатуралан, много је и премного.

ЈЕЛЕНA КЉАЈЕВИЋ,

ПОРТПАРОЛ ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ

Поновни избор Миливоја Катнића за ГСТ од стране Тужилачког савјета представља класичан образац криминалног удруживања и стварања криминалне организације из члана 401 и 401а Законика о кривичном поступку, и један у низу доказа зашто међународна заједница црногорско правосуђе квалификује као криминализовано и корумпирано. Има ли веће гротеске него да доказано корумпирани Ивица Станковић којег је Миливоје Катнић саслушавао на околности телефонских разговора професора Душка Кнежевића и Нена Вујошевића, предлаже Катнића за ГСТ-а, и тако затвара круг Омерте која је од тужилачке организације направила Коза ностру. Посебно је занимљиво да се реизбор Тајновидца из Бајрамовице убрзао након што је прије неколико дана у Србији ухапшен Мирко Паја Велимировић, агент провокатор Миливоја Катнића, који је по његовом налогу купио, а затим уништио 45 калашњикова у језеру Газиводе. Вјероватно је страх што ће све Велимировић открити о аранжману са Катнићем, био главни покретач традиционално непокретном Ивици Станковићу, да на брзину, у јеку хапшења и процесуирања посланика и функционера ДФ- а, закаже сједницу Тужилачког савјета како би се она неопажено одржала и што прије заборавила. Реченица Миливоја Катнића изговорена на јучерашњој сједници ТС-а : ” Дио политичког естаблишмента жели да дође на власт и још горе…” Значи Миливоје Катнић је потврдио да је изабран како би спријечио побједу опозиције на изборима. У свакој држави опозиција жели да дође на власт и ту нема ништа сумњиво још од античких времена, једино је то у Црној Гори, по тумачењу ГСТ- а лоше и забрањено. А то даље значи да ће Катнић урадити све што је у његовој моћи као што је то урадио и 2016. како би кроз монтаже, разне злоупотребе и насилништво, онемогућио опозцију да побиједи на изборима. И умјесто да то буде довољан разлог да Тужилачки савјет гласа против њега, они не само да то нису урадили, већ га је Ранка Чарапић подржала у његовој најави даљег прогона ДФ – а. Умјесто да Чарапићка од стране СДТ- а буде ухапшена због сумњи трговине утицајем и испитана на околности у којима је њеном сину Мирку, хитном одлуком Управе за имовину од 15. априла ове године, додијељен посао набавке кухиње и вешераја у вриједности од 300 хиљада еура уз бројна кршења Закона о јавним набавкама, она из вешераја ТС-а застидно охрабрује Катнића да настави прогоне противника Мила Ђукановића. Да није можда овај аранжман Чарапићкиног сина био пресудан за промјену мишљења ове “угледне” правнице из редова бивших тужилаца, утврдиће брзих дана независни и храбри тужиоци којих свакако има у Црној Гори, а који не могу доћи до изражаја управо од разних Ранки, Миливоја и Ивица. Такође ће будућим независним тужиоцима бити интересантно како је и на основу чега, Будо Чарапић муж Ранке Чарапић, пословао са професором Кнежевићем, којем је дуговао око 800 хиљада евра, док га је иста Ранка истраживала. Или како је Чарапићева фирма “Цомеxпорт” специјализована за увоз јужног воћа посљедњих двадест година, а посебно кад је Ранка обављала челну функцију у фужилаштву, добијала послове на тендерима, по истом принципу као Чарапић јуниор. А нешто више о томе би могао рећи и корумпирани бивши градоначелник Миомир Мугоша, мада је он одавно остао без језика и још понечег. Е зато је важно зауставити ДФ да побиједи на изборима, и ми у потпуности разумијемо Миливоја и Ранку зашто је њима приоритет борба против нас, а не против организованог криминала и корупције, јер су они саставни дио режимске криминалне хоботнице. Али морају знати да неће побјећи од руке правде, и да ће кад тад кривично правно одговарати за своја непочинства.

Да је је прогон свештеника и православних вјерника у приватном Монтенегру Ђукановића постао већ редовна пракса свједочи и атак на пароха горњеполимско-гусињског, јереја Бојана Радуновића. Док је уређивао и припремао црквиште храма Светог Василија Острошког у Мартиновићима, код Гусиња, за службу у недјељу на Видовдан, Радуновићу је од стране мјештана, Албанаца, пријећено смрћу. Упућене су му пријетње да ће храм Светог Василија Острошког, буде ли обновљен, опет бити срушен, уз тврдње да Мартиновићи припадају Великој Албанији! Очигледно, мјештани Албанци и даље настоје противправно и на силу преотети црквену имовину правећи ексцесе православном свештенству и вјерујућем народу гусињског краја, због чега скупове мора обезбјеђивати полиција. Слично се недавно дешавало у Улцињу кад је, иако у присуству полиције, група Албанаца правила атак на Митрополита Амфилохија и свештенство. У мултиконфесионалној и, наводно, грађанској Црној Гори, један број екстремиста и заговорника Велике Албаније на нашем тлу понашају се као да су већ одузели дјелове територије наше земље, због чега врше и отворен прогон православља. Актуелни режим им то толерише због коалиционих односа на општинском и државном нивоу, уз заједничке атаке режима и екстремиста на Митрополију. Нецивилизацијски наум Ђукановића да преотме и распрода православна добра и светиње очито представља знак охрабрења и за албанске екстремисте, и њихове мрачне планове. Они су охрабрени политиком Ђукановића, знајући да је он у својој камелеонски обојеној каријери мијењао програме преко ноћи, ратовао с Хрватима мрзећи шаховницу, Бошњаке и Муслимане мучио и депортовао монтирајући и антидржавне афере, хапсио Албанце као терористе, а сад се обрушава на православни народ подређујући све свом политичком опстанку у Монтенегру, од којег је направио приватни феуд.Управо због оваквог односа Ђукановића према православљу, свештеник Радуновић је морао ићи у станицу полиције у Гусињу, гдје је у својству грађанина дао изјаву о инциденту и атаку на темеље православља у Мартиновићима. Због укупне ситуације у Црној Гори, и конкретно у гусињском крају, позивам челнике режима да прекину терор над епископима, свештенством Митрополије, и вјерујућим народом, који има право да штити своју вјеру и традицију.

Умјесто да судија Апелационог суда Рамо  буде дисциплински и кривично процесуиран због кршења судијске етике и потенцијалног преношења коронавируса он је класичном замјеном теза од себе покушао направити жртву, али је сам себе брутално демантовао. Ја никад нисам рекао да сам имао контакт с њим, али сам био у истој просторији са судијама Апелационог суда које су Стриковићеве колеге и које су могле да имају контакт с њим, јер се налазе на истом спрату. Такодђе сам у истој просторији боравио с тужиоцем, адвокатима одбране, оптуженима и новинарима. Ако је свадба у Рожајама била прије петнаестак дана по саопштењу Стриковића, то значи или 06. или 07. јуна, а он се налази у самоизолацији од 15. јуна, јасан је закључак да је судија Стриковић пуних 8 дана имао контакте са својим колегама у Апелационом суду. Доказ за то је да су тек јуче урађени тестови за чланове вијећа и стручне службе којима он предсједава и чији је члан. Значи тек после 8 дана од његовог одласка у самоизолацију, и то кад се ова информација појавила у медијима имамо тестирање његових директних контаката. А шта ћемо са контактима које су они имали у међувремену? И умјесто да се завуче у мишију рупу, судија Стриковић моју забринутост назива приземном и покушајем скретање пажње са пресуде Апелационог суда. А то значи, да судија Стриковић већ зна пресуду, и позивам га да је саопшти читавој црногорској јавности. И нећу одустати од његовог прозивања док не саопшти пресуду која је њему изгледа позната. Такође позивам судско вијеће у саставу судија Смоловић, Пилетић и Жиџић, да се огласе и ограде од овог става њиховог колеге који је управо саопштио читавој црногорској јавности да је одлука Апелационог суда по нашим жалбама бити пресуђујућа. А искрено се надам да су представници међународне заједнице уочили ову скандалозну тврдњу судије Стриковића као још један допринос руинираности правосуђа, али и мотив више да се још снажније супроставимо ерозији црногорских институција које нестају пред нашим очима.

Докле је догурала јефтина скаламерија од оптужнице против ДФ-а за наводни државни удар, најбољи показатељ је што чак и са америчких адреса стижу јасна упозорења око манипулација Мила Ђукановића, који је државни удар изрежирао као резервно рјешење у случају губитка парламентарних избора 2016. г.

Ђукановић је ушао у НАТО да не буду активиране бројне међународне оптужнице за државни шверц и криминал, за њега и Прву фамилију, те да својим вазалним ставом омекша осуде међународне заједнице и, конкретно, САД-а.

Али и поред тога, управо амерички Фридом хаус, респектабилна организација свјетског ранга, која се бави људским правима и промовисањем демократије у свијету, јуче је јасно и недвосмислено указала на неодрживост јефтиног сценарија „државног удара“ у Црној Гори, који код грађана већ одавно дјелује као јефтина фарса.

Уз оцјену да корупција и непотизам власти Ђукановића цвјетају на сваком кораку, Фридом хаус назива државни удар: наводним. А извјештај о „државном удару“: хаотичним и конфузним. По оцјени те америчке организације, тврдње Ђукановића и тужилаштва су, како се наводи: без доказа.

Зато је у Извјештају Фридом хауса потцртано да су, поводом пресуде лидерима ДФ-а након судског поступка, спроведеног, како истичу “у знаку конфузије и нејасноћа”, догађаји из 2019. показали: “озбиљне недостатке у транспарентности и отворености, и у одговорности правосудног система”.

Уз све наведено, поставља се питање: ако већ и америчке организације свјетског ранга, које истражују и домете „Монтенегро демократије“, јасно указују на почетнички изрежирани државни удар Ђукановића и његове правосудне дружине – шта још, и ко треба да сагледа отрцани судски процес који се распао по сваком основу. И да ли ће судови у Црној Гори и даље слијепо одрађивати диктате Ђукановића, као његове судске експозитуре, у циљу обрачуна с Демократским фронтом и демократијом.

ДФ цијени објективност Фридом хауса, и упућује ту америчку организацију да додатно расвијетли режирање наводног државног удара 2016. преко матрице бомбашке афере у Црној Гори 1907. године, кад је „главни бомбаш“ наводно донио бомбе из Котора и лично их предао министру унутрашњих дјела, па је 1908. без кривице на робију послато дванаест оснивача Народне странке.

ДФ указује и на подударност оба јефтина сценарија: наводни терористи су 1907. хтјели да убију књаза Николу, а 2016. књаза Мила, али је „ратни“ план за Ђукановића био да он, након телефонског позива, добровољно дошета у зграду Скупштине Црне Горе, код забарикадираних посланика, да га они у Скупштини на миру елиминишу. Дакле, Фридом хаус може јасно видјети да су неки монструозни умови, с Ђукановићем на челу, дилетантски пренијели “бомбашку аферу” из 1907. у 2016. годину.

ДФ ће с пажњом пратити и евентуалне нове сценарије Ђукановића за још који „државни удар“ ДФ-а на предстојећим парламентарним изборима 30. августа ове године. Овог пута у нади да ће нови сценарио дјеловати бар мало смисленије од претходног петпарачког.

ДФ подсјећа јавност и да је у мају ове године, због диктатуре Мила Ђукановића, Фридом хаус смјестио Црну Гору у тамну зону тзв. „хибридних режима“, због чега Црна Гора више не припада категорији демократских земаља.

Уручено рјешење о протјеривању намјесника пљеваљског, протојереја Саше Јањића из Црне Горе, јасно потврђује да се гарнитура у врху власти итекако плаши литија, посебно у градовима као што су Пљевља. Оваквим радикалним потезима, од народа отуђена, гарнитира на власти објављује и најављује да јој је првенствени циљ и намјера да духовно обезглави православни народ, како би спровели сада већ очигледан план отимачине светиња и гашења православља у Црној Гори.
За православне вјернике у Пљевљима, свештеници јесу саставни и неодвојиви дио наших православних светиња, тако да се њихово протјеривање и прогон мора третирати као директан напад на светиње.
Нема православног братства у Пљевљима, а да угледни, часни, достојанствени и достојни отац Саша Јањић није некога од њихових припадника крстио, вјенчавао или сахрањивао по православним обичајима. Због тога је јасна намјера групе појединаца на власти, да створе такав амбијент у коме сутра неће имати ко да, по православним обредима, крштава, вјенчава, освештава славски колач, нити да, у најтежим тренуцима, сахрањује православне вјернике у Пљевљима и у Црној Гори.
Милешевска епархија у Пљевљима је, црквено-историјски и по канонском устројству и логична и оправдана. Међутим, већ годинама је трн у оку актуелном режиму, јер се у њој огледа јединство једине канонске Српске православне цркве и њено вјековно духовно присуство на овом простору. Због тога се она једноставно не може омеђити било каквим партијским или полицијским декретима.
Уручено рјешење о протјеривању протојереја Саше Јањиће јесте ударац за цијелу Српску православну цркву и све њене епархије. Увјерени смо да ће, прије свих, Епископски савјет Црне Горе и православни народ реаговати адекватно овом прогону, уз још одлучнији наставак литија за одбрану светиња и одбрану православља у Црној Гори.
Већ деценијама смо свједоци како најтежа кривична дјела за милионски лоповлук, високу корупцију и криминал, посебно у врху власти застаријевају, а нашим свештеницима се после 20 и више година црквене службе у Црној Гори не рачуна да су толико година овде служили и живјели са народом, па се сада, одједном, по хитном поступку, процесуирају и активирају рјешења о њиховом протјеривању. Поред тога, у Црној Гори, вољом појединаца из врха власти, црногорско држављанство, личну карту и друге дозволе за боравак добијају бјелосвјетски хохштаплери и међународни криминалци, а не могу православни свештеници после деценија службе Богу и народу.
Рјешење о протјеривању свештеника Саше Јањића из Црне Горе, порука је и православним вјерницима који су гласачи опозиције и онима који су били досадашњи гласачи и подржаваоци партија на власти. Посебно ови други су, од појединаца у врху режима, брутално преварени, што убједљиво, већ мјесецима уназад, потврђују литије. Групација у врху власти једноставно је прешла све границе здравог разума и последњу границу подношљивости, угрожавајући православно биће Црне Горе.
И недостојни предсједник општине Пљевља Игор Голубовић и предсједник ОО ДПС-а Владе Милинковић, самим тим што понизно ћуте и на ову мјеру прогона свештеника, сврстали су се на страну прогонитеља, што ће и историја и народ овог краја да памти.
Антицивилизацијским и антиуставним дјеловањем, задирући брутално у вјерске слободе и начело одвојености цркве и државе, огољена је, као никада до сада, диктатура појединаца у врху власти у Црној Гори, на очиглед Европе и цијеле међународне заједнице.
Колико год се упињали и репресивно дјеловали појединци из врха садашње власти, којима је очигледно једини циљ да сачувају своје нелегално стечене милионе, православни народ у Пљевљима и Црној Гори знаће да сачува своје светиње и своје свештенике, баш као што су то уз велике жртве знали и наши преци.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта

Демократски фронт Бијело Поље указује да је, након посљедњих хапшења и малтретирања функционера, активиста и истакнутих чланова ДФ-а, јасно да режим губи компас. И да управо зато прибјегава беспризорним методама гушења демократије и јавне ријечи, а све у циљу застрашивања грађана Бијелог Поља и спречавања све масовнијих литија. Али је, управо као грађански одговор на непочинства режима, услиједило и исказивање пуне подршке Оцу Дарку Пејићу од стране једног броја активиста ДФ-а испред ЦБ Бијело Поље.
ДФ-у су јасни разлози нервозе режима након изгласавања срамног Закона о слободи вјероисповијести, јер структурама власти отказују подршку чак и њихове највјерније присталице. А Бијело Поље се суочава са никад већим сиромаштвом, чија директна посљедица је и све већи одлив становништва. Зато неће проћи ни бајке о валоризацијама, приватизацијама и отварању “Самсунг” фабрика, попут фабрике чоколаде на Цетињу, јер је ријеч о режимским старим предизборним триковима.
Такође, ни партијски пројекти запошљавања подобних, по већ опробаној пракси, овог пута неће очувати неограничену власт ОКГ ДПС (Организоване криминалне групе ДПС).
ДФ поручује да сви облици репресије неће поколебати ни ДФ, ни сав честити православни живаљ Црне Горе у настојањима да се вратимо демократији и очувамо светиње и светилишта Митрополије црногорско-приморске.
ДФ Бијело Поље позива локалне моћнике да се окану гебелсовских метода и упада у породичне куће. И да град на Лиму не враћају у дане Информбироа, да не упадају на радна мјеста, и на препад не пресријећу активисте и функционере ДФ-а по улицама изигравајући бјелопољске униформисане каубоје.
У знак отпора према отвореној диктатури Мила Ђукановића, због које трпи и Бијело Поље, ДФ овог града истиче да ће бити још истрајнији и одлучнији у настојањима да на цивилизацијски начин одбаци примитивна поступања партијске полиције. Јер полиција треба да се обрачунава с криминалцима, а не са мирним грађанима који живе у поробљеној држави под контролом шачице оних који су је ојадили и покрали. ДФ поручује режиму да остави на миру грађане Бијелог Поља, честите и узорне људе, који достојанствено и мирно желе бољу и праведнију Црну Гору. Ово тим прије што је у свакој демократској држави полиција у служби грађана, а не грађани у служби полиције.

Изопштеници из православља, у народу познати као руководство ДПС-а, ових дана бјесомучном репресијом против митрополита и свештенства СПЦ, само показују да их чека загарантовано мјесто у паклу тик поред Луцифера којем ће и тамо наставити да служе. Оволики степен режимске мржње, изопачености и тоталитарног поимања људских права и слобода није забиљежен од настанка организовања људи у племенске заједнице. Зато посљедња саопштења ДПС-а у којима безочно нападају митрополита Амфилохија и ДФ доживљавамо као јасан показатељ немоћи и фрустрације не би ли се величанствени молебани и литије оквалификовали као политички, а не Покрет народа који не пристаје на имплементацију антиправославног Закона о слободи вјероисповијести. Суштина је да ДПС свакодневно остаје без чланова и симпатизера који заједно са својом браћом, кумовима и пријатељима присуствују никад виђеним литијама и молебанима. Зато суочени са овом поразном неумитношћу, у руководству ДПС-а безуспјешно покушавају ово библијско догађање народа приписати ДФ – у. На овај начин, провидно и манипулаторски, руководство ДПС- а кроз етикетирање ДФ-а жели обесхрабрити све оне који у овој величанственој одбрани светиња наше СПЦ, виде што и сваки слободољубиви човјек у Црној Гори- Покрет народа. Управо је овај народ на литијама изнад сваке странке, лидера, политичког програма и идеологије, искључиво вођен светом мисијом очување вјере и жеље да сви људи у Црној Гори буду равноправни и једнаки у својим правима. ДФ је неизмјерно срећан што представља дио тог ослобођеног народа, што смо само корак великог ослобађајућег молитвеног хода, а то је привилегија праведника коју руководство ДПС-а никад неће спознати.

Демократски фронт Даниловград најоштрије осуђује полицијско привођење и задржавање пароха даниловградског, оца Жељка Ћалића, којем је продужено изадржавање на три дана. ДФ Даниловград истовремено протестује и против привођења свих осталих свештених лица и вјерника поводом синоћњег одржавања литија у бројним градовима Црне Горе. Чин бруталног и нецивилизацијског привођења црквених великодостојника под окриљем ноћи флагрантно свједочи о повампирењу стаљинизма у Црној Гори. Режимски налози и привођења свештеника Митрополије црногорско-приморске у Милове центре безбједности, по његовом личном налогу, враћају Црну Гору у Средњи вијек и доба инквизије, а Ђукановић се претворио у класичног прогонитеља и инквизитора 21. вијека. ДФ Даниловград поручује шефу режима, као посљедњем диктатору уЕвропи, да неће успјети застрашити слободне грађане и вјернике. И да му је узалудна сва физичка сила и насиље над вјерницима и Митрополијом. Јер Бог и правда вазда побјеђују, а то ће историја показати овог пута и на парламентарним изборима. Зато би се аутократа и тобож-предсједник свих грађана морао присјетити завјетних ријечи „Свака сила за времена“. Јер ће се његова сила и насиље ускоро истопити, кад буде поражен на изборима на јесен, што ће означити и крај његове тродеценијске диктатуре и лупежања. Што прије схвати да народ неће дати светиње,Ђукановић ће прије схватити да му долази политички крај, јер је са својом мафијом и полицијом дозлогрдио Богу и народу и Црној Гори. А и ово његово отворено и дрско насиље над православним народом и Митрополијом црногорско-приморском убрзо ће се звати јуче.

Предсједник ДНП-а, Милан Кнежевић, у име свих чланова и симпатизера Партије, као и у своје име, срдачно честита Дан државности Руске Федерације предсједнику Русије, Владимиру Путину и цијелом слободољубивом руском народу. Кнежевић истиче да је велика Русија увијек подносила најтеже ударе судбине у свјетској историји, да је имала тридесет милиона људских жртава током Другог свјетског рата, али да је из сваке невоље излазила јача и спремнија да очува свој и свјетски мир. По оцјени Милана Кнежевића, Руска Федерација данас представља гарант стабилности биполарног свијета, дајући снажан допринос очувању тековина човјечанства на највишем културном и цивилизацијском нивоу.Поводом Дана државности Руске Федерације, предсједник ДНП упућује срдачне честитке и амбасади РФ у Црној Гори, и амбасадору, Нј. Е. Владиславу Владиславовичу Маслењикову.

Предсједник ДНП-а и члан Предсједништва Демократског фронта, Милан Кнежевић, састао се данас са Владом Вуковићем, чланом Предсједништва Југословенске комунистичке партије Црне Горе.

Кнежевић и Вуковић су закључили да нико у Црној Гори нема монопол над антифашизмом, и да се режимски доживљај антифашистичке борбе не може користити у шовинистичким нападима на Србију и српски народ.

Посебно забрињавајуће, по оцјени двојице саговорника, јесте што се пандемија коронавируса од стране режима покушала искористити за нови вид антирспког наратива кроз чињеницу да је грађанима Србије забрањен улазак у Црну Гору.

Такви потези црногорског режима, по Кнежевићу и Вуковићу, и додатно продубљују већ ионако сложене друштвено политичке прилике, посебно јер се прогон неистомишљеника наставља несмањеном жестином и репресијом.

Кнежевић и Вуковић су на крају разговора закључили да је зато неопходно уз још већи отпор разобличавати сваки вид злоупотребе историје. Али и свих намјера режима да, фалсификујући и отимајући духовно и историјско насљеђе, створи виртуелну приватну државу, засновану на подјелама, сукобима и шовинизму.

Предсједник општине Пљевља Игор Голубовић је или добио налог од врха власти у Подгорици да крене у отимање црквене имовине или сам покушава да, продајом старе црквене воденице, фасцинира шефове из Подгорице. Суштински посматрано, разлике нема. Некадашњи Србин и некадашњи предсједник омладине Народне странке, националне српске странке у Црној Гори, сада би да отима имовину Српске православне цркве и то баш у Пљевљима, а све зарад очувања позиције са које узима новац и од Општине и од Рудника угља.

Игор Голубовић није успио још увијек да стави у функцију ни чувени колектор, аеродром више и не помиње, али би да отима имовину вјековне Српске православне цркве у Пљевљима. И ако је од Игора Голубовића превише је. Као репрезентативни полтрон и послушник врха криминалног режима који је приватизовао Црну Гору, Игор Голубовић је још једном показао да није достојан функције предсједника пљеваљске општине. Уосталом, он ову функцију обавља само због тога што је спреман да понизно и беспоговорно слиједи наредбе појединаца из врха власти, а да истовремено игнорише кључне проблеме, животне потребе и став грађана Пљеваља, који је у погледу статуса Цркве и њене имовине, јасно исказан на литијама.

Штавише, Игор Голубовић се овим потезом наругао литијама и вјерујућем народу који је у њима учествовао. Да којим случајем неко од шефова режима назове Игора Голубовића и да му каже да би за њих било од користи, да се он од сада изјашњава као Албанац или Хрват, овај би и на то, без двоумљења, пристао.

Дубоко смо увјерени да је на основу овог случаја, покушаја продаје старе црквене воденице, вјерујући православни народ у Пљевљима постао додатно свјестан следећих чињеница:

• Режим је кренуо у отимање црквене имовине под окриљем короне, мјера НКТ-а и забране литија, забране која је још увијек на снази и поред тога што је Црна Гора проглашена за корона фри дестинацију. Увјерени смо да овај случај неће проћи без снажног и одлучног одговора наше Цркве.Како год се буде звала изборна листа владајуће гарнитуре, грађани треба да знају да ће то бити листа за отимање светиња и прогон православљa, а истовремено, листа за наставак пљачке државне имовине и грађана и цементирање пројекта приватне државе.
• Игор Голубовић је преварио владику милешевског, обећавши му прво да неће продавати црквену воденицу, па је ипак одлучио да то уради, што довољно говори о томе колико сами грађани могу вјеровати овој власти.
• Игор Голубовић није услишио ни молбу владике, у којој му се обраћа ријечима „За име Бога…“, што говори да Голубовићу баш као и његовим менторима из врха државне власти, ништа није свето, осим личног интереса.
• Поред толико животних проблема са којима се суочавају Пљевља и Пљевљаци, почев од незапослености, загађености, урушене и опљачкане привреде, убрзаног гашења села и пољопривреде, најгорег природног прираштаја у Црној Гори, масовног одласка младих, неискоришћених ресурса, урушене инфраструктуре… Игор Голубовић се како видимо посветио отимању црквене имовине.

Нека Игор Голубовић буде сигуран да ће се њему и његовом менторима из Подгорице, овај насртај на вјековну и државотворну Цркву у Црној Гори, који за крајњи циљ несумњиво има гашење православља у Црној Гори, засигурно обити о главу.

Литије су показале да и многи досадашњи гласачи ове власти схватају да су од ње преварени и сигурни смо да разумију да је Црној Гори потребно православно помирење, уз очување једине историјске и канонске Српске православне цркве у Црној Гори, а самим тим и очување светиња и православља. А не продубљивање подјела, отимање црквене имовине и гашење православља, док практични животни проблеми грађана остају неријешени, и све то да би појединци из врха власти и чланови њихових породица сачували или увећали милионе, стечене пљачком Црне Горе и њених грађана.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта.

По признању надлежних државних институција, јавни дуг Црне Горе нарастао је на преко 82% БДП-а, а државном буџету недостаје скоро 900 милиона евра. Истовремено, свједоци смо да већ годинама није отворена нити једна фабрика,нити један озбиљан производни погон, па самим тим није отворено нити једно ново радно мјесто у сектору производње. Црна Гора годишње увози робе у вриједности од преко 2 милијарди евра и то углавном оне робе коју би могла сама да произведе, док извози 10 пута мање и то доминантно сировину.

Док, на примјер, у Србију и друге европске државе долазе инвестиције, и компаније које покрећу производњу и запошљавају раднике, у Црну Гору долази искључиво сумњиви, или криминални капитал, којим се за интерес појединаца купују природна богатства Црне Горе, а мањим дијелом и осиромашени гласачи пред изборе.

Док огроман број грађана Црне Горе нема никакав, а камоли одржив и добро плаћен посао, тајкуни блиски власти, и највиши функционери власти, се на рачун увоза, шверца и распродаје природног богатства енормно богате и постају мултимилионери.

У таквој ситуацији криминализовани врх режима је одлучан и на путу да угаси и туристичку сезону користећи тзв. НКТ као партијски сервис, или политичко тијело, показујући још једном потпуно одсуство осјећаја и заинтересованости за живот и економски положај огромне већине грађана.

Црна Гора је, нажалост, једина држава у Европи и свијету у којој криминалци имају своју државу. Да је Црна Гора слободна, а не приватна држава уске групе појединаца, њени грађани би могли да живе богато са свим својим разликама.

Штавише, умјесто да се суочи са драматично тешком економском ситуацијом, и да се посвети отварању нових радних мјеста у привреди, врх власти, огрезао у криминалу и корупцији, продубљује националне подјеле, производи нестабилност, прогања вјековну и државотворну СПЦ, са крајњим циљем да угаси православље у ЦрнојГори.

Истовремено, литије су показале да је велики број досадашњих гласача ове власти постао свјестан да је врх режима и њих годинама варао, и да је власт коришћена само за богаћење уске групе појединаца. Дакле, преварени су и они у опозицији, али и многи од оних који су припадали овој власти, или су је подржавали.

У овој чињеници крије се кључни разлог зашто криминалци у врху власти не дозвољавају наставак литија, и зашто држе затвореном границу са Србијом, док штету искључиво трпе грађани и економија Црне Горе. Једино рјешење за спас економије и опоравак привреде Црне Горе лежи управо у томе да се она као држава економски отвори, економски сарађује и инфраструктурно повеже са државом Србијом, и са свим другим државама које улажу у подизање производње и извоза, како би коначно покренула сопствену привреду и отворила нова радна мјеста. Јасно је да са овом влашћу, која је опредијељена да одржава неразуман и штеточински, непријатељски став према Србији и Србима, то није могуће, и да ће са овом влашћу економска криза бити све већа и већа. Због тога ова власт заслужује да буде смијењена и од оних бирача који су је до сада подржавали, без обзира на то како се они национално изјашњавали.

ВЛАДИСЛАВ БОЈОВИЋ,

ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ И ФУНКЦИОНЕРА ДФ-а

ДФ поздравља одлуку судије Мевлиде Муратовић да покрене поступак за иницијативу оцјене уставности одлуке НКТ- а да објави списак црногорских држављана који су били у самоизолацији, али и постављамо питање због чега се оволико дуго чекало како би смисао покретања поступка за оцјену уставности и неуставна одлука НКТ- а потпуно изгубиле на значају. Једино су градјани чији су лични подаци били објављени претрпјели ненадокнадиву штету због неустваног дјеловања НКТ-а.

Такође нас интересује када судије Уставног суда имају намјеру да одлучују по уставној жалби Милана Кнежевића због срамне пресуде од четири мјесеца кућног притвора, а која им је достављена још 03. априла ове године. Готово да звучи невјероватно да судије Уставног суда још нису нашле за сходно да одрже сједницу тзв. малог вијећа и одлуче по жалбама Кнежевићеве одбране, и изврше увид у записник са затворене сједнице трочланог вијећа судија Вишег суда у саставу Бранка Бошковић, Радомир Ивановић и Миљана Павићевић које је резултатом 2:1 потврдило предсједнику парламентарне странке казну од четири мјесеца кућног притвора. Зар је толико компликовано прочитати став извјестиоца судије Бранке Бошковић и њено издвојено мишљење, и на основу жалби адвоката најзад утврдити “велику енигму” да ли је хол Скупштине јавно мјесто у које може свако ући, и да ли парламентарна већина уз скидање имунитета посланику истом може одредити притвор.

Посебно иритира чињеница да су судије Уставног суда по ријечима Весне Меденице све вријеме пандемије радиле у пуном капацитету, а да већ шездесет дана колико се Милан Кнежевић налази у кућном притвору, нису нашле за сходно да одлучују по жалби његових адвоката. Зато јавно постављамо питање колики је број уставних жалби које се тренутно налазе у Уставном суду? Очигледна је тактика да као и у случају неуставних мјера НКТ-а, Милан Кнежевић прво одслужи казну, а да судије Уставног суда тек тад почну одлучивати по његовој жалби. Овом приликом подсјећамо јавност да је Кнежевићева жалба суду у Стразбуру због пресуде на четири мјесеца затвора које је одслужио 2018. године већ прошла фазе изјашњења државе и да смо увјерени да ће бити усвојена као потврда политички вођеног процеса против њега. И у овом случају кућног притвора немамо дилему каква ће бити одлука судија Уставног суда, и биће права сензација ако судије буду судиле по слову закона, али смо овим реаговањем само жељели да укажемо на намјерну спорост оних који би требало да штите Устав, људска права и слободе.

У сваком случају, остаће забиљежено да је пресудом Милану Кнежевићу уставна категорија Скупштине још једном доведена у питање на начин што је посланику онемогућено да у пуном капацитету обавља своју функцију на коју је изабран вољом грађана, а да Уставни суд готово два мјесеца не одлучује по његовој жалби. Захваљујући црногорском правосуђу Милан Кнежевић је тренутно најпрогоњенији политичар у Европи, али налогодавци ових суданија против њега треба да знају да је он још одлучнији у намјери да истраје у демократској борби за ослобођење Црне Горе.

Јелена Кљајевић,

Портпарол ДНП

Директор удружења Сарадња за будућност – Црна Гора – Србија – Република Српска, Владислав Бојовић, учествује на међународној конференцији у Београду: “Свијет после вируса корона”.
Бојовић је саопштио да се на овој конференцији јасно разумјело колико је, поготово након суочавања са епидемијом короне, значајна иницијатива за много већим економским повезивањем и сарадњом држава региона, односно, колико је оправдана, и колико има смисла, иницијатива предсједника Србије за формирање “малог Шенгена” на Балкану.
Ако жели привредни опоравак и економски напредак, Црна Гора би морала да се много више економски отвори, ослони и угледа на Србију, као и да у великој мјери преузме њен концепт рјешавања проблема, посебно у погледу смањења јавног дуга, привлачења инвестиција, отварања фабрика и производних капацитета, смањења незапослености, развоја инфраструктуре и смањења зависности од увоза.
Поготово је значајно да Црна Гора у суочавању са изазовима након епидемије вируса корона искористи потенцијал сарадње са државама региона, поготово у погледу развоја оних сектора привреде, који покрећу производњу, доносе нова радна мјеста и увећање извоза. Такође, саобраћајно повезивање, поготово сјевера Црне Горе, гдје је неопходно обновити и покренути привреду, зависи од отварања и сарадње Црне Горе са Србијом. Нажалост, власт у Црној Гори из идеолошких разлога, одржавајући неразуман непријатељски став, не користи ни приближно потенцијал сарадње са Србијом и Републиком Српском, због чега превасходно штету трпе економија и грађани Црне Горе.